Sombor.info

Kupci vrlo često biraju automobil po izgledu, dizajnu, mnogi vozači smatraju da je kvalitet kod današnjih automobila skoro pa izjednačen, pa tako daju prednost vizuelnom utisku, opremi. Posle nekog vremena, kada požele noviji, moderniji auto, shvate da ne mogu da prodaju polovnjak koji imaju, a mislili su da se taj model dopada većini kupaca. Ponekad nije neobičan dizajn ono što odbija potencijalne kupce, već i nepoverenje prema određenim markama.

1. Ssangyong

Ssangyong je korejska marka automobila koja ima dugu tradiciju u proizvodnji SUV-ova, i maksimalno su iskoristili svoju dugogodišnju saradnju sa Mercedesom, od kojeg su uzimali motore, menjače i prenos preko svih točkova. Kupci pomisle da je Mercedesov motor garant kvaliteta, ali i mogućnost relativno lake dalje prodaje! Međutim kad oglase Ssangyong Rexton telefon ne zvoni. Kada znatno spuste cenu, počnu da se javljaju znatiželjni kupci (koji to nisu) sa čudnim pitanjima, jer nije im jasno zašto je cena tako povoljna, a auto ima toliko mnogo opreme, snažan motor, veliku karoseriju. Svako dalje spuštanje cene, dovodi do još čudnijih pitanja. Ljudi misle da je to kineski auto, i time opravdavaju povoljnu cenu. Enterijer nije naročito originalan, a nije posebno ni dopadljiv, pa i to delimično odbija kupce. Ako probaju da se savetuju sa svojim majstorom, mehaničari u prvi mah ne žele da priznaju da nemaju blage veze koji je to model Rexton, nisi sigurni da li su ga ikada videli, a tek ne znaju, da li njihova dijgnostika uopšte može da čita kompjuter tog “kineza”.

Najviše odbija kupce dizel motor od 2.7 litara! Svima se dopada što ima 165 KS, ali niko ne želi da plaća registraciju od 85.000 dinara za auto iz 2005.godine. Ne pomaže ni niska cena od oko 4.000 evra! Auto ne možete da prodate godinama……

 2. Suzuki Liana

Suzuki Liana je još jedan model koji je skoro pa nemoguće prodati. Za Suzuki kupci u Srbiji znaju da je japanska marka, ali mnogi vozači imaju podozrenju prema ovom brendu, posebno jer mehaničari nisu oduševljeni kvalitetom Suzukijevih automobila. Liana nema neki atraktivan dizajn, to je porodični auto, sa velikim prtljažnikom, ali je prostrana, i košta relativno malo. Prosečne cene su 2.500 evra za neko 2005.godište, pa samim tim ovaj model spada u najjeftnije japanske automobile C segmenta, ali ni to ne vredi, prosto kupci beže od ovog modela. Suzuki zaista ima loš kvalitet i motora, i limarije, i menjača, ali Liana je Made in Japan, i za nijansu je kvalitetnija od Suzukijevih modela koji se prave u Mađarskoj, koji nikako nisu za preporuku. Za razliku od Rextona koji je vrlo dobar SUV, sa kvalitetnim motorom, ozbiljnim 4 x4 prenosom, Liana ima motore koji nisu naročito pouzdani. Moj vam je savet preskočite Suzuki, ne samo jer im delovi nisu jeftini, nego jer je to najnepouzdaniji japanski auto, a Liana zbog svog dizajna dodatno odbija kupce. Dakle nemojte razmišljati o kupovini ovog modela!

 3. Daewoo Leganza

Daewoo Leganza je neki kažu “venčanica”! Ali ja se ne slažem, jer venčanicu možete da prodate, naravno ispod cene, ali Leganzu ne! To je prosto nemoguća misija! Loša ponuda delova, mali broj servisa koji rade Deawoo, marka koja u Srbiji nikada nije bila popularna, a osim toga žedni benzinski motori nikako ne privlaće one sa tanjim džepovima! Ne pomaže ni prosečna cena od 2.500 evra za model iz 2003.godine! Iako za taj novac ne možete kupiti ni jedan tako dobro opremljen auto, i ni jedan model iz D segmenta, kupaca za ovaj model prosto nema i nema. Kada vlasnici spuste cenu, onda kupce još dodatnu odbiju od tog modela, jer se onda oni pitaju a šta sve nedostaje ovom automobilu? Mehaničari nikako ne vole Daewoo, i nećete dobiti ni od majstora pozitivno mišljenje o ovom inače solidnom automobilu, koji nudi zavidan nivo komfora, i sasvim korektne performanse.

