Sombor.info

Većina ljudi podrazumeva da svaka država mora da ima glavni grad. Međutim, u svetu postoje samo dve države koje zvanično uopšte nemaju prestonicu.

Ne, ne radi se o Vatikanu, Monaku ili Singapuru, gde su grad i država praktično isto. Reč je o Nauruu i Švajcarskoj, dve zemlje koje su iz potpuno različitih razloga ostale bez formalno proglašenog glavnog grada.

Prva od njih je Nauru, malo ostrvsko ostrvo u Tihom okeanu, površinom manje od Menhetna. Država je podeljena na 14 administrativnih okruga i ima oko 12.000 stanovnika, od kojih većina živi uz obalu - piše N1.

Nauru nema prestonicu zato što zapravo nema klasične gradove. Postoje naselja i administrativni centri, ali nijedan od njih nikada nije dobio status glavnog grada.

Zanimljivo je da je Nauru tokom druge polovine 20. veka bio jedna od najbogatijih država na svetu po glavi stanovnika. Razlog su bila ogromna nalazišta fosfata, nastala taloženjem ptičjeg izmeta tokom hiljada godina. Kada su zalihe iscrpljene, ekonomski procvat je naglo završen.

Zemlja se danas suočava sa ozbiljnim ekonomskim i ekološkim problemima i u velikoj meri zavisi od finansijske pomoći Australije.

U praksi, najveći administrativni značaj ima distrikt Jaren, gde se nalaze parlament i većina državnih institucija, ali ni on nema zvaničan status glavnog grada.

Druga država bez formalne prestonice je Švajcarska, što mnoge iznenađuje. Ova zemlja ima 26 kantona koji su istorijski funkcionisali gotovo kao nezavisne države. Zbog snažnog insistiranja na ravnopravnosti kantona i decentralizaciji vlasti, Švajcarska nikada nije proglasila zvanični glavni grad.

Umesto toga, ključne državne funkcije raspoređene su između više gradova.

Bern je sedište savezne vlade i parlamenta i nosi naziv federalni grad, ali zvanično nije prestonica. Savezni sud nalazi se u Lozani, dok je Savezni krivični sud smešten u Belinconi. Ovakav sistem odražava švajcarsku političku kulturu kompromisa i balansiranja moći između regiona.

Švajcarska je jedna od retkih zemalja u kojoj je decentralizacija toliko snažna da kantoni imaju sopstvene ustave, parlamente i sudove. Upravo zbog toga izbegnuto je proglašavanje jednog grada kao politički dominantnog centra, što je u skladu sa dugom tradicijom federalizma i direktne demokratije.

Ova dva primera pokazuju da pojam glavnog grada nije univerzalno pravilo, već rezultat istorijskih, političkih i geografskih okolnosti, koje se od države do države mogu drastično razlikovati.

Kontrola hipertenzije (visok krvni pritisak) neophodna je kako bi se smanjio rizik od drugih zdravstvenih problema, poput srčanog ili moždanog udara.

Kako biste što bolje držali pritisak pod kontrolom, možda ćete morati da izbegavate određene suplemente, jer oni mogu uticati na vrednosti krvnog pritiska ili smanjiti efikasnost terapije, piše health.com.

Vitamin D

Vitamin D se prirodno nalazi u pojedinim namirnicama i dostupan je kao suplement. Organizam ga proizvodi i kada je koža izložena ultravioletnim (UV) zracima sunca. Ovaj vitamin je važan za brojne telesne funkcije, uključujući zdravlje kostiju i regulaciju upala.

Neka istraživanja pokazala su da vitamin D može pomoći u regulaciji krvnog pritiska, naročito u dozama od 200 do 8.000 internacionalnih jedinica (IU) dnevno. Međutim, doze veće od 10.000 IU dnevno mogu dovesti do opasnih nuspojava, poput povišenog nivoa kalcijuma u krvi (hiperkalcemije). Vremenom, hiperkalcemija može izazvati brojne probleme, uključujući i visok krvni pritisak.

Visoke doze vitamina D mogu stupiti u interakciju i sa određenim diureticima (lekovima za izbacivanje viška tečnosti) koji se koriste u terapiji hipertenzije. Ova kombinacija može dovesti do zadržavanja kalcijuma u organizmu, povećanja njegovog nivoa u krvi i potencijalnog rasta krvnog pritiska.

Razgovarajte sa svojim lekarom o nivou vitamina D u organizmu. Analiza može pokazati da li vam je suplementacija potrebna i da li je bezbedna u kontekstu krvnog pritiska.

