Sombor.info

Jedan od najporaznijih zaključaka je da su do danas u skoro svim udžbenicima ostali neokrnjeni i Miloševićeva ideologija i njegova dela, ocenjuje istoričarka Dubravka Stojanović, profesorka Filozofskog fakulteta, analizirajući knjige iz kojih istoriju u našim školama uče deca. Upozorava da se Srbi sve više prikazuju kao gubitnički narod, okružen neprijateljima, što može biti pogubno za mlade generacije, koji na osnovu takvih knjiga grade predstavu o svetu oko sebe.

Dubravka Stojanović je u svojoj knjizi “Prošlost dolazi” sabrala istraživanja duga skoro 30 godina o knjigama iz kojih se u školama u Srbiji učila istorija. Obuhvaćeni su udžbenici od balkanskih ratova do današnjih dana i analizira se kako su u njima predstavljeni balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i ratovi vođeni devedesetih, kao i kako se menjalo tumačenje tih događaja.

“Nema nikakve distance i nikakve kritike Miloševićeve politike, nikakve odgovornosti. Čak se koriste i njegovi argumenti. To je najupadljivije u udžbenicima objavljivanim odmah posle 2000. godine. Po njima, raspad Jugoslavije počinje smenom Rankovića 1966. i Ustavom 1974. Dakle odgovorni su komunisti, a ne nacionalisti, Ustav iz 1974, a ne onaj iz 1990. To je idealno, jer jednim udarcem odgovornost bacite na dežurne krivce, a abolirate nacionaliste. Jer proklamovani ratni cilj je bila granica Karlobag-Karlovac-Virovitica, a o tome ni slova nema ni kod Rankovića ni u Ustavu 1974”, ističe.

Iz toga se, kako navodi, jasno vidi da pad Miloševića nije doveo i do pada njegove ideologije.

“To objašnjava zašto se mi i dalje koprcamo zarobljeni u istim pitanjima više od 30 godina. Ne možemo da nađemo izlaz jer nismo promenili odgovor koji dajemo na ta pitanja. A nismo ni postavili nova drugačija pitanja”, naglašava.

U školskim knjigama, kako dodaje, “ne samo da nema pitanja odgovornosti za najnižu tačku na kojoj se Srbija ikada našla, nego se Miloševićevi potezi direktno podržavaju”.

“Žrtve su samo srpske, zločini su samo tuđi. Đacima ništa neće biti jasno, ni zašto više skoro da nema Srba u Hrvatskoj, ni zašto su bile sankcije, kako smo stigli do bombardovanja, kako je izgubljeno Kosovo? Pošto nije opisano šta se dogodilo, time se podržava teza da je ’uvek sve protiv nas’, što je iracionalan odnos prema prošlosti. Mora da se razume kompleksnost tih događaja, da bi se nešto promenilo i da se takve stvari više ne bi ponavljale”, naglašava.

“Ni reči o opsadi Dubrovnika”

Primećuje da se u današnjim udžbenicima “opsada Dubrovnika, koja je trajala osam meseci, uopšte se ne pominje, iako je upravo bombardovanje tog grada koji je svetska baština stvorilo krajnje negativnu sliku srpske strane u međunarodnoj javnosti”.

“Opsada Vukovara, koja je trajala skoro tri meseca i završena je ratnim zločinom na Ovčari i proterivanjem hrvatskog stanovništva, se u udžbenicima od 2000. do danas skoro uopšte nije spominjala. U najnovijim udžbenicima se ti događaji nisu mogli izbeći, ali su, osim u jednom, prikazani u iskrivljenom svetlu. Čak se koristi Miloševićeva terminologija, pa se, na jednom mestu, za osvajanje tog grada kaže da su jedinice JNA ’odblokirale grad’“, objašnjava.

Navodi da se samo u dva udžbenika “danas pominje odbijanje plana Z4 koji je nudio Srbima u Hrvatskoj skoro veću autonomiju nego što je Kosovo imalo u Srbiji”.

