Sombor.info

Med je neophodna hrana u mnogim domaćinstvima i često ga koristimo za zaslađivanje svega.

Ali šta se zapravo dešava sa našim telom kada jedemo med svaki dan?

Kao prirodni zaslađivač pun antioksidanata i prebiotika, med podržava opšte zdravlje, a redovna konzumacija može poboljšati varenje, povećati energiju, ublažiti kašalj i pomoći u borbi protiv infekcija, piše Health.com.

Varenje će se poboljšati

Istraživanja pokazuju da med može imati izuzetno pozitivan efekat na sistem za varenje. Bogat je prebioticima, jedinjenjima koja hrane i podstiču rast dobrih bakterija u crevima, objašnjava dr Žaklin A. Vernareli, nutricionistički epidemiolog i vanredni profesor na Univerzitetu Sakred Hart.

"Dodavanje meda u ishranu svakog dana može da hrani zdravu crevnu floru", rekla je ona. Kada imate veće količine korisnih bakterija, "imate bolju probavu i apsorpciju hranljivih materija", dodala je Vernareli, napominjući da to takođe pomaže u suzbijanju rasta štetnih bakterija koje izazivaju infekcije.

Manje oksidativnog stresa

Još jedna velika prednost meda je njegovo bogatstvo flavonoidima i fenolima - molekulima sa antioksidativnim svojstvima.

Antioksidansi pomažu u smanjenju oksidativnog stresa, neravnoteže u telu koja može dovesti do oštećenja ćelija. Ovo podržava opšte zdravlje, kaže Vernareli, ali koristi mogu biti posebno značajne za mozak.

Prema rečima Ivet Hil, registrovane dijetetičarke i nutricionistkinje, fenoli u medu štite moždane ćelije i mogu pomoći u sprečavanju gubitka pamćenja.

Energija bez naglih oslcilacija

Ako redovno konzumirate med, možete primetiti da imate više energije.

"Energetski podsticaj od meda dolazi od njegovog sadržaja šećera", rekla je Vernareli.

Pošto med sadrži prirodni šećer, može da obezbedi energiju bez pada koji često sledi nakon konzumiranja rafinisanog šećera.

Velika meta-analiza sugeriše da med može čak poboljšati kontrolu glikemije, ali ljudi sa dijabetesom ili predijabetesom treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što ga redovno konzumiraju.

Ublažen kašalj

Istina je - med zaista može pomoći u ublažavanju kašlja.

"Deluje tako što oblaže grlo, stvarajući zaštitnu barijeru koja smanjuje iritaciju i suzbija potrebu za kašljem", objašnjava Loren Manaker, registrovani dijetetičar i nutricionista.

Neki dokazi čak ukazuju na to da med može biti efikasniji od lekova koji se izdaju bez recepta. Zato vam kašika meda pre spavanja, sama ili pomešana sa toplom vodom, može pomoći da bolje spavate.

Možda ćete imati manje infekcija

Med, posebno sirov, poznat je po svojim moćnim antimikrobnim, antibakterijskim i antiinflamatornim svojstvima. Zahvaljujući tome, može pomoći telu da se bori protiv infekcija, smanjujući verovatnoću da dobijete grip ili prehladu.

Prevara nikad ne nastaje bez razloga, ali neki muškarci rođeni u određenim horoskopskim znacima jednostavno imaju veću sklonost iskušenjima.

Njima je teško da se odupru uzbuđenju i izazovu, pa često testiraju granice vernosti. Iako to ne znači da su svi muškarci rođeni u ovim znakovima preljubnici, upravo kod njih se češće javlja potreba za dokazivanjem i traženjem pažnje van veze.

Emotivna nestabilnost, želja za adrenalinom ili nedostatak dosade često ih navode na pogrešne odluke. Prema astrologiji, muškarci rođeni u ova tri horoskopska znaka najčešće traže ljubavne avanture sa strane.

Blizanci

Muškarci Blizanci poznati su po svojoj radoznalosti i nemirnom duhu, što ih često vodi ka iskušenjima. Uvek žele novo iskustvo i teško podnose monotoniju, pa vernost može da im predstavlja izazov. Njihova komunikativnost i šarm privlače pažnju gde god se pojave, što dodatno otežava granice u odnosu.

Često ne varaju iz zlobe, nego iz želje da ponovo osete uzbuđenje i strast. Ako im veza postane predvidljiva, lako traže stimulaciju negde drugde.

Strelac

Strelčevi cene slobodu više od ičega i teško podnose ograničenja, pa se često bore s pojmom vernosti. Avanturističkog su duha, vole nova iskustva i retko se vezuju dok ne pronađu osobu koja ih istinski razume. Ako osete da partnerka pokušava da im nametne kontrolu, radije će se udaljiti nego raspravljati.

Njihova impulsivnost može da ih navede na odluke zbog kojih kasnije žale. Iako se često iskreno kaju, njihova potreba za slobodom gotovo uvek nadvlada osećaj odgovornosti.

Ovan

Ovnovi su strastveni, impulsivni i vođeni trenutnim osećajem, što ih ponekad dovodi do preuranjenih odluka. Kada im u vezi ponestane uzbuđenja, lako se okreću nečemu novom što će ih ponovo pokrenuti.

Njihov ego i želja da budu poželjni dodatno pojačavaju sklonost flertu i iskušenjima. Ne podnose rutinu ni emocionalnu stagnaciju, pa traže izazove koji ih čine živima. Tek kad pronađu partnerku koja može da prati njihov tempo, u stanju su da joj ostaju potpuno verni, prenosi Index.hr.

Neurolog, dr Milutin Petrović, objašnjava postupke izvođenja testa neuromišićne transmisije (TNT) i razloge zbog kojih se on radi.

Da li Vam se događa da Vam se mišići brzo zamore prilikom čak i normalnih aktivnosti, ili da se zamor potencira kako dan odmiče? Ovde se ne radi o običnom umoru u mišićima koje osete i zdrave osobe nakon neke prolongirane ili teže fizičke aktivnosti, već o patološkoj mišićnoj zamorljivosti. Ovo mogu biti rani simptomi poremećaja neuromišićne spojnice — mesta gde se nervni signal prenosi sa nerva na mišić, piše Stetoskop.info.

Test repetitivne stimulacije (TRS) ili kako se još zove test neuromišićne transmisije (TNT) je upravo metoda koja pomaže neurologu da otkrije da li postoji problem u ovoj ključnoj vezi između nerva i mišića.

Kada se savetuje TNT?

Na ovaj test će Vas neurolog uputiti ako imate:

pad očnog kapka,
duple slike,
nazalan govor,
otežano gutanje,
slabost u rukama i nogama koja se potencira kako dan odmiče.

Ta slabost se pogoršava pri ponavljanju ili pri produženoj mišićnoj kontrakciji (kao u slučaju Mijastenije gravis) ili paradoksalno ako se pri ponavljanoj aktivaciji mišića na kratko vrati snaga, da bi ista opet popustila (kao kod Eaton – Lambertovog sindroma).

Dakle TNT se najčešće koristi kada postoji sumnja na Mijasteniju gravis, ređe kod sumnje na Eaton-Lambertov sindrom ili botulizam.

Kako izgleda test?

Test se izvodi primenom ponavljanih električnih stimulacija na 2 do 3 regije tela, najčešće u predelu lica ili ruke. U toku pregleda posmatra se odgovor mišića na pomenute stimuluse pre i posle njegove aktivacije. Lekar će Vam u toku pregleda reći kako i kada treba da aktivirate dati mišić.

Sama elektična stimulacija se najčešće doživljava kao neprijatna, ali je suštinski kratkotrajna i potpuno bezbedna. Rezultat pregleda sa detaljnom analizom i daljim instrukacijama ćete dobiti odmah nakon završenog testa.

Šta je potrebno da test bude uspešan?

Za uspešan test, dovoljno je da pratite sledeće uputstva:

Koža treba da bude čista, bez krema ili losiona.
Možete jesti i piti normalno pre pregleda.

Redovnu terapiju nastavite. Ukoliko uzimate Mestinon nemojte uzeti dozu na dan pregleda. Test se takođe se ne savetuje nakon upotrebe prostigmina (npr. nakon prostigminskog testa).

U Švedskoj već godinama raste trend ugradnje mikročipova veličine zrna pirinča, najčešće u meko tkivo šake, između palca i kažiprsta. Jednim dodirom do čitača korisnici otključavaju vrata, ulaze u kancelarije i teretane, čuvaju hitne kontakte, pa čak koriste i digitalne karte za voz. Ideja je jednostavna: zameniti kartice i ključeve nečim što je uvek „pri ruci“.

Većina ovih čipova funkcioniše kao pasivni RFID ili NFC tagovi – nemaju bateriju ni GPS, već odgovaraju samo kada ih čitač „probudi“ na nekoliko centimetara udaljenosti. U praksi se ponašaju kao beskontaktne kartice, a procedura ugradnje traje nekoliko minuta i košta oko 180 dolara. Podaci koji se čuvaju na čipu mogu biti jednostavni identifikacioni brojevi, ali i složenije digitalne reference povezane sa korisnikovim nalozima - piše Nova.rs.

U Stokholmu je ovaj trend naročito popularan među tehnološkim radnicima. Epicenter, poznati inovacioni centar, organizovao je čak i zabave tokom kojih su zaposleni i članovi zajednice mogli da ugrade čipove, dok je kompanija Biohax International prijavila više hiljada uspešnih ugradnji. U ovom digitalnom ekosistemu čip omogućava sve — od ulaska u zgradu i pristupa štampačima do plaćanja kafe u kafiću.

Švedska je posebno pogodna za ovakav eksperiment jer ima visoko poverenje u tehnologiju, izuzetno nizak udeo gotovine u svakodnevnim plaćanjima i dugogodišnju tradiciju digitalnih javnih servisa. Ljudi su navikli da dele lične podatke kroz transparentne sisteme, a centralna banka paralelno testira digitalnu valutu, e-kronu, kako bi zadržala monetarnu stabilnost u eri bezgotovinskog društva.

Prednosti

Zagovornici tvrde da čipovi donose udobnost i brzinu jer više nema potrebe za nošenjem ključeva, kartica i propusnica.

Korisnici ne mogu da ih izgube, jer su deo tela, a jedan mikročip zamenjuje više različitih identifikatora.

Pošto ne sadrže bateriju, nema ni potrebe za punjenjem ili održavanjem, pa mnogima deluju kao praktično rešenje.

Opasnosti

Kritičari, međutim, upozoravaju da se iza tehnološke udobnosti kriju ozbiljna pitanja privatnosti i etike. Iako čip sam po sebi nema GPS, svaki prolazak kroz čitač ostavlja digitalni trag koji se može povezati sa identitetom osobe, čime se stvara precizna mapa kretanja. Što više funkcija čip preuzima, od identifikacije do plaćanja, to su veći rizici zloupotrebe i posledice eventualnog curenja podataka. Neki stručnjaci strahuju i od pritiska na zaposlene, koji bi, iako formalno dobrovoljno, mogli da se osećaju primoranim da pristanu na ugradnju kako ne bi bili „drugačiji“.

Bezbednosni aspekt takođe izaziva zabrinutost. Mikročipovi se mogu neovlašćeno skenirati na maloj udaljenosti ako sistem nije dovoljno zaštićen. Zbog toga proizvođači razvijaju modele sa većom memorijom i ugrađenim LED svetlima koja se pale prilikom skeniranja, kako bi korisnik znao da je čip očitan. Iako su medicinski rizici mali, infekcije i odbacivanje implanta nisu isključeni, a i uklanjanje čipa zahteva stručnu intervenciju.

Šire posmatrano, prelazak ka digitalnim plaćanjima i čipovima u rukama produbljuje jaz između mlađih, tehnološki pismenih građana i starijih ljudi, osoba sa invaliditetom i imigranata, koji se teže snalaze u bezgotovinskom sistemu. Zbog toga mnogi traže da se zadrže analogne alternative, poput gotovine i fizičkih kartica.

Etička pitanja

Ovakav trend otvara i brojna pravna i etička pitanja. Nije jasno ko je vlasnik podataka sa čipa i ko ima pravo pristupa tim informacijama. Postavlja se i pitanje da li se prikupljeni podaci koriste isključivo za identifikaciju, ili i za nadzor zaposlenih – praćenje njihovog kretanja i produktivnosti. Stručnjaci smatraju da mora postojati zakonska obaveza da svaki korisnik ima pravo da odbije ugradnju bez posledica, kao i da mu se omogući korišćenje alternativnih rešenja.

Mnogi mitovi prate ovu tehnologiju. Mikročipovi ne mogu da prate osobu u realnom vremenu jer ne sadrže GPS ni bateriju, ali se neovlašćeno čitanje ipak može dogoditi na maloj udaljenosti. Zbog toga bezbednost zavisi više od kvaliteta sistema nego od samog čipa.

Za odgovornu upotrebu ovakvih implantata neophodni su strogi standardi. Ugradnja mora ostati isključivo dobrovoljna, obrada podataka mora biti minimalna i transparentna, a korisnicima mora biti omogućeno da sami upravljaju svojim identifikatorom i pristupom logovima. Paralelno, društvo mora zadržati tradicionalne načine plaćanja i pristupa uslugama, kako bi svako imao izbor.

Vlada Srbije usvojila je treću dopunu Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine, a dve novine odnose se na ugovore između trgovaca i dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih proizvoda, piše Nedeljnik.rs.

Najznačajnija promena je uvođenje obaveze za trgovce na malo da sa svojim dobavljačima zaključe anekse ugovora.

Trgovci su dužni da kroz anekse usklade svoje poslovanje sa odredbama koje regulišu maksimalan iznos naknada koje mogu naplatiti dobavljačima - prenosi N1.

Propisano je da ukupan iznos svih naknada ne može biti veći od deset odsto neto vrednosti faktura, uz dodatno ograničenje logističkog rabata na tri odsto i naknade za manjak robe na jedan odsto.

Druga izmena odnosi se na odredbu koja je fakturne cene dobavljača ograničila na nivo od 1. avgusta 2025. godine.

Usvojenom dopunom, spisku proizvoda koji su izuzeti od ovog ograničenja dodata su i jaja.

To znači da će nabavne cene jaja, kao što je to već slučaj sa svežim voćem i povrćem, svežim mesom i ribom, kao i berzanskom robom poput kafe i kakaa, moći da se menjaju u skladu sa tržišnim uslovima.

Za sve ostale kategorije proizvoda obuhvaćene Uredbom, nabavna cena ostaje ograničena.

Prva izmena vladine uredbe o ograničavanju marži usledila je samo dan posle usvajanja prvobitnog teksta krajem avgusta, kada su precizno definisani i ograničeni iznosi za logistički rabat i naknadu za otpis robe, kako bi se sprečilo zaobilaženje opšteg limita za ostale naknade.

Druga, obimnija izmena, doneta je sredinom septembra, kada je uvedeno izuzeće za sveže namirnice od zamrzavanja nabavnih cena, što je sada prošireno i na jaja.

Takođe je precizirano da se maksimalna marža od dvadeset odsto primenjuje od trenutka prvog stavljanja robe u promet na tržište Srbije.

Uvedena je i obaveza za trgovce da Ministarstvu trgovine redovno dostavljaju detaljne cenovnike u digitalnom formatu, čime je omogućen detaljniji nadzor nad primenom propisanih mera.

Mnogi od nas imaju naviku da stavljaju zaštitno staklo na stolove, bilo da se radi o trpezarijskom ili klub stolu u dnevnoj sobi.

To je navika još iz stare Jugoslavije, gde su domaćice verovale da staklo šiti površinu stola. I, da, tu ima logike, jer su neki od tih stolova trajali i po deceniju, dve.

A šta kaže feng shui?

Ipak, Kinezi nisu saglasni sa ovim našim „običajem“. Kao prvo, oni veruju da stvari kući treba često menjati. Posebno stare stvari treba zameniti novim.

Oni veruju da staklo na stolu odnosi prihod jer je staklo element voda i samim time, prihod i finansije se odlivaju.

Dakle, pored toga što se smatra da je staklo demode, sad znate da vam negativno utiče i na finansije.

Iako zaštitno staklo štiti sto od ogrebotina i oštećenja, kineska filozofija sugeriše da ono može negativno uticati i na finansije u domu. Element vode, koji staklo simbolizuje, navodno “odnosi prihod”, što znači da dugoročno može doprineti gubitku novca. Dakle, pored estetskih i praktičnih razloga, možda je vredno razmisliti o uklanjanju stakla i dopuštanju da vaš sto i prostor dišu – a uz to i da vaša finansijska energija ostane netaknuta.

Čist automobil nije samo stvar estetike — on izgleda bolje, duže traje i zadržava svoju vrednost. Ipak, iako većina vozača pranje auta smatra rutinskim poslom, često se pravi niz grešaka zbog brzine i nedostatka pažnje.

Upotreba pogrešnih sredstava za čišćenje, neadekvatnih alata ili pranje u neodgovarajuće doba dana može ostaviti oštećenja na farbi i unutrašnjosti vozila. Ako se, međutim, oslobodite tih loših navika i pristupite pranju s više pažnje, vaš automobil će ne samo biti temeljno i efikasno očišćen, već će i duže zadržati svoj sjaj i očuvati farbu.

Tipične greške tokom pranja automobila

Pranje automobila po suncu

Prva greška koju mnogi ljudi prave jeste pranje automobila na direktnoj sunčevoj svetlosti. Ovo može biti posebno štetno kada su letnje temperature visoke. Mnogi vozači biraju da peru svoje automobile kada je lepo i sunčano vreme. Na prvi pogled, ovo može izgledati kao idealna prilika, ali u stvarnosti, visoka temperatura karoserije automobila uzrokuje brzo sušenje vode i šampona. Ovo ostavlja osušene mrlje i tragove koje je kasnije teško ukloniti. Najbolje je prati rano ujutru, uveče ili u hladu, piše Auto klub.

Neadekvatna sredstva za čišćenje

Deterdžent za pranje sudova ili univerzalno sredstvo za čišćenje će ukloniti prljavštinu, ali će takođe ukloniti zaštitu od voska sa boje. Površina postepeno gubi sjaj i postaje podložna oštećenjima. Auto šamponi su dizajnirani da zaštite boju dok efikasno čiste. Videćete razliku već nakon nekoliko pranja, automobil izgleda čistije duže vreme, a površina je zaštićena.

Korišćenje samo jedne kante

Prilikom pranja kod kuće u dvorištu, često se koristi samo jedna kanta. Problem je što se sunđer ili rukavica ispere u njoj od prljavštine i peska, koji se odmah vraćaju na karoseriju. To uzrokuje male ogrebotine. Mnogo je bolje koristiti dve kante, jednu sa rastvorom za čišćenje, a drugu sa čistom vodom za ispiranje. To je jednostavan trik koji će značajno produžiti vek trajanja farbe.

Loša oprema za čišćenje

Česta greška je korišćenje krute četke ili starog sunđera na kojem se zalepila prljavština. Kada dođu u kontakt sa bojom, ponašaju se kao šmirgla. Mnogo bolji izbor je rukavica ili mikrofiber krpa. Nežne su, skupljaju prljavštinu i ne ostavljaju tragove na karoseriji.

Zaboravljanje na detalje

Pranje automobila ne znači samo ispiranje karoserije. Felne, pragovi i zaptivke su najviše izloženi opterećenju, ali se često zaboravljaju. Prašina od kočnica uništava površinu felni, a so se taloži u pragovima. Zaptivke se suše i pucaju ako se ne tretiraju. Ako odvojite nekoliko dodatnih minuta, vaš automobil će vas nagraditi dužim vekom trajanja.

Nepravilno sušenje

Lako je pustiti automobil da se sam osuši, ali to nije ispravno. Voda će ostaviti mrlje, kamenac i ostatke na površini koji izgledaju ružno i teško ih je ukloniti. Još gore je sušenje starim peškirom ili krpom, koji mogu ogrebati farbu. Najbolje je koristiti mikrofiber peškir za sušenje koji brzo upija vodu i ne ostavlja tragove, ili obrisati automobil jelenskom kožom.

Nepravilno čišćenje unutrašnjosti

Prilikom čišćenja unutrašnjosti, mnogi ljudi posežu za univerzalnim sredstvima za čišćenje. Međutim, ona mogu oštetiti plastiku ili kožu. Za kontrolnu tablu ili tapacirung uvek se isplati koristiti proizvode namenjene za određenu površinu. Plastika će biti otpornija na UV zračenje, a koža će ostati fleksibilna.

Na kraju, možemo zaključiti da pranje automobila na prvi pogled deluje kao jednostavan zadatak, ali podrazumeva mnogo faktora koje ne treba zanemariti. Pogrešan postupak može prouzrokovati mnogo štete. Ako izbegnete najčešće greške i izaberete prave alate i sredstva za čišćenje, vaš automobil će izgledati čisto, zadržati sjaj i duže će izdržati svakodnevno habanje. Pravilna nega će se uvek isplatiti, bilo u vidu veće vrednosti vozila ili samo u uživanju u dobro održavanom automobilu.

Vozači kamiona, autobusa i kombija sa prikolicom od 1. januara 2026. godine očekuje novi namet ukoliko voze regionalnim (moto) putevima Srbije.

Reč je o prvoj M katerogiji, takozvanim moto putevima. Tu je i prva B kategorija. Putarina na ovim deonicama će se naplaćivati samo četvrtoj kategoriji vozila. To su motorna vozila sa četiri i više osovina, teža od 3,5 tone. Jednostavnije rečeno – kamioni, kao i autrobusi i kombiji sa prikolicom - prenosi Nova ekonomija.

Ova vozila trenutno korišćenje auto-puta plaćaju 32,56 dinara po kilometru. Svaki pređeni kilometar moto puta koštaće ih 29,3 dinara, a regionalnog 26 dinara.

Ovaj zakon će se primenjivati od prvog dana sledeće godine. Prvo usklađivanje dinarskih iznosa naknada planira se u 2026. godini. I to u poslednjem kvartalu, jer će se uvećati za procenat inflacije od 1. januara do 30. septembra sledeće godine.

Prevoznici odavno očekuju putarinu i na magistralama. Dodatnom nametu se niko ne raduje, ali niko ne spori da održavanje košta.

„Nova pravila će finansijski uticati na poslovanje. Neko ne mora da koristi auto-puteve, ali neko i ne može. Primoran je da ide regionalnim putevima. Ovo će im povećati troškove. Ako postoji normalna alternativa, ne treba dozvoliti da teretni saobraćaj ide putevima kojima ugrožava druge učesnike. Sa te strane moramo da budemo objektivni. Moramo, međutim, da kažemo i da je situacija u svakom vidu transporta dosta loša i da će se trošak osetiti“, kaže Aleksandar Spasić, generalni sekretar Poslovnog udruženja Međunarodni transport.

Ovaj podatak nedavno je u gostovanju na RTS-u otkrio ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, kao argument u prilog tvrdnji da uoči početka ove školske godine nije bilo masovnog otpuštanja nastavnika koji su imali ugovore na određeno.

Stanković je precizirao da u osnovnim i srednjim školama radi 99.500 zaposlenih, od čega je 70 odsto nastavni kadar, dok je zaposlenih na određeno ili određena zamena u julu 2025. bilo 34.056 - piše Danas.rs.

Koliko je od te cifre angažovano u nastavi, a koliko je nenastavnog osoblja; koliko radnika na određeno ima punu normu; čime objašnjavaju da trećina radnika u školama u Srbiji nema stalan radni odnos, te kako se došlo do brojke od 34.000 ako je Ministarstvo prosvete saopštilo da je kroz osam faza više od 22.600 prosvetnih radnika dobilo posao za stalno u školi od 2020. godine – pitanja su na koja nam ni nakon nekoliko pokušaja Ministarstvo nije odgovorilo.

Prosvetna vlast nije želela da komentariše navode da se ovoliki broj zaposlenih po ugovoru na određeno održava u obrazovnom sistemu sa ciljem da se lakše ucene i zastraše.

A da je upravo to jedan od razloga ovakve situacije smatra Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Nedavno saopštenje ovog sindikata, u kome su upozorili da se već nekoliko godina ne raspisuju konkursi za prijem nastavnika na neodređeno vreme, bilo je povod za reakciju Ministarstva, koje je kazalo da je reč o neistinitim tvrdnjama koje dovode u zabludu zaposlene u školama, ali i širu javnost.

„Postoje indicije da su direktori škola pod pritiskom vlasti da ne zaključe nove ugovore s nastavnicima koji učestvuju u građanskim protestima, već da ih u novoj školskoj godini zamene nestručnim, ali zaslužnim braniteljima lika i dela Aleksandra Vučića iz Ćacilenda’“, naveli su tada iz NSPRS-a.

Na to je Ministarstvo repliciralo da niko iz vlasti ne vrši pritisak na direktore u pogledu angažovanja nastavnika na određeno vreme, te da je netačno da će nastavnici iz političkih razloga biti zamenjeni nestručnim licima. Ministarstvo je istaklo da je u prethodnih osam faza zapošljavanja, počev od 2020. godine, radno mesto na neodređeno vreme dobilo je više od 22.600 prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama.

„Vlada Srbije je poslednju saglasnost za zapošljavanje na neodređeno u prosveti, odnosno za popunjavanje slobodnih, upražnjenih radnih mesta sa najmanje 30 odsto angažovanja dala u julu prošle godine. Ova saglasnost se odnosila na zapošljavanje 1.312 nastavnika. Potrebe za angažovanjem nastavnika na neodređeno vreme se sagledavaju na godišnjem nivou i Vlada svake godine daje saglasnost za nova zapošljavanja na neodređeno vreme. Pored toga, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava razmatra na mesečnom nivou zahteve škola i procenjujući prioritete daje saglasnost na raspisivanje konkursa na neodređeno vreme za upražnjena radna mesta“, poručili su iz Ministarstva.

Dušan Kokot pak napominje da niko ko je ušao u sistem obrazovanja za poslednjih pet godina nema posao za stalno, jer su poslednji konkursi raspisivani 2023, a realizovani 2024. i odnose se na radna mesta koja su ostala slobodna zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

– Ako znamo da svake godine četiri do pet odsto zaposlenih ode u penziju, govorimo o 20 do 25 odsto radnih mesta, a na to treba dodati procenat nastavnika koji su nestručni, jer ti ljudi ne mogu zasnovati radni odnos na neodređeno vreme. Deo statistike su i ljudi koje je u sprovedenim fazama zapošljavanja sistem ignorisao, a za čija radna mesta je trebalo odavno da budu raspisani konkursi. Imajući sve to u vidu, cifra od 34.000 radnika na određeno mene ne iznenađuje – kaže Kokot.

Poslednji zvanično objavljeni podaci o broju nestručnih ili nedovoljno stručnih nastavnika datiraju iz 2023, ali se odnose samo na one koji nemaju završene odgovarajuće master studije da bi mogli da drže nastavu iz određenih predmeta. A koliko je u školama onih koji nemaju završene ni osnovne studije i nisu stručni za predmete koje predaju, godinama je misterija.

Kokot smatra da je održavanje ovolikog broja ljudi u statusu zaposlenih na određeno politički motivisano, jer je na njih najlakše vršiti pritisak.

Po tome prosvetni radnici nisu izuzetak – to važi za sve zaposlene u javnom sektoru.

Sagovornik Danasa izražava sumnju prema podatku prosvetne vlasti o više od 22.000 zaposlenja za stalno, napominjući da se, čak i da je ta cifra tačna, odnosi na radna mesta koja su bila upražnjena do 2020. godine.

Kokot kaže da je Zakon o zabrani zapoljšavanja u javnom sektoru, koji je i dalje na snazi, imao smisla onda kada je donet jer je ogroman broj ljudi u prosveti bio zaposlen sa malim procentom norme.

– To je posledica situacije u kojoj prethodna vlast u jednom periodu nije htela da plaća prekonormni rad pa su ljudi za stalno zapošljavani i sa pet, 10 odsto norme. I tada je taj zakon imao smisla, ali je poslednjih pet, šest godina besmislen jer su zaposleni koji su bili tehnološki višak dopunili normu – kaže Kokot.

On ukazuje da su radna mesta na određeno realna i da se posao nastavnika koji na njima rade ne može tumačiti kao privremeno-povremeni poslovi.

Kokot se slaže sa našom opaskom da je u obustavi rada tokom prošle godine bilo mnogo više zaposlenih u školama na određeno, od broja onih kojima ugovori nisu produženi posle 31. avgusta.

U javnosti se pominjao podatak od oko 100 do 150 nastavnika koji su, kako se tvrdi, kažnjeni jer su učestvovali u obustvi rada. Dobar deo njih je uspeo da nađe radno mesto u nekoj drugoj školi jer su stručni, a školama hronično nedostaju nastavnici određenih predmeta.

