Sombor.info

Minimalne zarade se značajno razlikuju širom Evrope. Oko 12,8 miliona radnika u 22 zemlje EU zarađuje minimalnu ili još manju platu, piše Euronews pozivajući se na podatke Eurostata. Oko trećine zaposlenih sa minimalnom platom nije imalo povišicu od jula prošle godine, a u četiri zemlje nije bilo povećanja plate za radnike na minimalcu u celoj protekloj godini.

Dakle, od januara 2026. koje evropske zemlje imaju najviše minimalne zarade? Koliko vrede ove plate u pogledu kupovne moći? I kako se rangiranje menja kada se uporede nominalni iznosi u evrima sa kupovnom moći?

Među državama članicama EU, mesečna bruto minimalna zarada kreće se od 620 evra u Bugarskoj do 2.704 evra u Luksemburgu. Kada se uračunaju zemlje kandidati, Ukrajina je izuzetak sa 173 evra, a sledi je Moldavija sa 319 evra - piše Nova ekonomija.

Pet zemalja ima minimalne plate iznad 2.000 evra. Pored Luksemburga, to su Irska (2.391 evra), Nemačka (2.343 evra), Holandija (2.295 evra) i Belgija (2.112 evra).

Ispod ove gornje grupe, Francuska ima 1.823 evra, a Španija pada na 1.381 evra, što ističe koliko se nivoi razlikuju čak i između susednih zemalja.

Eurostat stoga grupiše minimalne plate u tri kategorije: iznad 1.500 evra, između 1.000 i 1.500 evra i ispod 1.000 evra.

Španija, Slovenija, Litvanija, Poljska, Kipar, Portugal, Hrvatska i Grčka spadaju u ovu srednju grupu. Razlike između njih su relativno male.

Kako stoje kandidati

Od 29 zemalja — 22 članice EU i sedam kandidata — minimalna plata je ispod 1.000 evra u 15 zemalja. Sve zemlje kandidati za EU ​​spadaju u ovu najnižu grupu. Uključeno je i nekoliko istočnoevropskih zemalja.

Na primer, minimalna plata iznosi 924 evra u Češkoj, 838 evra u Mađarskoj, 795 evra u Rumuniji, 654 evra u Turskoj i 517 evra u Albaniji. Tri zemlje kandidati za članstvo imaju veće minimalne plate od Bugarske. Mesečna bruto minimalna plata u Srbiji na početku 2026. godine je 774 evra, prema podacima Eurostata.

Veći minimalac od Srbije imaju Letonija, Rumunija, Mađarska, Estonija, Slovačka, Češka, Malta, Grčka, Hrvatska, Portugal, Kipar, Poljska, Litvanija, Slovenija, Španija, Francuska, Belgija, Holandija, Nemačka, Irska i Luksemburg.

Manji imaju Crna Gora, Turska, Bugarska, Severna Makedonija, Albanija, Moldavija i Ukrajina.

Prilikom poređenja minimalnih plata u različitim zemljama, standard kupovne moći (PPS) je važan jer se troškovi života značajno razlikuju. Kada se prilagode kupovnoj moći, razlike u platama između zemalja postaju mnogo manje nego u nominalnom iznosu.

PPS nudi pravednije poređenje korišćenjem veštačke valute koja odražava ono što ljudi zapravo mogu da kupe u svakoj zemlji, ujednačavajući stvarnu kupovnu moć u poređenju sa strogim izrazima vrednosti u evrima.

Jedan PPS je veštačka jedinica koju koristi Eurostat a kojom se, u teoriji, može priuštiti ista potrošačka korpa roba i usluga u svakoj zemlji.

Imajući to u vidu, u 22 zemlje EU, minimalna plata se kreće od 886 PPS u Estoniji do 2.157 PPS u Nemačkoj. Radi poređenja, minimalna plata u Srbiji izražena u PPS je 1.105.

Gledano prema PPS, minimalac u Srbiji je veći nego na Malti, u Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bugarskoj, Češkoj, Letoniji, Estoniji i Albaniji.

Iako se rangiranje neznatno menja, prvih devet zemalja ostaje isto i u evrima i u PPS-u.

