Sombor.info

Statistika pokazuje da svakih 40 sekundi neko u svetu doživi moždani udar.

Mnogi smatraju da se to može dogoditi samo starijim osobama, ali stručnjaci upozoravaju da nije tako.

U 2009. godini, na primer, 34 odsto ljudi hospitalizovanih zbog moždanog udara bilo je mlađe od 65 godina.

Zato je važno da svi obratimo pažnju na znakove i preduzmemo odgovarajuće mere, piše aktivni.si.

A šta je mini moždani udar?

Prolazni ishemijski napad (TIA) ili „mini moždani udar“ rezultat je privremenog poremećaja u snabdevanju krvlju dela mozga.

Ovi poremećaji dovode do nedostatka kiseonika u mozgu.

TIA može izazvati simptome slične moždanom udaru, ali ne traje toliko dugo. Simptomi traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, ali potpuno nestaju u roku od 24 sata.

„Mini“ moždani udar ne oštećuje moždane ćelije niti uzrokuje trajni invaliditet, ali je uobičajen znak ranog upozorenja da je osoba u opasnosti od moždanog udara.

Otprilike jedna od tri osobe koje dožive TIA takođe dožive naknadni moždani udar. Rizik od moždanog udara je posebno visok u prvih 48 sati od TIA.

Koji su znaci “mini moždanog udara”?

Problemi s vidom
Problemi sa vidom na jednom ili oba oka mogu biti znak predstojećeg moždanog udara, kao i moždanog udara koji se već desio. Ako vam se vid naglo pogorša bez objašnjenja, odmah potražite medicinsku pomoć.

Utrnulost i opušteno lice
Utrnulost se obično oseća samo na jednoj strani tela; može se javiti slabost mišića, paraliza ili samo neobičan osećaj. Istovremeno, možete imati osećaj da vam je lice malo opušteno ili preterano opušteno.

Vrtoglavica
Kada mozak ne prima dovoljno krvi, to takođe može izazvati vrtoglavicu ili vrtoglavicu.

Problemi sa govorom
Problemi sa govorom se takođe mogu javiti kao rezultat TIA. Osoba govori nekoherentno ili nerazumljivo, možda čak i izobličava reči dok govori.

Slabost
Može se javiti i slabost mišića, otežano hodanje, problemi sa koordinacijom ili slabost na jednoj strani tela.

Ako sumnjate na „mini moždani udar”, odmah se obratite lekaru. Ovo će odrediti najbolju strategiju za prevenciju moždanog udara u budućnosti, pomažući da se spreče ozbiljnije TIA komplikacije.

Izvor: nova.rs

U periodu od decembra 2022. do kraja februara 2023., više od 10.000 beba u srpskim porodilištima, primile su Torlakovu BSŽ (BeSeŽe-BSG) vakcinu, koja je u martu prošle godine hitno povučena iz upotrebe zbog smanjene efikasnosti. Roditelji ove dece još nisu dobili uputstva od nadležnih institucija šta da rade, da li da ih ponovo vakcinišu i koliko su bebe sada zaštićene. Protokol, koji je najavljivan od strane Ministarstva zdravlja, o daljem postupanju sa vakcinacijom ovih beba i dalje ne postoji.

Ustanove, kojima su se obraćali pojedini roditelji, šetaju ih od šaltera do šaltera, bez jasnog odgovora, dok vreme prolazi, a “zaboravljeni” virusi se vraćaju na mala vrata. Kako je krenula epidemija velikog kašlja, ne bi iznenadilo i povećanje obolelih od tuberkuloze, protiv koje štiti upravo ova – BSŽ vakcina.

“Naše dete je zbog problema na rođenju prebačeno iz porodilišta na Institut za neonatologiju, prošle godine u januaru, pa je nešto kasnije primilo vakcinu BSŽ. Tada je to još bila Torlakova vakcina. Međutim, kada smo dete doveli kući, a potom čuli da je vakcina povučena, obratili smo se domu zdravlja i pedijatru koji nam je rekao da ćemo dobiti poziv iz porodilišta, ukoliko je potrebno da se opet vakciniše. Taj poziv nikada nije stigao, a mi smo se mesecima raspitivali kod različitih ustanova i nigde nismo dobili odgovor. Sad nas je strah jer se vraćaju zaboravljene bolesti, a ne znamo koliko je naše dete zaštićeno”, ispričao je za Nova.rs Jovan Momirović, iz Beograda, čiji sin sada ima godinu dana, a BSŽ vakcina prima se najkasnije do 12. meseca života.

Prebacivanje odgovornosti

Pedijatri u domovima zdravlja, međutim tvrde da nije bio njihov posao da obaveštavaju roditelje o ponovnoj vakcinaciji BSŽ-om.