Koren sladića (Glycyrrhiza glabra)

Sladić je biljka koja se koristi kao dodatak ukusa u hrani, slatkišima i duvanskim proizvodima. U tradicionalnoj medicini koristi se za lečenje bolesti pluća i jetre, kao i rana.

Sladić sadrži glicirizinsku kiselinu (GA), supstancu koja može povisiti krvni pritisak i izazvati ozbiljne nuspojave kod osoba koje već imaju hipertenziju. Pokazano je da dnevne doze od svega 100 mg GA mogu dovesti do porasta pritiska.

Suplementi sa glicirizinskom kiselinom mogu stupiti u interakciju i sa diureticima i lekovima za snižavanje pritiska, smanjujući njihovu efikasnost i povećavajući rizik od nuspojava. Koren sladića može povisiti nivo natrijuma i sniziti nivo kalijuma u organizmu, što u kombinaciji sa diureticima može dovesti do opasno niskog nivoa kalijuma.

Ako imate visok krvni pritisak, najbolje je da izbegavate proizvode koji sadrže koren sladića.

Kantarion (Hypericum perforatum)

Kantarion je biljka koja se koristi za ublažavanje simptoma depresije i tegoba u menopauzi. Iako ima dugu tradiciju u narodnoj medicini, može opasno da utiče na delovanje brojnih lekova.

Kantarion može oslabiti dejstvo mnogih terapija, uključujući i pojedine lekove za snižavanje krvnog pritiska. Među njima su:

• Procardia (nifedipin)
• Talinolol
• Verelan (verapamil)

Ove interakcije se javljaju jer kantarion može ometati pravilnu apsorpciju leka u organizmu.

Pre upotrebe kantariona, obavezno se posavetujte sa lekarom, koji može proceniti da li postoji rizik od interakcije sa drugim lekovima ili suplementima koje koristite.

Arnika

Arnika je cvet iz porodice suncokreta i često se koristi spolja – za ublažavanje modrica, upala i otoka.

Stručnjaci ne preporučuju uzimanje arnike oralno zbog rizika od ozbiljnih nuspojava. One mogu uključivati povišen krvni pritisak, pojačano krvarenje, povraćanje, dijareju, kao i oštećenje srca i drugih organa.

Gorka pomorandža (Citrus aurantium)

Gorka pomorandža dobija se iz ploda ili kore istoimene biljke. Koristi se za aromatizovanje napitaka i parfema, dok se kao suplement često promoviše za mršavljenje i poboljšanje sportskih performansi.

Ovaj suplement sadrži p-sinefrin, stimulans sličan efedrinu. Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) zabranila je efedrin zbog ozbiljnih zdravstvenih rizika, poput srčanog i moždanog udara. Iako gorka pomorandža nije zabranjena, zahteva poseban oprez.

Studije su pokazale da suplementi gorke pomorandže mogu povisiti krvni pritisak i ubrzati rad srca, kao i povećati rizik od ozbiljnih stanja poput srčanog i moždanog udara. Međutim, gorka pomorandža koja se koristi u hrani i pićima uglavnom nema ovakve efekte.

Pre nego što počnete da uzimate suplement gorke pomorandže, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Reakcije na suplemente mogu se razlikovati od osobe do osobe. Na njih utiču genetika, ishrana, godine, zdravlje digestivnog sistema i opšte zdravstveno stanje. Obratite pažnju na sve nuspojave ili simptome koji se jave nakon uvođenja novog suplementa ili vitamina.

Pre nego što počnete da koristite bilo koji novi vitamin ili suplement, razgovarajte sa svojim lekarom. On može proceniti da li je suplement bezbedan i koristan za vas, kao i proveriti moguće interakcije sa lekovima i drugim preparatima koje već uzimate.

Sinoć je u porodičnoj kući u Bezdanu pronađeno telo, a prema prvim informacijama koje prenose mediji, za sada nisu poznate okolnosti pod kojima je do smrti došlo.

U porodičnoj kući u Bezdanu, kod Sombora, je prema nezvaničnim informacijama, pronađeno beživotno telo.

Uzrok smrti još uvek nije poznat.

Uviđaj je u toku.

(Mondo.rs)

Reporteri STIPS iz Kragujevca zabeležili su rast otkupne cene teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma u sedmici za nama, pošto je dominirao iznos od 900 din/kg.

Obim ponude bio je prosečan, a broj otkupljenih grla bio je na prošlonedeljnom nivou.

