Sombor.info

Grad Sombor dobio je sredstva u iznosu od 391.680,00 dinara za projekat „Oprema za digitalizaciju biblioteke u Galeriji Milan Кonjović", a ugovor sa Ministarstvom pravde potpisao je u ponedeljak, 8.9.2025. godine, u Beogradu, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić.

Sredstva su dodeljena na osnovu Javnog konkursa za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja, koji je raspisalo Ministarstvo pravde. Projekat podrazumeva nabavku opreme za digitalizaciju fonda galerijske biblioteke koja obuhvata stručnu literaturu o slikarskom radu i životu maestra Milana Кonjovića.

Na osnovu učešća na navedenom konkursu sredstva u iznosu od 612.140,00 dinara su dodeljena i Osnovnoj školi „Ivan Goran Кovačić“ iz Stanišića za realizaciju projekta „Savremena učionica“.

Preduzeće „ORIS“ doo Sombor i „Ciklonizacija“ AD će u periodu od 10. do 15. septembra 2025. godine sprovesti tretmane suzbijanja odraslih komaraca sa zemlje u naseljenim mestima Bezdan, Bački Monoštor i Bački Breg.

Suzbijanje komaraca će se sprovoditi u danima sa povoljnom meteorološkom situacijom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin.

Upozoravaju se pčelari da je preparat štetan za pčele, te da košnice zatvore ili udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja.

Mape sa lokacijama na kojima se vrši tretman nalaze se na fb i internet stranici preduzeća „ORIS“ doo Sombor, gde se mogu pratiti najave i precizni termini radova. Dostupan telefon za sva pitanja je: 025/ 515 50 55.

U subotu, 6. septembra u Sarajevu je održan 9. Memorijalni međunarodni turnir u rvanju.

Rvači somborskog "Radničkog" su nastupili sa sedam takmičara koji su osvojili i toliko medalja. U uzrastu mlađih pionira Danijel Bojanić (34 kg) je osvojio zlatnu medalju, dok je Viktor Horvat (57 kg) osvojio bronzanu medalju. U uzrastu starijih pionira Uroš Ilić (75 kg) osvaja zlatnu medalju, kao i Mladen Batalo u kategoriji do 92 kg.

U uzrastu kadeta do 65 kg Kristian Dobi osvaja zlatnu medalju, a Srđan Todorović (92 kg) srebrnu. U istoj kategoriji Milan Majski osvojio bronzanu medalju – saopštio je klub, a prenosi somborsport.org.

U utorak, 16. septembra 2025. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Posterizacija”, umetnice Magdalene Miočinović Andrić, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 24. oktobra 2025. godine.

POSTERIZACIJA

Odlučila sam da im napravim reklamnu kampa nju. One su objekti, ali ne puki predmeti. Kao što Džon Berdžer u svojim „Portretima“ kaže, govore ći o Henriju Muru: “Umetnik stvara predstavu nečega. Predmet je naprosto ono što jeste. Predstava asocira i govori o nečemu što nije ona sama. Zanatlija je prevas hodno zainteresovan za stvar koju pravi; umetnik je prevashodno zainteresovan za svoju viziju, koju jednom napravljena stvar mora iskazati.” One su skulpture, one iskazuju, one su zapra vo nešto drugo od svoje pojavnosti. To se teško prihvata danas, u dvadeset prvom veku. Danas je sve u treptaju oka.

Danas su reklame koje se smenjuju, treptaji nametnute ekspozicije. Moja, takozvana, reklamna kampanja je niz po stera koji prezentuju skulpture. Ako bi to bili veliki bilbordi postavljeni uočljivo svuda pored glav nih saobraćajnica, nasumični pogledi prolaznika – nesuđene publike – prihvatili bi ih onako kako su se izveštili da to čine, pa bi same skulpture, otelovljenja umetnikove (moje) vizije, postale to što zaista jesu, ono jezgro pojma na koje upućuju izložene slike.