Ne postoji zakonska minimalna plata u Italiji, Austriji i tri nordijske zemlje: Švedskoj, Danskoj i Finskoj.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 12 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a osam lake telesne povrede. Zadržano je 13 vozača, 10 zbog vožnje pod dejstvom alkohola, dva zbog nasilničke vožnje i jedan vozač zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a tri su lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, a zbog nasilničke vožnje i zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci po jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe lakše povređene. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača.

Na području opštine Кula evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Dva vozača su zadržana zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Napisano je 159 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdat je 391 prekršajni nalog.

Obaveštavamo građane da će rok za podnošenje prijave za upis bespravno izgrađenih objekata, zbog velike zainteresovanosti, biti produžen za tri dana, što znači da se prijave mogu podnositi do nedelje, 8. februara 2026. godine u ponoć.

Za sve građane koji nisu u mogućnosti da samostalno izvrše prijavu putem digitalne platforme – na linku svojnasvome.gov.rs, pravna i tehnička pomoć biće omogućena u zgradi Gradske uprave – Županija, u sobi broj 9 u prizemlju i sobama 142, 146 i 148 na prvom spratu u sledećim terminima:

• petak, 6.2.2026. godine od 8 do 18 časova
• subota, 7.2.2026. godine od 8 do 15 časova
• nedelja, 8.2.2026. godine od 8 do 24 časa.

Na savet roditelja da završi srednju školu koja će joj obezbediti zanat u rukama, Marija Marinković (26) iz Srpskog Miletića završila je SŠ „Sveti Sava” u Somboru, smer „Lične usluge – Frizer”.

Premda se u prvi mah nije bavila odabranim pozivom, našu sagovornicu to nije sprečilo da se najzad usmeri na stečeni zanat, te se poslednjih šest godina isključivo njime i bavi - piše Dnevnik.

Marija je najpre tri godine radila kao frizerka od kuće, a onda je pre tri godine, uz subvencije Opštine Odžaci za nove preduzetnike, otvorila salon u svom rodnom mestu pod nazivom „Beauty studio M. Marija”.

– Prijatelji i roditelji su me nagovarali da odem u Odžake i tamo otvorim salon, ali ja sam htela u svom selu da imam nešto svoje kako bih u njemu i ostala – priča nam mlada preduzetnica. – Ceo život sam u Srpskom Miletiću, dosta toga me vezuje za selo i nikad nisam ni mislila da ću morati da odem odavde.

Kao i svaki početak i Marijin je bio težak, s tim da ih je ona praktično imala dva. Ipak, uspela je da pregura najteže momente, a danas, nakon ukupno šest godina, njeni sugrađani se i dalje čude što je uspela da opstane u poslu.

– Nekim meštanima je jako neobično što još uvek radim, jer su se ranije frizerke u selu zadržavale najduže do dve godine, pa su mislili da neću ni ja potrajati dugo. Međutim, ja svašta ubacujem od ponuda, pa tako, osim frizeraja koji mi je osnova, nudim i kozmetičke tretmane, šminkanje, masaže, depilaciju... Sad imam mušterije od sedam do 77 godina, a neki od njih su toliko redovni da kažu kako kod kuće više nemaju ni šampon – kaže s osmehom Marinković.

Budući da je mlada i jedina s pomenutim zanatom u svom mestu, Marija se trudi da nudi kvalitet kojim će privući klijentelu.

– Kada ste jedini imate veću želju da napredujete. Uvek treba verovati u sebe i imati nešto svoje. Ugradila sam sebe u ovaj posao jer sam znala šta i koliko mogu – zaključuje naša sagovornica.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 5. februar

Nova studija SZO sugeriše da je više od sedam miliona slučajeva raka u 2022. moglo da bude sprečeno. Skoro 40 odsto svih slučajeva te godine uzrokovano je faktorima ponašanja i okoline koje možemo promeniti.

„Sada imamo informacije da sprečimo rak pre nego što počne“, rekla je Izabel Soerdžomataram iz Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), prenosi DW.