“Mi od tada do danas nismo dobili nikakvo uputstvo ni od ministarstva, niti od Batuta, šta treba da radimo po pitanju dece koja su u porodilištu primila Torlakovu vakcinu, koja je kasnije povučena iz upotrebe. Roditelje su pozivali iz porodilišta, jer tamo imaju evidenciju koje bebe su primile ovu vakcinu. Ako je bilo potrebno da se dete ponovo vakciniše, roditelji su dobijali poziv, a sada je prošlo svakako previše vremena i nema svrhe da deca od godinu dana primaju BSŽ. Ta vakcina je nešto slabija, ali svakako štiti više od 90 odsto”, kaže za Nova.rs pedijatar iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Ipak, u porodilištima smatraju da je vakcinacija posao za pedijatre.

“Roditelje beba koje su primile ovu vakcinu trebalo je da pozivaju iz dečjeg dispanzera. Taj deo posla je na pedijatrima, pa ne možemo mi iz porodilišta da vodimo evidenciju. Kad se majka javi sa detetom u dispanzer za žene, ta deca su evidentirana u kartonima, gde piše da li su primila vakcinu ili nisu i koju vakcinu su dobila. Pedijatar mora to da proverava i da preporuči ponovnu vakcinaciju ukoliko smatra da je potrebno”, objašnjava za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici u Vršcu.

Svaki roditelj, čije je dete dobilo “nevažeću” vakcinu, dužan da se obrati izabranom pedijatru, ističe ona.

Ne zna se tačan broj beba

U gradskim zavodima za javno zdravlje rečeno nam je da oni nemaju nikakvu informaciju da li bi ta deca sada naknadno trebalo da budu vakcinisana.

“Ministarstvo je trebalo da donese odluku i da je javno saopšti, ali to se nije dogodilo. Ta deca su svakako zaštićena, čim nije doneta nikakva odluka o primanju nove vakcine”, kaže epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje.

Podsetimo, direktor Instituta “Torlak” Luka Dragačević, izjavio je još prošle godine, da je do povlačenja vakcine došlo zbog minimalnih odstupanja u kvalitetu leka prilikom interne provere.

“Videli smo da postoje određena odstupanja u kvalitetu leka, iako je njegova aktivnost bila preko 92 odsto. Povukli smo ga i to je normalno i dešava se i u drugim zemljama. Apelujem na roditelje da znaju da kliničke studije pokazuju da nema potrebe da brinu, jer čak i pad od 50 odsto aktivnosti ne utiče na razvijanje imunskog odgovora“, rekao je Dragačević.

U dokumentu koji je u martu 2023. “Torlak” poslao zdravstvenim ustanovama, navedeno je da je ovu seriju potrebno povući zato što „očekivani imunski odgovor može biti nepotpun kod izuzetno malog broja pacijenata”.

Ipak, i dalje ne znamo koliki je tačan broj beba kod kojih vakcina neće potencijalno dovesti do odgovarajuće zaštite.

Naime, u jesen 2022. u Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) „Narodni front“ 676 beba uopšte nije primilo BSŽ vakcinu, već umesto nje, samo fiziološki rastvor.

U febrauru prošle godine, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je vakcinisano 623 bebe, čija je vakcinacija propuštena, a da su pozivi prosleđeni i drugim roditeljima koji se nisu odazvali.

Ove bebe su vakcinisane naknadno, ali su primile Torlakovu BSŽ vakcinu jer su sve imunizovane do početka februara, a domaća BSŽ je povučena u martu.

Podsećamo da bebe mogu biti vakcinisane BSŽ-om sve dok ne napune godinu dana. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se sa BSŽ vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta. Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da prime vakcinu do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. Prema Stručno metodološkom uputstvu BSŽ vakcina se daje jednom, ali pojedini pedijatri i epidemiolozi su ranije objasnili da dete može da dobije i više doza, ako je neophodno.

Izvor: nova.rs

Potvrđena je optužnica protiv šezdesettrogodišnjeg Somborca koji je 7. juna, nakon porodičnog nasilja, pucao na pripadnike Žandarmerije.

Kako piše Dnevnik, optužnicu je potvrdilo vanpretresno veće Višeg suda u Somboru, ali ona još uvek nije pravnosnažna.

Somborac se od privođenja nalazi u pritvor zbog sumnje da je počinio tri krivična dela: teško ubistvo u pokušaju, nasilje u porodici i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava.
Sumnja se da je on najpre pretio supruzi da će je ubiti, nakon čega je ispalio jedan hitac iz pištolja u zid kuće, posle čega je pozvana policaja.

Nakon što su pripadnici MUP-a izašli na teren, osumnjičeni je pucao i na njih. Kako je tada saopšteno iz somborskog Višeg javnog tužilaštva, prilikom intervencije, kojoj je pridružila i Žandarmerija, koji su upozorili osumnjičenog da baci oružje, isti je ispalio najmanje četiri hica iz pištolja u pravcu policajaca, pri čemu su dvojica povređena

U akciji je ranjen i osumnjičeni, koji je potom hospitalizovan i operisan u Somboru.

Izvor: 021.rs

Pored same povelje, Olivera Marić je dobila priliku da joj „Makulatura desetice“ bude i štampana

U predvečerje proslave jubileja, 165 godina postojanja i rada, Gradska biblioteka u Somboru „Karlo Bijelicki“ je ovenčala pobednika konkursa za nagradu „Golub“ za 2023. godinu, prenosi Dnevnik.rs.