Rast cene tovnih bikova telesne mase preko 500 kilograma evidentiran je na stočnoj pijaci u Somboru, pošto se prodaja ove kategorije goveda odvijala najčešće po ceni od 460 din/kg. Obim ponude bio je na prošlonedeljnom nivou - piše Dnevnik.

Rast cena za telad i tovne bikove

Protekle sedmice nije bilo promena u odnosu na prethodni period u klanicama na području jablaničkog regiona. Naime, vršen je otkup tovnih bikova SM rase telesne mase preko 500 kilograma po dominantnoj ceni od 440 din/kg i krava za klanje SM rase po dominantnoj ceni od 240 din/kg.

Na stočnoj pijaci u Leskovcu je izostala ponuda teladi, tovne junadi i ostalih kategorija goveda. Otkupna cena tovne junadi telesne mase preko 480 kilograma u odnosu na poslednju sedmicu novembra u klanicama na području srednjebanatskog regiona bila je viša, pošto je dominirao iznos od 530 din/kg.

Ponuda i broj otkupljenih grla bili su slabi. Na pijaci žive stoke u Vranju evidentirana je ponuda teladi SM rase telesne mase do 160 kilograma po dominantnoj ceni od 760 din/kg, dok je ponuda tovne junadi i ostalih kategorija goveda izostala.

U klanicama na području pčinjskog regiona otkupne cene tovne junadi telesne mase od 350 do 480 kilograma i tovnih bikova telesne mase preko 500 kilograma su se izjednačile, jer je kod obe kategorije goveda dominirao iznos od 480 din/kg.

Ponuda tovnih junadi bila je vrlo slaba, dok je ponuda bikova bila prosečna.

Prasad na ceni

U klanicama na području srednjebanatskog regiona evidentiran je pad otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, pošto je protekle sedmice dominirao iznos od 380 din/kg. Obim ponude i otkupa bio je na prosečnom nivou. Sem prasadi, klaničari sa ovog područja otkupljivali su i tovne svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma po dominantnoj ceni od 210 din/kg.

Prasad telesne mase od 16 do 25 kilograma bila su skuplja u odnosu na prethodni period na pijaci žive stoke u Kragujevcu, jer se prodaja najčešće odvijala po ceni od 370 din/kg.Za razliku od njih, niža je bila cena krmača za klanje, jer je dominirao iznos od 170 din/kg, a za prodaju je dovezeno dvadesetak grla. Rast otkupne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma evidentiran je u klanicama na području šumadijskog regiona, jer je tokom protekle sedmice dominirao iznos od 400 din/kg.

Ponuda ove kategorije svinja bila je prosečna. Pored prasadi, klaničari su otkupljivali i tovne svinje, pa je u kategoriji grla telesne mase od 80 do 120 kilograma dominirao iznos od 250 din/kg, a u kategoriji grla telesne mase preko 120 kilograma iznos od 200 din/kg.

Za otkupljene krmače za klanje odgajivači su protekle sedmice dobijali 170 din/kg.Reporteri STIPS iz Niša evidentirali su rast prodajne cene prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma. Na stočnoj pijaci u Leskovcu protekle sedmice je, pored prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma, koja su se prodavala po ceni od 300 din/kg, moglo da se pazare i tovne svinje telesne mase od 80 do 120 kilograma po dominantnoj ceni od 220 din/kg, piše Kamatica.

Ponuda obe kategorije bila je prosečna, dok je prodaja bila nešto slabija.

Skuplja i jagnjad

U klanicama na području Šumadijskog regiona zabeležen je rast otkupne cene jagnjadi, pošto je dominirao iznos od 500 din/kg. Na pijaci žive stoke u Kragujevcu takođe je došlo do rasta cene jagnjadi u odnosu na prethodni period, jer se prodaja ove kategorije ovaca odvijala najčešće po ceni od 500 din/kg.

U ponudi je bilo preko stotinu grla, a prodaja je bila prosečna. Osim jagnjadi, u ponudi je bilo dviski po dominantnoj ceni od 200 din/kg i ovaca čija se cena takođe nije menjala, pošto je dominirao iznos od 180 din/kg. Niža otkupna cena jagnjadi u odnosu na prethodnu sedmicu zabeležena je u klanicama na području Zlatiborskog regiona, pošto se otkup najčešće odvijao po ceni od 420 din/kg. Broj otkupljenih grla bio je mali.

