Nakon knjige "Lazar: Od Salaša do Holivuda" Snežane Pisarić Milić, objavljena je još jedna knjiga "Kako sam otkrio Ameriku" Nemanje Sarača, o holivudskom glumcu Lazaru Rokvudu (Lazaru Rajiću prim. aut.), koji je poreklom iz Srbije. Knjiga je promovisana sinoć u okviru 6. Somborskog filmskog festivala.
Lazar na početku razgovora za "Blic" otkriva koliko ova nova knjiga otkriva više njegov život od rodnog Sombora do Holivuda nego prethodna.
- Ima više materijala o meni, ali da budem iskren ja još nisam ni počeo da je čitam (smeh). Jednostavno nisam imao vremena. Samo sam video kako izgleda knjiga i prelistao fotografije. Kada za nekoliko dana krenem za Toronto, u avionu ću početi da je čitam. Želim da me iznenadi. Inače, ona je pisana drugim stilom i na drugačiji način je predstavljen moj život nego u Snežaninoj knjizi – priča Rokvud.
Kad smo prvi put razgovarali, pre osam godina, rekli ste da vam je želja da se vratite u rodni Sombor...
- U Torontu mi je i dalje baza. Momentalno ne postoji takva prilika. Ali sa godinama, ako mi postane malo teže, vratio bih se. Sombor je fantazija za život. Jedno mirno mesto koje meni jako prija posle Toronta. Upoređujući ga sa mojim gradom, Torontom, gde živim u samom centru i gde je neverovatna buka i cika, on je idealan gradić.
Pre 55 godina otišao iz Srbije
Skoro 55 godina je prošlo otkako ste otišli iz Srbije. Jeste li zadovoljni svojim životom u stranoj zemlji i šta ste sve postigli profesionalno za to vreme? Nije sve uvek išlo glatko, dosta ste se namučili. Radili ste različite poslove da biste došli do ostvarenja svojih snova…
- Jesam. Volim da kažem da me je ljubav prema filmu odvela u Diznilend. Još imam vatru u sebi za velike filmske projekte. U principu, kada se okrenem iza sebe jako sam zadovoljan postignutim rezultatima. Najvažnije je da sam ostvario somborski san. Dok sada šetam ulicama Sombora, sećam se da sam tada gledajući momka Džejmsa Dina, želeo da budem sličan njemu. Na početku sam trčao iz filma u film i imao male uloge. Snimio sam 121 film, što igranih, što televizijskih. U poslednje vreme išao sam stalno na veće uloge, u stvari, na glavne. Baš sam nedavno na tu temu pričao sa mojim prijateljem Džonom Sevidžom, koji je fantastičan glumac, a koji nije doživeo da dobije glavnu ulogu. Ma, zaista sam zadovoljan svojom karijerom. Ranije, kada sam odlazio na kastinge, čim dođem i pogledaju moje lice ili odmah dobijem ulogu ili ne. Sada, kada se pojavim na kastingu odmah im kažem da sam došao za glavnu ulogu. Pogledaju u mene kao da sam "pao s neba". Ali ne bojim se da im to napomenem, jer sam dobar, da ne kažem najbolji. Kada izađem posle kastinga na ulicu, slatko se ismejem i kažem sebi: "Dobro je budalo, samo napred".
Da li vas i dalje pojedinci nazivaju "belim Indijancem"?
- Ne, tako su me zvali samo na početku moje karijere. Indijanci kada me vide na ulici, obavezno mi traže cigaretu. Čak mi je jednom jedan Indijanac rekao: "Ako treba neko da igra poglavicu Ludog konja, onda si to apsolutno ti". Tada sam mu odgovorio da sam spreman za tu ulogu. Inače, igrao sam Indijance tri puta na filmu. Sećam se da su u jednom filmu bili angažovani pravi Indijanci i da je za jednu težu scenu reditelj uzviknuo: "Sklonite sve, ostavite mi samo jednog Indijanca" I pokazao prstom na mene. Ja sam uzviknuo: "Pa, ja nisam pravi Indijanac"! Svi su počeli da se smeju.
"Majkl Medsen me je iznenadio"
Bili ste u prilici da upoznate mnoge velike holivudske glumce. Među njima je bio i Džek Lemon?
- Jeste. U to vreme sam dosta pio, a Džek Lemon je bio totalni alkoholičar. Snimao je neki film u Torontu. Sreo sam ga u jednom baru i barmen mi je rekao da mu niko ne prilazi, jer želi da mirno sedi i pije svoje piće. U jednom momentu, barmen se negde izgubio a ja sam poželeo da ga lično upoznam. Prišao sam mu i obratio mu se: "Gospodine Lemon, gledao sam vašeg sina juče u filmu. Fantastično ide vašim stopama." Trgao se, pogledao me je i upitao: "Stvarno?" U tom momentu me je ugledao barmen i želeo je da me skloni od glumca, ali je Džek rekao da sednem pored njega, ponudio mi je piće i tako smo započeli priču. Moje pravilo je da ako želim da opstanem i funkcionišem, moram jako brzo da mislim u svakoj situaciji i da reagujem u datom trenutku.
Ko vas je od slavnih glumaca iznenadio svojom neposrednošću?
