Sombor.info

Većina ljudi jedva čeka da se odvoji od svakodnevnih obaveza i uživa u bezbrižnosti godišnjeg odmora, ali ima i onih koji ne mogu potpuno da isključe mozak i prestanu da razmišljaju o poslu.

Ovi horoskopski znaci su pravi radnici, posvećeni svom poslu do te mere da ih ni sunce, more i pesak ne mogu odvratiti od radnih zadataka.

Jarac

Jarčevi su poznati po svojoj neverovatnoj radnoj etici i posvećenosti poslu. Teško se opuštaju, čak i kada su na odmoru, jer su im misli uvek usmerene ka ostvarenju ciljeva i napredovanju u karijeri. Veruju da je ključ uspeha stalni trud i stalno usavršavanje.

Oni su prirodni lideri i stratezi, koji uvek planiraju sledeći korak. Na odmoru, dok drugi uživaju u koktelima i sunčanju, Jarčevi razmišljaju o poslovnim projektima, rokovima i kako da unaprede svoje veštine.

Njihova ambiciozna priroda ne dozvoljava im da se potpuno isključe jer strahuju da bi mogli propustiti važnu priliku ili izgubiti korak sa konkurencijom. I dok prijatelji pokušavaju da ih ubede da se opuste, Jarćevi uvek imaju jedan pogled u daljinu, zamišljajući nove poslovne pobede.

Device

Device su analitičari i teže savršenstvu. Teško se opuštaju jer stalno razmišljaju o svim detaljima posla koji treba da urade. Device su neverovatno posvećene svom poslu i uvek traže načine da poboljšaju svoje performanse i efikasnost.

Ljudi rođeni pod ovim znakom ne mogu u potpunosti da „isključe” svoj mozak kada su na odmoru.

Njihovi umovi su zauzeti razmišljanjem o poslovnim zadacima, analizom podataka i planiranjem budućih projekata. Sklonost prema organizaciji i redu čini ih nesposobnim da se prepuste haosu opuštanja.

Veruju da uvek postoji nešto što se može poboljšati, pa čak i na odmoru razmišljaju kako da optimizuju svoje radne procese i budu još produktivniji kada se vrate na posao, prenosi Index.hr.

Otvaranje izložbe posvećene novom topološkom indeksu koji je nazvan po našem gradu, zakazano je za četvrtak, 11. jula u 18 časova. Tokom otvaranja izložbe akademik Gutman održaće predavanje o ovoj temi.

Ime našeg grada Sombora poznato je širom sveta, a prihvaćeno je i u svetskoj nauci zahvaljujući akademiku prof. dr Ivanu Gutmanu, rodom iz Sombora.

Tokom leta 2020. godine Gutman je razradio hemijsku teoriju u okviru koje se pojavljuje jedna nova veličina, topološki indeks kojem je dao ime Somborski indeks.

Ako želite da saznate i dobro razumete šta je Somborski indeks, čekamo Vas na otvaranju izložbe Somborski indeks akademika Ivana Gutmana koju priređujemo povodom Dana nauke u Muzeju Podunavskih Švaba.
U četvrtak, 11. jula u 18 časova tokom otvaranja izložbe sam akademik Gutman održaće predavanje o ovoj temi.

Autorka izložbe je Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka Gradskog muzeja Sombor.

Proteklog vikenda Zlatibor je bio domaćin finalnog turnira Kupa Srbije. Somborski klub je predstavljalo 17 takmičara koji su i ovog puta dostojno prezentovali svoj klub i grad. Kako nam je preneo trener Stojan Knežević, Bokserski klub Sombor je zahvaljujući ovogodišnjim rezultatima proglašen za „Zlatni klub Srbije 2024“.

Pored ovog priznanja, Somborcima je pripao o pehar najboljem tima Kupa Srbije, odnosno najboljeg seniorskog tima. Ovim uspehom zaokružena je istorijska polusezona – kazao je u dahu Stojan Knežević. Sledi zaslužena pauza do 25. jula, a potom se ponovo ulazi u trenažni proces za drugi deo polusezone.

Treba dodati i da je Jovan Nikolić, pulen Zorana Bučalova, dugogodišnji član BK Sombora proglašen za Zlatnog boksera Srbije.