Nije bilo promena u pogledu ponude jagnjadi, jaradi i ovaca u odnosu na prethodnu sedmicu na stočnoj pijaci u Leskovcu. Dominantne cene su takođe zadržale prošlonedeljni nivo. Klaničari sa područja Mačvanskog regiona protekle su sedmice otkupljivali jagnjad po dominantnoj ceni od 400 din/kg, uz prosečnu ponudu, a obim otkupljenih grla bio je na prošlonedeljnom nivou.

Na pijaci žive stoke u Nišu dominantna prodajna cena iznosila je 600 din/kg, što je maksimalna cena za ovu kategoriju ovaca u periodu od 15. do 21. decembra. Ponuda grla bila je veoma slaba.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. decembar

Najveća naučnica svih vremena otkrila je radijum i polonijum
Sa suprugom Pjerom, svojom srodnom dušom, Marija Kiri postigla je revolucionarne uspehe

"Ničega se u životu ne treba bojati – život samo treba razumeti", govorila je Marija Kiri, čuvena francuska naučnica poljskog porekla, čija su vanserijska dostignuća promenila svet. Istrajna i hrabra, postala je inspiracija generacijama žena koje se (i danas) bore za svoje mesto u muškom svetu. Žrtvovala se za nauku ozračivši samu sebe, a njena radiokativna zaostavština je opasna po zdravlje i biće to bar još 1500 godina.

Majka moderne fizike, Marija Kiri, pored čijeg imena obavezno stoji i redni broj "prva", poput neke visoke titule, decenijama je uzor i heroj mnogim budućim naučnicima i naraštajima. Prva žena koja je studirala na Sorboni, prva žena koja je obranila doktorat iz fizike, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba koja ju je osvojila dva puta za dve različite kategorije...

Prva u mnogo čemu, promenila je svet svojim podvizima, hrabrošću i istrajnošću, a zahvaljujući njenom predanom radu, u Mendeljejev periodni sistem dodata su još dva elementa – polonijum i radijum. 

Otkriće koje je produžilo budućnost čovečanstva

U jednoj oronuloj šupi u malom dvorištu u ulici Lomon, Marija i njen suprug Pjer Kiri proučavali su uranijumovu rudu koja je ukazivala na to da se u njoj, pored uranijuma, mora nalaziti još neki radioaktivni element. Bio je to đavolski težak posao... U prašnjavoj radničkoj bluzi, usred dima koji joj je štipao oči i grlo, naučnica je satima mešala gustu tečnost koja je ključala u kazanu i pretakala je u posude. I tako dan za danom skoro četiri godine.

U julu 1898. najpre su iz uraninita izdvojili materiju sličnu bizmutu, ali se kasnije ispostavilo da se radi o polonijumu. Ovaj redak i radioaktivan hemijski element dobio je ime u čast Marijine domovine, Poljske. Supružnici su nastavili rad verujući da tu postoji još nešto, i napokon iz dve tone rude izolovali 100 miligrama soli novog hemijskog elementa, koji su identifikovali kao radijum. Zračio je oko 3,5 miliona puta jače od uranijuma!

Vest o otkriću zapanjila je svet. Naučnici sa svih strana pohrlili su u Pariz da se sopstvenim očima uvere u moć novootkrivenog metala, koji poput opake aždaje bljuje vatru strahovite razorne moći, odnosno radioaktivno zračenje. Marija i Pjer insistirali su na tome da posetioci u radionicu dolaze u gluvo doba noći. Jedva vidljiva količina radijumove soli u staklenoj posudi na stolu sijala je u mraku kao minijaturno sunce. Čudo nad čudima!

Nije se odvajala od radijuma, nesvesna opasnosti

No, pioniri u istraživanju radioaktivnosti nisu mogli ni da naslute kakve posledice može da ostavi po zdravlje. Toga je čovečanstvo postalo svesno tek četrdesetih godina prošlog veka. Marija je držala ampule radijuma pored svog kreveta, jer joj se dopadalo kako sijaju u mraku, a njen suprug uvek je nosio primerak ovog metala u džepu,⁠ da bi mogao lako da demonstrira njegov sjaj i toplotu znatiželjnicima.

Kako je vreme prolazilo, počele su da im se tresu ruke, na koži su se pojavile rane, a zglobovi počeli da pucketaju. Pjerov život tragično je prekinut 1906, pod točkovima konjske zaprege dok je prelazio ulicu. Mesecima ranije patio je od stalnih bolova i umora. Marija je imala slične simptome, dok joj 1934. godine nisu dijagnostikovali uznapredovalu leukemiju. Ni u jednom trenutku par nije razmatrao mogućnost da je njihovo veliko otkriće zapravo bilo uzrok tih bolova, na kraju i bolesti i smrti.