“Oluja ostaje potpuno nejasan događaj jer se skoro ni u jednoj knjizi ne navodi da je postojala Republika Srpska Krajina koja je zauzimala trećinu Hrvatske. I umesto da se kaže da je osvajanje značajnih delova Hrvatske bilo pogrešno i da je dovelo do Oluje koja je iskorišćena za proterivanje 200.000 Srba, to je sve prećutano, zahvaljujući čemu se ovde i dalje vodi ista, pogubna politika”, ocenjuje Dubravka Stojanović.

Jezičke vratolomije zbog Srebrenice

Niz je nelogičnosti, ali i istorijskih prećutkivanja i u lekcijama o ratu u Bosni i Hercegovini tokom devedesetih.

“Nije opisano šta se desilo, samo se u jednom današnjem udžbeniku kaže da je RS stavila pod kontrolu najveći deo BIH, ali se ne kaže kako se to desilo. Opsada Sarajeva koja je trajala četiri godine se pominje samo u dve knjige. U jednoj sa tačnim podacima, a u drugoj tako da se stiče utisak da su opsednuti zapravo bili sami Srbi”, prenosi naša sagovornica.

Što se Srebrenice tiče, za nju je, najzanimljivije bilo analizirati koliko energije je potrošeno na prikrivanje, i to posebno u gotovo svim udžbenicima objavljenim posle 2021. godine.

“Neki su prikazali kao da su žrtve pale u borbama, a ne da se radilo o masovnom zarobljavanju i ubijanju civila. Iseljavanje bošnjačkih žena i dece prikazano je kao humanitarna akcija, a ne kao etničko čišćenje. Najzanimljivije je kakve su sve jezičke vratolomije primenjene da se zataška presuda najvišeg suda Ujedinjenih nacija. U jednom udžbeniku se kaže da se još vode pravne debate o oceni tog zločina, u drugom da Srbija nije prihvatila tu presudu. Time se ne samo poništava presuda, nego i Deklaracija kojom je Skupština Srbije prihvatila tu presudu! Da li to autori ne znaju ili namerno ne govore istinu? I šta je gore?”, pita Dubravka Stojanović.

“Priča o Kosovu bez konteksta i odgovornosti”

Kada su u pitanju kosovski problem i NATO bombardovanje 1999. godine, većina najnovijih udžbenika, kako navodi, bez trunke distance svim silama podržava Miloševićevu politiku.

“Nema ni otklona, kamoli kritike. Gubitak kontrole nad Kosovom prikazan je isključivo kao plod zavere zapadnih zemlja, nema konteksta, nema Miloševićeve odgovornosti za bombardovanje. U najnovijim udžbenicima prvi put počinje da se govori o bici na Košarama, koja se ranije nije pominjala jer se radilo o velikom propustu Vojske SRJ koja je mlade vojnike, većinom regrute, ostavila na toj koti. Sada je taj događaj upotrebljen da bi se izbrisali drugi događaji, kao što je Oluja prekrila sve što se prethodno dešavalo. To je manipulacija i selekcija događaja, a to nas udaljava da počnemo da živimo u realnom svetu i da promenimo politiku koja nas je dovde dovela”, naglašava.

Jednu od najvećih promena u udžbenicima istorije, Dubravka Stojanović primećuje u načinu kako se prikazuju heroji i žrtve.

Put od heroja do žrtve

“Ako su od Balkanskih ratova slavljeni heroji i pobede, a porazi prikazivani samo kao deo pobedničke istorije, od udžbenika iz ranih 1990-ih u centar su žrtve i porazi i to prikazani na traumatičan način, koji ne dozvoljava da se iz tog stanja izađe, koji blokira društvo, koji ga homogenizuje”, objašnjava.

Ocenjuje da “takvo društvo postaje narcisoidno, vidi samo sebe, gubi osećaj za spoljni svet, živi u samosažaljenju i pasivno je”.

“To nema nikakve veze sa našom stvarnom istorijom i činjenicama, već sa nacionalističkom interpretacijom koja je nekrofilna i morbidna. Ona slavi smrt, a ne život.Takvo tumačenje je, nasuprot istorijskoj nauci, preplavilo i udžbenike istorije”, zaključuje.

Mit o generalu Gavriloviću

Kao primer stvaranja mita, koji nema veze sa istorijskim činjenicama, Dubravka Stojanović navodi slučaj majora Dragutina Gavrilovića i njegovog čuvenog govora braniocima Beograda.