Izvor: somborsport.org

Ovogodišnje takmičenje “Zlatni kotlić Apatina”, a koje će biti održano u okviru 60. Apatinskih ribarskih večeri, započelo je kvalifikacijama u naseljenim mestima opštine. Po tri najbolja kuvara iz Svilojeva, Sonte, Prigrevice, Kupusine i Romskog naselja, pored pet starih šampiona, nakon ovih kvalifikacija stekli su pravo na učešće u finalu.

U nastavku vam donosimo imena finalista:

PRIGREVICA

1. Radovan Ostojić

2. Saša Bevanda

3. Paja Bezmar

ROMSKO NASELJE

1. Lazo Mišković

2. Denis Ignac

3. Dragan Oršoš

SONTA

1. Stojan Roksandić

2. Josip Bukovac

3. Ivan Bošnjak

SVILOJEVO

1. Dmitar Ostojić

2. Zoran Cvjetićanin

3. Branko Srbljanin

KUPUSINA

1. David Tumbas

2. Henrik Gužvanj

3. Oskar Molnar

STARI ŠAMPIONI

1. Milivoj Milivojević

2. Nikola Bursać

3. Bojan Tomašević

4. Robert Ham

5. Dejan Šimunov

Kvalifikaciono veče za Apatince zakazano je za četvrtak, 4. jul, pvog dana 60. Apatinskih ribarskih večeri, dok će dan kasnije, u petak, 5. jula, biti organizovano “Otvoreno prvenstvo u kuvanju ribljeg paprikaša” na kom će se u kuvanju ovog ribljeg specijaliteta nadmetati takmičari koji žive van teritorije opštine Apatin. Pobednici sa svih pomenutih takmičenja naći će se u velikom finalu, koje je zakazano za subotu, 6. jul, a iste večeri će biti proglašeni i najbolji takmičari “Zlatnog kotlića Apatina 2024.”.

Izvor: Radio Apatin

ZA mene je slikarstvo san u koji sam utonuo 18. novembra 1971. godine, kada je Mika Antić otvorio moju prvu samostalnu izložbu.

Taj san, neprekinut, traje već duže od pet decenija. – kaže za „Novosti“ akademski slikar Dragan Stojkov, posle 170 samostalnih i 350 kolektivnih izložbi u našim i inostranim galerijama.

Počast Stojkovljevom osobenom umetničkom izrazu ukazala je i Galerija Kolarčeve zadužbine od 15.do 25.maja izložbom „Slike ravnoteže“ koja je obuhvatila desetak slika izrazito velikog,a za ovog umetnika,netipičnog formata (2 puta 2,20 m)među kojima su :Lavirint,Spirala i obluci,Dva kruga kao i crno-beli crteži.Sve slike nastale su u poslednje dve godine.

- Počastvovan sam izložbom u Kolarčevoj zadužbini,još sređujem utiske.Ako bih trebao da izdvojim jednu od izloženih slika to je „Lavirint.“ To platno,ta moja prva trodimenzionalna slika, simboliše moj životni put.Doživela je niz transformacija jer izlagao sam je u Puli i drugde ...Dozvoljavao sam publici i prijateljima da napišu nešto na njoj, pa su neki delovi slike reljefni.- objašnjava umetnik novu fazu u svom stvaralaštvu.

Ova nova faza,nije,naravno, sasvim lišena oblutaka, njegove višedecenijske slikarske fascinacije.Obuzela ga je jednog davnog leta u kanjonu Morače, gde je sa porodicom na putu za more zastao da predahnu. Ugledao je oblutke dok je šetao i bio očaran njihovim oblicima i prelepim nijansama. Nakupio ih je u nekoliko kesa i doneo u somborski atelje a zatim naslikao ceo ciklus koji je nazvao „Civiluizacijski krug“. Za to je zaslužan i naš čuveni arheolog i akademik Dragoslav Srejović koji je mu je objasnio da obluci i predstavljaju svojevrstan civilizacijski krug. Baš kao i drevni simbol lavirint koji dominira na Stojkovljevim novijim slikama velikog formata.

Dučićev portret na dar

GOSTOVANjE Stojkovljeve izložbe 19.jula iščekuje i Trebinje U tamošnjem Muzeju .Odavno naslikan portert Jovana Dučića, Stojkov će darovati ovom Muzeju .Postavka će osadržati i portrete Veljka Petrovića,Crnjanskog,Tesle, Andrića... Sa direktorkom Muzeja Ivanom Grujić dogovoreno je da bude izloženo oko dvadeset portreta koje će publika imati priliku da razgleda sve do kraja avgusta.

