Sombor.info

Misao o starenju predstavlja veliki stres za mnoge ljude, možda čak i više nego sam fizički proces starenja. Ako ste među njima, pripremite se.

Starenje je neizbežno, a evo gde se godine prvo vide.

Vaša glava zapravo stari brže od ostatka tela. Pre nego što se uplašite, znajte da je razlika minimalna – u nanosekundama, tačnije 90 milijarditih delova sekunde tokom 79 godina. Takva razlika je potpuno neprimetna ljudskom oku.

Ovo se događa zbog teorije relativnosti koju je razvio Ajnštajn: brzina proticanja vremena zavisi od toga koliko brzo se krećete i koliko ste blizu gravitacionom polju. Na primer, satovi na višim nadmorskim visinama rade nešto brže nego oni na nivou mora, piše The Healthy.

Istraživači sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (NIST) želeli su da testiraju ovu teoriju na još manjoj skali – na razlici od svega jednog stopala (oko 30 cm). Koristili su atomske satove koji „otkucavaju“ dok se jedan aluminijumski jon vibrira između dva energetska nivoa više od milion milijardi puta u sekundi. Kada su podigli jedan sat trećinu metra iznad drugog, viši sat je radio nešto brže jer je bio pod manjom gravitacionom silom, prenosi Danas.

Dakle, ako vreme protiče brže na razlici od samo jednog stopala, sigurno protiče još brže na razlici visine između vaše glave i nogu, čineći glavu „najstarijim“ delom vašeg tela.

Opet, ovo starenje nema značajan uticaj na ljudski izgled – verovatno bismo ga već primetili da ima – iako NIST veruje da ovo otkriće može imati praktične primene u oblastima poput geofizike.

Septembar će, po svemu sudeći, biti vrlo promenljiv kad je u pitanju prognoza.

Republički hidrometeorološki zavod jutros je najavio da se danas pre podne u Srbiji očekuje mestimično niska oblačnost, a po pojedinim kotlinama, dolinama reka i nizijama magla. Sredinom dana i posle podne u svim predelima pretežno sunčano. Vetar slab i umeren, ujutru i pre podne severozapadni, posle podne južni i jugoistočni. Najviša temperatura od 23 do 27 °C.

Vreme narednih dana
U utorak 16. spetembra pre podne i sredinom dana na severu i zapadu, a do kraja dana i tokom noći ka sredi i u ostalim krajevima prolazno naoblačenje mestimično sa kišom, plјuskovima i grmlјavinom, javlja RHMZ.

„Narednih dana pretežno sunčano uz slab i umeren razvoj dnevne oblačnosti i porast temperature, pa se u većini mesta od četvrtka ponovo očekuje oko 30 °C.“

Pritom, RHMZ grafikoni pokazuju kako to preciznije izgleda za narednih pet i mesec dana.

Vremenska prognoza za narednih 5 dana

Vremenska prognoza za narednih 30 dana

Sve više dece u Evropi postaje kratkovido. Procenjuje se da će do 2050. čak 70 odsto mališana imati miopiju, a glavni krivci su telefoni, tableti i računari. Suve i umorne oči, peckanje, glavobolje, sve slabiji vid, posledice su prekomernog gledanja u ekran.

Kako je navela dr Marija Trifunović, oftalmolog, koja tokom cele godine radi sistematske preglede za upis dece u prvi razred osnovne škole, većina dece ima stopostotnu vidnu oštrinu, piše rts.rs.

„Ono što je primećeno u Evropi da je sve veći procenat dece koje imaju miopiju, odnosno dece koja nose minus dioptriju. Međutim, i u azijskim zemljama, Japan, Kina, Južna Koreja i tako dalje, kao i u Americi, veliki je porast miopije. Dosta dece gleda u ekran, ne trepću, ali akt treptanja je toliko bitan, zato što ne samo da kapci, gornji i donji, štite naše oči, već ih hidriraju pomoću suznog filma“, naglašava dr Trifunović.

Kada gledamo previše u ekrane, povijemo se, a samim tim je i naša postura lošija i vid je lošiji, objašnjava oftalmolog, i dodaje da se tada oči brže suše i umaraju.

Kako da predupredimo probleme

„Deca uzrasta od druge do pete godine života treba da se ograniče na sat vremena dnevno, školski uzrast na dva sata dnevno, a kasnije, kako smo stariji, sami da nivelišemo to vreme“, savetuje dr Trifunović govoreći o vremenu koje provodimo uz ekrane.