“Zanimljivo je da se major Gavrilović prvi put pominje u udžbenicima tek devedesetih. Nema ga u onima koji su objavljivani posle Prvog svetskog rata. Sam Gavrilović taj svoj tobožnji govor nikada nije pomenuo. Utvrđeno je da je njega u svoju romantizovanu priču o odbrani Beograda 1915. uneo Đorđe Roš. Nema drugih podataka koji bi potvrdili da je on to ikada rekao. Ono što je sigurno to je da srpska komanda sigurno nije izbrisala taj vod, ko bi tako nešto uradio? I sigurno je da je Gavrilović umro u dubokoj starosti, 1945. godine, dakle skoro 30 godina kasnije. Ali, je izgrađen mit i to opasan mit o samoubilačkom žrtvovanju kao poželjnom obliku ponašanja. Na tome su izrasle generacije”, objašnjava.

I slika o četničkom pokretu je promenjena, a kako navodi, do toga je došlo već u udžbenicima iz Miloševićevog doba.

“U onim izdatim odmah po dolasku na vlast demokratskih vlasti došlo je do potpune promene, pa se pisalo samo o partizanskim zločinima. Četnički zločini i otvorena kolaboracija od jeseni 1941. nisu pomenuti. U kasnijim udžbenicima dodata je kolaboracija sa Italijanima, ali je potpuno opravdana i navedeno je da je to bilo najbolje ratno rešenje. U najnovijim udžbenicima to je ublaženo, ali su četnici definitivno rehabilitovani, što je moguće učiniti samo ’brisanjem’ kolaboracije i zločina nad drugim narodima i samim Srbima”, ističe.

Kratki pasusi o Šumaricama

To je, kako dodaje, postignuto „zaboravljanjem“ da su četnici zajedno sa ustašama napadali partizane i ranjenike u bici na Neretvi.

“Porazno je da se od udžbenika objavljenih ranih 2000. do najvećeg broja današnjih zločin nad civilima u Šumaricama u Kragujevcu ili u Kraljevu pominje samo u vrlo kratkim pasusima ili u samo jednoj rečenici. S jedne strane to je zbog novouspostavljene hijerarhije žrtava. Sada centralne žrtve Srbi u NDH i žrtve komunističke odmazde 1944-1945. godine, a ostale se stavljaju u drugi plan. Uz to, na taj način se izbegava činjenica da su u hapšenju civila u Kragujevcu i Kraljevu pomagali nedićevci, koji se takođe prikazuju u gotovo pozitivnom svetlu. To je jako opasno jer gubljenje jasne linije između fašizma i antifašizma je gubljenje osnovne etičke linije u jednom društvu. Kad se ona izgubi, sve postaje moguće” naglašava.

Ideološka tumačenje istorijskih činjenica u našim udžbenicima, kako ističe Dubravka Stojanović, veoma su opasna jer se njima kreira okvir na osnovu koje procenjujemo svet i svoje mesto u njemu.

“Ovo istraživanje pokazuje da se Srbima sada sugeriše da o sebi misle kao o luzerima koji su izgubili i Prvi i Drugi svetski rat, kao najvećim žrtvama, narodu kojeg svi mrze, okruženog neprijateljima. Sada vlast pokušava i genocidnost da stavi na leđa naroda! Takva slika odgovara autoritarnim vlastima koji tako uplašenim ljudima lako vladaju. Trideset, pa i skoro 40 godina se temeljno radi na iskrivljenoj slici srpske istorije, u to su uključene institucije sa najvećim autoritetom u ovoj zemlji. Počinjem ozbiljno da se pitam da li kao društvo imamo snage iz toga da izađemo? A ako ne izađemo ostaćemo u njemu da trulimo i upadamo sve dublje u samosažaljenje i paranoju” zaključuje autorka knjige “Prošlost dolazi”.

Cvetković: Udžbenici su sada izbalansiraniji kada je u pitanju Drugi svetski rat

Srđan Cvetković iz Instituta za savremenu istoriju, međutim, smatra da je pogled na Drugi svetski rad u školskim udžbenicima sada mnogo izblansiraniji nego pre 30 i više godina, kada su, kako navodi, te knjige pisane po partijskoj direktivi.