To je Olivera Marić, mlada spisateljica iz Novog Sada, čija je zbirka priča „Makulatura desetice“, po mišljenju stručnog žirija, zaslužila da bude i štampana u ediciji „Golub“ koja se oslanja na tradiciju istoimenog književnog časopisa koji je izlazio u Somboru do Prvog svetskog rata.

Pored same povelje, Olivera Marić je dobila priliku da joj „Makulatura desetice“ bude i štampana, pošto je nagrada „Golub“ namenjena autorima mlađim od 30 godina čiji rukopisi do sada nisu objavljivani. Prilikom uručenja nagrade, direktorka somborske biblioteke Nataša Turkić je, uz čestitke, poručila ovogodišnjoj laureatkinji da sledećim delom učestvuje i na konkursu ustanove za objavljivanje drugog po redu autorskog dela, što je još jedan vid podrške GB „Karlo Bijelicki“ mladim autorima.

- Svako ko počinje da piše neminovno se zapita zašto ja to radim, ko bi uopšte želeo da čita ono što ja pišem, pa ovu nagradu, za koju su stručni ljudi mislili da zaslužujem, doživljavam kao podstrek za dalji rad, kao vetar u leđa – rekla je Olivera Marić, primajući nagradu, pojašnjavajući da se u slučaju „Makulature desetice“ radi o 11 priča, od kojih se njih 10 odnosi na Božije zapovesti.

Izvor: Telegraf.rs

Drugog dana Božića sneg je zabeleo i mesta u Zapadnobačkom okrugu. Temperatura po mestima i okolnim naseljima varira od Apatina, Sombora, Odžaka i Kule se kreće od -2 do 1 stepen. Sneg koji je napadao noćas do jutros se lagano topi,u mestima gde je temperatura iznad nule.

Kako je prognozirao RHMZ padavine se mogu očekivati tokom dana, stoga su Javno-komunalna preduzeća koja rade u četiri opštine Zapadnobačkog okruga u pripravnosti kako padavine ne bi ometale normalno funkcionisanje saobraćaja i građana.

Nadležni vozačima savetuju da obrate pažnju na putu, da poštuju saobraćajne propise i brzinu kretanja prilagode stanju na putu i ne sedaju za volan pod dejstvom alkohola.

Izvor: RTV

Kada kupujete novi automobil, trebalo bi da istražite njegovu preprodajnu vrednost. Iako novi automobil može da izgleda sjajno kada ga kupite, ključni deo procesa je procena koliko će automobil zadržati svoju vrednost nakon nekoliko godina. Donosimo vam 10 automobila koji su poznati po tome što ih je teško preprodati.

1. Mercedes EQS

Iako ovaj automobil ima impresivne tehnološke karakteristike, visoki troškovi održavanja razlog su njegove beskompromisne preprodajne vrednosti, a ako posedujete ovaj automobil, nisu vam strani odlasci kod mehaničara na brojne manje popravke, pišu Budžet i Invest.

2. Mitsubishi Mirage

Ovaj manji automobil je u prodaji od 2011. godine, ali ima lošu reputaciju u preprodaji zbog problema kao što su mali motor, napredne bezbednosne karakteristike i loša vožnja. Jedna od retkih prednosti automobila je potrošnja goriva.

3. Volkswagen Arteon

Ovaj Folksvagen je dva puta unapređen u pogledu stila i tehničkih karakteristika, što je značajno podiglo cenu i gurnulo nove kupce sa stola, kao i one koji žele da preprodaju svoje trenutne Arteone.

4. Volvo S90

Uprkos tome što je prelep automobil sa naprednom tehnologijom, Volvo S90 ima lošu reputaciju zbog razočaravajućeg upravljanja i sporog ubrzanja, što je razočaralo Volvo fanove.

5. BMW serije 7

Iako BMV serije 7 dolazi sa besnim motorom, to ne nadoknađuje koliko je često vozilo kod mehaničara, sa mnogo različitih problema.

6. Chevrolet Bolt

Dok je lansiranje Bolta prošlo dobro, usledeo je opoziv u vezi sa baterijom koja se zapalila tokom vožnje, što je narušilo reputaciju Bolta. Pored opasnog opoziva, unutrašnjost ovog automobila dobila je dosta kritika zbog loših materijala.

7. Genesis G90

U osnovi, sve u vezi sa ovim automobilom je bilo ogroman uspeh, čak i sa nadogradnjom enterijera i eksterijera tokom godina. Ono gde su ljudi počeli da gube interesovanje za Genesis su opcije motora. Opcija V-8 je skoro ista kao i V-6 motor, koji se ljudima nije dopao i smanjio je vrednost preprodaje.

8. Jaguar XF

Jaguar KSF se dobro prodaje, ali se više ne takmiči sa svojim rivalima za opcije motora. Još jedan razlog za nisku vrednost preprodaje bila bi suspenzija, koja deluje kruto i nestabilno.