- Majkl Medsen. On je ostao moj veliki prijatelj i divan momak. Ima šestoro sinova, od dve pa do devetnaest godina. Sa drugom ženom ima četiri. Radio sam sa njim filmove. On je igrao sve što mu je bilo ponuđeno, da bi preživeo. Sada je u jako teškom zdravstvenom stanju. Majk Srbiju obožava. Jednom prilikom mi je rekao da je sve imao u Srbiji. Sećam se kada sam izašao u srpskom Playboy magazinu na šest strana, okružen devojkama koje su bile obučene kao Indijanke, Medsen je uzeo taj broj i svima u Kaliforniji, gde je snimao, pokazivao moje strane. Tada je Denis Hoper izrazio želju da me upozna. On je isti kao i ja, nema ni kompjuter. Ma on je jedan otkačeni momak koji voli da me pozove da bi njegovoj deci imitirao Duška Dugouška i Pepe Tvora i pričao o mojim omiljenim crtanim junacima.
Kakvo mišljenje imate o Entoni Hopkinsu, sa kojim ste čak i glumili u istom filmu?
- On je pravi gospodin. Sećam se da sam igrao nekog mafijaša koji je u jednoj sceni morao da odseče prste čoveku koji duguje pare. Bila je to zaista gadna scena. On se zatekao na snimanju i pažljivo je posmatrao svaki detalj. Po završetku snimanja, prišao mi je. Bio sam iznenađen da meni jedan veliki glumac, jedan Oskarovac, prilazi da bi me pohvalio. Rekao mi je da sam toliko verno dočarao tu scenu, da se na trenutak uplašio. Tada sam mu odgovorio da je to veliki kompliment od čoveka koji je uplašio ceo svet u ulozi Hanibala Lektora. Pitao me je odakle sam i bio oduševljen kada sam rekao da sam iz Jugoslavije. Tada je oduševljeno uzviknuo da je snimao tri projekta za Jadran film u Zagrebu i da nosi divna sećanja na našu zemlju. Upitao me je da li sam dobar sa direktorom filma koji sam snimao tog trenutka jer bi voleo da mu "ubaci" neku malu ulogicu koju bi odigrao. U pitanju je bila "Gola narukvica". Rekao sam mu da živim kod njega i da neće biti problema. Tako je i bilo.
"Teško mi je kad pomislim da Olivere Marković više nema"
Bili ste dobar prijatelj i sa Oliverom Marković?
- Jesam. Bio sam njen veliki ljubitelj. I sada mi je teško kada pomislim da je više nema. Sećam se kada je u ona teška vremena u Srbiji bila bolesna, redovno sam joj slao vitamine iz inostranstva i sve što joj je trebalo. Ona je mene zvala drugim sinom. Često je volela da kaže da će joj biti žao ako njen sin Goran Marković i ja ne snimimo neki film. Rekao sam to i Goranu, a on mi je odgovorio da zna jer mu je to zahtevala mama. Tražili smo neki projekat da uradimo zajedno ali na žalost, nismo ga našli. Kadgod Goran dolazi u Toronto, obavezno se vidimo. Njegov "Falsifikator" je odlilčan film i jako mi se dopada. Kada sam 2009. godine dolazio u Beograd, pozvao sam ga i rekao da želim da vidim njegovu mamu. Odgovorio mi je:"Nemoj Lale, ona ne zna ko sam ni ja, a kamoli ti. Neka ostane onako kako si je zapamtio". Nisam je tada video i jako mi je žao što je umrla. Ona me svuda vodila kada sam dolazio u Beograd. Obavezno smo odlazili do Madere. Upoznala me je sa mnogim svojim kolegama, takođe velikim umetnicima. Jednom me je pitala koga bih voleo da upoznam. Uzviknuo sam Milenu Dravić i Čkalju. Sa Čkaljom smo se čuli, ali se nismo videli jer je tada imao grip, a ja sam morao da se vratim u Toronto. Sećam se da mi je Olivera za njega rekla da se ne iznenadim i razočaram kada ga budem video jer je on jako tužan čovek i da nije onakav kakav je na TV.
Da li ste imali priliku da upoznate Milenu Dravić ?
- Jesam. Čak sam je zvao da igra samnom u filmu "Povratak", ali ona nije mogla jer se Dragan (Nikolić prim. aut.) tada jako razboleo i nije mogla da ga ostavi ni trenutka samog. Tada je umesto nje uskočila Rada Đuričin, tako da nisam doživeo da igram sa divnom Milenom. To mi je bila velika želja, ali mi se na žalost, nije ostvarila. Mnogi me pitaju da li sam igrao sa Oliverom. Nisam, ali sam nju mnogo voleo.
Na kom projektu trenutno radite?
- Upravo sam završio snimanje moderne verzije "Antigona" ali i neobičan film "Tata", koji će trajati tri sata i 11 minuta.
Ima li šanse da ponovo snimate u Srbiji?
- Naravno. Želim da snimim neobičan film sa tematikom kako glavni junak umire i kako dolazi njegov duh… Imam fantaziju, ideju u glavi, a onda pronađem scenaristu da to stavi na papir i da od tog scenarija uradimo film. Naravno, treba pronaći finansijska sredstva, investicije, što volim da kažem. Voleo bih da baš taj film snimim u Srbiji i to u jednom selu blizu Sombora. To mi je zaista velika želja. Što se tiče drugog filma (radni naslov "Sinovi"), za njega je već gotov scenario i režiraće ga isti čovek koji je radio i "Povratak" Predrag Jakšić.
Da li će u "Sinovima" igrati vaš dobar prijatelj Džon Sevidž?
- Ne. U njemu će biti moj najomiljeniji glumac momentalno u svetu, debeljko i nosonja Žerard Depardje. (smeh). Mi imamo isti stil rada, iako se nikad nismo sreli. Ukoliko on bude sprečen, tu je alternacija Miki Rurk. Naravno, ja ću igrati glavnu ulogu.
Izvor: blic.rs