Čak su im i motori dosta pouzdani, kao i menjači. Ali imati auto koji ne možete da prodate prosto nije mudar izbor, jer ponuda polovnjaka na tržištu je velika, i prosečan Srbin će radije kupiti mnogo manji, nebezbedniji, lošiji Fiat Punto, jer njega majstor ume da popravi! Tu je i strah od nedostatka delova, koji je manje – više opravdan. Enterijer je dopadljiv, podseća na neke luksuznije japanske automobile. Finalna obrada je dosta dobra, a oprema bogata. Ipak kupci ne smeju da kupe ovaj auto. Preskočite ga i vi.

 4. Rover 75

Rover 75 je prelep automobil, čak ima i čuvene BMW motore, ali kupci kao po naredbi beže od njega! Redizajnirana verzija nakon 2004. godine je primetno kvalitetnija i pouzdanija, ali tržište prosto nije dobro prihvatilo ovaj model, čak i u Engleskoj. U oglasima ima ovih modela, ali je prodaja prosto nemoguća! Delove nije lako pronaći, a često su im cene paprene! Broj servisa koji radi Rover u Srbiji je mizerno mali, a kupci sa tanjim džepom beže i od BMW motora sa lancem, koji nije jeftin za zamenu. Sve u svemu, preskočite Rover, ali i model 75!

 5. Chery Tengo

Chery Tengo definitivno nije automobil koji lako može da se proda! Naprotiv, njega kupci zaobilaze kao da je to najgori auto koji postoji na tržištu. Iako modele iz 2010.godine možete kupiti za malo novca, niko se ne usuđeje da to učini. Kako je kineski Chery došao na tržište Srbije, tako su se preko noći i bez najave povukli, i ostavili vlasnike ovih automobila na cedilu! Nije bilo delova, kao što ih i sada nema! Mogu da se poruče, ali čeka se dugol, i cene nisu male. Preskočite Chery, a preskočite i najnovije modele ovog brenda koji se opet vratio u Srbiju, jer će opet kroz par godine nestati sa našeg tržišta! Prosto kineski automobili nisu dovoljno jeftini, a Srbi kada kupuju auto kupuju i marku, ali i žele brend za koji će imati servis, delove, sasvim opravdano!

 6. Renault Laguna II

Renault Laguna II je automobil koji ni jedan moj mehaničar ne želi da primi u servis. Da li znate zašto? Zato što je nemoguće valjano održavati ovaj model, stalno neki problemi sa elektronikom i elektrikom, kompjuterom, motorom. Jako ga je teško prodati.Možete je kupiti za samo 1.500 evra, ali nemojte!

Renult Laguna je posle Citroena C5 najudubniji automobil u srednjoj klasi. Takođe, spada u modele koji se i najviše kvare, pre svega je reč o problematičnoj elektronici i upravljačkom softveru. Od 2003.godine ti problemi su uglavnom rešeni, ali je Renault taj propust sa relativno skupim modelom papreno platio – gubitkom tržišta u ovom segmentu. Nova redizajnirana Laguna je nešto sasvim drugo, dobro prerađen i dorađen automobil bez onih početničkih grešaka koje su napravili pre 5 godina kada je ovaj model i predstavljen.

Polovnjaci sa preko 400.000 km nisu u cvetu mladosti, i zahtevaju ponekad i skupe popravke, kao što je remont turbine, ili zamena preskupih brizgaljki. Ako se radi o automobilu sa većom kilometražom, onda su i nepredviđeni kvarovi brojniji.

Renaultov menjač je prespor za moj ukus, sa relativno dugačkim hodovima, servo upravljač nije dovoljno direktan, a vozna dinamika ovog automobila će verovatno biti po mom ukusu kada budem imao više od 50 godina (ali nisam sasvim siguran).

Vozači koji ne mogu da priušte nov automobil, već moraju a kupe polovnjak, najčešće gledaju koliko će taj automobil da ih košta, dugoročno gledano, odnosno koliko će novca potrošiti na održavanje. Ako kupite Clio 1.2 za 2,500 evra star 15 godina, on će vas u narednih 5 godina sa održavanjem i kvarovima u proseku koštati između 1,000 i 1,500 evra. ako kupite Lagunu 1.9 DCI staru 15 godina, ona će vas u narednih pet godina koštati od 1,500 do 3,000 evra, sve zavisi šte će se sve pokvariti. Naši vozači, a i svi oni koji nemaju puno para, radije biraju da voze Clio, i da im nešto novca ostane u džepu. Zato Laguna košta manje nego Clio.