9. Nissan Leaf

Nissan Leaf nema sjajnu ukupnu sliku i ljudi su nezadovoljni sa nekoliko stvari. Leaf ima mnogo manji doseg od svojih konkurenata i malo, skučeno zadnje sedište. Pored toga, mehaničari vožnje ovog vozila dobili su niske ocene.

10. Toyota Mirai

Mirai je propao iz više razloga, a glavni je taj što su automobili na vodonik zakazali i nisu bili ni blizu uspeha električnih vozila.

Izvor: n1info.rs

Godina je prošla, a ostali su isti problemi potrošača u Srbiji, kaže za "Blic Biznis" Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS (Nacionalna organizacija potrošača), sumirajući mesece za nama. Prema njegovim rečima, iz godine u godinu se prenose isti problemi koji se uporno ne rešavaju, iako za to postoji mogućnost, pre svega u vidu Zakona o zaštiti potrošača.

Da nije sve tako crno, govore upravo podaci gde je ova oblast unapređena, ukazuje naš sagovornik.

- Jedino što je napredak i što je pohvalno jeste što je uveden prekršajni nalog, gde se sankcionišu trgovci koji krše zakon, a i to nije u dovoljnoj meri, jer nema dovoljno tržišnog nadzora i kontrole nad trgovcima - kaže Dragić.

Ova praksa je posebno primetna prilikom perioda takozvanih velikih sniženja, akcija ili popusta.

- Vidimo da trgovci konstantno krše Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, a tržišna inspekcija ne sankcioniše takve privredne subjekte. Podsećam da upravo naplata od prekršajnog naloga ide u budžet Republike Srbije, pa mi se čini da je ovom slučaju trgovački lobi jači od same države. Država bi trebalo da pokaže da štiti svoje građane, u ovom slučaju potrošače, kao i da posluša između ostalog i potrošačke organizacije, kad ukazuju na propuste u samom radu nadležnih institucija, trgovaca. Trebalo bi da se priključi svim akcijama, kako bi se zaštitili potrošači - rekao je Dragić.

Još jedan očigledan problem je veliki broj reklamacija na kvalitet obuće i odeće i bele tehnike.

- Zašto toliko dovodimo u pitanje kvalitet? Delimično, toliki broj žalbi odnosi se najviše na uvoznu robu koja nema kvalitet, odnosno koja nema standarde i koja nema dovoljno kontrole prilikom uvoza da bi se ona dalje plasirala u domaće tržište. Treba naglasiti da imamo veliko tržište, pa je samim tim i broj reklamacija veliki, ali činjenica je da svaki drugi, treći tako kupljen proizvod završi na reklamaciji. To je kod nas u kancelariji situacija na dnevnom nivou - kaže Dragić.

Dodatno, postavlja se dalje pitanje na koji način da se reši reklamacija kada nedostaje veliki broj ovlašćenih servisera, kao i veliki broj nezavisnih veštaka.

"To su sve problemi koji se prenose iz godine u godinu", dodaje.

Nedostaje veliki broj ovlašćenih servisera, kao i veliki broj nezavisnih veštaka

Kao rešenje, Dragić predlaže da se uvede standardizacija, odnosno veća kontrola prilikom uvoza proizvoda.

- Da se vodi više računa o deklaracijama. Potrebno je više servisera, možda i mreža koja bi u svakom trenutku mogla da brže i efikasnije rešava probleme, i između ostalog da se konačno radi na tome da se nađu veštaci koji će moći da utvrde šta je problem sa proizvodom - savetuje on.

Kada je u pitanju obuća i odeća, između ostalog nedostaje da država konačno formira nezavisni organ koji će se baviti uporednom analizom proizvoda.

Izvor: blic.rs

U bivšoj Jugoslaviji rodile su se neke od najvećih i najpoznatijih ljubavnih veza na javnoj sceni. Narednih pet o kojima ćete čitati zaista su ostale zapamćene kao velike, sudbinske i prave ljubavi.

"Ako promašimo ljubav - promašićemo i život" - stara je izreka. Izgleda da oni nisu promašili život.

Milenu i Dragana spojio je film. Upoznali su se na snimanju Horoskopa, 1969. godine, a dve godine kasnije, u decembru 1971. godine, su se i venčali tokom rada na filma Kako su se volele dve budale. Onako, usput, nenadano, baš kako to život ume da namesti.

- Snimali smo u Zvezdarskoj šumi, dramu Duška Radovića. U pauzi za ručak Dragan i ja smo skoknuli do opštine Vračar i venčali se. Na putu do opštine pridružila nam se Seka Sablić - ispričala je Milena jednom prilikom.

Ona i Dragan su bili dobri prijatelji, družili su se još na FDU. Kad su postali službeno bračni par, otišli su na ručak. Posle su se vratili u Opservatoriju na Zvezdari i nastavili snimanje, kao da se ništa nije dogodilo. Nemaju ni jednu fotografiju s venčanja, niko ih nije fotografisao.

Njihova ljubav je trajala punih 45 godina, sve do Nikolićeve smrti, koju Milena Dravić do poslednjeg dana nije prežalila.

Dragan je o Mileni uvek pričao na poseban način, činilo se da je iz dana u dan sve više voli.