Svojim novim a velikim platnima Stojkov je uspeo da iznenadi i svog prijatelja akademika Dušana Kovačevića.Rekao je na otvaranju postavke i Kolarčevoj galeriji da Dragan uvek traga za nečim novim,te kad ugledate njegovu sliku iz daljine odmah znate da je to njegovo delo,a ta prepoznatljivost važna je za slikara.

I Dragan Jovanović Danilov,pisac i likovni kritičar ,nijansiranim rečima „oslikao“ je Stojkovljev slikarski opus, opisujući umetnika kao jednog od najprefinjenijih naših slikara „koji vizuelno bogati i produbljuje svoj opsesivni svet“.

- Kroz sve to vreme ovaj umetnik propustio je kroz svoje osetljive duševne filtere najrazličitija strujanja, od hiperrealizma preko ekspresionističkih formi sve do geometrijske apstrakcije i slika kao svojevrsnih kolažnih vizuelnih eseja uspevajući da u svemu tome ostane sabran i svoj.- kaže Danilov.

Ostati sabran i svoj i dosegnuti sanjanu ravnotežua sve hodeći lavirintima stvarnosti cilj je kojem Stojkov teži celog života. Rođen je u Somboru, gradu koji je iznedrio poduži niz slikara, među kojima je i njegov otac Sava Stojkov, ali umesto očevog omiljnjnog naivnog slikarstva, Dragana je očarao ekspresionistički kolorit temperamentnog Milana Konjovića.

Maestro,kako su Konjovića poštovaoci oslovljavali, bio je u umetničkom otac mladog Stojkova.Govorio je da je čovekov život krug.Opšte je poznato da je imao naglašen ego. U Parizu nije dugo ostao, nije tamo našao inspiraciju inspiraciju te se vratio iz centra svetske umetnosti u svoj rodni grad govoreći da je centar sveta tamo gde se nalazi on, Konjović.

Mladog Stojkova naučio je mnogim tajnama likovne umetnosti.Utisnuo mu je zauvek u sećanje istinu da je život – krug.Krug sudbine bila je i Stojkovljeva odluka da napusti posao u novosadskoj "Grafici" i otisne se u Veneciju, na studije slikarstva u Akademiju lepih umetnosti, u klasi čuvenog Karmela Zotija.

Najlepše slike u Novom Sadu

KADA je i sasvim postalo jasno da u Somboru neće biti ostvarena želja Stojkovljevih da u neposrednoj blizini Konjovićeve bude ustanovljena i Galerija „Stojkov“, Dragan je pre tri godine odabrao 52 svoje najlepše slike i poklonio ih Galeriji Matice srpske u Novom Sadu da ostanu budućim generacijama.

Već od same činjenice da je u zemlji koja ima ogromno kulturno nasleđe sa kojim se susretao na svakom koraku, vrtelo mu se u glavi.Opčinjen je zastajao svaki put pred grandioznom crkvom Santa Maria della Salute, koju je u Somboru 1909. Laza Kostić opevao u istoimenoj i najlepšoj pesmi srpske poezije. Pošto je diplomirao u Veneciji 1979.godine,posle nekoliko godina vratio se u Sombor.A onda je usledio još jedan sudbinski krug.

- Kada sam kupio jednu oronulu oronulu kuću i kada se za nju ispostavilo da je bila jedno vreme dom Laze Kostića i Julijane Palanački. Pomislio sam da takav splet slučajnosti samo sudbina može da priredi. Našao sam u toj kući i hrpu dokumenata od kojih su neki sa Lazinim rukopisom, koje sam predao muzeju, ali i klupu u dvorištu na kojoj je pre mene verovatno i on ponekad sedeo pletući u mislima svoje stihove. Ta spoznaja decenijama me je grejala i podsticala mi želju za slikanjem.

Odužio se Stojkov i Lazi pre oko četvrt veka kada je započeo ciklus vezan za teme iz srpske književnosti, među kojima je i 14 slika posvećenih svakoj strofi Lazine pesme nad pesmama.Te slike bile su "upakovane" najpre u malu, a potom u poklon-monografiju velikog formata. U njoj su Stojkovljeve slike i Kostićevi stihovi na srpskom i engleskom, sa predgovorima akademika Dejana Medakovića i likovnog kritičara Bele Durancija. Rasuta je ta knjiga svuda po svetu, a jedan primerak je u Londonu u nacionalnoj biblioteci.