Kvarovi i problemi
Ćest problem dotrajalog turbo punjača je interkuler. Elektronika joj nije pouzdana, elektrika takođe: proverite podizače prozora, merače pritiska u gumama. Održavanje trapa Lagune nije preskupo, prosečno je nežan, i obavezno ga proverite pre kupovine! Elektronska kartica koja zamenjuje klasični ključ je nepouzdana i ona će vam često zadavati glavobolje.

Problem sa EGR ventilom i DPF-om su česti, kod loše održavanih primeraka.

Pod opterećenjem dolazi do proklizavanja kvačila kod dizela, izduvni sistem je sklon koroziji. Interkuler se takođe može pokvariti zbog kritičnog stanja turbine, nakon čega se pojavi dim i osetno padne snaga, preporuka čišćenja interkulera na 30 000 km. Kod motora 1,9 dCi često strada električna pumpa niskog pritiska koja dovodi gorivo iz rezervoara do pumpe visokog pritiska.

Popularni benzinac 1.8 nije bez mana i kvarova. Osetljivi su bobine, za svaki cilindar po jedna, a posebno posle pranja motora, upravljačka jedinica motora može da bude problem, a ponekad i klapna gasa, zbog čega motor nepravilno radi. Može da se desiti da usled nedovoljne količine benzina, otkaže potapajuća pumpa u rezervoaru. Kod benzinaca postoji i problem sa brizgaljkama, Sve ovo važi i za slabiji motor 1.6 16V. Menjač nije dugovečan, pa računajte na remont istog. Na prednjem trapu najčešće stradaju krajevi letve upravljača, a na zadnjem trapu slabu tačku predstavljaju silen blokovi, ali to je tako kod većine automobila u ovoj klasi. Stanje letve volana se najbolje vidi kada auto podignete na dizalicu- Tad možete videti koliko luft ima, i u kojoj meri curi ulje iz nje. Pore pregleda mehanike, elektronike, trapa, obavezno proverite da li je čitljiv broj motora, i da li su papiri od automobile koji gledate! Naravno, da može da se desi da auto bude legalan, a da ostanete bez njega! Često izvršitelji stave šapu na vozila, a notari da to ne proveravaju!

 7. Mercedes R klase

Da li je moguće da jedan Mercedes ne može da se proda? Da ga kupci ne žele? Itekako je moguće, jer ovaj model ima toliko odbojan dizajn, da većina kupaca ne bi vozila ovaj model sve da im ga neko i pokloni. Iako se jako teško prodaje, ne može da se kupi za par hiljada evra kao gore navedeni modeli. Skupo održavanje, a odbojan dizajn nisu nešto što ga preporučuje na tržištu polovnjaka! Preskočite ovaj automobil iako je Mercedes! Može da se kupi solidan primerak za oko 7.000 evra, neko 2008.godište! Najbolji izbor je dizelaš od 3.0 litra, ali je registracija za njega čak 85.000 dinara. Iako je ovo izuzetno bezbedan i kvalitetan auto, potrebno vam je više od godinu dana da bi imali prilike da ga prodate. Kupcima se ne dopada dizajn!

 8. Renault Thalia.

Ako imate ovaj automobil, a telefon ne zvoni ni godinu dana nakon što ste ga oglasili, mislim da je potrebno da zaključite da ste vlasnik automobila koji ne može da se proda. Dizajn je stvarno odvratan. Thalia se proizvodila u Turskoj, i vrlo je lošeg kvaliteta.

 9.Dacia Solenza

Dacia Solenza nije popularan model. Koliko god da je niska cena, kupci će oklevati. Iako to uopšte nije tako loš auto, čak mu je i limarija sasvim solidna i korektna, recimo puno je bolja nego kod Suzukija.

 10. Suzuki SX4

Suzuki SX4, su uglavnom birale žene, jedno vreme je bio popularan model. Danas to više nije, i jako se teško prodaje, morate puno da spustite cenu, da bi se javili prvi preprodavci, koji će vam ponudi naravno još manje. Preskočite ovaj auto!

