ZA Petera Gelenčera, neobičnog umetnika iz Sombora, čulo se nadaleko, jer se već 48 godina bavi keramikom i slikarstvom.
Osim kupatila, kuhinja, terasa, staza, ume da napravi roštilj, šank, česme, slike, mozaike, a sve to od korišćenih materijala. Kako kaže, pravi sve što mušterije zahtevaju od njega i tu nema promašaja, jer je svoj zanat veoma dobro usavršio. Tako izlomljeno staklo, mediteran crep, kaljevi - poslužili su mu da napravi mozaike i reljefne umetničke kolaže gde je osnovni materijal keramika.
PETER je i aktivista, borac za bolji i lepši svet. Gde god, i šta god da radi, u sve utka sociološku, pacifičku i ekološku poruku.
- Moj osnovni materijal je pečena zemlja, a okrenut sam planeti Zemlji, da je sačuvamo za buduća pokolenja. Smatram da nedovoljno radimo na tome. Zarobili smo se u materijalnoj sferi života, a cilj treba da nam bude da lepše i bolje živimo, da nam život bude ispunjen, a ne da bežimo iz ovog prostora - kaže Gelenčer.
- KAO vojnik sam bio na školskom brodu "Galeb". To je bio Titov brod. Vozili smo Tita 1975. sa Briona u Igalo na lečenje. Kao mornar išao sam u Francusku i Maroko i sretao naše ljude i kod njih video nostalgiju prema našim prostorima. Ta nostalgija je kod mene proizvela želju da provedem čitav svoj život kvalitetno, ali u svojoj zemlji - ponosno priča Gelenčer.
On za sebe veli da je "mali tihi buntovnik", jer svoje pacifičke stavove i ljubav prema ekologiji širi u svakoj prilici.
SOMBORSKI umetnik je postao poznat javnosti pre 15 godina kada je Narodnoj skupštini Srbije poklonio najveću i najtežu razglednicu na svetu - dimenzija 240x140 centimetara i tešku više od 200 kilograma, na kojoj je Peter radio gotovo četiri zime. Panorama voljenog i rodnog Sombora rađena je u neobičnoj tehnici, pretežno od keramike, ali i drugih prirodnih materijala.
- Razglednicu sam napravio za UN, kao opomenu civilizaciji da srlja u propast. To je moja ekološka i humanitarna poruka da branimo planetu od nas samih - ističe Gelenčer.
Umesto originala, u OUN je poslata reprodukcija u prirodnoj veličini, a među desetak fascikli dokumentacije i prepiske sa najvišim svetskim i državnim institucijama, na počasnom mestu je zahvalnica iz Njujorka i kolajna iz Narodne skupštine.
Izvor: novosti.rs