Sve beleške iz laboratorije i dalje su toliko radioaktivne, da nisu bezbedne za proučavanje. Isto važi i za odeću, nameštaj, na kraju i za samo telo Marije Kiri, koje je smešteno u sanduk obložen olovom debljine dva centimetra. Nalazi se u mauzoleju Panteon u Parizu, kraj Voltera, Rusoa, Igoa, Zole i drugih francuskih velikana.

Od krajnjeg siromaštva do svetske slave

Madam Kiri, najveća naučnica svih vremena, rođena je kao Marija Salome Sklodovska u novembru 1867. godine u Varšavi. Potiče iz velike i ugledne profesorske porodice. Kako u Poljskoj tog doba žene nisu mogle da upišu fakultet, sa starijom sestrom Branislavom sklopila je dogovor da će je finansijski pomagati tokom studiranja medicine u Parizu, u zamenu za to da sestra njoj počne da pomaže na isti način kad dođe vreme.

Zaposlila se kao guvernanta. Dok je radila u jednoj vlastelinskoj porodici, zaljubila se u Kazimježa Žoravskog, budućeg poznatog matematičara. Međutim, njegovi roditelji su odbacili mogućnost da oženi siromašnu Mariju, koja je na kraju izbačena sa posla.

Branislava se udala u Parizu i konačno pozvala je sestru da dođe kod nje. Marija nije gubila vreme, te je odmah na Sorboni upisala fiziku i hemiju. Preko dana je studirala, a noću radila dajući privatne časove. Bio je to težak period pun odricanja i gladi, ali odlučna Poljakinja nije posustajala u nameri da ostvari naučnu karijeru. Konačno ju je i započela 1894, istraživanjem magnetskih svojstava čelika. Iste godine u njen život ušao je francuski fizičar Pjer Kiri.

Venčanica koja je postala radna uniforma

Njihova ljubav bi možda na prvi pogled delovala nemogućom. On je dolazio iz bogate porodice, dok Marija sa svoje strane nije imala takav pedigre, ali je i njena familija akademski bila veoma napredna.

Upoznali su se na večeri kod zajedničkog prijatelja. Fasciniran njenom inteligencijom, Pjer je odlučio da je preporuči svom mentoru Anriju Bekerelu, koji joj je predložio istraživanje rude uranijuma. U radu joj se ubrzo pridružuje i sam Pjer. Venčali su se sledeće, 1895. godine, na skromnoj ceremoniji. Umesto venčanice, Marija je nosila tamnoplavu haljinu koju je posle koristila kao radnu uniformu.

Oboje su bili duboko posvećeni porodici i nauci. Živeli su u dobrovoljnom siromaštvu i naporno radili. Marijina doktorska istraživanja bila su usmerena na fenomen zračenja uranijuma, i predstavljala su, bukvalno, rudarski posao. A onda je, u onoj trošnoj šupi, uz pokvarenu peć pod krovom koji je prokišnjavao, posle više od 20 tona sirove rude uranijuma koliko su preradili, uspeli da dešifruju prvi deo enigme – polonijum, da bi posle nekoliko meseci otkrili i radijum.

U Francuskoj nisu bili naročito priznati, ali je ostatak sveta prepoznao njihovu genijalnost. Priznanja su primali sa dostojanstvenim mirom, prisustvujući gala večerima u svakodnevnoj, iznošenoj odeći. U takvoj su se pojavili i u Stokholmu 1903, kada su kući odneli prvu Nobelovu nagradu.

Priznanja - porodična tradicija

Kada je izgubila supruga, Marija Kiri dobila je njegovu katedru i postala prva žena profesor na Sorboni. Glasalo se kasnije i o njenom ulasku u Francusku akademiju nauka, ali nije bila primljena. Nastavila da sama odgaja ćerke Evu i Irenu, a istovremeno i da jača svoju poziciju u svetu nauke. Tako je 1911. osvojila drugu Nobelovu nagradu, ovaj put za hemiju.

U daljim istraživanjima shvatila je da rendgenski zraci mogu da pomognu da se lociraju strani objekti u telu i da se na taj način olakša rad hirurga. Tokom Prvog svetskog rata posvetila se razvoju medicinske primene radiografije. Osmislila je vozilo koje je služilo za radiografisanje, a na frontu je moglo da pomogne ranjenim vojnicima. Postalo je poznato kao "mali kiri". Marija ga je lično dovozila do linije fronta.