Obraćajući se novinarima prošle nedelje, ona i njen kolega Andre Ilbavi predstavili su nalaze studije koja je obuhvatila 36 vrsta raka u 185 zemalja. Njih dvoje su koautori studije i objavili su rezultate u medicinskom časopisu Nature Medicine 3. februara 2026.

Na početku studije je statistika, a ona podjednako upečatljiva, kao i Soerdžomataramina uvodna tvrdnja: 7,1 milion novih slučajeva raka povezano je s onim što je poznato kao „promenljivi faktori rizika“ (modifiable risk factors, MRF) – dakle stvarima ne koje možemo da utičemo, odnosno da ih promenimo, poput konzumiranja duvana ili alkohola. To je 37,8 odsto od ukupno 18,7 miliona novih slučajeva raka u 2022. godini.

Istraživanje uticaja koje imaju MRF nije novost. Odavno znamo da kancerogeni mogu biti i prekomerna težina i gojaznost, zagađenje vazduha, kao i prisustvo različitih toksina u životnoj sredini, a tvrdnja da se rak može „sprečiti pre nego što počne“ zavisi i od mnogih drugih faktora, poput pristupa zdravstvenim resursima – što nije moguće svuda u svetu.

Detalji ove nove studije pružaju, međutim, uvid u efekte promenljivih faktora rizika koji se mogu razlikovati u zavisnosti od regiona, ali i pola.

Autori su razmatrali 30 takvih faktora, uključujući duvan, alkohol, zagađenje vazduha i izloženost toksinima poput azbesta na poslu, kao i:

• visok indeks telesne mase (BMI),
• nedovoljna fizička aktivnost,
• bezdimni duvan i betel orah (koji se konzumira žvakanjem),
• određeni načini dojenja i
• ultraljubičasto zračenje (UVR).

I, po prvi put u studiji koja uključuje promenljive faktore rizika, istraživači su uključili i infektivne agense, kao što su hepatitis B i humani papiloma virus (HPV).

Nivo karcinoma povezanih s HPV-om koji se mogu sprečiti u određenim regionima „ostaje visok“, navodi studija.

HPV čini globalno najveći udeo karcinoma koji se mogu sprečiti kod žena – uprkos dostupnosti HPV-vakcina, koje su se pokazale kao veoma efikasne u zaštiti od raka grlića materice. Ali „oklevanje kada je reč o toj vakcini veoma je prisutno“, kaže koautor studije Andre Ilbavi.

„U zemljama s višim prihodima – Australija je jedna od njih – rak grli-a materice je skoro iskorenjen i trenutno ne na nivou od pet slučajeva na 100.000 [ljudi]“, kaže Izabel Sordžomataram.

„Ipak, kada pogledamo Latinsku Ameriku, ali i podsaharsku Afriku, tu problemi ostaju. Rak povezan sa HPV-om, posebno rak grlića materice, tamo je i dalje veoma prisutan“, dodaje naučnica.

Novi uvid u prevenciju karcinoma kod žena i muškaraca
To što se studija bavila i uticajem infektivnih agenasa otkrilo je nove informacije o karcinomima kod žena – ali isto tako i varijacije u poređenju s muškarcima. Istraživači se nadaju da će to pomoći u poboljšanju mera prevencije raka.

Utvrđeno je da su kod žena najveći broj karcinoma koje je preventivno bilo moguće sprečiti izazvale infekcije – ukupno 2,7 miliona slučajeva (29,7 odsto). Kod muškaraca su to bili faktori rizika u ponašanju, poput pušenja duvana – ukupno 4,3 miliona slučajeva (45,4 odsto).

Dublje istraživanje podataka o raku pluća, koji je jedan od najčešće dijagnostikovanih karcinoma i kod žena i kod muškaraca (pored raka dojke, debelog creva i prostate), otkriva na koji način je uticaj faktora MRF sličan, ali im je efekat drugačiji.

Naime, kod oba pola, su duvan, zagađenje vazduha i izloženost na radu pripisani slučajevima raka pluća u gotovo podjednakoj meri. Ali dok je kod muškaraca bilo 1.326.453 slučaja raka pluća, taj broj je kod žena bio znatno manji: 477.869.