Magdalena Miočinović

Magdalena Miočinović Andrić je rođena u Beo gradu gde i danas živi i radi kao samostalna umetnica. Diplomirala je Vajarstvo na Fakultetu likovnih umetno sti u Beogradu u klasi profesora Nikole Vukosavljevića. Tokom studija dvaput je nagrađivana godišnjom Nagra dom fakulteta za skulpturu u materijalu – za skulpturu u drvetu i skulpturu u metalu. Dobitnica je Specijalne nagrade žirija za inovaciju u strip umetnosti na 21. međunarodnom salonu stripa u SKC-u Beograda 2024. godine i Nagrade prijatelja Salona – iz davačke kuće „Besna kobila“ na 17. Međunarodnom salo nu stripa u SKC-u Beograda 2019. godine. 2025. godine ULUPUDS joj dodeljuje Godišnju nagradu za stvaralaštvo u 2021. godini. Njene skulpture velikog formata postavljene su na otvo renim prostorima u različitim gradovima u Sloveniji – tri skulpture u kamenu i jedna u drvetu. LINEA ALBA, poster, kombinovana tehnika, 32 x 45 cm (50 x 70 cm), 2020. U decembru 2022. godine njene bronzane skulpture ve likog formata – „VELIKO UDVARANJE” i „VELIKO DA” – postaju deo kolekcije javnih skulptura grada Čestertauna (Merilend, SAD) https://chestertownpublicarts.com/art/the-great-yes/ https://chestertownpublicarts.com/art/the-big-courtship/ Član je ULUS-a. i ULUPUDS-a.

Do sada je učestvovala na više od 70 grupnih izložbi, če tiri međunarodna vajarska simpozijuma i imala je više od trideset samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Društvo za borbu protiv raka Sombor i Udruženje osoba lečenih od raka “Nada” Apatin, a uz podršku apatinskog Kulturnog centra, pripremaju predstavu naziva “Naše putovanje”. Scenario za predstavu napisala je Biljana Benić, na osnovu svoje putopisne priče “Naše putovanje u Banju Koviljaču” i knjige kratkih priča Milice Marinković “Živeti kao pre”. Režiju potpisuje Dušan Gladić, dok je za tehničku podršku zadužen Danko Ćopić. Kako saznajemo iz “Nade”, pored 10 članova iz oba udruženja, u predstavi učestvuje i Biljana Šarčević, te Predrag Cvjetićanin.

“Predstava je svojevrsni omaž ljudima koji su poslednjih petnaestak godina i pored svoje bolesti imali dovoljno snage, volje i empatije da pomognu drugima u svojim sredinama da što lakše prođu kroz proces lečenja, kao i da izbegnu malignu bolest. Kroz svoje životne ispovesti, oni su poslali poruke ohrabrenja, vere i nade u mogućnost pobede nad bolešću”, izjavila je za Radio Apatin Biljana Benić, predsednica Udruženja osoba lečenih od raka “Nada” Apatin.

Prema njenim rečima, svi učesnici uživaju u probama i raduju se što će svoje delo uskoro predstaviti apatinskoj publici.

“U nadi da ste nas razumeli, čekamo vreme kada će ova sedmoglava aždaja biti pobeđena. Do tada se družimo, pomažemo razumevanjem i toplim zagrljajem, slikamo, pišemo, šetamo i putujemo, a eto, igramo se i pozorišta”, kažu glumci ove predstave.

Premijera predstave zakazana je za 15. septembar, sa početkom u 19 sati, u Velikoj sali Kulturnog centra Apatin. Ulaz je besplatan za sve posetioce, a prisutni će, ukoliko su u mogućnosti, moći priložiti novčanu donaciju za pomoć obolelih.

Biletarnica Narodnog pozorišta Sombor počinje sa radom u ponedeljak, 15. septembra. Biletarnica će raditi svakog radnog dana i subotom, od 10 do 12 i na dan igranja predstave od 18 do 20 časova.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. septembar

Ulaganje je reč koja budi različite asocijacije, nekome priziva slike berzanskih grafikona, nekome štednih računa, a sve većem broju ljudi misao na nekretnine. Kada se govori o sigurnosti i stabilnosti, malo koja investicija može da se meri sa imovinom u vidu zemljišta, stana ili kuće. Za razliku od drugih oblika ulaganja, nekretnine imaju dugoročnu vrednost i mogućnost da generišu dodatne prihode kroz izdavanje, čime postaju dvostruko isplative.

Istorija finansijskih kriza širom sveta pokazuje da nekretnine uglavnom opstaju i posle ozbiljnih poremećaja na tržištu. Dok akcije mogu drastično pasti, a štedni ulozi gubiti vrednost zbog inflacije, stan ili kuća ostaju realan resurs. Upravo ta otpornost čini da se ulaganje u nekretnine percipira kao najpouzdaniji način očuvanja i uvećanja kapitala.

Zašto tržište opstaje i u krizama

Jedna od najvećih prednosti nekretnina jeste konstantan rast vrednosti kroz duži vremenski period. Čak i kada dođe do stagnacije ili manjih oscilacija, tržište se obično brzo oporavlja. Potražnja za stanovima i kućama nikada u potpunosti ne prestaje, jer su ljudi uvek u potrazi za sigurnim mestom za život. Poredeći sa drugim oblicima ulaganja, nekretnine pružaju sigurnost koju retko šta drugo može da obezbedi. Na primer, investiranje u akcije ili kriptovalute može doneti brz profit, ali i jednako brze gubitke.

Nekretnine, s druge strane, rastu postepeno i dugoročno, pružajući vlasnicima stabilan povraćaj. Ova predvidivost čini ih atraktivnim za sve koji žele da u budućnosti osiguraju finansijsku sigurnost. Osim same vrednosti imovine, tu je i činjenica da stan ili kuća mogu biti dodatni izvor prihoda. Davanje u zakup ne samo da pokriva troškove održavanja, već često donosi i višak sredstava koji vlasniku omogućava da ulaže u druge oblasti.

Stambeni krediti kao najčešća forma dugoročne investicije

Za mnoge ljude, ulazak u svet nekretnina moguć je upravo zahvaljujući stambenim kreditima. Iako su finansijski obavezujući, stambeni krediti omogućavaju da se već u mladosti stekne sopstveni dom, a time i sigurnost koju posedovanje nekretnine donosi. U tom smislu, stambeni krediti predstavljaju najrasprostranjeniji oblik dugoročne investicije. Kada se stambeni krediti posmatraju u dužem vremenskom okviru, jasno je da oni omogućavaju postepeno građenje kapitala.

Umesto da mesečno izdvajate novac za kiriju, koja nikada ne postaje vaša imovina, otplatom kredita ulažete u nešto što ostaje u vlasništvu porodice. To dugoročno menja perspektivu i čini ulaganje u nekretninu racionalnim izborom. Naravno, odluka o stambenom kreditu mora biti pažljivo doneta. Potrebno je razmotriti visinu kamatnih stopa, stabilnost prihoda i potencijalne promene u budućnosti. Ipak, u poređenju sa drugim načinima investiranja, stambeni krediti nude jedinstvenu mogućnost da se na kontrolisan način dođe do sigurnog oblika imovine.

Prednosti posedovanja fizičke imovine u odnosu na rizične fondove

Dok investicioni fondovi i akcije zavise od svetskih ekonomskih kretanja, posedovanje fizičke imovine daje potpuno drugačiji osećaj kontrole. Kada imate stan ili kuću, posedujete nešto opipljivo, resurs koji možete koristiti, renovirati ili izdavati. Investitori se često osećaju nesigurno kada svoje bogatstvo ulažu u instrumente koje ne razumeju do kraja. Kod nekretnina, taj osećaj nestaje, jasno je šta posedujete, kakav potencijal ono ima i kako može da se iskoristi. Ova transparentnost daje sigurnost čak i onima koji nemaju veliko iskustvo u svetu finansija. Dok fondovi mogu trpeti zbog promena u industrijama ili geopolitičkim dešavanjima, stan na dobroj lokaciji uvek ima svoju vrednost. Time se rizik smanjuje, a investitor dobija stabilnost koja je ključna za očuvanje kapitala.