- Kad sam joj prišao, imao sam utisak da je devojka koju poznajem čitav život. Osvojila me je svojom neposrednošću i normalnošću - govorio je pokojni Dragan Nikolić.

Jedno drugom su bili i najveća podrška, i najveći kritičari.

- Za brak koji traje četiri decenije može se naći više razloga da se prekine, nego da opstane. Ali, najlakše je nešto preseći i završiti, mnogo je teže boriti se da se sačuva. Ali, ponekad mala svađa može osvežiti dan. Ponekad je potrebno i biti ljubomoran, jer je i to jedan od pokazatelja ljubavi - izjavio je svojevremeno Dragan Nikolić.

Za razliku od njegovog poslovnog života koji mu je donosio sreću i tugu, život uz suprugu Branku Petrić i sinove Uliksa i Hedona, Bekimu je pričinjavao radost do kraja života.

Bekimova ljubav s koleginicom Brankom bila je poput najlepše filmske priče. On i tadašnja glumačka početnica igrali su supružnike u predstavi Jaje i, mada su se kradom promatrali, tada još nisu započeli vezu. Sudbina je htela da ih reditelj Jakov Lind naredne godine ponovno angažuje, a tokom snimanja u Opatiji rasplamsale su se emocije koje više ništa nije moglo da obuzda. Branka je ubrzo ostala u drugom stanju, ali Bekim je tada snimao seriju Odisej u Rimu, pa su se u Večnom gradu i venčali.

U pratnji kumova Ognjena Price, tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Rimu, i Zorice Budisavljević, sestre Jovanke Broz, Branka je otputovala u Italiju, gde su uspeli da se venčaju iz drugog pokušaja, jer su im nedostajala neka dokumenta. Slavlje povodom braka upriličeno je u prestižnom rimskom restoranu, a među gostima bili su Beba Lončar, prva supruga Dikana Radeljaka, kao i Voren Biti. Ubrzo im se rodio prvi sin Uliks, a kasnije i drugi Hedon.

Ava Gardner i Kendis Bergen, velike glumačke zvezde, navodno su se udvarale Bekimu, no ni jedna nije mogla da otera Branku iz njegovog srca.

Ljubav između ovo dvoje vrsnih umetnika trajala je sve do smrti doajena jugoslavenske kinematografije 2010. godine, kada je on počinio samoubistvo. Pretpostavlja se da se na takav očajnički čin odlučio zbog teške bolesti.

U velikom intervjuu koji je dao za magazin Newsweek, teniski stručnjak Radmilo Armenulić govorio je i o braku s tragično nastradalom muzičkom zvezdom Silvanom Armenulić.

Njihova filmska ljubavna priča počela je kada je fini mladić, sportista iz imućne porodice, sreo lepu kafansku pevačicu. I ludo se zaljubio!

- Prvi put sam je video u hotelu Grand, tamo je pevala. Bila je veoma zgodna, naručio sam pesmu, tako je i krenulo. Silvana je bila vrlo inteligentna, iako nije bila školovana, čitala je, drugačije se oblačila. I onda sam se oženio - ispričao je Armenulić.

Protiv njihove ljubavi su bili skoro svi, ali on je bio odlučan. „Niko nije bio zadovoljan tom vezom. Svi su govorili: kafanska pevačica, nije to za tebe, ti si ipak školovan čovek… Da li je naš brak bio greška? Nije! A dobili smo i predivnu ćerku“, prisetio se Armenulić godina kad se borio protiv predrasuda sredine.

A onda se u trenutku kada su i njemu i Silvani karijere bile u usponu, dogodila tragedija

- Došlo je do sudara na Ibarskoj magistrali, bilo je jezivo. Vozeći 150 na sat podleteli su pod kamion, šef orkestra Rade Jašarević, Silvana i njena sestra Mira Barjaktarević, koja je bila u petom mesecu trudnoće - ispričao je s tugom Armenulić.

Neverovatna priča o životu i sudbini Silvane Armenulić, rođene pod imenom Zilha Barjaktarević u Doboju (gledali smo isečak iz njene karijere i u hit filmu "Toma"), i danas budi pažnju javnosti. U vreme njihovog braka, tabloide su punile priče o Silvaninom sukobu s navodnom Radmilovom ljubavnicom, ali i njenom bliskom odnosu s pevačem Tomom Zdravkovićem.

- Imaš našeg Matiju i nastavi dalje - otkrila je Gabi Arsenove poslednje reči.

Arsen Dedić i Gabi Novak braku su dobili jednog sina, Matiju Dedića, a iz prvog braka veliki kantautor ima ćerku Sandru Dedić.

Zajednički život i brak velikana muzičke scene urodio je desetinama albuma i šansona uz koje su odrasle mnoge generacije. Svi pamte i vole predivne numere "Pamtim samo sretne dane" i "On me voli na svoj način", koje je Arsen napisao za svoju Gabi.

Uvek je govorio da su oni običan par sa svetlim i tamnim trenucima.

- Prošli smo zajedno sve oblike nasilja, požar u kući, gubitak prvog djeteta, i što su njoj radili, i što su meni radili… U Gabi sam našao podršku, ona mi je obećala da će me do kraja svom snagom štititi. Tako je i bilo - pričao je.