“Mislim da sada imamo udžbenike, koji bar što se tiče Drugog svetskog rata, zastupaju jedan uravnoteženiji odnos. Uvažavaju se činjenica da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, sa različitom taktikom i ciljevima i da su oba ta pokreta činila zločine, kao i da je jedan od njih zahvaljujući vojnim okolnostima, prvenstveno Crvenoj armiji, pobedio u ratu”, ocenjuje Cvetković, čija je specijalnost Drugi svetski rat.

On ne misli da se u novijim udžbenicima minimalizuju zločini četničkog pokreta Draže Mihailovića, već da se baca svetlo i na “antifašistički karakter tog pokreta, koji je prema njegovim rečima, u bivšoj Jugoslaviji, zbog ideologije bio prećutkivan”.

Kada su u pitanju kolaboraconistički pokreti, on navodi da su to nedićevci i ljotićevci, i prema njegovom iskustvu, to se u današnjim udžbenicima, nigde ne spori.

Cvetković, pak, nije hteo da komentariše delove udžbenika koji se odnose na ratove devedesetih, jer kako tvrdi, nije upućen dovoljno u to kako su ti događaji tretirani u školskim knjigama.

Izvor: nova.rs

Narodno pozorište Sombor objavilo je program za maj 2024. Zbog aktuelnih praznika, biletarnica pozorišta neće raditi do 6. maja i u tom periodu ulaznice za maj mesec mogu se kupovati ONLAJN.

Od 7. maja, biletarnica ponovo otvara svoja vrata, sa ustaljenim radnim vremenom, od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati. U pozorištu isiču da se od tog datuma mogu kupiti i kompleti ulaznica za 32. Pozorišni marathon, a koji će ove godine biti održan u periodu od 5. do 8. juna.

Repertoar Narodnog pozorišta Sombor za maj mesec:

Četvrtak, 9. maj, od 20 sati – Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, u režiji Mie Knežević

Subota, 11. maj, od 20 sati – Velika scena – Tenesi Vilijams, TRAMVAJ ZVANI ŽELJA, u režiji Juga Đorđevića

Subota, 18. maj, od 20 sati – Studio 99 – BEOGRAD – BEČ, u režiji Marine Đorđević, gostovanje Omladinskog pozorišta iz Beča

Sreda, 22. maj, od 20 sati – Velika scena – Dušan Kovačević, RADOVAN TREĆI, režija: Vito Taufer, Narodno pozorište Sombor u koprodukciji sa „Grad teatrom“ Budva

Subota, 25. maj, od 20 sati – Velika scena – Koncert dvorskih svečanosti, LA FOLIA, Somborska filharmonija

Utorak, 28. maj, od 20 sati – Velika scena – ANA KARENJINA, u režiji Dejana Projkovskog, predstava na mađarskom jeziku, prevod obezbeđe, gostovanje Novosadskog pozorišta

Četvrtak, 30. maj, od 20 sati – Velika scena – Ken Ludvig, TENOR NA ZAJAM, režija: Olja Đorđević

Petak, 31. maj, od 20 sati – Studio 99 – Đorđe Petrović, IZUZETI, u režiji Mie Knežević

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. maj

Grad Sombor je ugovorom potpisanim sa Ministarstvom zaštite životne sredine za podršku projektima pošumljavanja i ozelenjavanja dobio 4,77 miliona dinara, a grad je za ovu svrhu izdvojio 1,24 miliona dinara, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.

Ovim sredstvima finansiraće se projekat koji podrazumeva rekonstrukciju prostora oko pijačnog platoa u mesnoj zajednici Čonoplja, uređenje zelene površine sadnjom autohtonih biljnih vrsta, izgradnju staza i instalaciju pejzažno-arhitektonskih elemenata.

Ovi radovi predstavljaju nastavak uređenja javnog prostora u Čonoplji, koji je započet rekonstrukcijom pijačnog platoa kroz projekat participativnog budžetiranja u 2023. godini.

Izvor: RTV

Sezona takmičenja na novoj ribolovačkoj stazi na kanalu DTD u Karavukovu počela je lovom na terpana ili cverglana. Vrsta koja se smatra velikom štetočinom jer uništava riblji fond, jedina se i bodovala na 12. “Terpan kupu”, takmičenju za sve uzraste sportskih ribolovaca.