Da je poživela godinu dana duže, čuvena naučnica dočekala bi i tu radost da prisustvuje dodeli prestižnog priznanja starijoj ćerki. Irena Žolio-Kiri i njen suprug Frederik dobili su Nobelovu nagradu za hemiju 1935. pošto su otkrili da aluminijum može biti radioaktivan i da emituje neutrone kada se bombarduje alfa zracima. Jedinstveni slučaj u istoriji i tri sjajne zvezde na nebu nauke koje nose isto prezime.

Kako je poluživot radijuma-226 oko 1600 godina, zaostavština Marije Kiri još dugo će morati da bude izolovana. Njeni zapisi danas se čuvaju u Francuskoj nacionalnoj biblioteci, obloženi olovom. Iako doza radijacije koju bi čovek primio prilikom pregledanja beležaka nije velika, niti opasna – jednaka je onoj koju bi primio tokom leta od Britanije do Španije – postoji opasnost od kontaminacije, zbog čega će mere opreza do daljnjeg ostati na snazi.

Stara narodna verovanja nisu tu bez razloga, a naši stari su dobro znali šta sme da se iznosi iz kuće, a šta ni za živu glavu. Kažu da postoje predmeti koji su direktno povezani sa vašom ličnom srećom i napretkom. Zato, zapamtite dobro – nikada ne poklanjajte ovu stvar jer se veruje da time svesno predajete svoju sreću nekom drugom.

Nije reč o sujeverju, već o energiji koju svaki predmet nosi sa sobom. Kada nekome darujete nešto što simbolizuje vaš opstanak, vi bukvalno otvarate vrata bedi da uđe u vaš dom. Takve greške se često skupo plaćaju, a da čovek ni ne primeti gde je zapelo.

Zašto prazan novčanik donosi nemaštinu?

Prvi i najopasniji predmet na ovoj listi je prazan novčanik. Veruje se da pokloniti novčanik u kojem nema ni dinara donosi sušu u finansijama i vama i onome koga darujete. To je simbol praznine koji, prema narodnom verovanju, "tera“ pare od onoga ko ga koristi.

Da bi poklon bio srećan i da bi sve išlo "ko podmazano“, unutra se obavezno stavlja makar jedan novčić. Taj sitni metalni novac služi kao klica iz koje će se rađati bogatstvo. Bez toga, smatrajte da ste poklonili čisti baksuz i sebi zatvorili puteve zarade.

Predmeti koji "seku“ sreću i mir u kući

Osim novca, velika pažnja se poklanja i oštrim predmetima poput noževa i makaza. Veruje se da takvi darovi "seku“ prijateljstvo i donose razdor među ljudima. Ako se takva stvar pokloni, vrlo brzo može doći do svađe koja se godinama ne može izgladiti.

Takođe, malo ko zna da su i ogledala vrlo opasna za darivanje. Stari ljudi kažu da ogledalo "krade“ energiju vlasnika i da njegovo poklanjanje može doneti nesreću obema stranama. Zato, budite oprezni i nikada ne poklanjajte ovu stvar jer se preko nje najlakše prenosi beda i tuga na druge.

Kako sačuvati blagostanje i mir

Najbolje je držati se proverenih pravila koja su nas čuvala decenijama. Čuvajte ono što je vaše i ne dozvolite da zbog neznanja ostanete bez onoga što ste godinama sticali. Sreća je krhka stvar i lako skrene s puta ako se prema njoj ne odnosite sa poštovanjem - piše Direktno.

Uvek imajte na umu da svaki poklon ima svoju poruku i težinu. Ne dozvolite da vam se dom isprazni zbog jedne pogrešne sitnice koju ste izneli preko praga. Zapamtite, nikada ne poklanjajte ovu stvar bez simbolične "otkupnine“ u vidu jednog dinara, jer je to jedini način da zaštitite svoju sreću.

Vitamini i minerali su supstance neophodne za normalno funkcionisanje našeg tela.

Oni su odgovorni za pravilan tok svih njegovih procesa: od rada srca do rasta kose. Da bi svi vitamini bili korisni, važno je zapamtiti nekoliko ključnih stvari.

Prvo, moraju se pravilno kombinovati tako da samo pojačavaju jedni druge, a ne obrnuto. Drugo, svaka grupa vitamina i minerala ima svoje optimalno vreme unosa, kada će korist za telo biti maksimalna. Reći ćemo vam zašto je za doručak bolje uzimati vitamine B, a pre spavanja popiti magnezijum i gvožđe.