U javnosti je uvek prevladavala slika o ljubavnoj idili između žene stene i ćudljivog umetnika.

Upoznali su se 1958. godine u Zagrebu ispred televizijskog studija. Oboje su u to vreme bili u braku, Gabi sa kompozitorom Stipicom Kalođerom, s kojim je ostala sve do 1970. godine, a Arsen s Vesnom Matoš, nećakom pesnika i noveliste Antuna Gustava Matoša. Nakon što su se razveli od supružnika postali su ljubavnici, zatim roditelji Matije, a mesec dana nakon njegovog rođenja i bračni par. Venčali su se 1973. godine.

- Moje poštovanje prema Arsenu bilo je veliko, kakav god da je bio fakin. On je dobro znao da će naći u meni ženu koja će ga podržavati do posljednjeg trena, koja će ga njegovati, čuvati, biti na njegovoj strani - rekla je Gabi nakon Arsenove smrti.

Arsen je duboko cenio Gabi kao osobu i kao pevačicu.

- Ja sam tada bio tek estradni početnik, a Gabi je već pevala s glazbenicima kao što je bio Luis Armstrong, ni manje ni više - priznao je Arsen supruzi veliki uspeh.

Izvor: blic.rs

Šta znači ako se svako veče budite između 3 i 4 sata ujutru?

Kao kognitivni terapeut, Greg Marej je primetio da je buđenje u ovim ranim jutarnjim satima često povezano sa stresom. Iako nas stres direktno ne drži budnima tokom noći, čini da nam je san lakši, pa se češće budimo baš u to vreme.

Stručnjaci za spavanje preporučuju održavanje redovnog rasporeda spavanja, izbegavanje prekomernog listanja društvenih mreža i održavanje fizičke aktivnosti i izloženosti jakom svetlu ujutro.

Stefani Romiševski, somnolog i direktor Klinike Sleepyhead, savetuje da se bude budan u isto vreme svaki dan i da se ne ide u krevet dok se ne oseti pospanost.

Ali zašto se baš budimo u specifično vreme?

Pa, razmotrite sledeće: većina nas obično utone u san između 23 sata i ponoći, i probudi se između sedam i osam ujutro. Koja vremena se nalaze tačno usred tih intervala?

„Tokom noći, naš san se smenjuje između brze faze pokreta očiju (REM) sna i faze sna bez REM-a. Svaka faza sna ima različit prag koliko je lako da se probudite dok traje“, objasnila je Anisa Das, pomoćnik direktora programa za medicinu sna na medicinskom centru Ohio State Wexner.

„Jedno verovatno objašnjenje za buđenje u isto vreme svake noći je da zaspite u isto vreme i zatim, u isto vreme svake noći, dostignete laku fazu sna i probudite se“, napisala je.

Možete razmišljati o ciklusima sna kao o ponavljajućem obrascu, ali zapravo provodimo različito vreme u svakoj fazi kako noć odmiče.

Bitno je napomenuti da se, kako jutro sve više približava, vreme provedeno u REM snu povećava – što znači da sve više vremena provodimo u relativno laganim i snovima ispunjenim snom.

„Možda je moguće da neko od ovog [buđenja u ranim satima] proizlazi iz buđenja iz anksioznih snova“, rekao je Majkl K. Skalin, profesor psihologije i neurologije na Univerzitetu Bejlor u Teksasu, za Newsweek.

To ne mora nužno da bude zbog noćnih mora o bićima iz tamnice: „Naučnici sumnjaju već oko stotinu godina da se nedovršeni zadaci zadržavaju na povišenom nivou aktivacije u mozgu i tu unose nemir sve dok se ne završe“, dodao je.

Na sreću, to znači da postoji prilično jednostavan lek: vodite spisak obaveza.

„Držanje blokčića pored kreveta i zapisivanje svega na vašem spisku obaveza, kao i svih drugih briga ili stresora koje kruže vašim umom, pokazalo se da pomaže“, rekao je Skalin.

On je autor studije iz 2018. godine koja je pokazala da provedenih pet minuta pre spavanja u sastavljanju liste budućih zadataka značajno utiče na brzinu uspavljivanja kod ispitanika – i, kako je rekao Newsweek-u, isti princip trebalo bi da se primenjuje i na noćno buđenje.

Ovo bi imalo smisla prema Kolinu Espiju, profesoru medicine sna na Odseku za kliničke neuroznanosti Univerziteta Oksford, koji zagovara ono što se naziva „stavljanje dana na spavanje“.

Jednostavno rečeno, to znači da pre spavanja provedete neko vreme razmatrajući događaje proteklog dana i planirajući sutrašnji dan.

„Kada se ljudi bude tokom noći, ono što im prvo padne na pamet i što ih može brinuti obično je prilično predvidljivo“, rekao je za Newsweek. „To je nešto što se dešavalo prethodnog dana ili nešto što dolazi sledećeg dana.“

Praksa vođenja spiska obaveza, dakle, može pomoći mozgu da procesuira stvari bez buđenja, rekao je.