Sprečivi karcinomi zahtevaju „ciljane intervencije“

S obzirom na to da Globalna opservatorija za rak predviđa da će broj slučajeva kancera do 2045. porasti za više od 50 odsto, istraživači u svom radu pišu da „taj teret rasta naglašava hitnu potrebu za efikasnim strategijama prevencije“, ali i naglašavaju da bi se „mnogi slučajevi mogli sprečiti ciljanim intervencijama“.

U studiji se malo govori o 62,2 odsto slučajeva raka koji se nisu mogli pripisati sprečivim MFF-ovima.

Ali, Suzet Delalož, specijalistkinja za rak dojke i prevenciju raka u francuskoj istraživačkoj bolnici „Gistav Rusi“, za DW ipamk ocenjuje da ova nova studija predstavlja „ključni doprinos oblikovanju globalnog, na podacima zasnovanog pristupa prevenciji raka“.

Delalož, koja nije bila uključena u studiju, objašnjava da, iako je studija istakla da je slučajevi kancera „u velikoj meri oblikovani geografskim, društvenim, ekonomskim i kulturnim determinantama, [...] akcije na nivou pojedinca ostaju neophodne za ublažavanje njihovih dubokih efekata“.

A što se tiče samih autora studije, oni naglašavaju da će buduće mere za prevenciju raka sve više morati da se bave različitim efektima na žene i muškarce, kao i da se prilagode, odnosno odgovore na različite društvene i ekonomske kontekste u različitim zemljama i regionima.

Crni radijatori su hit ove zime.

Crni radijatori su poslednjih godina postali pravi hit na društvenim mrežama. Vlasnici stanova i kuća tvrde da „greju jače“ i da pomažu u smanjenju računa za grejanje, pa se ovaj trend često predstavlja kao jednostavan trik za uštedu, posebno u vreme rasta cena energenata.

Ideja je naizgled logična: crna boja bolje apsorbuje i emituje toplotu. Zbog toga su mnogi poverovali da će bojenjem radijatora u crno dobiti topliji dom uz manju potrošnju energije. Neki ljudi na forumima na internetu čak tvrde da su osetili razliku nakon farbanja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se taj princip pogrešno primenjuje na kućne radijatore.

Prema podacima portala „Best Heating“, razlika u toplotnoj emisiji između mat crnog i belog radijatora iznosi svega oko 1 odsto, što je u praksi gotovo neprimetno i nema realan uticaj na bolje grejanje i visinu računa.

Slično tvrdi i britanska organizacija „Energy Saving Trust“, koja navodi da bojenje radijatora u crno ne donosi merljivu uštedu energije. Razlog je jednostavan: radijatori većinu toplote ne prenose zračenjem, već konvekcijom – zagrevaju vazduh koji zatim cirkuliše prostorijom, a boja površine tu ima vrlo mali značaj - piše alo.rs.

Energetski stručnjaci ističu da crni radijator tehnički može biti neznatno efikasniji, ali je razlika toliko mala da se u stvarnim uslovima ne može primetiti. Prava ušteda zavisi od sasvim drugih faktora: izolacije doma, zaštite od promaje, ispravnosti sistema grejanja i stanja samih radijatora.

Dodatno upozorenje odnosi se na preterano farbanje – deblji slojevi boje mogu čak smanjiti efikasnost radijatora jer stvaraju izolacioni sloj. U tom slučaju, efekat može biti suprotan od željenog.

Kod električnih radijatora situacija je još ozbiljnija. Stručnjaci upozoravaju da bojenje može oštetiti elektronske komponente, smanjiti efikasnost uređaja, predstavljati bezbednosni rizik i čak poništiti garanciju proizvođača.

Pranje veša na niskim temperaturama – 30 ili 40 stepeni – postalo je standard u mnogim domaćinstvima. Eko programi štednje energije i deterdženti koji obećavaju čistoću u hladnoj vodi čine ovakav način pranja primamljivim. Ipak, pitanje koje sve češće postavljaju stručnjaci glasi: koliko je to zaista higijenski?

