Sombor.info

Teya Dora je sa pesmom „Ramonda“ pobedila na „Pesmi za Evroviziju“ i predstavljaće Srbiju na ovogodišnjoj „Pesmi Evrovizije“.

Za svoj nastup, Teya Dora je dobila maksimalan broj glasova žirija, dok je od publike dobila 10 poena.

Njen nastup možete pogledati u videu ispod.

Tekst pesme „Ramonda“ prenosimo u celosti:

„Nemam nemam nemam ja
nemam mira nemam sna
ne da noć da dođe dan
teško onom ko je sam

K’o pod vodom tiho je sve
vrištim al’ se ne čuje
iza gora beli sjaj
ja ne nazirem kraj
ovo put je za ranjene

A nema ko da vodi me
do svetle zvezde Danice

Gori svet, svaki cvet
gde su nestale lila ramonde

Refren

Lila ramonda
lila ramonda
Lila ramonda
lila ramonda
ramonda
lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda

I nema ko da vodi me
jer zvezde sve su zaspale
ne pomažu ni molitve
gde su nestale lila ramonde

Refren

Lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda

Lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda
ramonda
lila ramonda
lila ramonda
lila ramonda

Diže se iz pepela
jedna lila ramonda.“

Dobar san je neophodan za dobro zdravlje, posebno za zdravlje srca.

Studije su pokazale da loš san može povećati rizik od srčanih bolesti i drugih srčanih oboljenja. Ali, da li ste znali da položaj u kom spavamo takođe igra ulogu u zdravlju srca?

„Spavanje na levoj strani može da izazove suptilne promene u položaju vašeg srca. Nekim ljudima je čak neprijatno da spavaju na levoj strani, posebno ako imaju srčanu insuficijenciju ili im je nedavno ugrađen pejsmejker“, kaže kardiolog Leonard Ganc za Prevention.

Položaj za spavanje takođe može uticati na određene simptome.

„Palpitacija i abnormalni otkucaji srca mogu biti uočljiviji kod nekih ljudi koji leže ili spavaju na levoj strani. Međutim, nije jasno da li ležanje na levoj strani povećava šanse za razvoj aritmije i utiče na napredovanje bolesti“, dodao je dr Ganc.

Zato kardiolog savetuje onima koji osete bilo kakve promene u radu srca kada leže na levoj strani, da izaberu drugačiji položaj.

Oni koji pate od refluksa kiseline ili problema sa žgaravicom mogu imati koristi od spavanja na levoj strani, kažu lekari.

Koji je najbolji položaj za spavanje za zdravlje srca?

U ovom trenutku nema dovoljno istraživanja koja bi dokazala koji položaj za spavanje je najbolji za zdravlje vašeg srca ako već nemate srčane bolesti. Najvažnije je da se dobro odmorite.

Ono što se zna je da ležanje na leđima može pogoršati plućni edem kod ljudi sa kongestivnom srčanom insuficijencijom. Neki ljudi sa srčanom insuficijencijom kažu da je teže disati kada leže ili spavaju na levoj strani, prenosi index.hr.

Na osnovu podataka koji su prikupljeni u februaru 2024. godine, formiran je spisak od 50 najvrednijih kompanija u Evropi, baziran na tržišnoj kapitalizaciji. Prema ovim podacima, najvrednija firma je "Novo Nordisk" iz Danske, koja ima tržišnu kapitalizaciju od oko 532 milijarde. Koje još kompanije su se našle na spisku, pročitajte u tekstu koji je pred vama.

Novo Nordisk – Danska

Ova kompanija nalazi se na krovu Evrope. Procenjuje se da vredi oko 532 milijarde i u pitanju je firma iz Danske.

Od februara 2024. godine Novo Nordisk ima tržišnu kapitalizaciju od 532,56 milijardi dolara. Ovo čini Novo Nordisk 14. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji. Tržišna kapitalizacija je ukupna tržišna vrednost otvorenih akcija kompanije kojima se javno trguje i obično se koristi za merenje vrednosti kompanije.

Reč je o globalnoj zdravstvenoj kompaniji, koja je osnovana 1923. godine, sa sedištem u blizini Kopenhagena.

Radi na lekovima i inovativnim medicinskim tretmanima, koji se bore protiv hroničnih bolesti.Zapošljava više od 64.000 ljudi u 80 kancelarija širom sveta i plasira proizvode u 170 zemalja.

LVMH – Francuska

Od februara 2024. LVMH ima tržišnu kapitalizaciju od 457,14 milijardi dolara. Ovo čini LVMH 17. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

LVMH ili Moet Henesi Luj Viton je francuski multinacionalni holding i konglomerat specijalizovan za luksuznu robu, sa sedištem u Parizu. Vlasnik je Bernar Arno, trenutno najbogatiji čovek na svetu.

ASML – Holandija

Od februara 2024. ASML ima tržišnu kapitalizaciju od 380,23 milijarde dolara. Ovo čini ASML 22. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

ASML je lider u inovacijama u industriji poluprovodnika.

Erme – Francuska

Od februara 2024. Erme ima tržišnu kapitalizaciju od 262,19 milijardi dolara. Ovo čini Erme 38. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Reč je o francuskoj firmi luksuznog dizajna, koja je osnovana 15. juna 1837. Specijalizovana je za kožnu galanteriju, modne dodatke, kućni nameštaj, parfimeriju, nakit, satove i konfekciju.

L’oreal – Francuska

Od februara 2024. L’Oreal ima tržišnu kapitalizaciju od 258,39 milijardi dolara. Ovo čini L’Oreal 40. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

L’Oreal SA je francuska kompanija za ličnu negu sa sedištem u Klišiju, sa registrovanom kancelarijom u Parizu. To je najveća svetska kozmetička kompanija i razvila je aktivnosti u ovoj oblasti, koncentrišući se na boje kose, negu kože, zaštitu od sunca, šminku, parfeme i negu kose.

Accenture – Irska

Od februara 2024. Accenture ima tržišnu kapitalizaciju od 235,10 milijardi dolara. Ovo čini Accenture 46. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Accenture je irsko-američka kompanija za profesionalne usluge sa sedištem u Dablinu, specijalizovana za usluge informacionih tehnologija (IT) i konsalting. Accenture se smatra najvećom konsultantskom firmom na svetu po broju zaposlenih.

SAP – Nemačka

Od februara 2024. SAP ima tržišnu kapitalizaciju od 222,62 milijarde dolara. Ovo čini SAP 48. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Kao tržišni lider u softveru za aplikacije za preduzeća, SAP pomaže kompanijama svih veličina i u svim industrijama da bolje rade redefinisanjem ERP-a.

Simens – Nemačka

Od februara 2024. Simens ima tržišnu kapitalizaciju od 156,41 milijardi dolara. Ovo čini Simens 83. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Simens je nemački multinacionalni tehnološki konglomerat.

Dior – Francuska

Od februara 2024. Dior ima tržišnu kapitalizaciju od 156,31 milijardi dolara. Ovo čini Dior 84. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Dior je francuska multinacionalna luksuzna modna kuća kojom predsedava francuski biznismen Bernard Arno, koji takođe vodi LVMH.

Total Energies – Francuska

Od februara 2024. Total Energies ima tržišnu kapitalizaciju od 150,24 milijardi dolara. Ovo čini Total Energies 88. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Total Energies je multienergetska kompanija koja proizvodi i prodaje energiju na globalnom nivou.

Inditex – Španija

Od februara 2024. Inditek ima tržišnu kapitalizaciju od 137,97 milijardi dolara. Ovo čini Inditek 96. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

U pitanju je španska multinacionalna kompanija za odeću. Posluje sa preko 7.200 prodavnica na 93 tržišta širom sveta. Vodeći brend kompanije je Zara, ali poseduje i niz drugih brendova.

Airbus – Holandija
Od februara 2024. Airbus ima tržišnu kapitalizaciju od 130,16 milijardi dolara. Ovo čini Airbus 103. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Airbus SE je evropska vazduhoplovna korporacija. Primarna delatnost je projektovanje i proizvodnja komercijalnih aviona. Erbas je od 2019. najveći svetski proizvođač aviona, kao i vodeći proizvođač helikoptera.