Zašto su onda neki direktori posegli za ovom merom?

– Da vlast pokaže silu i da svima nama poruči da, ako hoće, može da nas otpusti – smatra Kokot.

Milan Jevtić, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Kragujevac, smatra da je mera zabrane zapošljavanja u prosveti trebalo da traje kratko, dve do tri godine, a da je sve posle toga kontraproduktivno.

Problemi su, kaže, počeli onog trenutka kada je zapošljavanje centralizovano na nivou Republike. Direktorima je dato svojsvo poslodavca, ali ne i da primaju ljude na neodređeno vreme.

– Država povremeno otključa konkurse i kaže: sad smo primili hiljadu ljudi. Treba ih pitati koliko je za tih desetak godina otišlo u penziju. Svake godine je po 3.000 ljudi steklo uslov za penzionisanje što znači da je mnogo više otišlo u penziju nego što se zaposlilo za stalno. Mislim da su prosvetni radnici diskriminisani u odnosu na sve druge radnike u Srbiji, jer ostali ukoliko rade dve godine na radnom mestu koje je upražnjeno, iz statusa na određeno automatski prelaze u status na neodređeno. U prosveti nije tako. Za nas važi Zakon o radu u svim slučajevima osim ako je u koliziji sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV). Ako su odredbe ta dva propisa nesaglasne važi ZOSOV koji je za nas leks specijalis i on se smatra prioritetnim u odnosu na Zakon o radu – pojašnjava Jevtić.

A ZOSOV precizira da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Pažljiv izbor namirnica može pružiti brzo olakšanje.

Nadutost može nastati zbog prejedanja, brzog jedenja ili netolerancije na određenu hranu, ali je ponekad i znak ozbiljnijih problema kao što su sindrom iritabilnog creva ili hronična konstipacija, pa se obično rešava u roku od nekoliko sati do nekoliko dana, prenosi Tportal.

Ali postoje dobre vesti: pažljiv izbor namirnica može pružiti brzo olakšanje. Uvođenjem ovih namirnicau vašu svakodnevnu ishranu moguće je ublažiti nadimanje, bilo da su to posledice većeg obroka ili osetljivijeg sistema za varenje.

Batat

Batat ili slatki krompir je jesenji klasik dostojan stalnog mesta u kuhinji jer je bogat vlaknima, koja podstiču redovno varenje i smanjuju rizik od zatvora.

Jedan slatki krompir srednje veličine sadrži približno četiri grama vlakana, a takođe je dobar izvor kalijuma, koji pomaže u uravnoteženju tečnosti u telu.

Takva kombinacija vlakana i elektrolita doprinosi lakšem prolasku stolice i manjem osećaju težine.

Celer

Celer kombinuje najbolje iz oba sveta: izuzetno je bogat vodom i sadrži dozu vlakana koja dodatno podržavaju varenje.

Zbog svoje lagane teksture i hidratantnog profila, može biti dobar izbor umesto povrća koje često izaziva gasove kod nekih ljudi, poput brokolija ili karfiola.

Kao praktična užina, dobro se slaže sa namazima sa nižim sadržajem soli.

Jogurt

Jogurt sadrži korisne bakterije, probiotike, koji pomažu u uravnoteženju crevne mikrobiote i olakšavaju varenje.

Sličan efekat imaju i druge fermentisane namirnice, poput kimčija, kombuhe i kiselog kupusa, pa se mogu rotirati prema željama.

Ako želite slađi obrok, jogurt se može kombinovati sa voćem, ali budite oprezni sa vrstama sa većim sadržajem fruktoze, koje kod nekih ljudi mogu povećati nadimanje.

Ananas

Ananas je prirodni izvor bromelaina, enzima koji razgrađuje proteine i tako može olakšati varenje i smanjiti osećaj težine nakon jela.

Za ljude kojima se ne sviđa ukus ili tekstura ananasa, papaja je odgovarajuća alternativa jer sadrži sličan enzim sa uporedivim efektom.

Uključivanje ovih plodova u međuobrok ili desert može pružiti diskretno, ali korisno olakšanje.