Štapovi su zbog veoma toplog vremena zabačeni kasno popodne, radost pecanja je bila velika posebno kod dece, a terpan nije hteo da grize kako treba iako mu je sve bilo servirano kao na tacni. Mi smo okom foto-aparata zabeležili par malo većih primeraka, a organizatori su nas nakon završetka takmičenja obavestili da je ukupan ulov svih učesnika bio oko 25 kilograma, pa će malog proždrljivca bar neko vreme biti manje u njihovom kanalu.

– Došli smo da pecamo “Terpan kup”, a na udici nam se pojavljuje uglavnom babuška i deverika. Terpan se pojavljivao tek sporadično, ali svaka ekipa je imala ulov koji je bio neverovatno ujednačen – počinje priču organizator Dejan Antanasković, koji kaže da ribolovci vole da pecaju terpana.

Pecalo se u paru na dobro pripremljenoj stazi. Klub sportskih ribolovaca “Dunav Karavukovo” za učesnike je obezbedio veliki broj nagrada za učesnike koji su došli iz Kruščića, Kule, Sivca, Horgoša, Kanjiže, Kljajićeva, Karavukova, Odžaka i drugih mesta u okolini.

– Za mamke koristimo gliste, crvenu i crnu. Pecanje ide lepo, lepo se družimo nas dvojica i to nam je bitnije od toga kako riba radi. Najbitnije je učestvovati, kada upecamo nešto veliko to ide u kotlić, a manja riba ide na pečenje – kažu sedmogodišnji Dušan i njegov deda Mihajlo Ilić iz Kule. Dušan je bio najmlađi učesnik na stazi.

Pod sloganom “Sport za sve”, Klub sportskih ribolovaca “Dunav Karavukovo” tradicionalno je otvorio novu sezonu “Terpan kupom” za takmičare od 7 do 77 godina. Među 28 pecaroških parova bile su i tri mešovite ekipe dama i muških takmičara.

– Veliki je broj ekipa sa decom, mešovito sa ženama, što je za mene posle dve godine vrhunski rezultat u odazivu. Prema propozicijama, za ekipu pecaju dva takmičara sa po dva štapa, svaki štap sa po četiri udice maksimalno. Peca se četiri sata, pomerili smo početak takmičenja za malo kasnije zbog visoke temperature. Ovo je tradicionalno takmičenje, koje ponovo organizujemo posle pauze, dve godine nismo ga imali iz razloga sukoba sa Savezom sportskih ribolovaca Srbije. Hvala “Vodama Vojvodine” za ovako odlično uređenu i pokošenu stazu, nova staza se pokazala kao pun pogodak jer smo na njoj dobili neke nove i mlade takmičare – kaže Dejan Antanasković koga je na čelu kluba zamenio sin Ilija, koji je uspešan takmičar, a i u organizacionim vodama sve samouverenije i samostalnije “pliva”.

Prvo mesto na “Terpan kupu” pripalo je Damiru Nedeljkoviću i Siniši Stefanoviću sa ulovom od 1.250 grama. Drugoplasirani su Radovan Petrović i Marko Manojlović sa 1.025 grama, a treći Žarko Spasić i Ivan Cvetanović sa 955 grama.

U maju je Otvoreno prvenstvo Karavukova u pecanju, za početak juna je planirana četrnaesta po redu manifestacija “Udicom protiv droge”, sredinom istog meseca je takmičenje Lige Vojvodine za starije i mlađe kategorije, a krajem juna karavukovačka staza ugostiće najbolje masterse i veterane na izbornom prvenstvu države.

Izvor: ico.rs

Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu sproveli su zanimljivu studiju, a tema je bila da saznaju kakvi su zaista inteligentni ljudi.

U istraživanju je učestvovalo 165 osoba, mlađeg doba (18 do 35 godina), dok je rezultat istraživanja iznenadio mnoge. Ustanovljeno je da su inteligentni ljudi upravo oni koji su najrastreseniji i da im je jako teško da zadrže koncentraciju.

