Sombor.info

Nakon dva kruga glasanja, 75 novinarki iz 52 zemlje sveta izabralo je najbolji automobil u 2024. godini. U prvom krugu glasanja učestvovalo je 63 modela, nakon čega su objavljeni pobednici po kategorijama.

Volvo EX30 proglašen je najboljim porodičnim automobilom, BMW Series 5 izabran je za najbolji veliki auto, Kia EV9 je najbolji SUV, Volkswagen Amarok najbolji pikap, a Aston Martin DB12 najbolji premium auto.

Od ovih petoro vozila, novinarke su odabrale model Kia EV9 za najbolji automobil u 2024. godini.

„Ovogodišnji izbor bio je posebno težak zbog jake konkurencije“, rekla je Marta Garsija, izvršna predsednica organizacije koja dodeljuje nagrade, i dodala: „Svaki od finalista imao je dovoljno zasluga da osvoji trofej. Kia EV9 pobedila je svoje suparnike jer je vozilo sposobno zadovolji potrebe većine potrošača.“

Nakon pažljive analize, sudije su velikom većinom dale prednost modelu Kia EV9 kao vodećem izboru u carstvu električnih SUV vozila, koji je prvi te vrste sa sedam sedišta.

Uprkos značajnoj dužini od 5 metara, vozilo se ističe aerodinamikom, što doprinosi njegovim sjajnim performansama. Kia EV9 ima vrhunski dizajn, uključuje naprednu tehnologiju i nudi mogućnosti dvosmernog i ultrabrzog punjenja.

„Kia je razvila veliki SUV s električnim motorom koji se ističe svojom dobrom aerodinamikom, inovativnim dizajnom, visokim nivoom tehnologije i nudi dvosmerno punjenje“, rekla je španska novinarka Sara Soria.

Estonska novinarka Ule Rajasar istakla je još jednu važnu stvar kod ovog automobila: „Veoma prostran, svestran, višenamenski električni automobil. Električni pogon na sva četiri točka je jako moćan, a različiti načini vožnje čine EV9 izvrsnim vozilom i u nordijskoj zimi i na snegu. Testirala sam automobil i na velikim minusima gde se auto ponašao kao normalan luksuzni automobil: brzo se zagrejao, a minusi nisu mnogo uticali na kilometražu. U pitanj u je veliko dostignuće ovog korejskog proizvođača automobila“.

Ova jedinstvena nagrada ima za cilj da prepozna najbolje automobile godine i da glas ženama u automobilskom svetu. Kriterijimi glasanja baziraju se na istim načelima koja vode svakog vozača pri odabiru automobila.

Žiri ne bira „ženski auto“, jer takav ne postoji, a prilikom glasanja za najbolji automobil godine u obzir se uzimaju aspekti kao što su sigurnost, kvalitet, cena, dizajn, lakoća vožnje, prednosti i uticaj na životnu sredinu.

Izvor: danas.rs

U Norveškoj neguju jednu naviku o nošenju obuće koja je na našim prostorima neuobičajena, ali tamo decu tome uče odmalena.

Šta pomislite kad ispred nečijih vrata u zgradi vidite obuću? A šta biste rekli da se tako nešto desi kod lekara ili u nekoj sličnoj ustanovi?

Dok se kod nas na tako nešto uglavnom gleda s podozrenjem, posebno u većim gradovima, u Norveškoj je izuvanje pred ulazak unutra vrlo poželjno i praktično ustaljena praksa.

Dakle, kada ulaze u kuću, Norvežani se izuju i ostave obuću na ulazu. To je znak poštovanja prema domaćinima – da ne bi isprljali kuću.

Posebno zanimljivo je što oni uglavnom svi nose vunene čarapice sa sobom i onda ih navuku kad se izuju, ne traže papuče od onog kod kog su došli.

Takođe, Norvežani decu odmalena uče tome jer je ideja da im usade zdrave navike za ceo život još dok su mali. Toliko su nepokolebljivi u toj svojoj politici „bez cipela unutra“ da je sprovode i u vrtićima u Norveškoj i u osnovnim školama.

Cilj je da se prljavština i bakterije ne unose tamo gde boravimo, a neizvuvanje se, s druge strane, smatra nepristojnim.