Međutim, kako dodaje, to je u današnje vreme nemoguće, zato je dobro decu angažovati na neki drugi način – sportom, a važno je i da što više vremena provode napolju.

„Iz mog iskustva, roditelji su nas bukvalno molili da uđemo u kuću, a sada molimo decu da izađu napolje. Dakle, što više igre, što više slobode, što više sporta i što više boravka u prirodi“, naglašava doktorka.

Najbolja „aplikacija“ za naše oči je priroda

Priroda, dvorište, park, igralište, zelenilo, plavetnilo… sve to utiče na odmor naših očiju. Naše očne mišiće relaksira kada gledamo više u daljinu. „Nismo stvoreni da provedemo 24 sata izolovani u zatvorenim prostorijama", naglašava doktorka Trifunović.

„Postoji više studija koje kažu da i preko dva sata provođenja u prirodi svakodnevno može da anulira negativne efekte. Preporuka SZO je da na svakih 20 minuta rada na blizinu, ne samo gledanja u ekran, već sve koji rade na blizinu, da 20 sekundi pogledaju u daljinu kroz prozor, i da bi bilo dobro da to bude plavetnilo, zelenilo...“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Redovna poseta oftalmologu

Čak i u periodu od rođenja do šestog meseca deteta, pedijatar ili roditelj mogu da prepoznaju da li postoji neki problem sa vidom deteta.

„Može da se vidi, recimo, ukoliko postoji, skretanje oka ka unutra, ka spolja, ukoliko postoji neki drugi ozbiljniji problem. Kasnije, tokom starijeg uzrasta, kada dete ima tri do četiri godine, možemo da vidimo da li preterano žmirka ispred ekrana, ili da se previše udubi u ekran“, objašnjava dr Trifunović.

Ukoliko se previše udaljava ili previše približava, previše žmirka ili previše trlja oči, to takođe treba da bude signal roditeljima da ipak dete odvedu kod dečjeg oftalmologa: „Kada postoji genetska predispozicija, ipak treba dete da odvedemo kod oftalmologa. To nije pregled koji traje ceo dan. I apel je da uvek kada roditelji primete bilo šta kod deteta, neka se slobodno odmah obrate dečjem oftalmologu“, naglašava dr Marija Trifunović za RTS.

Zbor građana Sombora je danas saopštio da je u solidarnoj akciji prikupio 435.880 dinara koje će uplatiti na račune troje prosvetnih radnika koji su pred početak školske godine dobili otkaze zbog podrške studentima.

Bila je ovo druga akcija prikupljanja solidarne pomoći u organizaciji neformalne grupe građana iz Sombora.

Tokom jula je od priloga građana na poziv somborskog zbora građana, obezbeđeno više od 400.000 dinara za porodicu iz Žitorađe koja je pretrpela veliku materijalnu štetu u požarima na jugu Srbije - piše snm.rs.

Mađarska građanska kasina protekle subote, 13.9.2025. godine, organizovala je tradicionalno, 22. po redu takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša.

Ove godine kuvao se 21 paprikaš, a prelazni trofej „lutajućeg kotlića“ za najbolji skuvan riblji paprikaš pripao je Arpadu Sabo iz Sombora.

Tradicionalna manifestacija i ove godine je okupila brojne goste, prijatelje i zvaničnike iz Srbije i okruženja. Ispred Grada Sombora manifestaciji je prisustvovao član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.

U Sivcu je proteklog vikenda uspešno održana treća Štraparijada koja je, uprkos tome što su se smenjivali kiša i sunce, okupila tridesetak učesnika i veliki broj gledalaca. Ovu manifestaciju, u okviru koje se procenjuju veština, brzina i snaga konja u vuči trupaca, tradicionalno je organizovalo Udruženje ljubitelja i uzgajivača konja ,,Crna dama“ iz Sivca uz podršku Opštine Kula, Turističke organizacije opštine Kula i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i turizam.

Sivac je i ove godine ugostio vlasnike konja iz čitave Srbije i regiona, a oni su se takmičili u četiri kategorije. Pored uzbudljivog takmičenja, takmičarima i posetiocima zabavu su pripredili Braća Rosić i Marica Divljak.

Po rečima predsednika Udruženja ,,Crna dama“, Mileta Medića, pripreme su bile malo teže zbog vremenskih uslova, ali je odzivom zadovoljan i biće mu zadovoljstvo da i narednih godina bude domaćin Štraparijade u Sivcu:

,,Pripreme su bile malo teže zbog vremenskih uslova, imali smo kišu u sredu i četvrtak, pa smo onda navrat – nanos radili u petak i subotu, baš smo zapeli ta dva dana. I ovog jutra nas je kiša malo omela, ali to je Božija volja i na to ne možemo da utičemo. Odzivom sam zadovoljan, imali smo dosta publike, a gosti su nam, osim iz Srbije, došli i iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Imali smo tridesetak takmičara i Bože zdravlja ne planiramo prekidanje ove manifestacije“.

Manifestaciju je posetio i predsednik Opštine Kula, Damjan Miljanić, koji je istakao da mu je drago što se Štraparijada u Sivcu uspešno održava veću tri godine i dodao da podrška lokalne samouprave jeste bitna, ali da bi bez volje ljudi i njihovog angažovanja sve bilo beskorisno:

,,Kada je Mile Medić pre tri godine došao sa idejom sa održavanje Štraparijade to je bilo nešto potpuno novo u ovim krajevima, posebno u Sivcu. Ovo je mesto koje ima bogatu konjičku tradiciju, ali nema iskustva sa ovakvim događajem. Osim što je ovo bilo nešto potpuno novo i što je predstavljalo deo tradicije i naroda, srpskog naroda iz Bosne, Like, Korduna i svih tih krajeva, Mile Medić je sa ogromnim entuzijamom i velikom ljubavlju prema svemu ovome uložio praktično celog sebe i ceo svoj tim ljudi. Opština Kula je to podržala i sada se i treći put nastavlja ta saradnja. Podrška jeste bitna, ali bez volje ljudi koji sve ovo rade i njihovog ogromnog angažovanja sve bi bilo beskorisno i ne bi moglo ovako da se organizuje, da se više stotina ljudi okupi ovde. Ovo je, kao što sam rekao, deo tradicije, ali i svojevrstan način da se ova vrsta ili rasa konja sačuva, jer njihova osnovna namena i upotreba, koja je bila nekada u prošlosti, sada više ne postoji ili je svedena na minimum i oni su sačuvani zbog velike ljubavi ljudi koji ih drže, ako ništa drugo bar zbog ovakvih takmičenja, susreta i druženja koja se održavaju širom Srbije i Bosne i Hercegovine“.

Aleksandar Milić iz šumadijskog sela Grivac, sa svojim konjima pobedio je u pero lakoj kategoriji. On i njegov najbolji prijatelj Ivan Zorić, koji dolazi sa Zlatibora, nisu krili zadovoljstvo pobedom, a najavili su štraparijade i u svojim mestima:

,,U Sivcu sam drugi put, prezadovoljan sam rezultatom svojih konja. Zorić i ja smo dugogodišnji prijatelji, ne delimo da li su konji moji ili njegovi, tako da je ovo zajednički uspeh. Ja sam do ovog rezultata došao uz njegovu pomoć, prodao mi je grla, samo sam nastavio da ih treniram i rezultat je došao. Svake godine organizujem Štraparijadu, do sada je bila sredinom maja, a sledeće godine zakazana je za 14. jun zbog nekih mojih privatnih obaveza i nadam se da će sve proći u najboljem redu“, rekao je Milić.

,,Kao da sam ja pobedio. To su sada njegovi konji, njemu sam ih prodao, ali kao što je rekao sarađujemo dugi niz godina i najbolji smo drugari. Krajem ovog meseca, 28. septembra, organizujem Štraparijadu na Zlatiboru, u suštini je sve spremno i ovim putem pozivam sve gledaoce i štrapare da dođu“, dodao je Zorić.

Podršku sivačkoj Štraparijadi dala je i Đurđica Bursać iz Apatina, predstavnica Udruženja odgajivača i ljubitelja konja ,,Ular“, koja je istakla da su došli da podrže i ulepšaju ovu manifestaciju čija organizacija im se izuzetno dopala:

,,Došli smo da podržimo ovu manifestaciju, kao i Mileta Medića i njegovu organizaciju i trud i da je malo ulepšamo ako je to moguće. Mi uglavnom imamo jahaće i zaprežne konje, bavimo se time. Posećujemo fijakerijade i više se brinemo za lepotu konja nego za njihovu snagu. Organizacija na sivačkoj Štraparijadi je odlična, žale se na manji odziv štrapara, ali je sve u svemu lepo“.