Vitamini A, E, D, K

Vitamine rastvorljive u mastima A, E, D i K telo najbolje apsorbuje kada se uzimaju sa hranom koja sadrži masti. Tajna je u tome što, ulaskom u jednjak, masti pokreću proizvodnju žuči i enzima, koji doprinose transportu vitamina u jetru i njihovoj daljoj preradi. Dobra vest je da je čak i mala količina masti dovoljna da aktivira ovo kolo - pišu Novosti.

Kalcijum

Kalcijum, važan za zdravlje kostiju i zuba, generalno, ne zahteva posebne režime unosa. Ali ako uzimate više suplemenata, imajte na umu da ga ne treba kombinovati sa gvožđem i cinkom, koji mogu da potisnu kalcijum u borbi za resurse tela. Između uzimanja ovih vitamina, bolje je napraviti pauzu od 1-1,5 sata. Ovo vreme će biti sasvim dovoljno da ne ometaju jedni druge u asimilaciji.

B vitamini

Osim što učestvuju u osnovnim životnim procesima tela, uključujući i ćelijski metabolizam, vitamini B mogu se pohvaliti da nam pružaju dodatni podsticaj energije. Oni stimulišu nervni sistem, pa je najbolje vreme za vitamine B doručak. Ovo će vas održati produktivnim tokom celog dana.

Magnezijum i gvožđe

Ove dodatke je najbolje uzimati uveče ili čak pre spavanja. Zašto? Magnezijum (iako, naravno, sve zavisi od količine) može imati laksativan efekat - i definitivno nije ono što biste želeli usred dana. U isto vreme, kofein može da blokira delovanje gvožđa, pa ako pijete mnogo kafe, treba odložiti suplementaciju za kasnije. Konačno, velike količine vlakana mogu ometati apsorpciju hranljivih materija iz doručka, ručka i večere.

Vitamin C

Vitamin C rastvorljiv u vodi se može uzimati u bilo koje doba dana, ali obavezno ga popijte sa čašom vode.

Prekretnica u ruskoj kinematografiji, „Oklopnjača Potemkin“ Sergeja Ajzenštajna, možda je prvi put prikazan u Moskvi 21. decembra 1925. godine, ali njegova trajna privlačnost i relevantnost očigledni su u mnogim omažima koje su mu filmski stvaraoci odali u veku koji je usledio. Šta je ovaj film, poznat po svom ležernom tretmanu istorijskih događaja, učinilo jednim od najuticajnijih istorijskih filmova do sada snimljenih?

Priča o snimanju filma možda pruža neke odgovore. Posle uspeha debitantskog filma Štrajk iz 1924. godine, Ajzenštajn je u martu 1925. godine dobio zadatak da snimi film koji bi obeležio 20. godišnjicu ruske revolucije 1905. godine - piše RTS.

Ovaj narodni ustanak izazvan lošim uslovima rada i nezadovoljstvom koje je zahvatilo Rusko carstvo, predstavljao je izazov carskoj autokratiji. Pokušaj je propao, ali sećanje je živelo.

Prvobitno nazvan Godina 1905, Ajzenštajnov film je zamišljen kao deo nacionalnog ciklusa komemorativnih javnih događaja širom Sovjetskog Saveza. Cilj je bio da se progresivni delovi ruske istorije pre revolucije 1917. godine – u kojoj je generalni štrajk 1905. godine zauzeo centralno mesto – integrišu u tkivo novog sovjetskog života nakon toga.

Originalni scenario je zamišljao film kao dramatizaciju deset značajnih, ali nepovezanih, istorijskih epizoda iz 1905. godine: masakra Krvave nedelje, antisemitskih pogroma i pobune na carskom bojnom brodu Knez Potemkin, između ostalog.

Snimanje pobune, oživljavanje istorije

Glavno snimanje je počelo leta 1925. godine, ali je dalo malo uspeha, nakon čega je sve frustriraniji Ajzenštajn preselio ekipu u južnu luku Odesu. Odlučio je da odustane od labave epizodne strukture scenarija i da se film preusmeri na samo jednu epizodu.

Novi scenario je bio isključivo zasnovan na događajima iz juna 1905. godine, kada su se mornari na bojnom brodu „Knez Potemkin“, u to vreme usidrenom blizu Odese, pobunili protiv svojih oficira nakon što im je naređeno da jedu trulo meso zaraženo crvima.

Pobuna i događaji koji su usledili u Odesi sada je trebalo da budu dramatizovani u pet činova. Prva dva čina i završni peti čin odgovarali su istorijskim događajima: pobuni mornara i njihovom uspešnom bekstvu kroz eskadrilu lojalističkih brodova.