Prvi put među Kinezima

PRVU izložbu u Kini Dragan Stojkov prirediće 7.septembra u Srpskom kulturnom centru „Ivo Andrić“.Kinezima će se predstaviti crtežima koje je nekada radio kao minijature,a koje je za ovu specijalnu priliku napravio seriju reljefnih crteža na velikim platnima.Na izložbi će biti predstavljeni i mali formati crteža da bi,kako kaže umetnik,publika videla odakle je ideja krenula.

Posle su se ideje same rojile - ilustrovao je Bećkovićevu "Veru Pavladoljsku", Pavićev "Hazarski rečnik", "Lament nad Beogradom" Crnjanskog, ep "Buna na dahije", Andrićev "Eks ponto"... Sve te monografije su prevedene na nekoliko jezika, uključujući i kineski.

Odužio se Dragan Stojkov i Somboru.Praktično je sa saradnicima spasao od gašenja Galeriju „Likovna jesen“ koju je davne 1962.osnovao Milan Konjović.Somborskoj i venecijanskoj adresi,Stojkov je pre petnaestak godina dodao i treću – beogradsku.Tome je doprineo gubitak supruge Jasne koju je uzela opaka bolest posle četvrt veka divnog braka u kojem su dobili dve ćerke.Starija Aleksandra u Somboru je nastavila da vodi majčinu školu engleskog jezika a mlađu Sanju je privukla umetnost.Sa ocem je već priredila nekoliko izložbi.

Izvor: novosti.rs

U sklopu participativnog budžetiranja, izvode se radovi na izgradnji novih parking mesta u Riđici, kao i rekonstrukciji Ulice Svetog Save, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do raskrsnice sa Ulicom Marka Oreškovića. Tim povodom, radove su obišli gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je izjavio da Grad Sombor sluša svoje sugrađane i realizuje projekte koje su u okviru svoje mesne zajednice izabrali, te dodao da će se nastaviti i radovi na realizaciji izgradnje atarskog puta od Riđice ka Rastini kako bi se povezala dva naseljena mesta.

„Građani naseljenog mesta Riđica su kroz projekat participativnog budžetiranja izglasali da im se u ulici Svetog Save izgrade parking mesta. Uz izgradnju novih parking mesta, odlučili smo i da rekonstruišemo deo kolovoza u dužini od 140 metara i deo pešačke staze u dužini od 100 metara. Ono što je bitno za stanovnike Riđice je da ćemo u ovoj godini nastaviti sa izgradnjom atarskog puta od Riđice ka Rastini. Grad je izdvojio oko 60 miliona dinara za ovaj projekat, tako da ćemo nastaviti sa izgradnjom ovog puta i nadam se kroz koju godinu da ćemo završiti celokupnu deonicu“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Kada je reč o radovima u Riđici, u toku su radovi na izgradnji novih parking mesta s obe strane kolovoza, a pored toga, rekonstruiše se i sama ulica u dužini od 140 metara. Takođe, radovi su obuhvatali i rekonstrukciju pešačke staze u dužini od 100 metara.

Projektom participativnog budžetiranja, svaka mesna zajednica bira po jedan predlog koji želi da im se realizuje u toku godine, a za ovu godinu, stanovnici Riđice su izglasali da to budu nova parking mesta. Grad Sombor je iz budžeta izdvojio sredstva, a preduzeće „Vojput“ d.o.o je pristupilo realizaciji projekta.

Obilasku radova su prisustvovali i predstavnici nadzornog organa JKP „Prostor“ Sombor i Mesne zajednice „Riđica“

DDoS napadi ciljaju veb sajtove i servere na taj način ometaju mrežne usluge u pokušaju da iscrpe resurse aplikacije.

DDoS napad (Distributed Denial of service) je vrsta napada u kom veliki broj koordinisanih uređaja cilja određenu metu, čija infrastruktura ne može da podnese taj saobraćaj nakon čega prestaje sa normalnim radom.

Ugroženi mogu biti svi koji imaju veb sajt – državne institucije, kompanije, pa čak i pojedinci. Motivi su različiti: hakerski aktivizam (politički protest), ucena, uznemiravanje, privlačenje pažnje i ostvarivanje konkurentske prednosti.