Izvor: Naše Mesto

Okružni derbi Vojvođanskog Severa između Hajduka i Mladosti završen je remijem.

Nikola Kovačev je doveo domaćina do prednosti u 9. minutu. Mreže su mirovale do finiša prvog poluvremena kada su oba tima postigla po gol. U prvom minutu nadoknade Kovačev je svojim drugim pogotkom na meču duplirao prednost „plavo – belih“. Njihova radost je trajala svega 30-tak sekundi. Čim su krenuli sa centra Stefan Ožegović je matirao golmana domaćih Matića. Već u drugom minutu nastavka Ožegović je pogodio za izjednačenje. Domaćin je 96. minutu imao priliku za pobedu, međutim, iskusni Nikola Purić nije realizovao kazneni udarac, pa su oba tima na kraju osvojila po bod.

Uzbudljivo i neizvesno je bilo i u Kucuri gde su se sastali Iskra i kulski Hajduk 1912. Domaćin je tri puta vodio, ali nije uspeo da upiše sva tri boda. Nedeljković je Iskri obezbedio početno vođstvo u 12. minutu. Vlaisavljević je izjdnačio pet minuta kasnije. Iskra je ponovo poveo u 32. minutu preko Bokana, da bi ponovo Vlaisavljević poravnao, ovoga puta sa „bele tačke“.

Sredinom drugog dela rezervista Aleksa Dorokhazi je pogodio za 3:2, da bi konačan rezultat bio postavljen u osmoj minutu nadoknade vremena kada je Vuk Đurković pogodio za konačnih 3:3. Zapisnik… Vojvodina iz Bačkog Gradišta i Radnički 1918 iz Ratkova su podelili bodove. Ratkovčani su gubili sa 2:0. Do boda su stigli golovima Kljajića (63) i Vlajića (91). Zapisnik… Radnički 1905 i Budućnost iz Mladenova su osvojili ceo plen pobedama nad ekipama Mladosti (BP) i Sutjeske- piše somborsport.org.

Tabela: Tisa 12, Hajduk 11, Obilić 10, Mladost Apa 10, Budućnost (G) 8, Vojvodina (BG) 8, Bajša 7, Budućnost (M) 7, Bečej 1918 – 7, Radnički 1905 – 7, Hajduk 1912 – 6, Radnički 1918 – 6, Iskra 5, Mladost (BP) 3, Sutjeska 1, Proleter 0.

Parovi narednog (6) kola: Radnički 1918 – Hajduk 1912, Tisa – Iskra, Mladost Apa – Bečej 1918, Obilić – Hajduk, Sutjeska – Proleter, Mladost (BP) – Budućnost (M), Budućnost (G) – Radnički 1905, Vojvodina (BG) – Bajša.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. septembar

Redovni preventivni pregledi predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka očuvanju zdravlja i blagovremenom otkrivanju bolesti. Cilj preventivnih pregleda nije da otkriju bolest kada se ona već razvila, već da prepoznaju rane znake koji ukazuju na potrebu za daljom dijagnostikom ili promenom životnih navika.

U okviru projekta prekogranične saradnje „Skill Lab: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” (HUSRB/23R/21/045), Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ sprovodi besplatnu zdravstvenu akciju preventivnih pregleda na celoj teritoriji opštini Sombor uključujući prigradska naselja (tačni datumi će biti blagovremeno najavljeni). Građani mogu da preuzmu digitalni VODIČ ZA PREVENTIVNE PREGLEDE na sledećim linkovima:

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabSRB.pdf

https://dzsombor.rs/wp-content/docs/uploads/docs/BrosuraSkillLabHUN.pdf

Projekat Skill-Lab sprovodi se u okviru programa Interreg i instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), kroz finansijski okvir Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine. Partneri na projektu su Bolnica Sent Rokus iz Baje kao vodeći partner i Dom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“. Projektne aktivnosti započele su u junu 2024. godine, a planirani rok završetka projekta je do 31. Januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom očuvanju životne sredine održivost i bezbednost. Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa. Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu 

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

SKILL LAB STUDIJA

Izveštaj o socio-ekonomskim trendovima javnog zdravlja

urađen u okviru istraživačkog projekta

“SKILL LAB: Cooperation in the Field of Healthcare Practical Training and Public Health Education in the Region of Baja and Sombor”

(referentni broj ugovora: HUSRB-23R-21-045-4-Research)

