Sombor.info

Ne, ovde nije reč samo o običnoj nesanici – postoje skriveni uzroci koji se lako mogu rešiti, savetuju stručnjaci.

Ako se i vi redovno budite usred noći, između 3 i 5 ujutru, i kasnije ne možete ponovo zaspati, niste jedini.

Premda to može izgledati kao bezazleni prekid sna, stručnjaci upozoravaju da bi upravo to buđenje moglo biti znak nečega važnog što se dešava u našem telu.

Oko 3 sata ujutru telo prolazi kroz fazu dubokog sna poznatu kao REM – fazu sna u kojoj mozak obično obrađuje emocije i pamćenje. Neočekivano buđenje u tom periodu može biti znak pojačanog stresa, anksioznosti, prevelike aktivnosti simpatičkog nervnog sistema ili hormonske neravnoteže. Takođe može ukazivati na probleme sa jetrom i detoksikacijom, jer u to vreme jetra ima svoju aktivnu fazu čišćenja tela.

Dr Endi Galpin, profesor kineziologije i suosnivač kompanije Absolute Rest, otkriva da iza ovog frustrirajućeg problema često stoje iznenađujuće jednostavni uzroci - piše Danas.

Galpin opisuje fenomen koji naziva „tired and wired“ – umoran, a „naelektrisan“. Naime, možete odmah zaspati kada ste iscrpljeni, ali ćete spavati samo tri ili četiri sata i nećete moći ponovo zaspati. Problem nije u tome što ste umorni, već u tome što vaše telo nije fiziološki smireno.

On napominje da bi trebalo proveriti otkucaje srca u mirovanju, varijabilnost otkucaja srca i nivo glukoze u krvi – ovi pokazatelji mogu otkriti da spavate, ali da zapravo niste opušteni.

On i njegov tim u kompaniji Absolute Rest analiziraju sve – od nivoa neurotransmitera, kvaliteta vazduha u sobi, pa do čistoće posteljine. Čak proveravaju nivo CO₂ u sobi, inspirisani istraživanjima sa svemirskih stanica. Visok nivo ugljen-dioksida u spavaćoj sobi može dovesti do lošeg početka sna, buđenja tokom noći i smanjene kognitivne funkcije narednog dana.

Čak i klimatizacija, koja se često smatra korisnom, može narušiti san, pokazala su brojna istraživanja.

Šta možemo sami da uradimo?

Redovnost je ključna

Redovan san je važniji nego što ljudi misle – odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana. Kada je reč o osećaju energije, ta redovnost ima veći uticaj od ukupnog broja sati sna.

Na primer, ako radnim danima idete na spavanje u 22 sata i budite se u 6 ujutru, to je osam sati sna. Ali ako vikendom ostanete budni do 2 ujutru i spavate do 10, zapravo prolazite kroz „jet lag“ jer ste četiri sata van ritma.

Strategija opuštanja

Galpin naglašava važno pravilo za krevet – koristite ga samo za spavanje. To može značajno smanjiti nesanicu i slične probleme sa snom. Dakle, bez gadgeta u krevetu

Ako vam treba više od 30 minuta da zaspite svake noći, nemate dobru strategiju uspavljivanja i potreban vam je plan za fiziološko smirivanje pre spavanja, poput tople kupke ili tuša, biljnog čaja, čitanja knjige (nikako ekrana), slušanja umirujuće muzike ili tihih progresivnih vežbi disanja.

Nutritivna veza

Ako se budite s vrlo niskim nivoom glukoze u krvi, ishrana je gotovo sigurno ono što treba prilagoditi, osim ako nemate poremećaj sna.

Prestanite biti opsednuti merenjem sna

Mnogi pate od „ortosomije“ – opsesivne potrage za savršenim snom, što paradoksalno pogoršava spavanje zbog stalnog praćenja i brige o kvalitetu sna, najčešće pomoću gadgeta i aplikacija. Fiksiranje na „savršeni san“ može uništiti odmor. Galpinovo rešenje: nemojte odmah proveravati podatke o snu nakon buđenja.

Za one sa problemima s kiselinom u želucu, jednostavna promena poput podizanja uzglavlja kreveta za 15 cm može pomoći, dok oni koji hrču mogu probati miofunkcionalnu terapiju sa vežbama jezika.

U svakom slučaju, Galpin naglašava da većina ljudi najbolje reaguje na multifaktorski pristup: rešavanje svih velikih problema istovremeno kako bi se postigli najbolji rezultati. Kvalitetan san nije luksuz – on je ključan za opštu dobrobit.

Narodno pozorište Sombor objavilo je program koji će posetioci ove ustanove kulture imati priliku pogledati tokom januara meseca 2026. godine. 

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za januar 2026.

Petak, 16. januar u 18h, Velika scena – Đorđe Lebović, SEMPER IDEM, u dramatizaciji i režiji Gorčina Stojanovića

Subota, 17. januar u 20h, Velika scena – po drami Miroslava Krleže „Gospoda Glembajevi“ GLEMBAJEVI, režija: Gorčin Stojanović

Sreda, 21. januar u 20h, Velika scena – Ferenc Molnar, IGRA U DVORCU, režija Kinga Mezei, Narodno pozorište Subotica, predtava je na mađarskom jeziku, prevod obezbeđen

Četvrtak, 22. januar u 20h, Velika scena – Mate Matišić “LJUDI OD VOSKA”, Režija: Ivan Vanja Alač

Petak, 23. januar u 20h, Velika scena – Ivo Andrić, NA DRINI ĆUPRIJA, u dramskom tumačenju Tihomira Stanića, pozorište Teatrijum Beograd

Subota, 24. januar u 20h, Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Četvrtak, 29. januar u 20h, Studio 99 – Marej Šizgal, ČEŽNJA ZA SUPERPOVRĆEM, u režiji Dušana Jovića, Rvangrad film i teatar uz podršku NP Sombor

Petak, 30. januar u 20h, Velika scena – Branislav Nušić “PROTEKCIJA”, režija: Milan Nešković, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, Crna Gora

Subota, 31. januar u 20h, Velika scena – Dušan Kovačević, RADOVAN TREĆI, režija Vito Taufer, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva, Crna Gora.

Atletsko rekreativni klub Somaraton Sombor punih deset godina organizuje Trkačku Ligu Somaraton zajedničku trening trku na pet kilometara koja se održava svake subote na šetalištu pored Velikog bačkog kanala u Somboru. U subotu 27.12.2025. godine održano je poslednje ovogodišnje kolo koje je okupilo više od trideset učesnika, a koje je bilo posebno po tome što su svi učesnici lige zajedničkom akcijom ‘’Slatki novogodišnji trčanjac’’ sakupili novogodišnje paketiće koje su podelili najmlađima koji su pre starta lige otrčali svoj krug, ali sa Deda Mrazom! Važno je da se deca motivišu i da znaju, od što ranijeg uzrasta, da je fizička aktivnost veoma važna kako za fizičko tako i za mentalno zdravlje - poručuje Somaraton.

U desetoj jubilarnoj sezoni Trkačke Lige Somaraton oboren je rekord u broju kilometara koji je istrčan tokom jedne godine! Naime ligaši su u 2025. godini istrčali 5.630 kilometara što je razdaljina od Sombora do Abu Dabija! Tokom 50. kola ove godine bar jedno učešće u ‘’subotnjoj petici’’ uzelo je 84 trkača i to 52 muškaraca kao i 32 dame. Najredovniji na Ligi je bio Josip Major sa čak 49 istrčanih liga odnosno izostao je samo jednom ove godine. Josip je takođe i šampion Lige za 2025. godinu čime je odbranio titulu od prošle godine te prenosni pehar ostaje i tokom sledeće godine u njegovom vlasništvu. Kod dama šampionsku titulu od prošle godine takođe je odbranila Mirjana Došen koja sa Josipom dominira takmičenjem već nekoliko godina unazad. Ligaški poredak od prvog do desetog mesta u muškoj konkurenciji je sledeći: Josip Major, Predrag Gagić, Srđan Sajlović, Zoran Nikolić, Arpad Šarkezi, Nenad Đorđević, Miroslav Liščević, Nikola Ranković, Ilija Zvekanov i Dejan Nikolić. Kod dama: Mirjana Došen, Biljana Vezmar, Danica Grujić Firanj, Maja Đukić, Ana Pešić, Tijana Odobašić, Nataša Čekić, Vasilisa Pešić, Tamara Berleković i Aleksandra Boca.

Nakom par nedelja pauze u januaru 2026. godine nastavlja se nova sezona Lige te pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže u ovoj sjajnoj i besplatnoj aktivnosti koja daje jako puno! Više informacija možete dobiti preko sajta www.somaraton.org.rs kao i preko portala Trkačke lige www.tlsomaraton.top kao i na Facebook grupi - Trkačka Liga Somaraton.

Građane Srbije u 2026. godini očekuje raspored državnih praznika koji omogućava nekoliko značajnih predaha tokom godine, ali i dovoljno prostora za planiranje godišnjih odmora i kraćih putovanja. Iako nema velikog broja praznika koji automatski donose duge odmore, pojedini datumi idealni su za spajanje sa vikendima.

Godina počinje povoljno – Nova godina se obeležava 1. i 2. januara, koji u 2026. godini padaju u četvrtak i petak. To praktično znači četiri uzastopna slobodna dana uz vikend, što će mnogima omogućiti da novu godinu započnu uz duži predah.

Prvi veći zimski praznik dolazi sredinom februara. Dan državnosti – Sretenje, obeležava se 15, 16. i 17. februara. S obzirom na to da 15. februar pada u nedelju, neradni dani se prenose na ponedeljak i utorak, čime se dobija trodnevni blok slobodnih dana, jedan od najpovoljnijih u toku godine.

U prolećnim mesecima na red dolazi Praznik rada, koji se tradicionalno obeležava 1. i 2. maja. U 2026. godini ti datumi padaju u petak i subotu, što zaposlenima donosi produženi vikend i nastavak višedecenijske tradicije prvomajskih odmora i okupljanja.

Jedini državni praznik koji u 2026. godini „preseca“ radnu nedelju jeste Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra. Kako ovaj datum pada u sredu, ne donosi automatski produženi vikend, ali često predstavlja priliku za dodatni slobodan dan uz korišćenje godišnjeg odmora.

Pored državnih praznika, u skladu sa zakonom, zaposleni imaju pravo na odsustvo i tokom verskih praznika, u zavisnosti od ličnih verskih opredeljenja i dogovora sa poslodavcem, dok se rad u pojedinim delatnostima odvija po posebnom režimu.

Ukupno posmatrano, 2026. godina donosi stabilan i predvidiv raspored neradnih dana, bez velikih iznenađenja, ali sa jasnim prilikama za racionalno planiranje odmora. Najpovoljniji periodi za spajanje slobodnih dana su početak godine i februar, dok maj ostaje rezervisan za kraće prolećne pauze.

Zahvaljujući saradnji Banke hrane Vojvodine i Udruženja slepih Sombor, 230 novogodišnjih paketića podeljeno je mališanima iz Sombora.

Paketiće je deci podelio Deda Mraz, u petak, 26.12.2025. godine u prostorijama Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom „Vuk Кaradžić“, a paketi su donacija kompanije „Maxi“.

„Deo smo inicijative pod nazivom Hrana za sve, u okviru koje smo imali mogućnost da svakodnevno doniramo značajne količine paketića. Želimo da ulepšamo praznike za 230 mališana i da oni uživaju u novogodišnjoj čaroliji“, rekao je Srđan Budimčić, osnivač Banke hrane Vojvodina.

Podela novogodišnjih paketića nastavak je saradnje Banke hrane Vojvodina sa Udruženjem slepih Sombor.

„Za nas je ovo izuzetno lep i radostan dan, jer ćemo, zahvaljujući Banci hrane Vojvodina i podršci kompanije Delhaize Serbia, podeliti 230 paketića deci koja su deca, unuci i praunuci naših članova Udruženja slepih. Pored toga, podršku ćemo pružiti i učenicima Škole za osnovno i srednje obrazovanje sa domom Vuk Кaradžić, kao i korisnicima dnevnog boravka, zatim deci i mladima bez roditeljskog staranja iz Doma Mika Antić, kao i korisnicima neformalne grupe Obrok za porodicu“, kazala je sekretarka Udruženja slepih Sombor Danijela Golubović.

Radno vreme Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” tokom predstojećih praznika:

31. decembar 2025. godine od 07.30 do 12.00 sati.

3. januar 2026. godine od 07.30 do 13.00 sati.

NERADNI DANI: 1, 2, 6. i 7. januar 2026. godine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. decembar

Jedna od najprepoznatljivijih osobina Marsa je njegova crvenkasta boja. Čak i golim okom jasno se vidi ta karakteristična crvenkasta nijansa „Crvene planete“.

Zašto je Mars crven?

Najnovije naučne studije sugerišu da je ključ u mineralu ferihidritu, bogatom vodom feričnom oksihidroksidu, koji je široko rasprostranjen u marsovskoj prašini i stvrdnutim stenama. Ovakav mineral daje planeti karakterističnu crvenu boju, a njegovo postojanje ukazuje i na moguće prisustvo ranije vode na Marsu.

Ljudi su se vekovima — možda i milenijumima — pitali odakle potiče ta crvena boja.

Ranije se smatralo da je razlog prisustvo hematita (nazvanog po grčkoj reči za „krv“), mineralnog oksida gvožđa koji se često nalazi i na Zemlji. Kontinuirana oksidacija i razgradnja marsovskih stena, u uslovima siromašnim vodom tokom takozvanog „amazonskog“ perioda (koji je počeo pre oko 3 milijarde godina), takođe je objašnjavala Marsovu crvenu boju - prenosi Danas.

Crvena boja rđe na Zemlji takođe potiče od različitih oksida i hidroksida gvožđa, poput hematita.

Međutim, nedavno je tim istraživača dovleo u pitanje pretpostavku da je hematit glavni krivac i predložio alternativno objašnjenje.

Naučnici su koristili podatke sa više svemirskih sondi — uključujući NASA-in Mars Reconnaissance Orbiter, Mars Express Evropske svemirske agencije i misiju ExoMars, kao i merenja sa NASA-inih rover-a na površini Marsa.

Istraživanje je pokazalo da je drugi mineral, nazvan ferihidrit — vodom bogat ferični oksihidrid — široko rasprostranjen u marsovskoj prašini, i verovatno i u podzemnim stenama. Upravo on bi mogao biti glavni uzrok crvene boje planeta.

Laboratorijski testovi sa sintetičkom mešavinom marsovskih minerala (bazalt + ferihidrit) dali su mnogo bolji odgovor u poređenju sa podacima dobijenim posmatranjem nego modeli sa hematitom.

Za formiranje ferihidrita na Marsu potrebni su kiseonik i voda sposobna da reaguju sa gvožđem — sastojci koji danas u suvom i hladnom okruženju Marsa praktično ne postoje, ali su možda bili prisutni u dalekoj prošlosti planete.

Dok se na Zemlji ferihidrit brzo pretvara u okside gvožđa kao što je hematit, na Marsu bi, prema istraživačima, mogao opstati gotovo neograničeno jednom kad nastane.

Mars — Crvena planeta i šta još znamo o njoj

Mars je četvrta planeta od Sunca u Sunčevom sistemu i često se naziva Crvenom planetom zbog svoje karakteristične crvenkaste boje, koja je posledica visokog sadržaja oksida gvožđa na površini. Mars je manji od Zemlje — prečnika je oko 6.779 km, što je nešto više od polovine Zemljinog prečnika.

Ključne karakteristike Marsa:

Atmosfera: tanka, pretežno ugljen-dioksid (oko 95%), sa tragovima azota i argona.

Temperatura: prosek oko -60 °C, može da varira od +20 °C na ekvatoru do -125 °C na polovima.

Površina: stene, prašina bogata gvožđem, planine (npr. Olympus Mons — najveći vulkan u Sunčevom sistemu), kanjoni (Valles Marineris — ogroman kanjon veći od Grand Canyona).

Meseci: dva mala prirodna satelita, Fobos i Deimos.

Voda: danas u obliku leda, ali dokazi ukazuju da je nekada postojala tečna voda, uključujući rečne kanale i jezera.

Mars je predmet intenzivnog istraživanja zbog svoje sličnosti sa Zemljom, mogućnosti da je nekada podržavao život i potencijala za buduću ljudsku kolonizaciju. NASA-ini rover-i (Curiosity, Perseverance) i svemirske misije Evropske svemirske agencije (ESA) prikupljaju podatke o geologiji, klimi i hemijskom sastavu Marsa.

Kvalitetan san je ključni deo svake rutine vežbanja ili programa treninga. Pomaže mišićima da se oporave, smanjuje bol i priprema telo za naredni trening.

Koliko sna vam je potrebno nakon treninga za oporavak mišića? Otkrijte kako kvalitetan san podržava rast mišića, smanjuje bol i poboljšava performanse.

Iako istezanje, hidracija i pravilna ishrana podržavaju regeneraciju mišića, san je jedan od najmoćnijih, a često i zapostavljenih faktora u jačanju mišića i povećanju izdržljivosti, piše health.com.

Kvalitetan san je jedan od najefikasnijih načina za podršku oporavku mišića nakon treninga. Većina odraslih treba 7–9 sati sna, dok sportisti i oni koji treniraju intenzivno mogu zahtevati više.

San omogućava telu da obnovi energiju, kontroliše upalu, podrži sintezu proteina i opusti mišiće. Dosledna rutina spavanja, mirno okruženje i vreme za opuštanje pre kreveta jednostavne su navike koje mogu ubrzati oporavak, poboljšati performanse i pomoći vam da se osećate najbolje.

Koliko sna je potrebno?

Većina odraslih osoba treba između 7 i 9 sati sna noću. Sportisti i osobe koje vežbaju često ili na visokom intenzitetu mogu imati potrebu za više sna kako bi postigli optimalan oporavak i performanse.

Potrebna količina sna varira od osobe do osobe i zavisi od faktora kao što su:

• Intenzitet i raspored treninga
• Vrsta fizičke aktivnosti
• Starost
• Nivo stresa
• Ishrana
• Fitnes nivo
• Opšte zdravstveno stanje

Kako san podržava oporavak mišića

Oporavak mišića počinje odmah po završetku treninga, ali san igra ključnu ulogu u procesu regeneracije. Fizička aktivnost stvara mikropukotine u mišićnim vlaknima, koje je potrebno popraviti kako bi se mišići gradili i jačali.

Tokom sna, telo prelazi u režim popravke i rekonstrukcije mišića aktiviranih tokom treninga. Evo kako kvalitetan san podržava oporavak:

1. Povećava proizvodnju hormona rasta

Tokom dubokog sna (slow-wave sleep), telo oslobađa hormon rasta (GH), koji podržava regeneraciju i rast mišića. GH takođe stimuliše proizvodnju drugih hormona uključenih u oporavak, kao što je IGF-1, koji pomaže popravku mikropukotina u mišićnim vlaknima.

2. Podržava sintezu proteina

Sinteza proteina je proces kojim telo pretvara proteine iz hrane u mišićno tkivo. San pomaže u ovom procesu, a manjak sna može smanjiti sposobnost tela da izgradi i regeneriše mišiće. Studije sugerišu da unos oko 30 grama proteina pre spavanja može povećati sintezu proteina tokom sna do 22%.

3. Obnavlja energiju

Mišići skladište glikogen za energiju, koji se troši tokom vežbanja. Tokom sna, telo pretvara ugljene hidrate i druge hranljive materije u glikogen, obnavljajući energiju u mišićima.

4. Kontroliše upalu

Vežbanje izaziva privremenu upalu mišićnog tkiva, što doprinosi odloženom osećaju bola (DOMS). Tokom sna, imunološki sistem oslobađa supstance koje kontrolišu upalu i uklanjaju otpad iz mišića, čime se smanjuje bol i podržava oporavak.

5. Smanjuje mišićni napon

Mišići se postepeno opuštaju dok prelazite iz laganog u duboki san, oslobađajući napetost od dnevnih aktivnosti i treninga.

6. Poboljšava fokus i koordinaciju

Dobar san poboljšava koncentraciju, donošenje odluka i reakciju – sve što je važno za bezbedan i efikasan trening. Kada ste odmorniji, lakše pratite plan treninga i koristite pravilnu tehniku vežbanja.

Posledice manjka sna posle treninga

Nedostatak sna može usporiti oporavak mišića, smanjiti snagu i izdržljivost, povećati rizik od povreda i negativno uticati na performanse. Posledice uključuju:

• Sporiju regeneraciju i rast mišića
• Smanjenu snagu i izdržljivost
• Veći rizik od povreda (uganuća, istegnuća)
• Povećanu upalu i bol u mišićima
• Smanjenu reakciju, koordinaciju i ravnotežu
• Povećan umor i manjak motivacije

Saveti za bolji san i brži oporavak

Primenom nekoliko jednostavnih navika možete poboljšati kvalitet sna:

Održavajte konzistentan raspored spavanja, odlazite na spavanje i budite se u isto vreme svakog dana.

Držite spavaću sobu hladnom, tamnom i tihom kako biste podržali odmor.

Ograničite upotrebu ekrana najmanje sat vremena pre spavanja – svetlost telefona, televizora i računara otežava uspavljivanje.

Izbegavajte kofein, alkohol i teške obroke uveče.

Opustite se pre spavanja čitanjem, laganim istezanjem ili toplom kupkom.