Udruženje „Suveniri Podunavlja” iz Sombora, koje broji oko tridesetak članova, neguje tradiciju žakard tkanja svilenog damasta, a u radionici su za brojne delegacije godinama unazad prezentovane tehnike žakard tkanja na starim razbojima sa galerijom proizvoda i rukotvorina, kao i drugih suvenira. Rukotovrine iz ove radionice neretko su protokolarni poklon stranih ambasada, a važan su detalj u mnogim elitnim hotelima i restoranima.
Prilikom rada na razbojima žakard tkanja se u svaki predmet od svilenog damasta, poput stolnjaka, salveta i navlaka za posteljinu utka istorija ovog vrednog umeća i od zaborava sačuvanog zanata, kaže Davor Asan koji je veštine savladao u somborskoj tkačkoj radionici “Suveniri Podunavlja”.
“Mene je zainteresovao sve ono što sam gledao kako je naša stara majstorica radila. Mislio sam da ću pronaći sebe u tome, pa sam ipak u tome i uspeo. Interesantno je, jer ima dosta toga koje tek kada naučiš i dalje nešto novo saznaš, nije lako. Jedna salveta da bi se istkala treba oko sat vremena, a za veštinu tkanja bitno je sve, jer se treba znati uklopiti tempo strpljenja sa radom ruku i nogu”, rekao je Davor Asan, tkač.
U udruženju se nalazi desetak drvenih razboja sa sistemom žakard tkanja pomoću bušenih kartica.
“Uglavnom su to protokolarni pokloni, setovi za dvoje, koji su izuzetno zanimljivi, ali i setovi za više osoba.Trenutno sarađujemo najviše sa ambasadom Indonezije u Srbiji, koja naše proizvode deli kao svoje protokolarne pokolne, a sarađujemo i sa ambasadom Egipta. Voleli bi da tu saradnju proširimo sa drugim ambasadama”, izjavio je Željko Trbojević, član udruženja “Suveniri Podunavlja”.
Svaki izrađen predmet je unikat, a sirovina se uvozi.
“Iz Indije se uvozi pamuk, koji se prerađuje u Italiji, kao i svila. Plavi voz, koji i danas funkcioniše ima naše garniture koje su otkane 1956. godine. Uglavnom su to cvetni motivi, kale, ruže, pahuljice, a ako pričamo o postavkama za hotele onda su to lav, jelen. Uglavnom su to kupci koji imaju neki zahtev”, dodao je Željko Trbojević.
Drveni razboji odolevaju zubu vremena i ako su doneseni u 19.veku iz Češke i Mađarske na naše prostore. I dalje besprekorno tkaju čarobne materijale, poznate kao ručno žakard tkanje svilenog damasta.
Izvor: RTV