Kako odabrati lokaciju koja donosi najveću sigurnost ulaganja

Lokacija je ključni faktor koji određuje vrednost nekretnine. Čak i ako je stan savršen, ukoliko se nalazi u manje razvijenom delu grada, njegova vrednost može stagnirati. Nasuprot tome, imovina u blizini univerziteta, poslovnih centara ili atraktivnih delova grada gotovo uvek beleži rast. Zato se pre svake kupovine savetuje detaljno istraživanje tržišta i prognoza budućeg razvoja područja. Osim same cene, treba obratiti pažnju i na infrastrukturu, škole, bolnice, saobraćajne veze i sadržaje koji podižu kvalitet života. Investicija u lokaciju sa perspektivom često se pokaže isplativijom od kupovine većeg prostora na manje atraktivnom mestu. Stan u traženom delu grada gotovo nikada neće biti prazan, a to znači stabilan i pouzdan prihod za vlasnika. Biranje lokacije često ima jednaku, ako ne i veću važnost od samog objekta.

Ulaganje u nekretnine je i strateški potez koji donosi dugoročnu stabilnost. Za razliku od drugih oblika investiranja, nekretnine pružaju sigurnost kroz realnu vrednost, otpornost na krize i mogućnost dodatnih prihoda. Bilo da se radi o kupovini doma ili investiciji radi izdavanja, ovaj oblik ulaganja ostaje najpouzdaniji način da se obezbedi stabilna budućnost. Iako postoje izazovi, benefiti značajno prevazilaze rizike. Upravo zato, sve veći broj ljudi odlučuje da svoje ušteđevine usmeri ka nekretninama, svesni da je reč o investiciji koja nadilazi trenutne trendove i ostaje trajna vrednost za generacije koje dolaze.

Psi ne koriste reči da izraze svoja osećanja, ali njihova tela često govore glasnije od bilo kakvog glasnog laveža.

Mahanje repom, položaj ušiju, držanje tela i izrazi lica su sve suptilni, ali veoma jasni signali koji vlasnicima otkrivaju emocije, namere i raspoloženje njihovih četvoronožnih prijatelja, prenosi Večernji.hr.

Ako vas pas pozdravi velikim istezanjem čim prođete kroz vrata, imate razloga za sreću.

Prema rečima veterinara Aleksa Kroua, to je znak da mnogo značite svom ljubimcu, posebno kada vas pozdravi ispruženih prednjih nogu, podignutih kukova i mašući repom.

„Nije samo slučajnost. To se zove istezanje dobrodošlice. To je znak da se vaš pas oseća bezbedno, opušteno i srećno što ste kod kuće“, objasnio je Krou.

Takođe je istakao da se psi mogu istezati da bi opustili ukočene mišiće, ali ako ovo ponašanje izvode odmah nakon vašeg povratka, to je namerno, piše Daily Express.co uk.

„To je njihova verzija mirnog, prijateljskog pozdrava, i ako ste ikada odgovorili na to pohvalom, verovatno ste to podstakli, a da toga niste ni bili svesni“, dodao je veterinar. Međutim, važno je zapamtiti da nije svako istezanje izraz naklonosti.

Ako im je stomak pritisnut blizu poda, to bi mogao biti znak nelagodnosti ili bola i trebalo bi da obratite pažnju. Dr Krou je savetovao da pratite ponašanje svog ljubimca i kontaktirate veterinara ako imate bilo kakvih nedoumica.

"Uglavnom je to samo način da vas pas pozdravi", rekao je.

Drugi razlozi istezanja

Često istezanje može ukazivati na nelagodnost u istegnutom mišiću ili zglobu gde životinja isteže problematično područje kako bi ublažila bol.

Ako se čini da se vaš ljubimac koncentriše na istezanje jednog određenog mesta više nego obično i čini se da se sporo kreće, to bi mogao biti znak artritisa ili... problem sa zglobovima, što zahteva veterinarsku konsultaciju.

Pas se takođe može istezati ako ima problema sa stomakom. Ako oseća bol u stomaku, može se istegnuti sa podignutim zadnjim nogama, dok će mu prednji deo biti spušten i ravno na zemlji.

Mogu održavati ovaj položaj duže vreme, često kada nema drugih pasa u blizini.

Možete primetiti da cvile od bola ili pokazuju odbojnost prema maženju. Istezanje ili savijanje leđa u pogrbljen položaj takođe može ukazivati na bol u stomaku, što je važno proveriti sa veterinarom.