Većina DDoS napada su tzv. napadi na ICMP (ICMP floods), kada velika količina ping zahteva iz više izvora vrši istovremeni napad na jednu metu dok ne dođe do preopterećenja. Ovi napadi se često sprovode uz pomoć botova.

DDoS napadi koriste botnet skup mnoštva kompjutera ili uređaja koji imaju pristup internetu i koji su daljinski zaraženi malverom kako bi pokrenuli napad.
Postoji nekoliko vrsta DDoS napada, a podeljeni su u tri glavne kategorije kao što su volumetrijski napad, napad protokola i Napad sloja resursa (ili aplikacije).

Ne postoji univerzalan način da se otkrije DDoS napad, ali postoji nekoliko znakova da je nečija mreža napadnuta. Primetan je nagli porast u veb saobraćaju koji stiže sa iste IP adrese ili opsega IP adresa; spore ili nepravilne performanse mreže; sajt se nalazi potpuno van mreže.

Kako se odbraniti?

Moderna softverska rešenja mogu da pomognu u utvrđivanju potencijalnih pretnji. Usluga bezbednosti i nadgledanja mreže može da vas upozori na promene sistema kako biste mogli brzo da reagujete.

Trendovi sa DDoS napadima su prepoznati i na nivou Evropske unije, gde se propisuju nove obveze i zahtevi čiji je cilj da se obezbedei da relevantni akteri izdrže, odgovore i oporaviti se od svih vrsta pretnji u kibernetičkom ekosistemu.

Zaštita od DDoS napada ima mnogo oblika – od resursa na mreži, preko softvera za nadgledanje do alatki za otkrivanje pretnji. Preduzećima i pojedincima se preporučuje da saznaju kako da preduprede zlonamerne napade uz pomoć vrhunskih stručnjaka za bezbednost, preko izvođenje praktičnih vežbi i obučavanja zaposlenih.

U današnje vreme nije pitanje da li ćete biti napadnuti, već kada, kao i koliko ste sposobni da brzo prepoznate taj napad i efikasno odgovorite na njega.

Izvor: b92.net

Britanski ekonomista i poslovni konsultant Fred Harison (80) tvrdi da će se sledeća globalna ekonomska kriza dogoditi 2026. godine i da će biti najgora u istoriji!

Harison je došao do takvog zaključka na osnovu sopstvenog modela ekonomskog ciklusa od 18 godina. Njegove tvrdnje imaju posebnu težinu jer je bio jedan od retkih analitičara koji je na vreme predvideo poslednju finansijsku krizu i krizu nekretnina koja je počela 2008. godine.

Harison je toliko uveren u svoju sumornu prognozu da je napisao pismo Kiru Starmeru, lideru laburista i favoritu na izborima 4. jula, da bi bilo najbolje da izgubi izbore kako bi izbegao odgovornost za dolazeći kolaps.

- Ako laburisti pobede na izborima, što je sasvim izvesno, Starmerova vlada će biti kriva za ono što već znamo da će se desiti bez obzira na to koja je stranka na vlasti - rekao je Harison za švedske dnevne novine Aftonbladet.

Harison je međutim od Starmera dobio samo ljubaznu i opštu zahvalnost što mu se javio.

Teorija o ciklusima od 18 godina

Britanski ekonomista tvrdi da je na osnovu ekonomskih podataka od početka 19. veka do danas došao do teorije o ciklusima od 18 godina koji se ponavljaju vekovima po celom svetu.

Harison smatra da je pogrešno koristiti zemljište i nekretnine kao primarne pokretače ekonomskog rasta. Njegova osnovna ideja je da ekonomisti pogrešno pretpostavljaju da stanje na tržištu nekretnina zavisi od uslova u ostatku privrede jer je vlasništvo ključni faktor koji oblikuje poslovni ciklus, a ne obrnuto.

Harison tvrdi da će globalne cene nekretnina, koje su prema njegovim rečima ključne za svaku krizu, nastaviti da rastu do 2026. godine, a zatim će se naglo srušiti.

- Tokom krize 2008. godine nacionalne vlade su ulivale novac u banke. To je pogodovalo tržištu nekretnina i ublažilo posledice kolapsa, međutim, troškove su morali da snose sami građani. Na kraju ciklusa države će biti toliko prezadužene da će im biti veoma teško da pozajmljuju novac na tržištu kako bi spasile svoje ekonomije - objasnio je Harison.