 Izvor: najboljiauto.com

Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku.

Nisu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja.

Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’.

U Šekspirovim redovima ćete pronaći da ’budala misli da je mudra, a mudar zna da je budala’.

Za Konfučija je pravo znanje znati nivo svog neznanja.

Problem je mnogo veći

I Bukovski je voleo ovu temu i pisao je da je ’problem sveta što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su glupani puni samopouzdanja’.

Bukovski u stvari ovakvim razmišljanjem pokreće temu neznanja koje ima i te kakvu moć da pokrene niz problema. I, tu nije kraj. Moć neznanja i samopouzdanja koje ga prati je toliko, da je ušlo u sve tokove ekonomskog i političkog funkcionisanja, pa se još jedna misao može uzeti kao podrška – ‘samopouzdanje neznalica je jedna od najvećih katastrofa čovečanstva’.

Bernard Šo je procenjivao ljude ovako: ako ništa ne znaju, a misle da sve znaju, bio je siguran da je u pitanju politička karijera. I veliki Volter je zapisao kao svedok jednog događaja:

“Mora da je veoma neupućen jer odgovara na svako pitanje koje mu se postavi.“

Tako da se može zaključiti da se trend naznalica sa sigurnim nastupom nastavlja i danas. Međutim, danas ima i ime i naziva se ’efektom’ krštenim po dvojici psihologa Daningu i Krugeru sa Cornell Univerziteta koji su nakon nekoliko istraživanja izdvojili ispitanike koji su veoma teško nepristrasno sudili o sebi. I ne samo da nisu imali sposobnost da sebe realno procene, već su o sebi imali pozitivno mišljenje, tačnije o svojim sposobnostima.

Šta je Daning-Krugerov efekat?

U pitanju je, dakle, vrsta saznajne ili kognitivne pristrasnosti – neko ko nema znanja ili ne vlada određenim veštinama sebe ipak nerealno pozitivno ocenjuje i doživljava. I ne samo to, već sebe u tom smislu uzdiže u odnosu na druge.

Nije posebno teško u praksi prepoznati osobe sa Daning-Krugerovim sindromom:

Glasniji su u grupi (dok oni mudriji ćute)
Vode glavnu reč i nameću svoje mišljenje
Donose zaključke na osnovu neproverenih i često netačnih podataka
Nemaju sposobnost da sebe sagledaju ’spolja’ i zbog ovakve limitirane perspektive misle da su veoma sposobni i superiorni.

Dejvid Daning, jedan od utemeljivača ovog sindroma zapisao je:

„U mnogim slučajevima ovakva nesposobnost ove ljude ne čini dezorijentisanim, zbunjenim ili opreznim. Naprotiv. Oni su često blagosloveni neprikladnim samopouzdanjem podstaknuti nečim što im se čini kao znanje“

Samopouzdanje i neznanje u poslu

Ovakav ’poremećaj’ ili ’nemogućnost’ realnog sagledavanja i sebe i okoline, poslednjih godina je jedna od važnijih tema u poslovnim krugovima. Pored činjenice da je mnogo započetih biznisa i kompanija doživelo kratak vek upravo zbog Daning-Krugerovog efekta koga su ’emitovali’ njihovi osnivači, postoji još veći problem koji se tiče samog funkcionisanja timova i čitavih poslovnih struktura.

Kako ovakav sindrom i njegovi ’vlasnici’ mogu da utiču na posao i poslovne odluke?

Problem je neznanje, ali i to što osobe sa ovakvim ponašanjem ne znaju da ne znaju
Neznanje vodi u nekompetenciju, a sve zajedno vodi u neuspeh
Dominacija ’neznalica’ u odnosu na ’znalce’ koji su daleko tiši i skloni stalnom preispitivanju i učenju
Daning-Krugerov efekat može da prouzrokuje takve odnose da će oni veštiji i kompetentniji biti saterani na margine ili pak odstranjeni
Ove osobe nemaju sposobnost da spoznaju svoje neznanje i svoje greške što može da bude presuda poslu
Potreba da nameću svoje stavove i da ih zastupaju polovičnim argumentima, vodi u neku vrstu kontaminacije poslovnih timova, ali i šire, i toga nisu ni svesni
Daning-Krugerov efekat je posebno plodno tle pronašao u medijima, pogotovo u eri vladavine društvenih mreža gde su najglasniji i najuticajniji

Ovaj efekat može da bude opasan ako je u pitanju liderska pozicija. Recimo, osnivač kompanije nije sposoban da identifikuje sposobnosti i znanje drugih ljudi. I ne samo to. Teško prihvata činjenicu da neko drugi može da zna bolje ili da ima jasniju sliku o industriji ili poslu. Kao rezultat, ne zapošljavaj ljude koji su izazov i koji donose konstruktivne ideje. ’Ja sve već znam’ jasno će reći lider ponosni ’vlasnik’ efekta kakav je Daning-Krugerov.