Ko preživljava u hladnoj vodi

Istraživanja objavljena u časopisima kao što su Journal of Applied Microbiology i PLOS ONE pokazuju da niska temperatura ne eliminiše sve bakterije. Mikroorganizmi poput E. coli, Staphylococcus aureus i enterokoka mogu preživeti čak i pranje na 40 stepeni, naročito kada se veš meša sa drugim komadima koji dolaze u kontakt sa telesnim tečnostima.

Stručnjaci ističu da prisustvo bakterija ne znači automatski i opasnost po zdravlje, ali rizik raste kod određene odeće i u domaćinstvima sa decom, osobama sa oslabljenim imunitetom ili bolesnim ukućanima, prenosi Nova.

Koji veš zahteva višu temperaturu

Donji veš, peškiri, posteljina i dečja odeća spadaju u grupu tekstila koji bi trebalo prati na 60 stepeni. Razlog je jednostavan – oni dolaze u direktan kontakt sa kožom i telesnim tečnostima, a pranje na višim temperaturama značajno smanjuje prisustvo potencijalno opasnih mikroorganizama.

Suprotno popularnom mišljenju, svakodnevno pranje na 90 stepeni nije neophodno – osim u posebnim situacijama, poput bolnica ili tokom epidemija.

Mašina za veš kao leglo bakterija

Još jedan faktor koji treba imati na umu jeste sama veš-mašina. Vlažno okruženje, ostaci deterdženta i niske temperature pogoduju stvaranju biofilma u gumi vrata, fioci za deterdžent i cevima. Loše održavane mašine mogu preneti bakterije i plesni na čisti veš.

Stručnjaci savetuju da se mašina povremeno opere prazna na visokoj temperaturi, uz sredstvo za čišćenje, kako bi se uklonile naslage i mikrobi.

Kako uskladiti higijenu i štednju energije

Dobra vest je da niske temperature nisu same po sebi problem. Odeća koja ne dolazi u kontakt sa intimnim delovima tela ili nije vidljivo zaprljana može se bezbedno prati na 30 ili 40 stepeni.

Ipak, za higijenski osetljiv veš zdravlje treba staviti na prvo mesto. Kombinacija različitih temperatura, redovno čišćenje mašine i selekcija veša ključni su za sigurnost i čistoću.

Zaključak stručnjaka je jasan: niska temperatura može biti praktična i ekološki prihvatljiva, ali za donji veš, peškire i posteljinu zlatni standard ostaje 60 stepeni.

U Sivcu će u subotu, 7. februara 2026. godine, biti održan šesti po redu „Čvarak fest“, tradicionalna gastronomska manifestacija posvećena jednom od najprepoznatljivijih vojvođanskih specijaliteta.

Program počinje u 10 časova, nakon čega će, posle svečanog otvaranja, posetioce očekivati bogat kulturno-umetnički i gastronomski sadržaj. Manifestaciju će upotpuniti nastup Tamburaškog orkestra „Još ovu noć“, kao i pesma i igra Folklornog ansambla Doma kulture Sivać i gostujućih kulturno-umetničkih društava.

Centralni deo manifestacije biće takmičenje u pripremi čvaraka, u okviru kojeg će majstori iz različitih krajeva pokazati svoje umeće. Proglašenje pobednika planirano je u 14 časova.

Organizatori „Čvarak festa“ su Mesna zajednica Sivac, Turistička organizacija opštine Kula i Opština Kula. Prijave za učešće mogu se izvršiti putem telefona 025/711-131 i 065/371-1131.

Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ Sombor, u nedelju, 1. februara, organizovalo je tradicionalno „Veliko somborsko bunjevačko prelo“.

Na samom početku, prisutne su pozdravili predsednik UG „Bunjevačko kolo“, Dejan Parčetić i predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Кujundžić Ostojić.

U okviru zabavnog programa nastupili su taburaški orkestar „Muštuluk“, Strahinja Rašić – harmonika i vokalna solistkinja Zorana Iđuški, a tokom kulturno – umetničkog nastupa prikazan je splet bunjevačkih igara, koji je izveo GКUD „Ravangrad“, a tradicionalno je održan i izbor za „Najlepšu prelju“.

Događaju su ispred lokalne samouprave prisustvovali članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić i pomoćnik gradonačelnika za oblast prava nacionalnih manjina i verskih zajednica Silard Janković.