Pristup zdravstvenim uslugama ostaje još jedan ključni izazov, posebno u ruralnim oblastima gde su medicinske ustanove manje opremljene kadrovima i drugim resursima. Građani se suočavaju sa problemima poteškoća u transportu, neadekvatnu infrastrukturu zdravstvene zaštite i nedostatak zdravstvenih radnika. Ova situacija nesrazmerno utiče na ranjivu populaciju, što dovodi do zdravstvenih nejednakosti koje komplikuju sveukupne rezultate javnog zdravlja u zemlji. Rešavanje ovih razlika je od vitalnog značaja za obezbeđivanje sveobuhvatne dostupnosti zdravstvene zaštite u svim demografskim kategorijama.

Ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu u nedovoljno pokrivenim oblastima ima za cilj proširenje pristupa osnovnim uslugama i poboljšanje zdravstvenih rezultata za ruralno stanovništvo.

U sklopu projekta prekogranične saradnje “SKILL LAB: Cooperation in the field of healthcare practical training and public health education in the region of Baja and Sombor” urađeno je istraživanje, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija, sa ciljem identifikovanja stavova i mišljenja stanovnika Zapadno Bačkog okruga o zdravstvenim uslugama, kao i nivo njihovog zadovoljstva ponuđenim i realizovanim zdravstvenim uslugama.

U istraživanju su učestvovali stanovnici grada Sombora i ruralnih naselja u okruženju Sombora u sledećim naseljima: Doroslovo, Bezdan, Svetozar Miletić, Telečka, Gakovo, Stapar, Kljajićevo, Riđica i Kolut. Uzorak ispitanika je sačinjen kao polustruktuiran, tako što se obuhvatilo veliki broj naselja, a ispitanici su bili različitih sociodemografskih obeležja. Anketiranje je vršeno u ličnom kontaktu obučenih anketara sa stanovništvom i kompletno je obavljeno u decembru 2024. godine.

Radionica u Domu zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor u okviru projekta Skill-Lab sa predavačima iz bolnice "Szent Rókus" iz Baje, Foto: Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor

Polna struktura po naseljima je zastupljena u približnom procentu, tako što je iz sela anketu popunilo 34% muškaraca i 37% osoba ženskog pola, a iz grada Sombora, anketu je popunilo 23% muškog pola i 16% ženskog pola.

Rezultati o percepciji zdravlja ispitanika iz sela i grada oslikavaju značajne sociološke razlike koje proizilaze iz životnih uslova, pristupa zdravstvenim uslugama i zdravstvene kulture.

Ovi podaci ukazuju na širi društveni obrazac – u selima, zdravstveni problemi se često prepoznaju kasno, dok u gradovima postoji veća zdravstvena svest, ali i specifične bolesti koje prate urbani stil života. Sociološki gledano, ovi rezultati reflektuju nejednak pristup zdravstvenim resursima, ali i različite kulture zdravlja koje oblikuju način na koji ruralno i urbano stanovništvo percipira svoje fizičko stanje.

Na pitanje o pristupačnosti usluga Doma zdravlja,  anketirani ispitanici su dali sledeće odgovore:  njih 40% smatra da su usluge apsolutno pristupačne, 27% ispitanika smatra da su pristupačne, 21% ispitanika ne zna odgovor na postavljeno pitanje, 7% ispitanika smatra da nisu pristupačne usluge, a 5% ispitanika smatra da usluge nisu pristupačne.

Odgovori na pitanje: „Da li su vam pristupačne usluge naših ambulanti?“ po naseljima (selo-grad):

Ovi rezultati ukazuju na to da je pristupačnost usluga generalno viđena kao pozitivan faktor u oba okruženja, ali postojanje nesigurnosti ili negativnih odgovora u oba slučaja ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem infrastrukture, organizacije i informacija o uslugama. Povećanje efikasnosti sistema, bolje informisanje građana o dostupnim uslugama i rešavanje problema sa prevozom ili čekanjima moglo bi doprineti još većoj dostupnosti i boljoj percepciji usluga među građanima.

Pitanje koje je glasilo: “Šta je ono što nedostaje u smislu infrastrukture ili usluga i kako bi rešili taj problem” bilo je otvorenog tip a ispitanici su mogli sami da napišu svoje komentare i zapažanja. Anketirani ispitanici su naveli brojne nedostatke u radu doma zdravlja Sombor za koje su definisali i predloge za poboljšanje: istakli su se problemi komunikacije, problemi preopterećenosti postojećeg kadra i organizacioni problemi i potrebe.