Izvor: bonitet.com

Koliko dete spava u uzrastu od 2, 3 i 4 godine? Dužina i ritam spavanja menjaju se sa uzrastom deteta, prateći njegov razvoj i sazrevanje. Krajem prve godine bebino spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno Jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći. U ovom uzrastu deca prosečno spavaju 15 sati dnevno. Događa se da se dete, iako mirno zaspi, probudi usred noći i plače, što je posledica pojave snova koji ga plaše. Normalno je za ovaj uzrast. Plač može biti vezan i za nicanje zuba.

Koliko dete spava – da li dete spava dovoljno?

Postoje velike individualne razlike u dužini i ritmu spavanja u svakom životnom dobu. Veliki uticaj ima i okruženje u kome dete živi, navike, stavovi i ponašanje roditelja. Svako dete je ličnost za sebe, tako da nema saveta i metode koja odgovara svakoj bebi. Roditelji će najbolje proceniti šta njegovom detetu prija, a šta joj ne odgovara. Dnevna rutina je važna detetu, ona omogućava da se dete oseća sigurno i roditeljima olakšava svakodnevnu brigu o detetu.

Koliko dete spava u drugoj godini?

Deca vole da imaju stalni dnevni raspored spavanja, obroka, odlazaka u šetnju. Potrebno im je dovoljno sna. Ukoliko ne spava dovoljno dete postaje razdražljivo i plačljivo. Detetu od dve godine potrebno je od 11 do 13 sati sna noću. Ako se previše uzbudi (igra, glasna muzika, televizija), biće mu teško da zaspi.

Detetu je potreban san i tokom dana. Ukoliko nema svoju sobu, treba mu obezbediti miran kutak, u provetrenoj prostoriji bez duvanskog dima. Deca vole rituale pred spavanje. Potrebno je izabrati stalno vreme za spavanje. Izbegavati obilne obroke pred spavanje. Ušuškati dete u krevetu sa njegovom omiljenom igračkom. Prigušiti svetlo, otpevajte mu neku tihu pesmicu ili ispričajte kratku priču. Recite detetu da ste u blizini i da ćete doći ukoliko ste mu potrebni.

Mala deca se često puno razlikuju po navikama spavanja. Nikada ne kažnjavajte dete tako što ćete ga „terati da spava“. Ne dozvolite detetu da bude previše umorno. To će vam otežati da ga odvedete na spavanje. Pre spavanja smanjite igre sa puno trčanja i uzbudjenja i gledanje televizije. Promene u detetovim svakodnevnim navikama, dolazak nove bebe ili bolest mogu da utiču na navike spavanja.

Koliko dete spava u trećoj godini?

Trogodišnjacima je potrebno od 10 do 12 sati spavanja noću i ponekad i dvosatni dremež preko dana. Noćno buđenje deteta za neke roditelje predstavlja ozbiljni problem. Još gore je ako dete uveče ne želi da zaspi. Trogodišnje dete brine da će nešto propustiti ako zaspi. Ponekad se dete plaši da zaspi zbog brige da nećete biti stalno kraj njega.

Sve to mogu biti razlozi zbog kojih deca uveče ne žele u krevet. Mnogo dece u tom uzrastu spava u sobi svojih roditelja ili u bračnom krevetu. Jednostavnog pravila šta je ispravno i šta nije nema. Važno je da režim spavanja odgovara vama. Mnoga deca u krevetu roditelja prespavaju samo deo noći – kada se uplaše tada vam se pridruže. Teško ih je uveriti da ponovno zaspu u svom krevetu, neki roditelji to ni ne pokušavaju.

Koliko dete spava u 4. godini?

Četvorogodišnjoj deci potrebno je otprilike 11 do 12 sati spavanja noću. Većini je potreban još jedan kratak dremež tokom dana. Ako preko dana predugo spavaju ili uveče idu rano na spavanje to im može poremetiti noćni san; i inače se zbog svoje prevelike energije često bude prerano.