Dva centralna dela filma, koja opisuju solidarnost naroda Odese sa pobunjenicima, napisana su iznova i samo labavo su zasnovana na istorijskim događajima. Zanimljivo je da tokom narednog veka, reputacija ovog filma kao kvintesencijalne istorijske naracije počiva uglavnom na ova dva čina. Šta objašnjava taj paradoks?

Odgovor bi mogao biti u dve centralne epizode, posebno u četvrtoj, sa svojim dirljivim prikazom masakra nad nenaoružanim civilima – uključujući čuvenu scenu bebe u kolicima koja klize niz stepenice – koje filmu daju snažnu emocionalnu rezonancu i daju mu osećaj moralnog uzvišenja, pišu Dušan Radunović, profesor na Univerzitetu u Duramu i Danijel Obrajen, profesor na Univerzitetu u Eseksu.

Takođe, iako je gotovo u potpunosti fiktivna, čuvena sekvenca odeskih stepenica integriše mnoge istorijski utemeljene teme iz originalnog scenarija, naime one o široko rasprostranjenom antisemitizmu i ugnjetavanju carskih vlasti nad svojim narodom.

Ovi događaji se zatim naglašeno vizuelizuju kroz Ajzenštajnovu idiosinkratičnu upotrebu montaže, u kojoj ponavljajući obrasci patnje nevinih stavljaju u prvi plan temu bezlične brutalnosti carskog ugnjetača. Univerzalna moralna poruka filma je tako predstavljena u obliku koji je istovremeno visceralan i široko čitljiv.

Oklopnjača Potemkin može se posmatrati kao čin kolektivnog sećanja koji pokreće i upravlja emocionalnom reakcijom kod gledaoca, kroz koji prošlost i sadašnjost progovaraju na poseban način. Ali, vek kasnije, Ajzenštajnova priča o prošlosti, koja insistira na uspostavljanju emocionalnog odnosa sa gledaocem i oživljavanje istorije, neodvojiva je od naših sopstvenih činova sećanja i stvaranja istorije.

Iz perspektive 2025. godine, Ajzenštajnova Oklopnjača Potemkin, sa svojim revolucionarnim idealizmom i obećanjem boljeg društva, izgubio je veliki deo svoje privlačnosti nakon izdaje istih ideala, od staljinističkih čistki tridesetih do rata u Ukrajini. Ono što je savremenim gledaocima potrebno jeste oživljavanje originalne poruke filma u novim, stalno promenljivim kontekstima, podstičući otpor moći i ugnjetavanju i izražavajući solidarnost sa marginalizovanim i ugnjetenima.

Odjeci u savremenom filmu

Prikladno je što je ove godine Britanski filmski institut objavio restauriranu verziju filma Oklopnjača Potemkin, jer je imao tako dubok i sveprisutan uticaj na zapadnu vizuelnu kulturu da mnogi gledaoci možda i ne shvataju koliko je njegov jezik duboko ukorenjen u mejnstrim kinematografiji.

Alfred Hičkok je, kao što je poznato, usvojio Ajzenštajnove brze, haotične tehnike montaže u sceni tuširanja u filmu Psiho (1960), gde užas manje izvire iz onoga što je prikazano, a više iz onoga što je sugerisano montažom. On takođe eksplicitno odaje omaž Ajzenštajnu u drugom velikom ubistvu u filmu, koje se dešava na stepeništu kuće Bejtsovih.

Ovaj scenario je kasnije odjeknuo u mnogim filmovima, uključujući i film Betmen Tima Bartona (1989) u kojem je glumio Džek Nikolson Džokera. Sam Nikolson je ranije izveo nasilan obračun na stepeništu u filmu Isijavanje Stenlija Kjubrika (1980), dok će film Džoker Toda Filipsa (2019) postati simboličan za kontroverznu plesnu sekvencu na javnom stepeništu.

Čini se da Vilijam Fridkin u filmu Isterivač đavola (1973) takođe duguje stilski dug Ajzenštajnu, sa dve ključne smrti koje su se dogodile u podnožju sada već kultnog stepeništa u Džordžtaunu.

Teri Gilijamov film Brazil (1985) parodijski ukazuje na Ajzenštajna, ali je Brajan De Palmin film Nedodirljivi (1987) i dalje najeksplicitniji omaž sekvenci na stepenicama u Odesi, u sceni sa bebom u kolicima na stepenicama metroa, što Ajzenštajnov uticaj stavlja u srž moderne holivudske kinematografije.