Izuvanje cipela je, pre svega, praktično u Norveškoj gde je zbog vremena napolju često blatnjavo ili mokro, s puno snega, i oni ne žele taj nered u svom domu.

Osim toga, većina norveških kuća ima podno grejanje, pa je u čarapama prijatno.

Naravno, u Norveškoj se nećete izuvati kad uđete u restoran, recimo, ali nemojte se začuditi ako kod lekara, zubara ili tatu majstora zateknete obuću na ulazu.

Izvor: nova.rs

Dugi, nalakirani nokti, jaka šminka, neugledna garderoba na osobi koja se bavi patronažom i radi sa novorođenčadima, strogo su zabranjeni i sanitarna inspekcija može da izrekne kaznu zbog toga. Nažalost, u Srbiji je sve više prekvalifikovanog medicinskog osoblja, koje ne samo što ne poštuje ove propise, već rade bez licence, odnosno položenog stručnog ispita, poput Melise Osmanović iz Niša, o kojoj smo već pisali. Neodgovornim ponašanjem i neprofesionalizmom, ove “sestre”, ozbiljno mogu da ugroze zdravlje i život pacijenata, pre svega onih najmlađih.

Biti patronažna, pedijatrijska sestra, je ozbiljan, odgovoran i važan posao, koji podrazumeva rad sa bebama, najosetljivijim pacijentima, a svako ko bez iskustva, znanja i struke pristupa ovom poslu, dovodi ih u potencijalnu opasnost.

Iako bez ustezanja krše propise i protokole, veliki broj prekvalifikovanih medicinskih sestara u našoj zemlji, bave se patronažom, a da prethodno nisu završile Višu školu, nisu imale obavezni staž, niti položile stručni ispit i dobile licencu, koja je za ovaj posao obavezna.

Obavezan sanitarni pregled na šest meseci

“Sve je više organizacija i raznih udruženja koja se bave patronažom, dojenjem, školama za trudnice. Imam utisak da završe neku struku za koju u Srbiji nema posla, i onda kažu, ‘evo baviću se bebama, tu uvek ima šta da se radi’. E pa, ne može baš tako. Nije svako za ovaj posao, a oni koji zaista žele da ga rade, moraju da znaju kako da se obučavaju, koje škole i ispite treba da završe, kako da steknu iskustvo i stručnost”, priča za Nova.rs babica i viša medicinska sestra Dušica Kovačević, direktorka patronaže “Bebi patrola”.

Slučaj Melise Osmanović, koja se na društvenim mrežama predstavlja kao patronažna sestra, objavljuje fotografije i snimke na kojima sa dugim noktima i jakom šminkom povija bebu, reklamira škole za trudnice i svoju patronažu, šokirala je žene koje rade u ovoj struci.

“Svako ko radi kao patronažna sestra, mora da zna osnovne stvari koje se nauče u Medicinskoj školi, a to je da se poštuju uslovi asepse i antisepse, odnosno da zna šta su sterilini uslovi rada. Tu se takođe misli i na izgled sestre, koji mora biti primeren, tačnije higijenski, kako ne bi došlo do infekcije. Svi imamo sanitarne knjižice i odlazimo na sanitarni pregled na svakih šest meseci, dajemo uzorak stolice i radimo briseve, u Zavodu za javno zdravlje. Tamo upisuju u knjižicu kad smo bile i da li poštujemo protokol. U slučaju da nam dođe inspekcija dok radimo, tražiće tu knjižicu u kojoj piše ako smo neki od propisa prekršile i da li redovno idemo na preglede”, objašnjava Dušica.

Ona naglašava da u kućnim uslovima, u kojima obično rade patronažne sestre, nikad nije dovoljno sterilno.

“Uvek postoji opasnost od infekcije kada se obrađuje pupak ili radi bilo šta sa novorođenom bebom. Upravo iz tog razloga, patronažna sestra mora maksimalno da se potrudi da njena garderoba, nokti, frizura, budu uredni, zbog higijene, pre svega. Na sanitarnom pregledu, kada kažete da radite u zdravstvu, podrazumeva se da ne smete da imate gel lak na noktima, to je strogo zabranjeno, kao ni duge nokte. Ne zna se šta je ispod tog laka, a mogu biti gljivice ili ko zna kakva infekcija, koja može ugroziti bebu”.

Kursisti drže škole za trudnice

Osim, patronažnih sestara, kojih je na društvenim mrežama, sve više, postoje i savetnici za dojenje, koji su, ističe Dušica, diskutabilni.

“Oni drže časove, psihofizičke pripreme za porođaj, objašnjavaju ženama kako da doje, a sve su to naučili na jednom kursu od dule, koja tri dana drži obuku, to skupo naplati, da im nekakvu diplomu, i odmah su stručnjaci”, ljutito priča Dušica.

Pre regularne diplome patronažne sestre i dobijanja licence, odnosno upisa u Komoru medicinskih sestara, neophodno je zavriti školu, staž i položiti ispit.

“Posle završene srednje Medicinske škole, sledi visoku ili viša medicinska, koju, iskreno nemaju sve sestre, a potom se mora odraditi staž, koji traje šest meseci. Tačnije buduća patronažna sestra završava staž u trajanju od tri meseca u domu zdravlja, a potom još tri na klinici. Nakon toga se polaže državni ispit i tek onda sledi upis u Komoru medicinskih sestara. Tek kada se ode u Komoru, dobija se licenca za rad. Ko nije upisan u Komoru, znači da nema licencu”, naglašava Dušica.

Ona navodi da su prekvalifikovane medicinske sestre, nažalost, uobičajena pojava u državnim zdravstvenim ustanovama, ali da deo njih, u poslednje vreme, radi privatno.

“Osnivaju udruženja, organizacije u okviru kojih se bave patronažom, dojenjem, trudnicama, iako nemaju stručnost, ni škole za ovaj posao, jer su uglavnom završili samo kurs. Doktorke, koje rade u domovima zdravlja pričale su mi da su za pedijatrijsku ordinaciju tražile sestre i da su se za posao masovno prijavljivale frizerke, manikirke i druge žene koje su se prekvalifikovale, da se bave medicinom, da rade sa decom, što je nedopustivo”, smatra Dušica.

Nadležni ne reaguju na prekvalifikovano osoblje

Međutim, mnogima prekvalifikacija očigledno ne smeta, pa su tako kod samoproklamovane patronažne sestre Melise Osmanović, na desetinama panela učestvovali, kao predavači, eminentni lekari, ginekolozi, akušeri, neonatolozi, pedijatri, dok su skupove finansirali brojni sponzori iz cele zemlje.

“Te žene, koje nisu regularno školovane za medicinske sestre, ne smeju da se bave patronažom. One odlaze u kuće i obrađuju bebama pupčanik, nose ih, kupaju, bave se poslom za koji nisu obučene, a često nemaju sterilne uslove i mogu dovesti život deteta u opasnost. Godinama pričamo o prekvalifikovanim sestrama koje rade sve i svašta, ali niko od nadležnih ne reaguje. Napravljen je propust kad su se akreditovale privatne škole, u kojima se polažu ispiti iz oblasti zdravstva, što je najveći apsurd. Nažalost, nikad nećemo otkriti posledice koje su nastupile radom takvih osoba, jer ljudi o tome ćute, savijaju glavu”, priča za Nova.rs Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije.

Naglašava da postoje fantomske škole za prekvalifikacije, ali da tu pojavu, očigledno, niko ne može, ili ne želi da kontroliše.

“Ministarstvo zdravlja treba da sastavi pravilnik, u kojem će pisati ko može da se zaposli u državnom zdravstvu, jer privatnici ne primaju prekvalifikacije. Moramo da reagujemo pre nego što se desi neka tragedija. Ako bebom barata osoba koja je neuka, može doći do velikih problema. Pacijent danas treba da pita sestru da li je regularno završila školu ili nije, a kad svoju bebu majka daje u ruke patronažnoj sestri, takođe mora da proveri njeno obrazovanje, licencu, stručnost. U moru raznih incidenata u našem društvu, međutim, niko neće da se fokusira da ovo reši. U bolnici, u kojoj sam nekada bila zaposlena, jedna žena je godinama radila kao čistačica, a sada je babica. Sve je postalo novac i biznis, sve može da se kupi i proda, a pod tom parolom srljamo u propast”, zaključje Ilić.

Podsetimo, buru u javnosti, na društvenim mrežama, ali i u zdravstvenim krugovima, podigla je priča o Melisi Osmanović iz Niša, koja već godinama privatno radi kao patronažna sestra. Ona od 2016. pod okriljem svog udruženja “Kluba za bebe, trudnice i mame”, organizuje panele, škole za trudnice, kurseve o dojenju i odgoju novorođenčadi. Takođe, ženama koje su članice, pričala je o svom poslu u GAK Niš i u privatnoj poliklinici “Lajf Impuls”, dok su direktori ovih ustanova negirali da je ona njihova zaposlena. Ispostavilo se da Melisa nije upisana u Komoru medicinskih sestara, da radi bez licence, ali da njen rad finansijski podržava gradska uprava u Nišu. Do objavljivanja ovog teksta iz niške gradske uprave nisu odgovorili na pitanja Nova.rs o doniranom novcu i saradnji sa Melisom Osmanović.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli podneće krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu protiv šesnaestogodišnjaka iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Policija je kod jedne napuštene fabrike pronašla više paketića sa oko 66 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i oko 20 grama materije za koju se sumnja da je ekstazi koje je, kako se sumnja, šesnaestogodišnjak tu sakrio.

Takođe, prethodno je u pretresu kuće u kojoj živi, u njegovoj jakni, nađeno oko 10 grama praha za koji se sumnja da je amfetamin i oko tri grama materije za koju se sumnja da je ekstazi.

Izvor: Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. mart

Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala Sombor, organizovaće 29. marta, u Sportskom centru „Soko“ u Somboru, Sajam zapošaljavanja. Kako saznajemo iz NSZ-a, sajam će trajati od 11 do 13 sati, a prijave za učešće poslodavaca mogu se dostaviti do 25. marta.

“Pozivaju se poslodavci koji imaju potrebe za zapošljavanjem novih kadrova da prijave svoje učešće na sajmu i na ovaj način ostvare direktan kontakt sa kandidatima za zapošljavanje. Ova manifestacija se realizuje kao klasičan sajam, poslodavci imaju svoje štandove koje obezbeđuje organizator, a predstavnici poslodavaca obavljaju razgovore sa kandidatima i ujedno prezentuju firmu sa pratećim reklamnim materijalom. Na sajmu se očekuju tražioci zaposlenja svih profila, zanimanja i stepena stručne spreme.Učešće na sajmu je besplatno i ovo je jedinstvena prilika susreta ponude i potražnje na tržištu rada”, saopštili su u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Prijave za učešće poslodavaca na sajmu mogu se dostaviti putem telefona 025/464-013; 025-464-000, ili putem mejla Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Sajam je otvorenog tipa i na sajam zapošljavanja mogu doći ne samo nezaposlena lica, već i svi oni koji traže promenu zaposlenja ili neki dodatni posao.

Izvor: RadioApatin.com

Službenici Policijske uprave iz grupe za suzbijanje ekološkog kriminala ovih dana su somborskom Osnovnom javnom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu protiv 56-godišnjeg odgovornog lica Lovačkog udruženja iz Sonte, zbog postojanja sumnje da je počinio krivično delo neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću i nedozvoljenog trgovanja.

Kako se navodi u policijskoj informaciji, lovac iz Sonte se tereti da je tokom prethodne tri godine u neregistrovanim objektima lovačkog udruženja uzgojio 3.620 fazana čija se vrednost procenjuje na 2.617.000 dinara i prodao ih kupcima u okolini Novog Sada, koji su novac iz ove transakcije uplaćivali na račun lovačkog udruženja u Sonti. Kako je u celu priču „upetljano“ i sonćansko Lovačko udruženje, policija je u svom saopštenju navela da i tom udruženju, kao pravnom licu, takođe sleduje krivična prijava.

Poznavaoce prilika u lovstvu na zapadu Bačke ovakav slučaj nije iznenadio pošto, tvrde, ovo nije usamljen slučaj da se lovačka udruženja upuštaju u ovakav vid kršenja odredbi Zakona o lovstvu i drugih zakonskih akata koji tretiraju uzgoj fazanske divljači.

- Na stranu što se deo lovaca iz Sonte pod, najblaže rečeno čudnim okolnostima, svojevremeno izdvojio iz apatinskog Udruženja koje ima i svoje sekcije za Prigrevicu i Svilojevo, ali ako je sve ovo tačno onda je nesumnjivo prekršen zakon – kaže za „Dnevnik“ sagovornik, lovac iz Apatina, koji je insistirao na anonimnosti. – Naime, za razliku od nekadašnjih vremena, lovačka udruženja ne mogu sama da formiraju klasične fazanerije u kojima bi se ptice razmnožavale, već fazansku divljač moraju da kupuju od registrovanih farmi, nakon čega fazane smeštaju u takozvana prihvatilišta, pojašnjava naš sagovornik.

Prihvatilišta mogu biti pasivna ili aktivna, odnosno kupuju se jedinke dovoljno velike da se nakon aklimatizacije puštaju u lovišta ili se kupuju manji fazani koji se hrane i neguju do uzrasta neophodnog za puštanje u prirodu, priča lovac i citira stručne radove po kojima fazanerija koja radi po zakonu, da bi bila komercijalno isplativa, mora tokom godine da uzgoji najmanje 30.000 fazana.

Izvor: dnevnik.rs

Promocija Časopisa za kulturu i umetnost “Umetnost pre svega” se planira za ponedeljak, 11. 03. 2024. godine, s početkom u 17 časova, u prostorijama Galerije Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na adresi Laze Kostića 5.

Učesnici:

Uglješa Colić, urednik časopisa
Nebojša Vasić, saradnik časopisa, kustos
David Kecman, saradnik časopisa, pisac i kritičar
Slađana Dragičević Trošić, moderator

Sportski savez grada Sombora poslao nam je Izveštaj sa upravo održanog Opštinskog školskog takmičenja u rukometu za učenike/ce osnovnih i srednjih škola. Takmičenje je održano u organizaciji Saveza, pod pokroviteljstvom grada Sombora i uz tehničku podršku Sportskog centra Soko i Rukometnog kluba Sombor.

U pionirskoj konkurenciji prvo mesto u obe konkurencije pripalo je učenicima Osnovne škole Bratsvo Jedinstvo iz Sombora, dok je drugoplasirano mesto, takođe, u obe konkurenciji pripalo Osnovnoj školi 22. oktobar iz Bačkog Monoštora.

U konkurenciji srednjoškolaca najbolja je bila Srednja ekonomska škola u muškoj, odnosno Srednja medicinska škola dr. Ružica Rip u ženskoj konkurenciji.

Prvoplasirane ekipe su stekle pravo učešća na Okružnom prvenstvu koje će se održati u Sivcu, u sredu 19. i 20. marta ove godine.

Izvor: somborsport.org

Udruženje sportskih ribolovaca “Bucov” Apatin 12. maja 2024. godine organizuje prvi “Tostolobik kup”. Takmičenje će se održati u rukavcu Dunava, na takmičarskoj stazi kod restorana “Plava ruža” a kotizacija iznosi 2.500 dinara po takmičaru. Organizatori su za najbolje pojedince obezbedili vredne robne nagrade i pehare. Pećace se u četiri sektora po petnaest takmičara, a nakon takmičenja biće organizovan ručak za sve ribolovce.

Skup takmičara je zakazan za 7.30, a pola sata kasnije takmičari će krenuti na poziciju kako bi se pripremili za takmičenje koje počinje u 9 i traje do 14 časova. Svaki takmičar peca na maksimalo dva štapa, a broj rezervnih štapova nije ograničen. Ribolovci sami biraju kojim sistemom će da pecaju, na plovak ili dubinski, a na sistemu ne sme da bude više od dve udice. Takmičari sami obezbeđuju tablete i primame i moraju da poštuju prostor svoga boksa, koji će biti obeležen. Ukoliko žele, učesnici mogu da pomognu jedan drugom oko merediranja ribe, a takmičari su dužni da ribu iznesu na vaganje do sudija i lično pogledaju kilažu. Bodovaće se samo tostolobik, a ostale vrste ulovljenje ribe neće biti vagane. Maksimalan broj takmičara je 60, a prijave i dodatne informacije se mogu dobiti putem telefona na broj 064/233-5401.

Izvor: Radio Dunav