Većina dece uveče ide u krevet između sedam i devet. Decu tog uzrasta često je teško nagovoriti na spavanje; potrebno je držati se svakodnevne rutine i polaska u krevet u približno isto doba. Ako je dete do sada spavalo sa vama, a želite da se sada preseli u svoj krevet, budite strpljivi ali odlučni; najbolje je ići korak po korak. Lezite pored deteta, pročitajte mu priču, a zatim ga ostavite da samo zaspi. Obilazite ga, ako je potrebno, nekoliko puta dok ne zaspi. U ovom uzrastu deca često imaju strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta; ako dete želi, ostavite upaljenu lampu.

Izvor: trudnocaizdravlje.com

U nedelju 12.05.2024. u Vrbasu održana je 4. ulična trka na distancama od 5 i 10 kilometara kao i trka pripadnika vojske i policije na hiljadu metara.

Na trci 10 km. u svojim starosnim kategorijama prva mesta su istrčale Vesna Bjelan i Danica G. Firanj, druga mesta su osvojili Robert Lalić i Mirjana Došen a treće mesto pripao je Arpadu Šarkezi. Trku su uspešno istrčali i Zoran Nikolić i Bogdan Nikolić.

Trku na pet kilometara strčali su Srđan Buzadžić, Vojin Buzadžić , Branko Nenadić, Đorđe Rackov, i Mina Bošnjak.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. i 14. maj

Kadeti somborskog "Džoker"a nisu uspeli da se plasiraju u polufinale plej – ofa Triglav kadetske lige Srbije.

U četvrtfinalnom duelu poraženi su od ekipe Dynamic Vip Pay sa 84:78 (Q1 – 26:19, Q2 – 14:26, Q3 – 26:23, Q4 – 18:10). Beograđani su sredinom prve četvrtine preuzeli inicijativu, poveli, a na isteku desetog minuta imali su plus 7. Iako su Somborci u 14. minutu gubili dvocifrenom razlikom (34:23) nisu se predavali. Na krilima odličnog Bojbaše, do odlaska na odmor, uspeli su potpuno da preokrenu meč u svoju korist i fantastičnom serijom (22:6) povedu 45:40. U nastavku meča Džoker je imao i dvocifreno vođstvo (51:61) koje nije uspeo sačuvati, pa su pred finalnu deonicu imali samo koš prednosti (68:66).

Početkom poslednjih deset minuta Dynamic je poveo i prednost nije ispuštao do poslednje sekunde. U poraženom sastavu najbolji pojedinac bio je Bojbaša sa čak 40 postignutih poena. Zmajević je pridodao 17, dok su se u strelce upisali još i Mijić (7), Saulić (5), Kovaćčević (5) i Bakula (4).

U ostalim četvrtfinalim mečevima postugnuti su sledeći rezultati: Mega MIS – Sloboda 101:63, Crvena Zvezda – Mladost 86:74, Partizan – Borac 81:74. U polufinalu sastaće se: Mega MIS – Crvena Zvezda i Partizan Dynamic VIP Pay.

Da podsetimo, i juniorski tim Džokera nastupio je na završnom turniru, ali je takmičenje završio već na prvom koraku.

Izvor: somborsport.org

U Srednjoj ekonomskoj školi u Somboru, održan je sada već tradicionalni 16. po redu Festival nacionalnih kuhinja regiona. Festival je rezultat IPA programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, a ove godine 20 izlagača je prikazalo svoje proizvode. Ispred lokalne samouprave, festivalu su prisustvovali gradski većnici Đorđe Zorić, Srđan Savić i Anita Stojakov koja je zvanično i otvorila festival.

Učenici su u saradnji sa nastavnicima imali priliku da prezentuju rezultate svog rada, a uz njih su se predstavile i druge stručne škole, ugostitelji, vinarije i preduzetnici iz Sombora i regiona.

Tokom programa, uručene su zahvalnice učenicima i Stručnom veću ugostiteljstva, a gosti su mogli da uživaju u ukusima, pogledu i degustaciji odabranih specijaliteta koji su bili izloženi. Ove godine, Srednja ekonomska škola obeležava 135 godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja, tako da je Festival bio odlična prilika da se kolektiv škole zahvali partnerima i saradnicima koji pružaju kontinuiranu podršku u realizaciji školskih aktivnosti.

