Svoje polazište baziram na umnim precima koji su umeli da pomire nacionalno sa univerzalnim, kospomolitskim i demokratskim, kaže dr Saša Marković
Nesvakidašnji autorski i izdavački projekat predstavljen je na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Na tribini održanoj u Spomen-sobi Norme i Preparandije, preteče današnje visokoškolske ustanove za obrazovanje učitelja, promovisano je četvoroknjižje „Nacionalno bez odijuma – pogled bez pretenzija” dr Saše Markovića, istoričara i dekana Pedagoškog fakulteta.
Dr Marković piše o temama koje se kreću od položaja srpskog učitelja u Ugarskoj, o potrazi za identitetom učitelja kod Srba, o idealima humanizma i identitetu bogočoveka, o kosovskom predanju, o „kulturnom nacionalizmu” u političkoj misli Srba s početka 20. veka, o ratnim vihorima Prvog svetskog rata, o stradanjima u Drugom svetskom ratu, o (post)modernizmu Vojvodine – upravo o širokom spektru pitanja koja se odnose na razvoj, zanose i zablude tokom nacionalne istorije i definisanje sopstvenog identiteta u turbulentnim trenucima prošlosti.
„U ovim knjigama prikupljeni su tekstovi koje sam pisao u poslednjih desetak godina, s namerom da izrazim ono čemu težimo i ovde na fakultetu – da se neguje kulturni izraz u svemu, pa i izražavanju nacionalnog”, rekao je u uvodu dr Marković.
O knjizi su uz autora govorile i njegove kolege, istoričari i filozofi. Tako dr Željko Vučković ističe da su još stari Grci postavili temelj kako prići stvarima: spoznaj samog sebe i drži meru.
– Posle 20. veka kao veka velikih ideologija, 21. vek je vek identiteta i zato zauzima posebno mesto u humanističkim naukama. Ove knjige svoju potvrdu dobiće u narednom periodu kada će se srpski narod, nakon dugog perioda neizvesnosti između klanja i oranja, između deoba i seoba dovesti do mirne i sigurne luke pomiren sa sobom i svetom. U recenziji je korišćena reč „učtivost” i u delu Saše Markovića i prilikom polemika oseća se lična učtivost, što pristoji i instituciji koju predstavlja i gradu u kojem postoje – rekao je dr Vučković.
Upravo izrazit, a danas ne tako čest kvalitet i sposobnost za tolerantnost i polemiku uz uvažavanje neistomišljenika istakli su i učesnici tribine dr Goran Vasin, dr Mihael Antolović i dr Saša Radojčić.
– Marković govori o srpskom kulturnom nacionalizmu koji ističe kulturne vrednosti i te vrednosti su ono što legitimiše tu naciju. Bavi se savremenom Vojvodinom i pokazuje da imamo sukob dva koncepta, dva polazišta: jedan je na osnovu posebnosti vojvođanskog prostora pokušao da nametne oblik političkog identiteta i polazište koje je te posebnosti htelo da ukine u ime opšteg identiteta. Saša Marković se ne opredeljuje ni za jedan, već traži opravdanje i za jedan i za drugi, svestan da upravo njena multikulturalnost gradi vojvođanski identitet – kaže dr Radojčić.
Za dr Gorana Vasina vrednost ovog četvoroknjižja je u spremnosti autora da se bavi temama koje su, koliko god puta da su obrađene, uvek izazovne za istoričara, poput Jugoslavije, položaja Vojvodine, srpske duhovnosti i kulture, sve ono što karakteriše Srbe kroz istoriju, i sve to bez ustručavanja i zatvorenosti za kritiku i polemiku.
– Zdrav nacionalni identitet treba da počiva na kulturi i obrazovanju– kaže dr Mihael Antolović koji ocenjuje da živimo u vreme znanja, a svakodnevno se srećemo sa neznanjem. – U ovim tekstovima insistira se na meri, na važnosti međusobnog uvažavanja, toleranciji i kulturi dijaloga koja nedostaje ne samo u nauci i kulturi, već u celom srpskom društvu i te vrednosti predstavljaju najveći značaj ovog četvoroknjižja.
Izlažući svoje naučno polazište i stavove koje je izneo u tekstovima, dr Marković je rekao da je od devedesetih godina prošlog veka kod nas prisutna ideološka odbrana koja se služi kvaziistorijom:
– Utemeljenje sam potražio i u našim prethodnicima, misliocima kao što su Stojan Novaković, Laza Kostić, Mihailo Polit Desančić, Tihomir Ostojić koji su imali odmeren pristup u nacionalnom izrazu, ili ličnostima poput Milana Kašanina, Mihajla Đurića ili Borislava Pekića, koji su umeli da pomire nacionalno sa kosmopolitskim svedočeći da je mogućnosti izmirenja nacionalnog sa demokratskim i univerzalnim.
Izvor: Politika