Uočeni problemi sa kojima se korisnici suočavaju i na njima zasnovani predlozi mera kako da se problemi prevaziđu, pokazuju postojanje svesti o zdravstvenim potrebama i načinima na koje bi one mogle biti zadovoljene. Predlozi su realistični i ne zahtevaju velika materijalna ulaganja, više su stvar organizacije posla i harmonizacije potreba i mogućnosti koje bi zajedničkim angažovanjem mogli biti rešeni.

Plan javnog zdravlja grada Sombora, napisan za period od 2018-2025. godine ukazuje na važne socijalne podatke o slici i predviđanjima zdravstvenog stanja stanovnika ovog grada (https://www.sombor.rs/wp-content/uploads/2020/02/PLAN-JAVNOG-ZDRAVLJA-2018-2028SOMBOR-A4-2-2.pdf).

Dobijeni rezultati otkrivaju značajne socijalne i organizacijske izazove u zdravstvu, koji se ne mogu gledati samo kroz prizmu efikasnosti sistema, već i kroz socijalne i kulturne aspekte života u ruralnim i urbanim sredinama. U ruralnim sredinama, problem je često u fizičkoj udaljenosti, manjoj dostupnosti specijalizovanih usluga i opremi. Takođe, organizacija usluga, uključujući prevoz i smene lekara, često ne zadovoljava specifične potrebe tih zajednica. U urbanim sredinama, iako su usluge dostupnije, i dalje postoje izazovi u komunikaciji i organizaciji, kao i u opterećenju osoblja.

Ovi problemi ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji se fokusira ne samo na poboljšanje infrastrukture, već i na kulturne i socijalne aspekte koji oblikuju stavove građana prema zdravstvu. Upotrebom modernih tehnologija, boljim organizovanjem smena i proširivanjem usluga, može se značajno poboljšati pristup zdravstvenim uslugama u svim sredinama.

Bez obzira na postojeća ograničenja istraživanja koji se ogledaju u malom broju ispitanika, anketnom upitniku koji je mogao obuhvatti i mnoge druge aspekte zdravstvenog sistema i načinu prikupljanja podataka, od velikog značaja je praćenje stavova korisnika zdravstvenih usluga koji su najvažnija korekcija sistema organizovanja i pružanja zdravstvenih usluga. Složenost problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem u Srbiji se odražava i na zdravlje stanovnika koji se ne snalaze uvek u pozitivnoj meri u novim uslovima rada zdravstvenih organizacija i sa novim pravilima koja su uspostavljena. Stoga su obe strane podjednako odgovorne za unapređenje rada zdravstvenog sistema, kojem je potrebno mnogo više razumevanja državnog aparata, korisnika usluga ali i samih davalaca usluga. Kako je svetska zdravstvena organizacija (WHO/SZO) definisala je zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti, jasno je da je problem zdravstvene zaštite mnogo složeniji i da obuhvata aktivnosti kompletne društvene zajednice. Javno zdravlje predstavlja celokupno društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvaliteta života ukupnog stanovništva, putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i na brojne druge načine.

Projektne aktivnosti su započele 01. juna 2024. godine a planirani rok završetka projekta je do januara 2026. godine.

Program Interreg VI A IPA Mađarska Srbija se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske

unije 2021-2027, u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). Na osnovu „podeljenog

sistema upravljanja“ zemalja učesnica Mađarske i Srbije, Program finansira i podržava projekte saradnje organizacija koje se nalaze u programskom području, mađarskim županijama Čongrad Čanad i Bač Kiškun, i srpskim teritorijama: Zapadna Bačka, Severna Bačka, Južnobačka, Severnobanatska, Centralna Banat, Južni Banat i Srem.

Program pomaže razvoju stabilnog i kooperativnog regiona i opštem kvalitetu života u pograničnom regionu. Omogućava ekonomsku saradnju organizacija iz dve zemlje, neguje zajednički identitet, kulturno i istorijsko nasleđe pograničnog regiona i doprinosi njegovom

očuvanju životne sredine održivost i bezbednost.

Ovaj članak je kreiran uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program

Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog članka je odgovoran isključivo Dom zdravlja ,,Đorđe Lazić” u Somboru, i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa.

Za više informacije posetite: www.hungary-serbia.eu

https://hungary-serbia.eu/projects/skill-lab

https://www.facebook.com/skill.lab.project