U zdanju Županije, danas je povodom Nacionalnog dana dobrovoljnih davalaca krvi, upriličen prijem za dobrovoljne davaoce krvi. Heroje koji dajući najdragoceniju tečnost koju imaju, čineći nesebičan i human gest i time spašavajući ljudske živote, kao i predstavnike Crvenog krsta Sombor, ugostio je gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović.

U neformalnom razgovoru i prijateljskoj atmosferi, gradonačelnik Ratković se zahvalio sugrađanima na hrabrosti i želji da spasu nečiji život svojim humanim gestom, te dodao da se u saradnji sa Crvenim krstom Sombor iz godine u godinu, povećava broj dobrovoljnih davalaca krvi što je izuzetno pozitivan trend i što među novim davaocima ima sve više mladih.

„Velika mi je čast što sam današnji Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi proveo sa ovim divnim ljudima i našim sugrađanima koji su se odlučili da daju krv. Raduje me što smo prošle godine imali 59 akcija dobrovoljnih davanja krvi koje je organizovao Crveni krst Sombor. Prikupljeno je 2.009 jedinica krvi i Sombor se nalazi na 2,86 procenata naših sugrađana koji daju krv. Raduje me što je uključeno oko 25 procenata žena, što su se uključili i srednjoškolci u ove akcije, a posebno me raduje što za prvih četiri meseca imamo 100 novih davalaca krvi. Svi smo svesni koliko je važno dati krv jer naših pet do deset minuta može nekome spasiti život. Zahvalio bih se svim ljudima koji su dobrovoljni davaoci krvi i čestitao im Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi – 11. maj i želim im puno sreće, zdravlja i da se jave na nove akcije koje budu organizovane“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Sekretarka Crvenog krsta Sombor Biljana Klipa, istakla je da se sve veći broj mladih javlja na akcije davanja krvi i da se broj ukupnih davalaca povećava iz godine u godinu.

„U ime Crvenog krsta Sombor želim da se zahvalim svim našim dobrovoljnim davaocima krvi i čestitam današnji dan. Želim da se zahvalim i našem gradonačelniku koji je sam dobrovoljni davalac krvi i na tome što je izdvojio svoje slobodno vreme i upriličio danas prijem za naše davaoce. Svi znamo koliko je važno za sve naše stanovnike da imamo dovoljne količine rezervi krvi, a stanovnici Sombora pokazuju da su svesni toga. Svake godine imamo sve veći broj davalaca krvi, a raduje nas što je iz godine u godinu, to sve veći broj mladih ljudi“, rekla je Biljana Klipa.

Nacionalni dan dobrovoljnih davalaca krvi se tradicionalno obeležava svakog 11. maja, a cilj obeležavanja ovog datuma je taj da se oda počast i priznanje svim dobrovoljnim davaocima krvi koji ovim humanim i nesebičnim činom pomažu da se spasu brojni ljudski životi.

Jedna jedinica krvi može da spasi čak tri života, te ovom prilikom apelujemo na naše sugrađane da se odazovu dobrovoljnim akcijama davanja krvi i na taj način učine veliko humano delo i pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

U četvrtak, 9. maja u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora u Sokolskom domu održano je Okružno školsko prvenstvo u malim olimpijskim igrama za učenike od prvog do trećeg razreda.

Prvoplasirane ekipe su stekle pravo učešća na Međuokružnom školskom prvenstvu koje će se održati u subotu, 18. maja u Kikindi u sala Osnovne škole “Jovan Popović“.

Kod prvaka titulu je osvojila OŠ Dositej Obradović iz Sombora, dok je u konkurenciji drugih razreda najbolja je bila OŠ Bratstvo Jedinstvo iz Bezdana. U kategoriji trećih razreda u pionirskoj konkurenciji najbolja muška ekipa je bila OŠ Branko Radićević iz Odžaka, dok je u ženskoj titulu odnela OŠ Bratstvo Jedinstvo iz Bezdana.

Pobednici na Međuokrugu postaju učesnici školske Olimpijade koja će se održati u periodu od 24. do 30. maja u Novom Sadu. Koordinatori takmičenja ispred Sportskog saveza bili su: Predrag Mandić i Radovan Rašković, a sudije Ilija Lalić i Bojan Štakić. 

Izvor. somborsport.org

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 10. i 11. maj