Ako to ne pomogne, možda je vreme da se posavetujete sa stručnjakom – posebno ako vas problem muči više od nekoliko meseci, savetovala je Romiševski.

„Ako je prošlo više od tri meseca, onda apsolutno posetite lekara„, rekla je za Metro.co.uk.

„Nakon tri meseca, bilo koji problem sa snom može postati navika, kao obrazac za vaš mozak. U tom trenutku, nikakvo uklanjanje originalnog okidača neće rešiti problem. Možda ćete se osloboditi stresa, na primer, ali problem sa snom može ostati.“

„To je trenutak kada vam je potrebno lečenje nesanice, poput kognitivno-bihevioralne terapije (KBT), kako biste promenili obrazac ponašanja“, rekla je.

„Za to ćete morati posetiti svog lekara ili stručnjaka za san.“

Svaki lekar u Srbiji ima pravo da odbije lečenje pacijenata, odnosno pravo na prigovor savesti, a to mu omogućavaju zakoni o zdravstvenoj zaštiti i o pravima pacijenata. Sagovornici Danasa kažu da mnogi lekari ne znaju da imaju tu mogućnost, a svakako je povod da to saznaju poslednji brutalni napad na ortopeda Ž. V. (64) u beogradskom Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, u noći 27. decembra, neposredno pred Novu godinu.

Kako Danas nezvanično saznaje, teško povređenom lekaru bila je indikovana operacija sledećeg dana zbog povreda glave, dok su zvanične informacije da je policija privela troje ljudi koji su učestvovali u njegovom napadau T. Ć, M. B. i J. G, a Prvo osnovono javno tužilaštvo podnelo je krivičnu prijavu protiv T. Ć.

Prvi lekar koji je odbio lečenje

Prvi lekar u Srbiji koji se pozvao na prigovor savesti, odnosno odbio da leči pacijenta, je prim. dr Ivica Zdravković, specijalista Opšte medicine iz Požarevca, koji za Danas kaže da je to uradio 2016. godine posle upada pacijenta u ustanovu gde je tada radio.

Komentarišući poslednji slučaj premlaćivanja kolege u KBC Zvezdara, on navodi da je to „neshvatljivo i poražavajuće jer se i dalje dešava.“ Iako postoje, dodaje, kamere i obezbeđenje, čitav taj slučaj razvlačiće se na sudu. Trebalo bi, kako dr Zdravković navodi, hitno da reaguju svi – od celokupnog društva i nadležnih do Lekarske komore Srbije, da se obezbedi kolegi najjača pravna pomoć, ali i svaka druga koja mu je neophodna.

Govoreći o „svom slučaju“ kada se pozvao na prigovor svesti, on kaže:

„Pacijent je uleteo i insistirao da mu propišem lek čija je aktivna supstanca tramadol-hidrohlorid, u narodu poznat kao trodon, koji spada u opoidne analgetike. Uz to mi je psovao sve po spisku, bio agresivan, pominjao `mrtvu decu`. Zakon o zdarvstvenoj zaštiti je jasan, ali i nejasan. Jasan je da nam daje pravo da koristimo prigovor savesti, a nejasan jer nije jasno ograničio to pravo za osnovnu namenu za koju je pretpostavljam uveden, da se ginekolozima omogući da ne rade abortuse ukoliko to ne žele. Pošto u Zakonu tako nije ograničneo, pravo na prigovor savesti sam tada iskoristio“, kaže prim. dr Zdravković.

Lekar i agresivnost pacijenta

Prema njegovim rečima, to je učinio da se oslobodi potrebe u toj situaciji da mora da leči pacijenta koji mu vređa porodicu, njega, koji je agresivan.

„I nije u pitanju samo jedan pacijent, nego mnogo njih koje sam tada sretao dok sam radio u državnoj službi. Zahvaljujući širini zakonodovaca da prigovor savesti nije definisan na jednu oblast medicine, ja sam upotrebio Član 156. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pozvao se na to da nemam empatiju prema pacijentu jer me vređa, agresivan je, psuje mi decu… U odsustvu empatije ne mogu da ga lečim. To sam sve napisao u svom prigovoru savesti“, objašnjava on.

Na pitanje koji su parametri ključni da kao lekar shvati da ne može da pruži zdravstvenu uslugu, da mu se celo biće buni protiv toga, da nema empatiju prema konkretnom pacijentu koji je agresivan, psuje i nasrće, dr Zdravković objašnjava:

„Prigovor savesti možemo da uložimo u svakoj situaciji kada je pacijent agresivan, osim kada je neophodno da mu pružimo hitnu lekarsku pomoć da bismo mu sačuvali život. Sa druge strane, mi smo stalno u kontaktu sa ljudima koji su bahati, agresivni i imaju stav:“Ja sam te platio, moraš da uradiš to i to“, ne shvatajući da smo ograničeni resursima, da imamo manjak ljudi… U takvim situacijama se dešava da imaš odbojnost da radiš to što bi trebalo, nemaš empatiju, snagu, koncentraciju, profesionalnost, pribranost da ne napraviš lekarsku grešku. Neophodno je da si svestan da kod određenog pacijenta ne možeš da uradiš sve što je neophodno u takvim uslovima, kao i da je bolje da u tom momentu to uradi neko od kolega. Ja ću da se povučem jer ne uspevam da imam komunikaciju sa pacijentom“.