"Biće to najgora kriza u istoriji"

Harison smatra da će ekonomska kriza koja će za dve godine zadesiti svet biti najgora u istoriji jer je šteta na kraju svakog ciklusa posle Drugog svetskog rata sve veća.

Ekonomista je inače pažnju javnosti privukao još 2005. godine svojim predviđanjem.

- Sledeća prekretnica na tržištu nekretnina dogodiće se krajem 2007. ili početkom 2008. godine. Jedini način da se cene vrate na pristupačne nivoe je recesija - rekao je tada Harison.

Sadašnju situaciju pogoršavaju parlamentarni i predsednički izbori, između ostalih u Velikoj Britaniji, SAD i Francuskoj, zbog čega vladajuće stranke još više ignorišu štednju.

- Dugovi će rasti kako se približavaju izbori i više obećanja, ali uskoro će nacionalne vlade shvatiti da više ne mogu da pozajmljuju onoliko koliko im je potrebno. Da bi ispunile svoja obećanja moraće da štampaju mnogo svežeg novca što će povećati inflaciju i ostaviti posledice po obične građane. To je neverovatno sumorna perspektiva i niko ne zna šta će se tačno dogoditi. Vlade slepo idu u sigurnu smrt. Stvari mogu krenuti naopako i na drugačiji način ako recimo Putin odluči da upotrebi nuklearno oružje - rekao je Harison.

Upozorio Blera na na nadolazeću krizu

Harison je svojevremeno pokušao da upozori i bivšeg britanskog premijera Tonija Blera na nadolazeću krizu.

- Krajem devedesetih slao sam pisma celom Blerovom kabinetu pokušavajući da ukažem na krah. Upozorio sam ih da imaju 10 godina da zaustave rast cena nekretnina i objasnio da će posle 2007. godine doći do strašne svetske finansijske krize. Potpuno su me ignorisali i ništa nisu uradili. Došlo je do globalne krize i decenije štednje. Političari jednostavno ne žele da kažu ništa što bi moglo da zabrine vlasnike kuća - rekao je ekonomski analitičar.

Harison je inače dobar poznavalac ruske privrede i tržišta jer je posle raspada Sovjetskog Saveza godinama radio kao savetnik ruske vlade i parlamenta za poreske i tržišne reforme. Pokušao je da rusku ekonomsku politiku usmeri ka ulaganjima u škole, nauku i zdravstvo, ali je napustio Rusiju 2002. godine kad mu je postalo jasno da ruski vlastodršci i privrednici nisu zainteresovani za ulaganje u razvoj već u nekretnine i fudbalske klubove na zapadu.

Harison takođe veruje da će sledeća finansijska kriza biti od koristi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

- Evropske vlade već troše ogromne sume na modernizaciju i organizovanje velikih vojnih snaga u slučaju ruskog napada na jednu od članica NATO. Zapad će to uskoro iskoristiti da promoviše svoje interese jer se rat u Ukrajini neće završiti po njegovim željama. Naša budućnost uopšte nije svetla - zaključuje Harison.

Izvor: blic.rs

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, upriličio je juče svečani prijem za đake generacije osnovnih i srednjih škola školske 2023/2024. godine. Svečanost je održana u Atrijumu zdanja Županije, na kojoj su odata priznanja za one koji su svojim radom, trudom i primerom pokazali da za njih znanje ima istinsku vrednost.

Tom prilikom, gradonačelnik Ratković je čestitao učenicima na postignutim izvanrednim rezultatima, naglasivši da će lokalna samouprava učiniti sve kako bi đaci imali što bolje i kvalitetnije uslove za školovanje i usvajanje novih znanja, kako bi sa stečenim znanjem doprineli daljem razvoju Sombora i svetlijoj budućnosti za sve sugrađane.