Prosus – Holandija

Od februara 2024. Prosus ima tržišnu kapitalizaciju od 127,45 milijardi dolara. Ovo čini Prosus 105. najvrednijom kompanijom na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.

Prosus je globalna investiciona grupa koja ulaže i posluje u različitim sektorima i tržištima sa dugoročnim potencijalom rasta. Spada među najveće tehnološke investitore na svetu.

Šnajder Elektrik – Francuska
Od februara 2024. Schneider Electric ima tržišnu kapitalizaciju od 126,60 milijardi dolara. Ovo čini Schneider Electric 106. najvrednijom kompanijom na svetu.

Schneider Electric je francuska multinacionalna kompanija specijalizovana za digitalnu automatizaciju i upravljanje energijom.

Anheuser-Busch Inbev – Belgija

Od februara 2024. godine Anheuser-Busch Inbev ima tržišnu kapitalizaciju od 120,57 milijardi dolara. Ovo čini Anheuser-Busch Inbev 117. najvrednijom kompanijom na svetu.

Anheuser-Busch je belgijska multinacionalna kompanija za proizvodnju pića i piva sa sedištem u Levenu i najveća je pivara na svetu.

Sanofi – Francuska

Od februara 2024. Sanofi ima tržišnu kapitalizaciju od 119,74 milijardi dolara. Ovo čini Sanofi 119. najvrednijom kompanijom na svetu.

Sanofi je francuska multinacionalna farmaceutska i zdravstvena kompanija sa sedištem u Parizu.

Dojče Telekom – Nemačka

Od februara 2024. Dojče Telekom ima tržišnu kapitalizaciju od 118,30 milijardi dolara, te je 122. najvrednija kompanija na svetu.

Deutsche Telekom je nemačka telekomunikaciona kompanija sa sedištem u Bonu i najveći je telekomunikacioni provajder u Evropi po prihodima.

Eaton – Irska

Od februara 2024. Eaton ima tržišnu kapitalizaciju od 115,32 milijardi dolara. Ovo čini Eaton 124. najvrednijom kompanijom na svetu.

Eaton Corporation je američko-irska multinacionalna kompanija za upravljanje napajanjem i ima više od 85.000 zaposlenih i prodaje proizvode kupcima u više od 175 zemalja.

Medtronik – Irska

Od februara 2024. Medtronik ima tržišnu kapitalizaciju od 111,01 milijardi dolara. Ovo čini Medtronik 130. najvrednijom kompanijom na svetu.

Medtronik je kompanija za medicinske uređaje.

Alijanc – Nemačka

Od februara 2024. Alijanc ima tržišnu kapitalizaciju od 107,49 milijardi dolara. Ovo je čini 134. najvrednijom kompanijom na svetu

Alijanc je nemačka multinacionalna za finansijske usluge sa sedištem u Minhenu. Osnovne delatnosti su osiguranje i upravljanje imovinom.

Air Liquide – Francuska

Od februara 2024. Air Liquide ima tržišnu kapitalizaciju od 106,59 milijardi dolara. Ovo čini Air Liquide 137. najvrednijom kompanijom na svetu.

Air Liquide je francuska multinacionalna kompanija koja snabdeva industrijske gasove i usluge različitim industrijama, uključujući medicinsku, hemijsku i proizvođači elektronike.

Essilor Luxottica

Od februara 2024. EssilorLuxottica ima tržišnu kapitalizaciju od 95,84 milijardi dolara. Ovo je čini 163. najvrednijom kompanijom na svetu. U pitanju je italijansko-francuska vertikalno integrisana multinacionalna korporacija sa sedištem u Parizu. Grupa je fokusirana na dizajn naočara, proizvodi i prodaje oftalmološka sočiva, optičku opremu, dioptrijske naočare i naočare za sunce.

Safran – Francuska

Od februara 2024. Safran ima tržišnu kapitalizaciju od 86,40 milijardi dolara, Ovo čini Safran 184. najvrednijom kompanijom na svetu.

Safran je drugi po veličini proizvođač opreme za avione na svetu, isporučuje aerofrajmere ključnim sistemima uključujući stajni trap, točkove i kočnice…

Mercedes Benz – Nemačka

Od februara 2024. Mercedes-Benz ima tržišnu kapitalizaciju od 85,15 milijardi dolara. Ovo čini Mercedes-Benz 187. najvrednijom kompanijom na svetu.

Mercedes-Benz je nemački luksuzni proizvođač komercijalnih vozila osnovan 1926.

Porše – Nemačka

Od februara 2024. Porše ima tržišnu kapitalizaciju od 85,01 milijardi dolara. Ovo čini Porše 189. najvrednijom kompanijom na svetu.

Atlas Copco – Švedska

Od februara 2024. Atlas Copco ima tržišnu kapitalizaciju od 80,23 milijardi dolara. Ovo čini Atlas Copco 204. najvrednijom kompanijom na svetu.

Atlas Copco je švedska multinacionalna industrijska kompanija koja je osnovana 1873. Proizvodi industrijske alate i opremu.

AXA – Francuska

Od februara 2024. AXA ima tržišnu kapitalizaciju od 80,03 milijardi dolara. Ovo čini AXA 205. najvrednijom kompanijom na svetu.

AXA je francuska multinacionalna osiguravajuća kompanija sa sedištem u 8. arondismanu Pariza. Takođe pruža upravljanje investicijama i druge finansijske usluge.

Stelantis – Holandija

Od februara 2024. Stelantis ima tržišnu kapitalizaciju od 79,29 milijardi dolara. Ovo čini Stelantis 209. najvrednijom kompanijom na svetu.

Stelantis je multinacionalna korporacija za proizvodnju automobila nastala spajanjem italijansko-američkog konglomerata Fiat Chrisler Automobiles (FCA) i francuske PSA grupe 2021. godine.

BMW – Nemačka

Od februara 2024. BMW ima tržišnu kapitalizaciju od 77,79 milijardi dolara. Ovo čini BMW 215. najvrednijom kompanijom na svetu.

BMW je nemački multinacionalni proizvođač luksuznih vozila i motocikala sa sedištem u Minhenu.

Investor AB – Švedska

Od februara 2024. Investor AB ima tržišnu kapitalizaciju od 76,57 milijardi dolara. Ovo čini Investor AB 220. najvrednijom kompanijom na svetu.

Investor AB je švedska investiciona i holding kompanija, koja se često smatra konglomeratom.

Ferari – Italija

Od februara 2024. Ferari ima tržišnu kapitalizaciju od 76,57 milijardi dolara. Ovo čini Ferari 219. najvrednijom kompanijom na svetu.

Ferari je italijanski proizvođač luksuznih sportskih automobila sa sedištem u Maranelu.

Merck KGaA – Nemačka

Od februara 2024. Merck KGaA ima tržišnu kapitalizaciju od 74,15 milijardi dolara. Ovo čini Merck KGaA 226. najvrednijom kompanijom na svetu.

Merck Group je nemačka multinacionalna kompanija za nauku i tehnologiju sa sedištem, sa oko 60.000 zaposlenih i prisustvom u 66 zemalja.

Volkswagen – Nemačka

Od februara 2024. Volkswagen ima tržišnu kapitalizaciju od 74 milijarde dolara. Ovo čini Folkswagen 227. najvrednijom kompanijom na svetu.

Volkswagen je nemački proizvođač automobila sa sedištem u Volfsburgu.

Vinci – Francuska

Od februara 2024. Vinci ima tržišnu kapitalizaciju od 73 milijarde dolara. Ovo čini Vinci 232. najvrednijom kompanijom na svetu.

Vinci je francuska koncesiona i građevinska kompanija osnovana 1899.

Iberdrola – Španija

Od februara 2024. Iberdrola ima tržišnu kapitalizaciju od 72,22 milijarde dolara. Ovo čini Iberdrolu 235. najvrednijom kompanijom na svetu.

Iberdrola je španska multinacionalna elektroprivredna kompanija sa sedištem u Bilbau.

BNP Paribas – Francuska

Od februara 2024. BNP Paribas ima tržišnu kapitalizaciju od 68,87 milijardi dolara. Ovo čini BNP Paribas 249. najvrednijom kompanijom na svetu.

BNP Paribas je multinacionalna univerzalna banka i holding kompanija za finansijske usluge sa sedištem u Parizu.

Simens Helathineers – Nemačka

Od februara 2024. Siemens Healthineers ima tržišnu kapitalizaciju od 67,15 milijardi dolara. Ovo čini Siemens Healthineers 257. najvrednijom kompanijom na svetu.

Siemens Healthineers je nemačka kompanija koja pruža rešenja i usluge u zdravstvu.

Enel – Italija

Od februara 2024. Enel ima tržišnu kapitalizaciju od 65,54 milijardi dolara. Ovo čini Enel 266. najvrednijom kompanijom na svetu.

Enel je italijanski multinacionalni proizvođač i distributer električne energije i gasa.

Santander – Španija

Od februara 2024. Santander ima tržišnu kapitalizaciju od 65,85 milijardi dolara. Ovo čini Santander 262. najvrednijom kompanijom na svetu.

Santander održava vodeću poziciju u Španiji u imovini i kreditima i ima veliku mrežu filijala koja kontinuirano radi na razvoju prilagođenih ponuda za pojedince, mala i srednja preduzeća i preduzeća, nudeći atraktivne ponude vrednosti za klijente.

Trane Technologies – Irska

Od februara 2024. Trane Technologies ima tržišnu kapitalizaciju od 64,02 milijarde dolara. Ovo čini Trane Technologies 278. najvrednijom kompanijom na svetu.

Trane Technologies je proizvodna kompanija fokusirana na grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC) i sisteme za hlađenje.

NXP Semiconductors – Holandija

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 64,04 milijardi dolara. Ovo je čini 276. najvrednijom kompanijom na svetu.

U pitanju je holandski dizajner i proizvođač poluprovodnika sa sedištem u Ajndhovenu.

Munich RE – Nemačka

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 63,42 milijarde dolara. Ovo čini Minhen RE 286. najvrednijom kompanijom na svetu.

Munich Re je nemačko multinacionalno osiguravajuće društvo sa sedištem u Minhenu.

Dassault Systemes – Francuska

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 61,36 milijardi dolara. Ovo čini Dassault 297. najvrednijom kompanijom na svetu.

Dassault Systemes je francuska multinacionalna softverska korporacija koja razvija softver za 3D dizajn proizvoda, simulaciju, proizvodnju i druge 3D proizvode.

Cement Roadstone Holding – Irska

Od februara 2024. Cement Roadstone ima tržišnu kapitalizaciju od 59,65 milijardi dolara. Ovo čini Cement Roadstone 305. najvrednijom kompanijom na svetuč

CRH je međunarodna grupa raznovrsnih preduzeća za građevinske materijale čije je sedište u Dablinu.

Banco Bilbao Vizcaya Argentaria – Španija

Od februara 2024. ima tržišnu kapitalizaciju od 58,57 milijardi dolara. Ovo je čini 313. najvrednijom kompanijom na svetu.

Banco Bilbao je španska multinacionalna kompanija za finansijske usluge sa sedištem u Madridu i Bilbau.

Intesa Sanpaolo – Italija

Od februara 2024. Intesa Sanpaolo ima tržišnu kapitalizaciju od 58,02 milijarde dolara. Ovo čini Intesa Sanpaolo 319. najvrednijom kompanijom na svetu.

Kerirng – Francuska

Od februara 2024. Kering ima tržišnu kapitalizaciju od 57,32 milijarde dolara. Ovo čini Kering 325. najvrednijom kompanijom na svetu.

Kering je francuska multinacionalna korporacija specijalizovana za luksuznu robu.

UniCredit – Italija

Od februara 2024. UniCredit ima tržišnu kapitalizaciju od 56,40 milijardi dolara. Ovo UniCredit čini 329. najvrednijom kompanijom na svetu.

DHP Grupa – Nemačka

Od februara 2024. DHL Grupa ima tržišnu kapitalizaciju od 55,25 milijardi dolara, Ovo čini DHL Group 335. najvrednijom kompanijom na svetu-

DHL Group je nemačka multinacionalna kompanija za isporuku paketa i upravljanje lancem snabdevanja sa sedištem u Bonu.

Volvo Grupa – Švedska

Od februara 2024. godine Volvo grupa ima tržišnu kapitalizaciju od 55,26 milijardi dolara. Ovo čini Volvo Grupu 334. najvrednijom kompanijom na svetu.

Volvo grupa je švedska multinacionalna proizvodna korporacija sa sedištem u Geteborgu . Dok je njegova osnovna delatnost proizvodnja, distribucija i prodaja kamiona, autobusa i građevinske opreme, Volvo takođe snabdeva brodske i industrijske pogonske sisteme i finansijske usluge.

Izvor: nova.rs

Sva tri mobilna operatera u Srbiji - Mts, A1 i Jetel - podigli su ovih dana ili će uskoro podići cene svojih usluga. Međutim, jedino je A1 o povećanju prethodno obavestio svoje korisnike, dok korisnici Mts-a nisu dobili nikakva obaveštenja. Korisnici Jetela, pak, obavešteni su sitnim slovima na januarskom računu o povećanju koje stupa na snagu već od marta na šta, sudeći po reakcijama na društvenim mrežama, niko nije obratio pažnju.

Kako smo već pisali, kompanija Telekom Srbija bez upozorenja i najave podigla je cene paketa kablovske televizije, interneta, fiksne i mobilne telefonije, a da o tome prethodno nisu obavestili korisnike, koji sad nemaju čak ni pravo na žalbu.

Dok je A1 već prvog dana marta meseca korisnicima putem SMS poruka uputio obaveštenje o predstojećim izmenama cena koje će važiti od aprila, navodeći konkretne cene za sve pakete, ali i rok za raskid ugovora od mesec dana, s Mts-om i Jetelom to nije bio slučaj.

Naime, korisnici društvenih mreža uveliko pišu o povećanju cena paketa u Jetelu, ističući da na računu iz januara stoji da će biti promena cena od marta. A ono što je najveći problem – rok za raskid ugovora jeste do kraja februara.

Kako je većina korisnika promene u ceni videla tek 1. marta, udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“, objavila je na društvenim mrežama koja prava imaju potrošači.

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. i 5. mart

Košarkaši Vojvodine zabeležli su novi uspeh, u 23. kolu Košarkaške lige Srbije savladali su tim Jokera sa 96:92, po četvrtinama rezultat je glasio 20:22, 28:17, 25:20, 23:33.

Navijači, kojih je u Maloj sali Spensa bilo znatno više nego na prethodnim susretima, pamtiće meč po igri crveno-belih prepunoj oscilacija.

Nekoliko perioda na utalkmici ekipa Miloša Isakova Kovačevića igrala je sjajno, pravila po dvanaest do petnaest poena razlike, potom bi dolazilo do prevelikog opuštanja igrača.

Predvođeni odličnim Amerima, graditeljem Dejvisom i centrom Simonsom, gosti su koristili zastoje u igri domaćina i brzo smanjivali razliku na tri, četiri poena.
Sam početak pripao je gostima, povremeno su imali i po osam poena prednosti. Bilo bi i više da Novosađane ovog puta nije služio šut za tri poena, pa su samo u prvoj četvrtini postigli pet trojki.

U drugoj deonici, trener Kovačević je učestalo menjao igrače podstičući što bržu i agresivniju igru.

Kako je broj košarkaša Jokera koji nose utakmicu veoma mali, snažan ritam ih je zamarao, što su momci u crveno-belim dresovima koristili da preokrenu rezltat i na odmor odu sa devet poena prednosti.

U trećoj četvrtini razigrao se Stefan Savić i Novosađani su konstantno uvećavali razliku, slično je bilo i u prvim minutama poslednjeg segmenta igra - Vojvoidna je u 33. minutu vodila sa 81:61. No, tada dolazi do još jednog pada u igri i dekoncetracije.

Somborci, pak, uočavaju priliku, postižu koš za košom i dolaze na šest poena razlike. Vojvodina se "budi", povećava na 11 poena, ali ponovo zastaje što uporni i borbeni gosti koriste da do kraja susreta minus svedu na samo četiri poena.

Publika može biti zadovoljna novom pobedom svojih ljubimaca, kao i igrom u pojedenim razdobljima. Ali, u narednih mesec i po dana Vojvodina će, igrajući uporedo u KSL i ABA 2 ligi, imati izuzetno zgusnut kalendar. Prevelika i prečesta opuštanja u takvom ritmu igranja mogu biti porazna.

Najbolji i sa 18 poena najefikasniji igrač u redovima novosadskog tima bio je Stefan Savić, povremeno su se isticali i bek Uroš Banjac i centar Vasa Vučetić. Joker je ostavio odličan utisak, nedostaje im igrač, dva u rotaciji pa da budu ravnopravni rival i najboljim ekipama u ligi.

Izvor: 021.rs

„Albanac voli samo rat, lični interes i gostoprimstvo; donedavno su mu i Turci i Grci bili podjednako tuđi — i podjednako im je bio prijatelj kad mu je to bilo od koristi. Ne treba verovati ni prijateljstvu ni rečima albanskog goršataka; on voli krv i osvetu i ne boji se smrti“.

Ovako je opisao Albance poznati ruski diplomata, pisac i filozof 19. veka Konstantin Leontjev.

Ako je sve ovo istina, onda je Enver Hodža, koji je vladao Albanijom od 1944. godine, kada je zemlja oslobođena od fašizma, do smrti 11. aprila 1985. godine, pravi sin svog naroda. Neverovatno obrazovan za svoje vreme i posebno za svoju zemlju, Enver Hodža je bio nacionalni heroj, dok se radilo o borbi protiv okupatora.

Poslednjihg dana NATO je preuzeo jedan od najvećih projekata Hodžine Albanije, avio-bazu Kučova, pa se o ćuvenom komunističkom vođi ponovo pričalo danima.

Ali čim je uspeo da uzme vlast u svoje ruke, hrabri ratnik se pretvorio u ludaka. S jedne strane, obezbedio je obrazovanje za široke mase i industrijalizaciju zemlje, s druge strane, bavio se represijama, organizovao tajnu policiju, izolovao zemlju od celog sveta, osudio je na siromaštvo i postavio stotine hiljada bunkera. Tokom svoje vladavine, Enver Hodža je uspeo da se posvađa sa svim svojim saveznicima, osim sa Staljinom.

Mogao je i sa Staljinom, ali vođa SSSR koji je na sve moguće načine podržavao albanskog lidera je umro, pa je Hodža morao da se svađa sa Hruščovom. Zvanično se to dogodilo zbog „borbe protiv kulta ličnosti Staljina“ u SSSR-u, ali presudni razlog je bila navika albanskog lidera da „zaboravlja“ na nagomilane dugove kako bi potom iznenada osudio svoje nedavne prijatelje za trockizam, fašizam, kapitalizam, kineski revizionizam, kontrarevolucionarnu maoističku teoriju o „tri sveta“ i slično.

„Ovaj proces, poput svetionika, bacio je svetlo na zločinačke planove Titove fašističke bande i na njene aktivnosti na štetu našeg naroda; duboko je otkrio njene ciljeve i otkrio svu pozadinu fašističko-trockističkog ološa; otkrio je tajne načine i krvave metode koje je Titova banda koristila za postizanje svojih ciljeva“, govorio je državni tužilac Sira Čarčani na suđenju Albancima optuženih za sabotažu i diverzije u korist Jugoslavije. Treba reći da se suđenje odvijalo u Tirani 1950. godine, a svi optuženi su uhapšeni između aprila i oktobra 1949. godine. Ali još 1948. godine Beograd i Tirana bili su saveznici, i to po vrlo povoljnim uslovima za Albaniju! Albanija je od Tita dobila pomoć i kredite, koje je Enver Hodža, naravno, odbio da vrati nakon prekida odnosa. Svađa sa Beogradom propraćena je eliminisanjem bivših saboraca u borbi protiv fašizma i čišćenjem političkog prostora.

Konkretno, zbog preterano toplih odnosa sa „fašističkom Titovom klikom“, lider stranke Koči Džodže proglašen je za narodnog neprijatelja, a zatim i obešen. U periodu od 1948. do 1951. godine većina bivših rukovodilaca Centralnog komiteta Albanije streljana je ili proterana iz zemlje. I kasnije je Enver Hodža vršio čistke u rukovodstvu stranke, a nedavni drugovi su istrebljeni. Tajna policija Sigurimi ubila je, zatvorila i prognala stotine ljudi. I dok su eliminisali partijske aktiviste, Sigurimi se na inicijativu šefa države „setio“ preživelih nacionalista i antikomunista iz organizacije Bali Kombetar kako bi ih iskoristio za raspirivanje separatizma na Kosovu.

Zaista kontradiktorna politika… …Međutim, tako je bilo i u svemu ostalom. U listu „Pravda“ 7. novembra 1957. godine, u govoru posvećenom 40. godišnjici Oktobarske revolucije, Enver Hodža je o pomoći SSSR-u govorio na sledeći način: „Sovjetski Savez smatramo svojim spasiocem i oslobodiocem. Zahvaljujući njemu izborili smo se za slobodu, gradimo socijalizam i živimo srećno. Zahvaljujući bratskoj, internacionalnoj pomoći, postali smo nepobedivi. Mi duboko verujemo u svoju snagu… Naš narod, izražavajući svoja duboka osećanja, peva o tom prijateljstvu: „Da, braćo, svaki Albanac zna savršeno da nema Albanije bez Otadžbine Sovjeta, da smo fabrike i kombinate, svaku fabriku, izgradili zajedno sa sovjetskom braćom!“

Naravno, pretenciozni govori Albanca su bili samo lukavstvo. I pre i posle. A Moskva je zaista pomogla Tirani da bar malo izađe iz divljeg srednjeg veka u kojem je živela. Bilo je nemoguće preceniti doprinos SSSR-a razvoju ekonomije i infrastrukture Albanije, ali već 1962. godine Enver Hodža je objavio da država napušta Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć. Godinu dana kasnije, objavio je da Albanija odbija da vrati dugove Moskvi.

Da je bio živ Josif Staljin takav zaokret bi se za Hodžu tragično završio. Hruščov je iz nepoznatih razloga poštedeo Albanca (možda da ne bi potpuno uništio poljuljani socijalistički logor). A šta je Hodža uradio? Uprkos ideološkim razlikama sa maoističkom Kinom, on se odmah sprijateljio sa Pekingom. Bez kineske pomoći Tirana jednostavno nije mogla da preživi. Zemlja se posvađala sa gotovo svim saveznicima. Prijateljstvo sa Kinezima trajalo je neočekivano dugo i završilo se potpunim krahom tek 1978. godine, i po tradiciji, Hodža je imao više koristi od ovog saveza nego Kina.

„Kinesko-albanski savez 1960–1963 na kraju se ispostavio teškim za NRK. Kina je na ekonomsku i vojnu pomoć potrošila 5 milijardi dolara. Uz pomoć Pekinga, albanska vojska je bila opremljena savremenim oružjem, koju sama Narodnooslobodilačka vojska Kine nije imala u dovoljnim količinama. Prelazak NR Kine nakon Maove smrti u pragmatičniji položaj, odstupanje od levih pogleda i brzo zbližavanje Pekinga i Beograda na kraju je dovelo do prekida saveza… “, preneo je TASS 1978. godine.

Nema sumnje da je lider Albanije varao svoje saveznike i radi sopstveno bogaćenja. Istovremeno, treba priznati da je politika Envera Hodže u velikoj meri bila uzrok ponižavajućeg siromaštva u Albaniji tokom poslednjih decenija i unutrašnjih sukoba koji su razarali zemlju početkom 90-ih. Glavni spomenici epohe ovog nekada slavnog borca za nezavisnost, bez sumnje, ostaju betonski bunkeri.

Stotine hiljada bunkera izgrađeno je po naređenju Envera Hodže i još uvek besciljno i slepo gledaju u nemirno albansko nebo. Spremajući se da se odbrani od bezbrojnih neprijatelja (koje je i sam stekao), albanski lider je iza sebe ostavio džinovske spomenike sopstvenog straha. A jača od tog straha je bila samo žudnja za vlašću.

Izvor: balkanist.rs

Koje vakcine nisu propisane kalendarom vakcinacije i nisu o trošku države, a svako zdravo dete bi trebalo da ih primi jer su vrlo korisne?

Vakcinacija je preventivna zaštita beba i dece i njom se suzbija i sprečava širenje infektivnih bolesti. Vakcinom se u dečiji organizam ubacuje mala doza infektivnih bolesti i tako se podstiče imunosistem da razvija otpornost na bolest koja bi inače bila vrlo opasna po dete.

U ovo vreme širenja potpuno neosnovanih teorija zavera o tome da vakcine izazivaju određene bolesti, poput autizma, važno je iznova ponavljati značaj vakcinacije.

U okviru kalendara imunizacije su vakcine koje dete treba da primi i koje su o trošku države, ali postoje i vrlo korisne vakcine koje bi svako zdravo dete trebalo da primi, ali nisu na tom spisku i morate da ih kupite. O tome je za Novu.rs govorila doc. dr sci med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog iz Poliklinike Dr Raketić.

Infektološkinja o malom obuhvatu MMR vakcinom: Jesam za kažnjavanje, jer to ide u korist zdravlja naše dece

„Prema Stručno-metodološkom uputstvu za sprovođenje obavezne i preporučene imunizacije, koje se primenjuje od 2023. godine, obavezna imunizacija se sprovodi u domovima zdravlja protiv devet bolesti koje mogu da ugroze život, pre svega, najmlađe populacije. Te vakcine su besplatne i obuhvat vakcinacije treba da iznosi 95 odsto da bi se postigao kolektivni imunitet u populaciji“, kaže doktorka Raketić.

Te vakcine su:

• Hep B – vakcina protiv hepatitisa B
• BCG – vakcina protiv tuberkuloze
• DtaP – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja
• IPV – vakcina protiv dečje paralize
• HiB – vakcina protiv oboljenja izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B
• RCV – vakcina protiv oboljenja izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije
• MMR – vakcina protiv malih boginja (morbila), zaušaka (mumpsa) i crvenke (rubele)

Sve te vakcine su propisane zakonom i veoma su bitne za razvoj bebe i dece. Daju se u skladu sa kalendarom vakcinacije, a odlaže se uglavnom ako je beba prehlađena, dok ne ozdravi.

„Sa druge strane, postoje preporučene vakcine, koje se godinama koriste u razvijenim zemljama i koje su već pokazale svoju efikasnost i bezbednost“, kaže doktorka Raketić.

Vakcine protiv rotavirusa

Doktorka Nevenka Raketić govori šta je rotavirus i kako se prenosi.

„Rotavirus se prenosi uglavnom preko kontakta sa inficiranom osobom ili preko prljave vode, tako da se često dešava u toku letovanja na moru ili bazenima. Simptomi gastroenteritisa se javljaju brzo, mogu već za nekoliko sati, i to u obliku upornog povraćanja i dijareje, a u toku dana može da bude preko 20 stolica. Moguća je pojava bola u stomaku i lako povišene temperature, dete je malaksalo i iscrpljeno. Ukoliko se rotavirus infekcija desi kod dece u prvih nekoliko meseci života, postoji opasnost od izražene dehidratacije. Ta deca često moraju da se hospitalizuju zbog teškog opšteg stanja.“

U Srbiji su registrovane dve vakcine protiv rotavirusa.

„Rotarix vakcina, proizvođača GSK, jeste vakcina protiv RIX4414 soja rotavirusa i daje se od šeste nedelje života u dve doze. Razmak između doza treba da bude najmanje četiri nedelje i vakcinacija treba da se završi do 24. nedelje života, tj. do kraja šestog meseca. Vakcina sadrži 1,5 ml suspenzije i daje se oralnim putem tako što dete proguta sadržaj vakcine.“

A u kom slučaju dete ne treba da primi ovu vakcinu?

„Ova vakcina se ne sme davati ukoliko je dete alergično na aktivne ili pomoćne sastojke vakcine, ukoliko ima invaginaciju (zastoj u prolaznosti creva) ili druge malformacije creva, tešku kombinovanu imunodeficijenciju ili infekciju praćenu povišenom temperaturom, ukoliko povraća ili ima dijareju. Takođe se ne preporučuje deci koja imaju preosteljivost na šećere, zato što Rotarix vakcina sadrži saharozu, koja joj daje slatkast ukus.“

Tu je još jedna vakcina protiv rotavirusa.
„Rotateq je druga vrsta vakcine protiv rotavirusa, proizvođača MSD, i sadrži pet tipova živih sojeva rotavirusa u 2 ml suspenzije. Daje se oralnim putem od šeste do 32. nedelje, tj. do kraja osmog meseca, i to u tri doze, s najmanjim razmakom između doza od četiri nedelje. Sa vakcinacijom treba započeti najkasnije do trećeg meseca života.“

Doktorka kaže da su kontraindikacije i mere opreza iste kao kod prethodno navedene vakcine.

Važno je znati da se obe vrste vakcina protiv rotavirusa mogu kombinovati sa drugim vakcinama, što se odnosi, pre svega, na petovalentnu i pneumokoknu vakcinu.

Vakcine protiv rotavirusa su trenutno u nestašici, a cene su od 7.500 do 9.500 dinara.

Vakcine protiv varičele (ovčijih boginja)

Doktorka Raketić priča da je najčešće pitanje roditelja u vezi sa ovom vakcinom – da li je bolje da se dete vakciniše ili da oboli od varičele, bolesti koje izaziva varičela-zoster virus.

„Mišljenja sam da je bolje da se vakcinišu iz nekoliko razloga. Kod dece sa osetljivom kožom, posebno kod atopijskog dermatitisa, promene na koži mogu da budu raširene po celom telu. Kako je izbijanje boginja praćeno svrabom, dete se češe, što može da ima za posledicu sekundarnu bakterijsku infekciju kože. A iako se smatra da je varičela blaga dečja bolest, u nekim slučajevima može da ima ozbiljne komplikacije kao što su pneumonija, meningitis ili sepsa.“

Takođe, pošto je varičela vrlo zarazna bolest, dete mora da bude odsutno iz kolektiva tri nedelje, što može da bude problem za roditelje kod organizacije svakodnevnog života.

„Na svetskom tržištu vakcina protiv varičele je preko 20 godina, tako da ne možemo znati da li pruža doživotan imunitet, ali postmarketinško praćenje pokazuje da je kod vakcinisanih i dalje zadovoljavajući nivo antitela protiv varičele i da za sada ne postoji potreba za buster dozom.“

U Srbiji su registrovane dve vakcine protiv varičele.

Ali o trošku države ovu vakcinu primaju deca koja napune 12 godina, a prethodno nisu preležala varičelu.

„Jedna je Varilrix proizvođača GSK, koja se primenjuje za decu stariju od godinu dana, kao i kod adolescenata i odraslih koji nisu bolovali od varičele i koji su seronegativni, tj. nemaju antitela protiv varičele. Pored opštih kontraindikacija i mera opreza, ovde treba voditi računa da li kod osobe koja treba da se vakciniše postoji neki vid imunosupresije ili su obolele od tuberkuloze, zato što neće razviti potpuni imunitet, a mesec dana posle vakcinacije se ne preporučuje trudnoća.“

Doktorka kaže da se primena Varilrix vakcine preporučuje u dve doze, s tim što je druga doza vakcine najmanje šest nedelja od prve doze.

„Druga vakcina protiv varičele je Varivax vakcina proizvođača MSD i može se primeniti i kod dece starije od devet meseci u slučaju epidemije u dve doze. Druga doza treba da je najmanje tri meseca posle prve doze. Kod starijih od godinu dana razmak između dve doze treba da bude četiri do osam nedelja. Varivax vakcina se može primeniti i kod osetljivih osoba koje su bile izložene varičela infekciji u prva tri dana bolesti, kada može sprečiti klinički manifestovanu infekciju ili promeniti tok infekcije.“

Vakcine protiv varičele koštaju oko 6.500 dinara.

HPV vakcina

Posebno mesto u ovoj priči o vakcinama ima HPV vakcina koja jeste besplatno dostupna, a nije obavezna.

„Vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), pod nazivom Gardasil 9 proizvođača MSD je preporučena, a deluje protiv devet onkogenih sojeva ovog virusa koji izazivaju, pre svega, karcinom grlića materice, ali i druge maligne bolesti genitalnih organa kod žena i muškaraca.“

Primena ove vakcine se preporučuje od devete godine života, pre stupanja u seksualne odnose devojčica i dečaka.

„U zavisnosti od uzrasta, Gardasil 9 se primenjuje od 9. do 14. godine u dve doze, gde se druga doza daje šest meseci posle prve doze, a kod dece starije od 15 godina i odraslih se daje u tri doze, gde se druga doza daje dva meseca posle prve, a treća doza šest meseci posle prve doze vakcine.“

U svetu je vakcina registrovana do 45. godine, a novija istraživanja ukazuju da ne postoji gornja granica starosti za primenu ove vakcine, kaže doktorka Raketić.

„U Srbiji je besplatna u domovima zdravlja za uzrast od devet do 19 godina, a za starije se Gardasil 9 može primeniti u privatnoj praksi.“

Cena ove vakcine je oko 15.000 dinara - prenosi portal Biti roditelj.

Miroslav Marković (55) prvostepeno je osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva bivše partnerke Sanje Manoilov (47) u centru Pirota. Ukoliko ta kazna bude pravosnažno potvrđena, on će biti deseta osoba koja je osuđena na doživotnu robiju u Srbiji. Ipak, ukoliko Marković ode na odsluženje kazne, u srpskim zatvorima će biti osam osuđenih na kaznu doživotnog zatvora jer je jedan osuđenik preminuo tokom odsluženja kazne, dok drugi čeka izručenje u Crnu Goru.

Sanja Manoilov (47) iz Pirota ubijena je nasred ulice u centru grada dok je birala voće. Miroslav je imao zabranu prilaska i komuniciranja, ali joj je ipak prišao s leđa i pucao joj u glavu.

Sanja se više od godinu dana borila za svoj mir, ali nije mogla da pobegne od čoveka koji ju je proganjao i naposletku joj oduzeo život.

Miroslav je dva puta osuđivan za proganjanje. On je potpisao sporazum o priznanju krivice i osuđen je na novčanu kaznu od 100.000 dinara. Za ponovljeno delo dobio je zabranu prilaska, a sudija za prethodni postupak ocenio je da se izrečenom merom zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa svedocima i oštećenom, može se ostvariti svrha propisivanja mere kojom se obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Sanja suđenje nije dočekala jer Miroslav ne samo da je prekršio zabranu prilaska, već ju je lišio života.

Osuđen zbog ubistva deteta

Krajem prošle godine izrečene su dve kazne doživotnog zatvora, a jedan od prvostepeno osuđenih je Miloš Nikolić iz okoline Zaječara, koji je osuđen za ubistvo dvogodišnje Petre Vladulović.

U obdukcijskom nalazu koji je nakon smrti devojčice dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, smrt devojčice je nastupila neposredno usled prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog obimnim jakostepenim povredama glave i posledičnim razvojem jakostepenog otoka mozga. Kod deteta su utvrđene i druge povrede koje sve zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Veštačenje sudskog veštaka iz oblasti neuoropsihijatrije ukazuje da je Nikolić u vreme ubistva bio u stanju srednjeg pijanstva, odnosno bio je pod dejstvom alkohola sa količinom alkohola u krvi od 1,63 promila. Nikolić je optužen da je 21. februara u iznajmljenom stanu u Zaječaru, više puta po glavi i telu udario dvogodišnju ćerku svoje vanbračne supruge i teško je povredio, a dete je prevezeno u Zdravstveni centar u Zaječaru gde je preminulo.

Sve se dogodilo naočigled majke devojčice Jelene Todorovske koja joj nije pritekla u pomoć, a čak je i pokušala da zaštiti Nikolića. Rekla je da je devojčica pala i deo glave ogulila o sto.

Ona je, ipak, krajem marta prošle godine puštena iz pritvora. Tužilaštvo ju je teretilo za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog deteta.

Kapetan vojske na doživotnoj robiji

Osma kazna doživotnog zatvora saopštena je takođe u decembru prošle godine i čeka se da postane pravosnažna. Na kaznu doživotnog zatvora Viši sud u Leskovcu osudio je kapetana Vojske Srbije S. S. zbog silovanja svoje maloletne ćerke u periodu od novemvembra 2019. go maja 2022. godine.

Kako je sud saopštio, prilikom odlučivanja o vrsti i meri kazne, sud je imao u vidu brojne otežavajuće okolnosti koje se odnose na način i vreme izvršenja krivičnog dela, ličnost optuženog, odsustvo empatije, kao i težinu posledica krivičnog dela, nalazeći da ne postoje olakšavajuće okolnosti.

- Sud je našao da se takvom presudom utiče i na druge građane da se uzdrže od vršenja takvih i sličnih najtežih krivičnih dela - navedeno je u saopštenju suda.

Prilikom suđenja i donošenja odluke javnost je bila isključena.

Džonić osuđen za ubistvo rođaka

Penzionisani vatrogasac Goran Džonić je u junu 2023. godine prvostepeno osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva svojih rođaka, tročlane porodice Đokić iz Aleksinca - Gorana (57), Gordane (56) i njihove ćerke Lidije (25), koje se dogodilo 26. septembra 2021. godine. On je time postao sedmi čovek u Srbiji kojem je ta kazna izrečena.

Presuda je, odlukom Apelacionog suda, postala pravosnažna u februaru ove godine i poslat je na izdržavanje kazne.

Podsetimo, Džonić je porodicu ubio iz vatrenog oružja, a njihova tela spalio u automobilu.

Džonić je, nakon izrečene presude izustio samo jedno pitanje: "Zašto?"

- Mi smo većali sve dokaze i našli smo da ste krivi. I vi ste priznali da ste bili na licu mesta, te ste umešali i druge osobe za koje je utvrđeno da nisu bile sa vama. Na glavnom pretresu ste izmenili odbranu, tvrdili ste da vas je tukla policija, zašta nije bilo dokaza. Tvrdili ste da niste krivi, da su sve besmislice. Međutim, niste odgovorili na pitanja kako to da su čaure pronađene na mestu zločina ispaljene iz pištolja koji je oduzet iz stana u Aleksincu. A rekli ste da ste vi jedina osoba koja je imala kontakt sa tim pištoljem. Niste objasnili odakle Lidijin DNK na pištolju niti odakle vaš DNK na novcu oduzetom od Đokića i kesama u kojima se nalazio. Postoji čitav niz drugih dokaza, izjave svedoka, snimci video nadzora kako kupujete benzin koiji dokazuju da ste baš vi izvršili zločin - rekao je sudija Mirko Drašković.

Komentarišući visinu kazne, sudija je rekao da je samo najstroža kazna odgovarala zločinu.

- Ovakva kazna je jedino ispravna za ovako monstrouzan zločin. Ona neće vratiti Đokiće, ali predstavlja satisfakciju porodici i odgovor društva da postoji nulta tolerancija na ovakva dela. Niste pokazali kajanje, a o monstrouznosti zločina govori to što ste tela zapalili - rekao je sudija.

Džonić je nakon izricanja presude burno reagovao, počeo je da viče da nije kriv i da će da se ubije. Ustao je sa klupe i udario glavom o sto, a onda se otimao trojici stražara koji su priskočili kako bi ga smirili i izveli iz sudnice.

Ubio suprugu

Dejan Pavlović (46) iz Vranja je 10. maja ove godine osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog ubistva supruge Slavice koje je izvršio u martu prošle godine. Uhapšen je zbog pokušaja ubistva, ali kako je žena od posledica povreda preminula u bolnici, na teret mu je stavljeno teško ubistvo.

Snežana je preminula od povreda koje joj je nožem dugim 20 centimetara naneo suprug pred najmlađom ćerkom koja ima samo 12 godina i koja je pokušala da je odbrani.

Slučaj su prijavili lekari iz Hitne pomoći, a kasnije je utvrđeno da je muž nakon rasprave izbo ženu u predelu stomaka i ćerki naneo povredu.

- Dejan je pod dejstvom alkohola, nakon rasprave sa suprugom nasrnuo na nju, a zatim uzeo nož iz kuhinje, sečiva 20 centimentara, uleteo u spavaću sobu i supruzi naneo ubodne rane u predelu leve slabine, a dvadesettrogodišnju ćerku posekao u predelu ruke jer je pokušala da zaštiti majku - rekao je tada izvor Telegrafa.

Dejan je zločin izvršio tri meseca nakon što je prekršio meru zabrane prilaska i komuniciranja. Kako su rekli rođaci porodice, on je godinama maltretirao nesrećnu ženu i troje dece, a često je bio u alkoholisanom stanju. Sud je izrekao i meru obaveznog lečenja Pavlovića od alkoholizma.

Doživotna kazna zbog obljube

Novosađanin M. J. (84) osuđen je 20. oktobra prošle godine na doživotni zatvor zbog obljube deteta.

Obrazlažući presudu, sudija Vidoje Mitrić je rekao da je tužilaštvo na jasan i precizan način, neoborivim dokazima dokazalo krivično delo, a da postoje i DNK tragovi.

M. J. je 7. maja. 2020. godine u Novom Sadu, na potezu Šodroš, u cilju zadovoljenja polnog nagona silom i pretnjom prinudio dete rođeno 2012. godine da ga oralno zadovolji. Dečaku je pretio da će ga baciti u Dunav.

Okrivljeni je na izricanje presude doveden iz Okružnog zatvora na Klisi u invalidskim kolicima, u kojima je uveden i u sudnicu. Izricanje presude i obrazloženje je slušao oborene glave.

Podsetimo, starac i osmogodišnjak, koji se navodno ne poznaju, sasvim slučajno su se tu sreli nedaleko od nekadašnjeg brodogradilišta. Mališan je sam otišao od kuće i pešice su uputio prema Dunavu, da bi tamo bio sam i igrao se.

Posle nekoliko razmenjenih reči sa dečakom, M. J. je dečaka odveo u obližnju šumu kod neuređene dunavske plaže, gde se dogodila obljuba.

Pokušao da siluje ženu, pa je ubio

Virdžinel J. (37) osuđen je 16. septembra prošle godine na doživotni zatvor zbog ubistva žene R. K. (87) u Požarevcu.

On je u noći između 4. i 5. januara prošle godine provalio u kuću žene u selu Rečica i zatekao je kako leži na krevetu. Pretio joj je da će da je ubije nožem za klanje svinja ako ne bude dozvolila da ima odnos sa njom. Okrenuo je baku na stomak, ali se ona sve vreme branila uprkos tome što ju je tukao iz sve snage.

Kada je video da neće uspeti u svojoj nameri da siluje ženu, on ju je nožem izbo, a potom joj prerezao vrat.

Kako ima srpsko i rumunsko državljanstvo, nameravao je da pobegne u Rumuniju, ali je uhapšen 20 sati nakon zločina u okolini Vršca.

Na saslušanju je priznao zločin, a potom i ispričao jezive detalje.

- Bio sam pijan. Došao sam kod nje, međutim, ona mi je izbila nož iz ruke i posekla me. Pukao sam! Onda sam je sekao po stomaku, pa zaklao. Ostala je da leži na podu - rekao je na saslušanju.

Prvobitna odluka suda bila je da Virdžinel bude osuđen na 20 godina zatvora, što je najviša kazna koja nije doživotna, ali je Više javno tužilaštvo u Požarevcu uložilo žalbu na takvu odluku i Apelacioni sud u Kragujevcu kaznu je preinačio u doživotni zatvor.

Ženu zapalio živu

Radomir Blagojević (53), osuđen je 15. aprila 2022. godine zbog toga što je suprugu Zoricu Kalinić (66) 13. jula 2020. godine živu zapalio. On je drugi čovek kom je u Srbiji izrečena kazna doživotnog zatvora.

Radomir je Zoricu sačekao u zgradi u kojoj je stanovala, prišao joj i polio je benzinom iz kanistera koji je unapred pripremio, a potom je zapalio. Nesrećna žena je dva dana kasnije preminula u bolnici.

Njemu se sudilo i zbog toga što je mesec dana ranije silovao R. N., a žrtvu je optužio da laže i rekao da bi "više voleo da je ona na Zoričinom mestu".

Posle svedočenja R. N., koja je izjavila da je kobne večeri došla kod njega kako bi mu za novac sredila kuću, a on je brutalno pretukao i silovao, on je tada skočio sa optuženičke klupe i obratio se žrtvi.

- Ona puno laže. Odgovaram za ubistvo Zorice i spreman sam za kaznu, ali pred svima da kažem - više bih voleo da je Zorica živa, a da je ova pod zemljom - rekao je Blagojević.

R. N. posvedočila je da se zbog delimične amnezije ne seća svih detalja, ali da je posle onoga što joj je optuženi uradio 36 sati ležala u bolnici bez svesti. Ipak, navela je da zna da ju je udarao po glavi dok nije pala u nesvest.

- On mi je ispričao svoju tužnu životnu priču. Bilo mi ga je žao i nastavila sam da se družim s njim. Počeo je da mi se udvara i da mi šalje poruke, ali nije mi se sviđao kao muškarac. Pozvao me je da mu za novac očistim kuću i ja sam došla. Skuvao mi je kafu, i čim sam popila drugi gutljaj, primetila sam da je čudna - ispričala je R. N. pred sudom.

Navodno, posle trećeg ili četvrtog gutljaja kafe, kako je rekla, osećala se loše i počela je da "gubi kontakt sa stvarnošću".

- Pretukao me je. Oči su mi bile pune krvi, izgubila sam privremeno vid - rekla je žena.

Radomir je kao mlađi ubio svog očuha.

- To je kod njega uhodani stil funkcionisanja, prisutan skoro ceo život, još od mladosti, kada je ubio očuha reagujući na njegovu ekstremnu nepravdu i braneći majku - rekla je psiholog Nada Janković tokom suđenja.

Izbo devojku ispred zgrade

Druga osoba kojoj je presuđeno na doživotnu robiju je Dejan Dabović koji je u decembru 2019. godine brutalno ubio devojku Dušanku Jocović u Novom Sadu. Kazna mu je izrečena 24. marta 2021. godine.

On je pravnosnažno osuđen za teško ubistvo iz bezobzirne osvete bivše devojke u Novom Sadu nakon što je sa njim raskinula dugogodišnju emotivnu vezu i za razbojništvo u kladionici koje je bilo dan pre ubistva.

Dabović je u Novom Sadu, na Grbavici, ubio svoju bivšu devojku Dušanku Jocović. Izbo ju je nožem pred zgradom u kojoj je živela u Ulici Alekse Šantića. Devojka je preminula na putu do Urgentnog centra, dok je okrivljeni za ubistvo uhapšen nekoliko sati kasnije.

- Poslednjih godinu dana, otkako sam u pritvoru, stalno razmišljam o tome šta sam uradio i kajem se. Sećam se da sam Dušanku udarao pesnicama po glavi i ničega više. Ne znam kada sam izvadio nož. Sledeće čega se sećam je dolazak u sobu u hostelu - rekao je Dabović na jednom od suđenja.

Govoreći o njihovoj vezi, Dabović je tvrdio da su i on i Dušanka međusobno bili ljubomorni i da je zbog toga dolazilo do prepirki. Imao je, kako je rekao, potrebu da se vidi sa njom i 25. decembra je otišao do njene zgrade, ali je nije pronašao. Sutradan su se, po njegovim rečima sreli kod Limanske pijace, prošetali su se i pričali o svojim životima.

- Ušli smo u radnju, kupila je vodu i nekoga je pokušala da pozove preko telefona i čuo sam kada je rekla da je Dejan Dabović sa njom i da joj preti nožem. To me je užasno pogodilo, krenuo sam da je zagrlim, a ona je vikala da se sklonim od nje. Odgurnula me je i pljunula i to me je razbesnelo - dodao je.

Dabović će ipak, na svoj zahtev, koji mu je odobren, kaznu doživotnog zatvora služiti u Crnoj Gori, čiji je državljanin.

Oteo i silovao devojčicu

Prva kazna doživotnog zatvora izrečena je u julu 2021. godine kada je Apelacioni sud u Nušu pravosnažno osudio Ninoslava Jovanovića (48) iz sela Malča, javnosti poznatijeg kao Malčanski berberin. On je osuđen za otmicu i produženo krivično delo silovanja čija je žrtva bila dvanaestogodišnja devojčica.

Cela Srbija podigla se na noge 20. decembra 2019. godine i do. 5. januara 2020. godine, kada je uhapšen.

On je oko 7.25 sati u naselju Brzi Brod u Nišu, obmanom i pretnjom odveo maloletnu devojčicu iz Suvog Dola, u nameri da sa njom ima seksulane odnose, tako što je putničkim vozilom "fiat punto" sustigao oštećenu, zaustavio vozilo i pozvao je da uđe u kola. Kada mu je ona rekla da ne sme, predstavio se kao Bojan iz Niša i rekao da radi kao električar u njenoj školi.

Zatražio je da mu pokaže gde je škola i na taj način ju je obmanuo i naveo je da uđe u vozilo. Kada je oštećena počela da mu objašnjava gde je škola, rekao joj je da će joj pokazati kraći put. Kada su krenuli dalje, rekao joj je da je oteta, da je njen otac ukrao dijamant od neke babe iz Niške Banje i da ona mora da bude sa njim dok njen otac ne vrati dijamant. Zatim joj je uputio reči pretnje i tako je odveo do mesta zvanog Malčanska petlja, gde je sišao sa glavnog puta i zaustavio vozilo.

U jednom trenutku ju je izveo iz vozila i tada je devojčica pokušala da mu pobegne tako što je potrčala prema kolima, ali ju je Jovanović sustigao, udario je po galvi i odsekao joj pramen kose, zatim je odvukao do kolibe.

Do 29. decembra, kada je nađena, dok je devojčica osećala glad, umor, bila iscrpljena i plakala, govorio joj je da mora da nastavi, da ne sme da stane, da mora da hoda. Ona je plakala i molila je da je pusti kući, jer se plašila, a on je udarao u glavu i stomak i pretio joj daće joj ubiti roditelje, što je devojčicu plašilo jer je verovala da to može da se dogodi.

Kada bi nailazili na ljude, da ne bi tražila pomoć, govorio joj je da su oni zli, da mogu da ih ubiju, da mora da trči. Ona se plašila mraka, zvukova koje je čula, a okrivljeni joj je dodatno plašio sekući joj kosu, skidao joj je malje, govorio joj je da će joj ubiti roditelje.

Ona se branila, pokušala da ga udari ciglom, a on joj je makazama sekao kosu da bi je kaznio što je pružala otpor. To je činio sve do 29. decmebra kada je pobegao, a devojčica je pronađena.

Na taj način je izvršio otmicu u sticaju sa produženim krivičnim delom silovanja, pa mu je sud za otmicu izrrkao kaznu zatvora od 11 godina, a za produženo delo silovanja doživotnu robiju, te mu je izrečena jedinstvena kazna doživotne robije.

Malčanski berberin jedini je osuđenik na doživotnu robiju koji više nije iza rešetaka, s obzirom na to da je preminuo u zatvoru 7. jula 2022. godine, nekoliko sati nakon što mu je pozlilo.

Doživotna robija preti i ženama

Dve žene, Tereza Perić (42) iz Zrenjanina i Ljiljana J. iz Vlaškog Dola (56) ubile su svoje muževe na gotovo identičan način. One su zbog svireposti ubistava koja su počinile prve žene u Srbiji kojima preti kazna doživotnog zatvora.

Naime, obe žene su ubile svoje partnere na spavanju, a potom njihova tela isekle na komade. Posle zločina obe su veštačene, odnosno veštačeno je njihovo psihičko stanje, kako bi bilo utvrđeno da li su u trenutku zločina bile uračunljive.

S obzirom na to da su optužnice podignute, proizilazi da je utvrđeno da su i Tereza i Ljiljana u trenutku gnusnih zločina bile uračunljive. Da je situacija bila drugačija, umesto što bi postojala šansa da ostatak života provedu iza rešetaka, one bi bile smeštene u psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa.

Optužnica protiv Tereze Perić je predata na potvrđivanje u Viši sud u Zrenjaninu 3. oktobra. Njoj preti najmanje 10 godina zatvora, dok je maksimalna kazna doživotnog zatvora.

Ona je muža, navodno, ubila tako što ga je najpre izbola nožem, a potom njegovo telo isekla motornom testerom i određene delove, tačnije testise i nogu, čak kuvala u loncu. Sve to je uradila pred maloletnom ćerkom, a naposletku su je njena deca prijavila policiji.

Tereza je Srđanu u vodu stavila lekove za smirenje kako bi ga omamila, pa ga potom ubila u kući u kojoj su bila i njena deca. Života ga je lišila tako što ga je, dok je spavao, izbola nožem. Sve to, uradila je pred svojom decom.

Ljiljana J. iz Vlaškog Dola je supruga ubila u septrembru prošle godine tako što je pucala iz vatrenog oružja, a potom njegovo telo raskomadala i ostavila u šumi na području Kučajne. Zločin je otkriven kada je rovokopač iskopao delove tela Steve A. Klupko je tada počelo da se odmotava.

U plastičnom džaku su bili trup, ruke i noge.

Uhapšene su njegova supruga Ljiljana i ćerka A. A, dok je za sinom Markom A, koji je pobegao u Austriju, raspisana poternica.

Ljiljana je u Stevu pucala dok je spavao. Kako se sumnja, pištolj je uzela iz sefa bivšeg supruga.

Sumnja se da je uz pomoć dece telo na krevetu isekla električnim cirkularom. Delove tela potom su spakovali u kese i bacili 60 kilometara dalje, na više mesta u šumi.

Izvor: Telegraf.rs

El Salvador je poslao više od 4.000 bezbednosnih snaga u tri zajednice na periferiji prestonice da iskorene članove bandi, dok se predsednik Najib Bukele priprema da zatraži još jedno produženje vanrednih ovlašćenja za borbu protiv kriminala, prenosi AP.

Bukele je najavio operaciju pred zoru u video-snimku postavljenom na platformi Iks. Vojnici i policija su poslati da opkole gusto naseljene zajednice Popotlan, Vale Verde i La Kampanera izvan San Salvadora, rekao je predsednik.

„Nećemo stati dok ne uhvatimo poslednjeg teroristu koji je ostao“, napisao je Bukele, koristeći frazu koja se obično odnosi na članove bandi koje su optužene za trgovinu drogom, reketiranje i iznudu. „Nećemo dozvoliti da se mali ostaci pregrupišu i oduzmu mir koji je toliko koštao.“

Mega zatvor kao kavez za životinje

Bukele je iskoristio hitna ovlašćenja data nakon porasta nasilja bandi u martu 2022. da vodi sveobuhvatnu ofanzivu protiv moćnih uličnih bandi u zemlji. Više od 72.000 navodnih članova bande ili povezanih lica je zatvoreno u masivne ćelije, koje liče na ogromne životinjske kaveze, bez prava na posete.

Upravnik zatvora kaže da pritvorenici moraju da spavaju na tvrdim podlogama, jer smatraju da bi dušeci mogli da se koriste za skrivanje predmeta. Njihova ishrana se sastoji od jednostavnih obroka koji se ponavljaju svaki dan.

Obuka je inače omogućila obnovu svakodnevnog života u javnim prostorima salvadorskih zajednica koje su se nekada plašile bandi, ali kritičari kažu da su hapšenja izvršena bez odgovarajućeg procesa i da je hiljade nevinih ubijeno u tim naporima.

Ovlašćenja za hitne slučajeve suspenduju neka ustavna prava, kao što je da vam se kaže zašto ste uhapšeni i pristup advokatu.

Mere bezbednosti i dalje su veoma popularne među Salvadorcima, ali međunarodne organizacije za ljudska prava i neke strane vlade su veoma kritične.

Snage bezbednosti su izvele slične operacije u poslednjih godinu i po dana. Oni obično postavljaju kontrolne punktove na ulazima u zajednice, zaustavljaju i ispituju vozače i pretresaju njihova vozila, dok druge snage pretražuju od vrata do vrata.
"La Kampanera" je poznata kao jedno od najnasilnijih područja u zemlji. Tamo živi oko 10.000 ljudi koji su godinama bili pod kontrolom bande "Bario 18".

U decembru 2022. godine, više od 10.000 pripadnika snaga bezbednosti ušlo je u "La Kampaneru" i druge zajednice u opštini Sojapango prikupljajući članove bande.

Izvor: nin.rs