Aktuelno jesenje pitanje: odakle ovolike virusne infekcije? Veliki broj dece se muči sa jesenjim virusima – jedni kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a treći nikako da se izbore sa visokim temperaturama.

Taman se dete oporavi, par nedelja bude dobro, pa opet sve ispočetka – neki novi virus, opet kod pedijatra, pa terapija, a neka deca “zaglave” u bolnici - piše portal Biti roditelj!

Kad se vratimo par decenija u prošlost stvarno nije bilo ovako! Tada su kolektivima uglavnom postojale tri do četiri infektivne bolesti: upala grla, kašalj, poneki proliv i grip kad dođe zima. Sve se to nekako brzo lečilo, a virusi obično trajali u skladu sa starom izrekom “sedam dana bez terapije, a nedelju dana uz uz lekove”. Deca su se nekako ređe razboljevala – bilo je onih osetljivih mališana koji su češće odsustvovali iz vrtića ili škole, ali je ogromna većina dece retko viđala pedijatra.

Sada je nekako sve drugačije, virusne infekcije se “vuku” nedeljama, čekaonice su prepune, baš kao i dečje bolnice. Tako je svake jeseni, a ovo promenljivo leto (ako se uopšte tako može nazvati) je izgleda samo pogoršalo situaciju.

Mnogo je pitanja roditelja koje pokriva ovo sa početka teksta, pa idemo redom:

Zašto detetu stalno curi nos i kašljuca nedeljama kašlje, a nema visoke temperature?

Postoji ogroman broj – preko 200 tipova virusa koji napadaju disajne organe dece! Na žalost, među tim virisima nema unakrsnog imuniteta.

To znači da dete može da dobije virus tip 12, pa za nekoliko dana (posle ozdravljenja) “zaradi” tip 24, pa 8, pa 101 i tako do proleća! Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o serijskoj infekciji. Srećom, kod ogromne većine dece se radi o bezazlenim prehladama, koje veoma retko izazivaju komplikacije. Slivanje sekreta iz nosa u grlo izaziva kašalj, ali većina dece ipak nema problema sa bronhijama i plućima.

Kako to da je prehlada virusna infekcija – zar ne nastaje zbog promaje?

Prehlada jeste virusna bolest!

Postoji brojna grupa respiratornih virusa koji izazivaju prehladu (tako se baš i zovu – virusi prehlade), a veoma su široko rasprostranjeni. Oni napadaju gornje disajne puteve – pre svega nos, pa zato deca kijaju, sline, a ponekad i kašlju. Promaja ne izaziva prehladu, ali hladan vazduh pogoduje širenju ovih virusa, pa se zato ove infekcije uglavnom dešavaju tokom jeseni ili zime, naročito kada dođe do naglih vremenskih promena. Lako se šire kapljičnim putem – kijanjem i kašljanjem, ali i direktnim kontaktom sa bolesnim detetom. Zato je veliki broj dece (ali i odraslih) koji imaju prehladu ovih dana i nedelja.

Kako vreme utiče na infekcije?

Nagle vremenske promene pogoduju različitim mikroorganizmima. Topliji jesenji dani pogoduju virusima koji izazivaju infekcije organa za varenje koje idu sa povraćanjem i prolivom, a hladnije dane uglavnom vole virusi koji napadaju disajne organe.

Na žalost ima i bakterija kojima prija “toplo – hladno” pa to dodatno komplikuje situaciju. Sa druge strane treba znati da su i deca meteropate – zna se da i nerođene bebe osećaju klimatske promene.

Zašto se deca u vrtićima i školama češće razboljevaju?

To je logična posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom – zatvorenom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to nije uvek i svuda tako. Što je veća grupa veća je šansa da neko donese virus i zarazi ostale.

Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To naprosto nije u redu zbog druge dece, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo (zbog pada imuniteta u infekciji) biti u opasnosti da zakači novi virus ili bakteriju od drugog bolesnog deteta koje je ipak dovedeno u vrtić.

Može li bolesno dete u kolektiv?

Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Bolesno dete je opasno za zdravu decu, ali je i imunitet tog deteta oslabljen pa u kolektivu može lakše “zakačiti” neki novi virus.

Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su. Postoji opšte prihvaćen stav da ova deca mogu u vrtić. Tada se radi se o banalnim prehladama pa je “razmena virusa” prihvatljiva jer se deca polako imunizuju na viruse pa vremenom postaju otpornija. Naravno to ne važi za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka). Za njih nije kolektiv dok ne ozdrave.

Donose li odrasli viruse u kuću?

Pogledajte ponekad sebi grlo u ogledalu – videćete da je često crveno, a tegoba nema. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest, ali to nije glavni uzrok značajnog porasta broja infekcija kod dece. Izuzetak su bebe u prvim mesecima života – njih treba striktno poštedeti kontakta sa bolesnima, pa i sa članovima porodice koji imaju običnu prehladu. Ne dajte bolesnima da ulaze kod bebe, pa neka se ljuti ko ne može da razume – bolje ljuta familija nego bolesno dete!

Da li je hitno potrebno ići kod pedijatra čim procuri nosić i dete počne da kašljuca?

Nije hitno!

Ako dete počne da kašljuca, naročito ako se kašalj pojačava dok leži, a nema temperaturu i dobro je raspoloženo – nema potrebe da se trči kod doktora. Treba pojačati “servis” nosa, eventualno dati neki biljni sirupić koji smanjuje nadražaj na kašalj i pričekati da se dete oporavi.

Kad je vreme za pregled kod pedijatra?

Evo situacija koje traže pedijatrijski pregled:

- Pojava visoke temperatura koja prati kašalj i sekreciju iz nosa

- Ubrzano i otežano (“svirajuće”) disanje

- Kašalj ima prizvuk “laveža psa” a disanje je “grubo” (stridor)

- Dete naglo izgubi živost – postane neraspoloženo, nervozno i samo bi da leži

- Odbijanje obroka, pojava mučnine povraćanja (sa prolivom ili bez njega)

- Napadi kašlja koji se ne smiruju i pored davanja biljnih sirupa

Kako ojačati imunitet deteta?

Zatrpani smo raznim preparatima koji “pojačavaju” imunitet, a prečesto se zaboravljaju stubovi zdravog imuniteta: zdrava hrana, zdrav san i zdrava fizička aktivnost! Za ovo NEMA zamene! Ko osmisli i proizvede efikasan stimulator imuniteta koji će garantovati pobedu nad virusim dobiće Nobelovu nagradu za medicinu i mnogo para od farmaceutskih kompanija! Toga sada naprosto nema.

Zdrava ishrana je glavni stub zdravog imuniteta! Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne žitarice, nerafinisano ulje, prirodni – ceđeni sokovi od voća i povrća su prava podrška imunitetu. Ovo je optimalan način da dete dobije neophodne vitamine i minerale koji su u idealnoj ravnoteži i najbolje se iskorišćavaju u orgnizmu. Ovo je naprosto nemoguće dostići sirupima i tabletama.

Detetova potreba za snom je tako jaka da je samo treba ispratiti. Sport je u predškolskom uzrastu treba da bude organizovana igra koja će udariti temelje zdrave sportske aktivnosti u kasnijem dobu.

Da li vitamin C može da izleči virusne infekcije?

Na žalost, ne!

Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva), imajući u vidu da je vitamin C askorbinska kiselina koja može nadražiti želudac kod dece. Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno, pre svega u smislu prevencije virusnih oboljenja.

A probiotici, znamo da su efikasni kod proliva, ali zar mogu da pomognu i kod respiratornih infekcija?
Da, mogu da pomognu u PREVENCIJI virusnih infekcija disajnih organa!

Na prvi pogled logično pitanje – kako crevni imunitet utiče na imunitet za borbu protiv virusnih infekcija? Odgovor je jednostavan i logičan – creva su najveći organ odbrambenog sistema čoveka, jer se u njihovom zidu nalazi preko 70% ukupnog broja imunih ćelija organizma. Dakle, jasno je da NEMA imunološkog procesa u organizmu koji se može izolovati od najvećeg imunološkog organa našeg tela!