Prigovor savesti i otkaz lekaru

Kako dr Zdravković dodaje, to se sve upiše u zdravstveni karton i obavesti načelnik.

„Ne možeš da dobiješ otkaz ako kažeš:“Ljudi, ne mogu da lečim ovog čoveka, ugrožava mi egzistenciju, psuje me, ugrožava profesionalni mir. Sa druge strane, ne može da se zloupotrebljava prigovor savesti. Kada sam to prvi upotrebio pre osma godina, uleteo mi je pacijent koji je tražio trodon, napravio haos, psovao me i pominjao moju decu“, ističe naš sagovornik i poručuje:

„Drag građanke i građani, nemojte da bijete i vređate lekare. To su ljudi koji vam spasavaju živote, leče vas. Ipak, većina ljudi ne shvata da smo eksponenti sistema, a on je takav kakav je. Takođe, postoje kolege koje su zaslužile bes, ali je svaka generalizacija loša jer većina lekara radi posvećeno svoj posao, ali i većina pacijenata su pristojni i dobri ljudi“.

Dr Miodrag Stanić, direktor LKS, uputio je Danas da pošalje pitanja mejlom, ali odgovori do obajve ovog teksta nisu stigli, dok Pprim. dr Tatjana Radosavljević, bivša direktorka LKS, kaže za Danas da u vreme kada je ona bila na čelu te strukovne organizacije, „tom problemu su se ozbiljno posvetili“.

„Nasilje prema lekarima i drugom osoblju u zdravstvu bila je glavna tema kojom smo se bavili. Naročito od 2010. do 2014. godine. U tome smo sarađivali sa Svetskom medicinskom asocijacijom, da bude jasnije, to je kao planetarna lekarska komora, i bili smo inicijatori da se donese deklaracija o nultoj toleranciji na nasilje prema zdravstvenim radnicima, da moraju da postoje panik tasteri, ali i lekari da dobiju status službenih lica u Krivičnom zakoniku, a potom i kroz Zakon o zdravstvenoj zaštiti“, navodi prim. dr Radosavljević.

Ona kaže da su se trudili da saslušaju svoje kolege koji su bili napadnuti, upute na pravnu službu za svaki vid pomoći, „ali smo naišli na zid ćutanja direktora zdravstvenih ustanova čiji su lekari pretrpeli nasilje na radnom mestu.“

Napadi na lekare i deklaracija

„Oni su minimizirali problem i naša borba je tada bila jako teška, ali smo uspeli da Svetska medicinska asocijacija donese tu deklaraciju koja je trebalo da bude obavezujuća. Imali smo u planu i širu strategiju za kolege koji su napadnuti u vidu psihološke i pravne pomoći. Kada je reč o prigovoru savsesti, mislim da većina kolega ne zna da ima pravo na to. Prigovor savesti ulaže lekar koji proceni da ne može na adekvatan način leči određenog pacijenta i prim. dr Ivica Zdravković, koji je to prvi uradio, postupio je dobro“, objašnjava sagovornica Danasa dodajući da direktori zdravstvenih ustanova moraju da prihvate prigovore savesti, osim kada je život pacijenta ugrožen.

„Ne zaboravimo, Zakon o zdravstvenoj zaštiti predviđa to, ali i Zakon o pravima pacijenata, takođe. Jer pacijenti, osim prava, imaju i zakonske dužnosti, pre svega, u vezi sa njihovim odnosom prema lekaru i drugim zdravstvenim radnicima“, ističe dr Radosavljević, dodajući da kolega sa „Zvezdare“, čak i da se vrati na posao, najverovatnije će u svakom pacijentu gledati potencijalnog napadača.

Šta kažu zakoni o prigovoru savesti i dužnostima pacijenta

Član 156. Zakona o zdravstvenoj zaštiti glasi da „zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene zaštite ako zdravstvena usluga koju treba pružiti nije u skladu sa njegovom savešću, uverenjima ili međunarodnim pravilima medicinske etike (u daljem tekstu: prigovor savesti). Zdravstveni radnik dužan je da o prigovoru savesti sačini službenu belešku, koja se čuva u medicinskoj dokumentaciji pacijenta i o prigovoru savesti obavesti neposrednog rukovodioca (…) Zdravstveni radnik ne može odbiti pružanje hitne medicinske pomoći ističući prigovor savesti.

Istovremeno, u Zakonu o pravima pacijenata stoji da je zabranjeno ometanje zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika, prilikom pružanja zdravstvene zaštite. Takođe, Zakon predviđa da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, posle prethodnog upozorenja, može otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne medicinske pomoći, o čemu je dužan da pismeno obavesti direktora zdravstvene ustanove, kao i da u medicinsku dokumentaciju pacijenta unese razloge za odbijanje pružanja zdravstvene zaštite.

Izvor: danas.rs