Osim posmatranja ponašanja, u istraživanju su pregledavali i mozak ispitanika. Vrlo jasno se pokazalo da inteligentni ljudi imaju više neurona u mozgu od drugih i upravo ti neuroni uzrok su gubitka koncentracije.

Uočeno je da broj neurona u gornjem čeonom režnju leve hemisfere obrnuto povezan sa sposobnošću koncentracije. Laički govoreći, što je više neurona u tom području, to je veći gubitak koncentracije.

To je zapravo najviše uočljivo kod inteligentne dece. Takva se deca ne mogu koncentrisati na jednu stvar kako bi inače trebalo, jako su nemirni i fokus im je na nekoliko različitih stvari odjednom. Osim toga kontra efekt kod takve dece je da su inače loši učenici u školi, ali s druge strane IQ im je jako visok.

Ako uočite da vam je dete jako kreativno, energično, ima izvanredno pamćenje, ima širok vokabular za svoje godine, znajte da se radi o jako inteligentnom detetu i nikako ne posustaje na radu s takvom decom jer njima je potrebno usmeravanje kako takva inteligencija ne bi otišla u pogrešnom smeru.

Izvor: prva.rs

Sreten Š. (55) je u četvrtak, 25. aprila, pod jakim policijskim obezbeđenjem doveden u sud u Dizeldorfu.

Posebne bezbednosne mere primenjene su jer ga smatraju pripadnikom srpske mafije i članom ozloglašene bande Pink Panter. Državno tužilaštvo Nemačke tvrdi da je Srbin sa još trojicom saučesnika izvršio spektakularnu provalu u luksuznu prodavnicu satova "Brege" u Dizeldorfu i odneli plen vredan 3,3 miliona evra!

Automobilom uleteli u izlog

Optužnica tereti Sretena Š. za teško razbojništvo počinjeno 14. decembra 2020. godine. On se sa saučesnicima automobilom "opel vektra" zaleteo u izlog poslovnice “Brege” na Dizeldorf keju i za samo nekoliko minuta ukrali nakit i 41 sat, i to sve najkvalitetnije modele švajcarskog proizvođača satova.

Sreten se na sudu branio ćutanjem, a sve vreme tokom suđenja noge su mu bile vezane lisicama, što je sudija objasnila time da je u pitanju visokorizični zatvorenik sa posebnim merama obezbeđenja.

Posle pljačke četvorica razbojnika koji se dovode u vezu sa kriminalnom grupom "Pink Panter" koja je opljačkala mnoge juvelirnice širom sveta, pobegli su u Srbiju, i kasnije uhapšeni u Beogradu, ali ih Srbija nije izručila Nemačkoj.

Niko ne zna zašto se vratio u Nemačku

Međutim, dve i po godine posle pljačke Sreten Š. je napravio kobnu grešku i otišao u Berlin, gde ga je uhapsila saobraćajna policija 22. avgusta 2023. godine zbog od strane saobraćajne policije. Niko ne zna zašto se vratio u Nemačku.

Posle provere ustanovljeno je da se radi o osobi koja je na poternici, nejasno je zašto se vratio u Nemačku. Suđenje Sretenu Š, je nastavljeno dana.

Trojici saučesnika još uvek nema traga, kao ni plenu. Srpska policija je navodno zaplenila nakit i satove, ali oni još nisu vraćeni u Nemačku.

Izvor: blic.rs

Krpelji žive na travnatim površinama i aktivni su od marta do novembra, tokom velikog dela godine, ima ih i u parkovima u gradovima. Hrane se krvlju čoveka i životinja i prenose brojne opasne bolesti.

Mogu da se zakače za kožu kućnih ljubimaca i da se kasnije kod kuće "presele" na kožu čoveka.

Budući da 1. maj mnogi provode u prirodi, novinari N1 su razgovarali sa dr sci. med. Aleksandrom Vojvodić, specijalistom dermatovenerologije i subspecijalistom alergologije i kliničke imunologije, o tome kako da se zaštitite od krpelja, ali i šta da radte ukoliko dođe do ugriza krpelja.

- Veoma je važno ukloniti krpelja što pre i ukloniti ga pravilno, a takođe i uklonjenog krpelja poslati na analizu. Na taj način smanjujemo mogućnost prenosa bolesti koje krpelji mogu da prenesu - savetuje dr Vojvodić.