„Dragi naši đaci, uvaženi profesori, poštovani roditelji, izuzetno sam ponosan na činjenicu što negujemo ovu tradiciju svečanog prijema kada odajemo priznanje najboljim maturantima svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije Sombora. Biti najbolji znači da si na vrhu. Doći na vrh nije lako, a ostati na vrhu možda još i teže, stoga je pred vama još mnogo novih znanja, lepih trenutaka, ali i izazova za koje će se naš Grad truditi da vam ih olakša i podrži vas u savladavanju svih prepreka, jer najbolje ulaganje koje se u životu može omogućiti je upravo ulaganje u znanje. Svi ste naš ponos koji nam svakodnevno uliva nadu i daje garancije da će naš grad rasti, biti bolji, lepši i razvijeniji u budućnosti. Istovremeno, vaš uspeh koji danas zajednički slavimo, zadaje nam obavezu da vam ostavimo ovaj grad koji ćete vi jednog dana voditi, u najboljem mogućem stanju. Slobodnim i spremnim koracima punim samopouzdanja krenite napred u osvajanje novih znanja i veština koja su i za buduća vremena potrebna našem gradu i našoj državi. Na putu uspeha vam želim puno sreće, mnoštva stečenog znanja i radosti“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Za sve đake generacije osnovnih škola, Grad je pored plakete i ruže, obezbedio jednokratnu nagradu u iznosu od 60.000 dinara, dok je za đake generacije srednjih škola Grad dodelio 80.000 dinara. Kao i prethodnih godina, Kolo srpskih sestara je i ove godine pripremilo poklon knjige za najbolje maturante srednjih škola.

Đaci kojima je pripalo priznanje đaka generacije u osnovnim školama su: Marko Božin – OŠ „Avram Mrazović“ Sombor, Aleksandra Radmilović – OŠ „Nikola Vukićević“ Sombor, Petar Đenadija – OŠ „Dositej Obradović“ Sombor, Vanja Živanović – OŠ „Ivo Lola Ribar“ Sombor, Maša Popović – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Sombor, Lana Vulin – OŠ „Aleksa Šantić“ Aleksa Šantić, Marko Brdar – OŠ „22. Oktobar“ Bački Monoštor, Jovan Cvetićanin – OŠ „Ognjen Prica“ Kolut, Anja Loknar – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Bezdan, Ivana Ivanković – OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Svetozar Miletić, Sofija Vukas – OŠ „Petar Kočiš“ Riđica, Strahinja Bajak – OŠ „Branko Radičević“ Stapar, Livia Henčar – OŠ „Petefi Šandor“ Doroslovo, Milica Hubana – OŠ „Ivan Goran Kovačić“ Stanišić, Filip Ćurčić – OŠ „Nikola Tesla“ Kljajićevo, Anđela Sekulić – OŠ „Miroslav Antić“ Čonoplja, Irina Sabljić – OŠ „Moša Pijade“ Bački Breg i Petar Teodosić – OŠ „Vuk Karadžić“ Sombor.

Titula đaka generacije srednjih škola pripala je: Nikoli Čuvardiću iz Srednje poljoprivredno – prehrambene škole Sombor, Ivi Vajsenburger iz Srednje ekonomske škole Sombor, Stefaniji Kanja iz Srednje škole „Sveti Sava“ Sombor, Miroslavu Brančiću iz Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Vuk Karadžić“ Sombor, Nemanji Majskom iz Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor, Aleksandru Heđiju iz Srednje tehničke škole Sombor, Sofiji Stevanović iz Srednje medicinske škole „Dr Ružica Rip“ Sombor i Jovani Aranitović iz Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor.

Svečanom prijemu prisustvovali su i zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov, načelnik Odeljenja za obrazovanje Goran Todorić, direktor Centra za usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u Somboru Milan Stakić, načelnica Školske uprave Sombor Milana Minarski, direktori škola, nastavnici, kao i roditelji nagrađenih učenika.

Carinski službenici danas su na graničnom prelazu Bezdan, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja više od 430.000 psihoaktivnih tableta, spakovanih u tovar prijavljene robe u jednom kamionu, čije je krajnje odredište bila Nemačka, saopštila je Uprava carina.

Slučaj je otkriven kada je prilikom redovne kontrole na izlazu iz zemlje, za detaljan pregled izdvojen kamion natovaren uredno prijavljenim metalnim kontejnerima, jer je uočeno da je carinska plomba na tovarnom delu oštećena.

Među prijavljenom robom u tovarnom delu pronađeno je više kartonskih kutija u kojima su se nalazili blisteri psihoaktivnih tableta. Utvrđeno je da se radi o 433.970 tableta lekova "Flormidal", "Lorazepam", "Belbien", "Tramadol" i "Ksalol", koji su na listi psihoaktivnih supstanci.

Otkrivene psihoaktivne lekove su zajedno sa vozilom i vozačem preuzeli u dalju nadležnost policija i tužilaštvo, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTV