Sombor.info

U Srbiji je tokom 2025. godine podneto 162.746 zahteva za građevinske dozvole, što je za šest odsto više nego prethodne godine, a otprilike za toliko je porasla i vrednost samih projekata, što ukazuje na nastavak rasta investicione aktivnosti, objavio je danas NALED u svom biltenu.

Analiza NALED-a pokazuje da dve petine lokalnih samouprava kasni sa izdavanjem dozvola, a kašnjenje je izraženije u gradovima (46 odsto) nego u opštinama (38 odsto) - piše Dnevnik.

Na izdavanje građevinske dozvole u opštinama se čekalo u proseku osam i po dana, dok je u gradovima za isti postupak potrebno oko deset dana. Ipak, lokalne samouprave su zabeležile blagi pad efikasnosti u izdavanju dozvola, a udeo rešenih predmeta u toku godine pao je sa 97 odsto u 2024. godini na 94,6 odsto u 2025, pokazuje najnovija analiza NALED-a, zasnovana na podacima Agencije za privredne registre.

Lokacijski uslovi, upotrebne dozvole

Sve lokalne samouprave su, u proseku, za 21 dan izdavale lokacijske uslove, što potvrđuje usklađenost sa maksimalnim zakonski propisanim rokom, imajući u vidu da je za njihovo izdavanje predviđen rok od pet radnih dana od trenutka pribavljanja svih neophodnih podataka od imaoca javnih ovlašćenja, koji su u obavezi da dostave odgovore u roku od 15 radnih dana.

Na upotrebne dozvole se čekalo, u proseku, 13 dana, a na građevinske osam.

Prema analizi NALED-a, najuspešniji gradovi u izdavanju dozvola za gradnju su Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac, a prate ih Smederevo, Zrenjanin, Čačak, Vršac, Kraljevo, Pirot i Kikinda. Kada je reč o opštinama, najbolji su Bogatić, Apatin i Ćuprija, a u prvih deset se nalaze i Svilajnac, gradska opština Mladenovac, Topola, Gornji Milanovac, Velika Plana, Kovin i Aleksinac. Najveći porast zabeležen je kod potražnje lokacijskih uslova, za koje su podneta 20.923 zahteva, što je gotovo osam odsto više nego 2024. godine i rekord u poslednjih pet godina.

Najbolji rezultati ostvareni su u poslednjem kvartalu, što ukazuje na pozitivan zamah, čiji nastavak se može očekivati i tokom ove godine.

Preporuka NALED-a je da se u narednom koraku u potpunosti uvedu digitalizacija izrade urbanističkog planiranja i Centralni registar planskih dokumenata, kao preduslov za uspostavljanje E-prostora, koji bi predstavljao iskorak ka većoj transparentnosti, efikasnosti i kvalitetu prostornog i urbanističkog planiranja.

Svakodnevica Alene Raič iz Sombora ne odudara mnogo od života drugih žena iz malih sredina. Rad u plasteniku, u bašti, briga o domaćinstvu, pijaca - dani su joj ispunjeni obavezama, ali kada dođe zima, ona uzima četkicu u ruke i ulazi u svet boja, svet u kome pronalazi sebe. Posebno voli Uskrs, tada oslikava uskršnja jaja koja postaju deo jedne šire priče o domu i zajedništvu.

Ljubav prema slikanju desila se slučajno, na jednoj radionici. Učila je strpljivo, zimu po zimu. Danas ona oslikava gotovo sve - keramiku, staklo, drvo, pa čak i kamenčiće koje pronađe u dvorištu. Njena tehnika nije školska, već lična, kombinuje akrilne boje, markere i lakiranje kako bi predmetima dala trajnost - piše RTV.

"Slikam sve moguće životinjice i vrste cveća, salaše. Kako dođe nečija ideja ili inspiracija, ja to oslikam. Ne umem da slikam iz glave, ideje pronalazim na internetu ili u nekoj knjizi", kaže Alena Raič. "Za Uskršnji motiv nacrtam nekog zeku, kada se rodi neka beba, onda nacrtam rodu i bebicu, za sam Uskrs uvek slikam i piliće, oni označavaju rađanje i novi život. Bela boja simboliše uskrsnuće, a crvena je boja života. Stari simboli Sombora bili su paunovi i golubovi, to isto često slikam."

U svakom potezu četkice Alena nalazi balans između obaveza i slobode, a slikanje za nju nije samo hobi, nego, kako i sama kaže, način da u svakodnevicu udahne malo boje.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” organizuje predstavlјanje romana Karota Darka Tuševlјakovića, dobitnika NIN-ove nagrade.

U programu uz autora učestvuje dr Dragan Babić, književni kritičar a domaćin večeri je Nataša Turkić, direktorka Gradske biblioteke.

Darko Tuševlјaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavlјuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlјi i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolјu novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine, Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želјe, Jaz, Jegermajster, Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za relevantne književne nagrade u zemlјi i regionu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a 2023. je za zbirku priča Hangar za snove, u izdanju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” dobio Andrićevu nagradu. Dela su mu dosad prevedena na osam evropskih jezika. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.

Program će biti održan 23. aprila, u 18.00 časova, u dvorištu biblioteke u ulici Kralјa Petra I 11 (u slučaju lošeg vremena, program će biti održan u Legatu Miroslava Josića Višnjića).

O knjizi:

„Karota pleni u svim svojim sastojcima, u pripovedačkoj umešnosti, u razvijanju fabule, u zapletu i likovima, u opisima i temi o zlu i dobru u nama i drugima. Romanopisac nas ne štedi, ali upravo u tome jeste trajna vrednost njegovog dela majstorski izatkanog odvažnošću da se upečatlјivo dočara delić drame u krajevima odavde do mora. Roman za pamćenje.“

Jovica Aćin

„Sigurno će još mnogi poželeti da pišu o našim zajedničkim ranama, koje nikako da zacele, ali biće teško dosegnuti Tuševlјakovićevu umetničku ubedlјivost kojom opisuje čovekov beleg nasilјa, borbu čoveka protiv čoveka, njegovu uvežbanu sposobnost da drugima nanosi bol.“

Ljubica Arsić

Protekle nedelje u Bačkoj Palanci održano je Prvenstvo Vojvodine u powerliftingu. Somborski "Sever" predstavljala su četiri takmičara, a svi su se na kraju našli na pobedničkom postolju.

Bojana Vujasinović (76 kg) osvojila je prvo mesto u kategoriji juniorki, dok je Petar Glušac osvojio bronzu u juniorskom uzrastu do 105 kg. Marko Mari je ponovo odradio odličan posao. Osvojio je zlatno odličje u seniorskom uzrastu do 74 kg, a pripao mu je i pehar najjačeg seniora ovog takmičenja. Na najviše postolje popeo se i Darko Glušac u kategoriji mastera do 120 kg, što mu je donelo i pehar za najjačeg mastera takmičenja.

Uprava somborskog kluba uputila je zahvalnost domaćinima na odličnoj organizaciji prvenstva, ali i gostoprimstvu, a svojim takmičarima na postignutim rezultatima i sportskoj borbi - piše somborsport.org.

U Galeriji Udruženja likovnih stvaralaca „Likovna grupa 76“ u Somboru, svečano je otvorena 19. samostalna izložba umetnika Dušana Gladića iz Apatina, pod nazivom „Tamo gde tišina govori“.

Postavka obuhvata ukupno 30 radova, koji su privukli značajnu pažnju ljubitelja umetnosti i publike zainteresovane za savremeni crtački izraz. Autor se predstavio prepoznatljivim stilom, kroz koji na suptilan i snažan način istražuje odnos čoveka i prirode.

Inspiraciju za izložene radove Gladić je pronašao u prirodnim ambijentima Vojvodine, sa posebnim akcentom na motive trava, šuma, bara i reka. Кroz ove elemente, umetnik gradi atmosferu tišine i unutrašnjeg mira, prenoseći emotivnu dubinu i poetičnost svog stvaralaštva.

Izložba „Tamo gde tišina govori“ ostaje otvorena za zainteresovane posetioce do 20. aprila 2026. godine.

U organizaciji Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki“, večeras je u Srpskoj čitaonici „Laza Кostić“ održana promocija knjiga „Srpska Vaskršnja čitanka“, „Srpska Božićna čitanka“ i „Vidovdanska čitanka“, autora Dejana Tomića.

Na početku programa prisutne je pozdravila direktorka GB „Кarlo Bijelicki“ Nataša Turkić, a tom prilikom, prigodnom besedom obratio se i protojerej Aleksandar Lazić i blagoslovio početak promocije.

Tri knjige Dejana Tomića koje su prezentovane u Srpskoj čitaonici, predstavljaju izbor tekstova, priča, pesama i narodnih mudrosti posvećenih najvažnijim praznicima i vrednostima srpskog naroda, podsećajući na duhovno nasleđe koje oblikuje naš identitet.

Delove iz knjiga pročitao je Predrag Momčilović, glumac Srpskog narodnog pozorišta i tako publici približio poruke koje ova dela nose, a to su očuvanje tradicije, vere i kulturnog nasleđa.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. april

Mnogi ljudi i dalje mešaju stil sa novcem.

Neki i dalje misle da se stil ogleda u dizajnerskoj garderobi, skupim satovima, uglađenom govoru ili sposobnosti da naruče vino bez gledanja u meni. Ali prava klasa nikada nije zavisila od bogatstva.

Sajt SpiritHack piše da je suština sila je jednostavna: mnogo manje ima veze sa onim što posedujete, a mnogo više sa načinom na koji se ponašate i odnosite prema svetu.

Ona se vidi u uzdržanosti. U manirima. U samopoštovanju. U načinu na koji se ophodite prema ljudima kada od toga nemate nikakvu korist - prenosi Nova.

Osoba sa klasom nije glasna. Ne traži pažnju. Ne mora ništa da dokazuje.

Postoji neka tiha mera u njenom ponašanju.

I najčešće, oni koji je imaju, nisu ni svesni koliko je retka.

Evo 9 znakova da imate istinski otmenu ličnost, čak i ako nikada niste imali novac.

Prema svima se odnosite s poštovanjem, ne samo prema onima od kojih imate koristi Ovo je jedan od najjasnijih znakova prave klase. Ne postajete ljubazni samo kada vam neko može biti važan, koristan ili uticajan. Konobara tretirate s istim poštovanjem kao direktora. Ne gledate s visine na ljude koji rade obične poslove i ne koristite stres kao izgovor za nepristojnost.

Nemate potrebu da se dokazujete

Ljudi sa stilom ne osećaju potrebu da stalno ističu svoje uspehe. Ne dominiraju razgovorom, ne ubacuju poznata imena u svaku priču i ne pretvaraju svaku situaciju u demonstraciju sopstvene važnosti. Sigurni su u sebe, pa im nije potrebna stalna potvrda drugih.

Umete da učinite da se drugi osećaju prijatno

Neki ljudi unesu napetost gde god se pojave, dok drugi stvaraju osećaj opuštenosti. Oni slušaju, uključuju druge u razgovor i ne čine da se neko oseća manje vredno. Prava klasa nije u pokazivanju statusa, već u tome da se drugi osećaju poštovano.

Imate standarde, ali niste snob

Otmeni ljudi imaju kriterijume, ali nisu arogantni zbog toga. Ne poistovećuju ukus sa superiornošću i ne gledaju s visine na one koji su drugačiji. Znaju da uživaju u kvalitetu bez potrebe da to nameću drugima.

Ne ogovarate na zloban način

Razgovori o drugima su normalni, ali postoji granica. Ljudi sa klasom ne uživaju u ponižavanju drugih, ne koriste tuđe slabosti kao zabavu i ne šire tračeve radi pažnje. Znaju kada treba da prećute.

Ostajete pribrani kada drugi izgube kontrolu

Jedan od najjačih znakova klase je kontrola emocija. Ne pravite scene zbog sitnica i ne prenosite svoje raspoloženje na druge. Znate da zastanete i reagujete promišljeno, čak i pod pritiskom.

Velikodušni ste na tih način

Istinski otmeni ljudi ne traže priznanje za svoju dobrotu. Primećuju male stvari, pomažu bez uslovljavanja, zahvaljuju se iskreno i dele zasluge. Njihova velikodušnost dolazi iz obzira prema drugima.

Ne jurite trendove da biste se osećali vredno

Ne morate da pratite svaki trend da biste se osećali bitno. Imate sopstveni kompas i ne zavisite od spoljašnjeg odobravanja. Radije birate autentičnost nego popularnost.

Nosite se dostojanstveno, čak i kada život nije bio lak

Najdublji oblik klase ne dolazi iz lagodnog života. Nastaje kroz izazove, razočaranja i borbe. Ljudi sa pravom klasom ne dozvoljavaju da ih teškoće učine ogorčenima. Zadržavaju dostojanstvo, empatiju i ljudskost.
Ako ste prošli kroz teške trenutke, a i dalje nastojite da budete smireni, pristojni i puni poštovanja – postoji velika verovatnoća da imate nešto vrednije od novca.

Imate klasu u njenom najdubljem značenju.

Od minimalističkih tetovaža na zglobu do celih „rukava“, umetnost na telu postala je toliko rasprostranjena da više nikoga ne iznenađuje. I dok je lično značenje tetovaže obično jasno, njeni biološki efekti ostaju uglavnom nevidljivi.

Kada mastilo jednom uđe u telo, ono ne ostaje samo na mestu. Ispod kože, pigmenti ulaze u interakciju sa imunološkim sistemom na načine koje nauka tek počinje da razume.

Tetovaže se generalno smatraju bezbednim, ali sve više istraživanja pokazuje da mastila nisu biološki inertna. Ključno pitanje više nije da li unošenje stranih supstanci utiče na organizam, već koliko su one potencijalno toksične i kakve posledice mogu imati dugoročno.

Mastila za tetoviranje su složene hemijske mešavine. Sadrže pigmente koji daju boju, tečnosti koje omogućavaju ravnomerno nanošenje, konzervanse i različite nečistoće. Mnogi pigmenti prvobitno su razvijeni za industrijsku upotrebu, poput auto-lakova, plastike ili tonera za štampače, a ne za ubrizgavanje u ljudsku kožu.

U nekim mastilima nalaze se tragovi teških metala poput nikla, hroma, kobalta, a ponekad i olova. Ove supstance mogu biti toksične i poznate su po tome što izazivaju alergijske reakcije i preosetljivost organizma.

Osim toga, mastila mogu sadržati i organska jedinjenja poput azo-boja i policikličnih aromatičnih ugljovodonika. Azo-boje se široko koriste u tekstilu i plastici, ali se pod određenim uslovima, kao što su izlaganje suncu ili lasersko uklanjanje tetovaže, mogu razložiti u potencijalno opasne supstance povezane sa oštećenjem DNK i razvojem raka.

Crna mastila, koja se često prave od čađi, mogu sadržati jedinjenja koja se povezuju sa kancerogenim efektima. S druge strane, obojena mastila, naročito crvena, žuta i narandžasta, češće izazivaju alergije i dugotrajne upale.

Proces tetoviranja podrazumeva ubrizgavanje mastila duboko u dermis. Organizam to prepoznaje kao strano telo i pokušava da ga ukloni, ali su čestice prevelike da bi bile potpuno izbačene. Zato ostaju zarobljene u ćelijama kože, što tetovaže čini trajnim.

Međutim, mastilo ne ostaje samo u koži. Istraživanja pokazuju da čestice mogu putovati kroz limfni sistem i zadržavati se u limfnim čvorovima. Dugoročni efekti toga još nisu u potpunosti poznati, ali činjenica da su limfni čvorovi ključni za imuni odgovor izaziva zabrinutost.

Uticaj na imuni sistem

Nedavna istraživanja sugerišu da pigmenti iz tetovaža mogu uticati na imunitet, izazvati upalne procese i čak oslabiti reakciju organizma na određene vakcine. Mastilo preuzimaju imune ćelije, a kada one odumru, oslobađaju signale koji produžavaju stanje upale i aktiviraju imuni sistem.

Zabeleženo je i da prisustvo mastila na mestu primanja vakcine može promeniti imuni odgovor, pa je u nekim slučajevima primećena slabija reakcija na vakcinu protiv kovida. To ne znači da su vakcine nebezbedne, već da pigmenti mogu uticati na komunikaciju između imunih ćelija.

Rizici i dugoročne posledice

Za sada ne postoje čvrsti dokazi da tetovaže direktno uzrokuju rak kod ljudi, ali laboratorijska istraživanja ukazuju na moguće rizike. Problem je što se mnoge bolesti razvijaju decenijama, pa je teško pratiti dugoročne posledice.

Najčešće zdravstvene komplikacije su alergijske reakcije i upale. Posebno je problematična crvena boja, koja može izazvati svrab, otok i stvaranje granuloma malih upalnih čvorića koje telo formira kako bi izolovalo strane materije.

Ove reakcije mogu se javiti i mesecima ili godinama nakon tetoviranja, često pod uticajem sunca ili promena u imunitetu. Hronične upale mogu dodatno povećati rizik od različitih bolesti, naročito kod osoba sa oslabljenim imunitetom.

Postoji i rizik od infekcija, kao i kod svake procedure koja narušava integritet kože. Loša higijena može dovesti do bakterijskih infekcija, hepatitisa ili retkih, ali ozbiljnih oboljenja.

Jedan od najvećih problema jeste nedovoljna regulacija. U mnogim zemljama mastila za tetoviranje nisu strogo kontrolisana kao kozmetika ili medicinski proizvodi, pa proizvođači često ne moraju da navode sve sastojke. Evropska unija je uvela stroža pravila, ali globalno gledano, kontrola je i dalje neujednačena.

Tetovaže kao trajno izlaganje hemiji

Za većinu ljudi tetovaže ne izazivaju ozbiljne zdravstvene probleme, ali nisu bez rizika. One unose u telo supstance koje nisu predviđene da tu ostanu dugoročno, a neke od njih mogu biti štetne u određenim uslovima.

Najveća zabrinutost odnosi se na kumulativni efekat – kako tetovaže postaju veće, brojnije i šarenije, raste i ukupna količina hemikalija u organizmu. U kombinaciji sa sunčevim zračenjem, starenjem ili uklanjanjem laserom, moguće posledice još nisu u potpunosti istražene.

Tetovaže ostaju snažan oblik ličnog izražavanja, ali istovremeno predstavljaju i dugotrajno izlaganje hemijskim supstancama. Iako trenutno nema dokaza o širokoj opasnosti, sve veći broj istraživanja ukazuje na pitanja na koja nauka tek treba da da konačne odgovore.

Kako popularnost tetoviranja raste širom sveta, potreba za strožom regulacijom, većom transparentnošću i dodatnim istraživanjima postaje sve očiglednija.

Izvor: The Conversation