Ona objašnjava da je najbolje da se javite u medicinsku ustanovu kako bi lekar pravilno uklonio krpelja jer nestručnim uklanjanjem se može napraviti mnogo štete.

Ipak, kako dodaje, ukoliko ste u prirodi danima, i nema medicinske pomoći, moraćete to da učinite sami, jer je bitno da se krpelj ukloni što pre, što je duže na koži, mogućnost prenosa bolesti je veća. Smatra se da se posle 24 sata na koži mogućnost prenosa bolesti značajno povećava.

Kako ukloniti krpelja na najbolji način?

- Pinceta treba da bude čista, dezinfikujte je vodom i sapunom ili alkoholom, i uhvatite krpelja što bliže koži, i povucite nagore ujednačenim pritiskom, bez uvrtanja ili gnječenja krpelja. Krpelja stavite u neku teglicu ili kutijicu. Očistite mesto ugriza sapunom i vodom, pa odnesite krpelja na analizu i javite se lekaru čim budete došli u grad - savetuje doktorka.

U narednom periodu, kako objašnjava, treba obratiti pažnju na tegobe - crvenilo na mestu uboda, osip, glavobolje, otok limfnih žlezda, povišenu temperaturu i bilo koje tegobe.

Takođe, dr Vojvodić kaže da uvek nadalje treba da nagalasite da je nekada došlo do uboda krpelja. Lekar će dati i nalog koje analize treba da uradite da bi se utvrdilo da li je organizam odreagovao na neki mikroorganizam koji je krpelj moga da sadrži, a pre svega uzročnika Lajmske bolesti.

- Smatra se da je na teritoriji Beograda veliki broj krpelja zaražen uzročnikom ove bolesti. Međutim, pored Lajmske bolesti, oni prenose i uzročnike Q-groznice, tularemije, encefalitisa - upozorava doktorka.

Šta nikada ne treba raditi ako vas ugrize krpelj?

Krpelja, kako kaže dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, ne natapajte alkoholom, benzinom, različitim uljima, vrelom vodom, lakom za nokte i ostalim sredstvima koja su u širokoj upotrebi - na taj način stimulišete krpelja da izbaci sve mikroorganizme koji se nalaze u njemu i uzrokuju brojna oboljenja.

- Takođe, ne treba ni da se uvrće, okreće, već se samo izvuče - prema svim preporukama za pravilno uklanjanje krpelja CDC - objašnjava ona.

Dalje doktorka kaže da postoje i druge razne procedure koje se koriste u narodu do spaljivanja, stavljanja šara, itd - ne nikako, ništa se ne radi sem gore navedenog, a najbolje je javiti se odmah u zdravstvenu ustanovu gde će lekar ukloniti krpelja i dati uput šta dalje raditi.

Kako smanjiti šanse da nas krpelj ugrize?

- Izbegavajte šetnju kroz delove sa visokom travom, idite sredinom staze, ne sedajte na travu, drveće, gde krpelji mogu da dođu do kože - kaže doktorka Vojvodić i savetuje da koristimo proverene repelente na sve otkrivene delove tela, prateći uputstva.

Postoje repelenti i za decu, za kućne ljubimce.

- Nosite kačkete, šešire, duge pantalone i duge rukave, navucite čarape preko pantalona, nosite patike, neka bude što manje otkrivenih delova tela. Nema naučnih podataka da narukvice, ogrlice koje se prodaju u te svrhe i slično mogu da zaštite od krpelja. Mogu da se koriste kao pomoćna sredstva. Odeća svetlih boja omogućava da se krpelj lakše uoči, zato se obično preporučuje - dodaje Vojvodić kada je reč o zaštiti od krpelja.

Kada dođemo kući, savet je da se istuširamo, pregledamo kožu celog tela i dece, a obavezno proverimo pazuhe, prepone i kosu, pošto krpelji vole toplu i meku kožu.

Izvor: direktno.rs

Da li se više isplati zaduživanje na 30 godina za kupovinu stana ili podstanarski život dilema je koja je uvek aktuelna među onima koji nemaju svoj krov nad glavom.

Poslednjih godina, ona je još teža, rastom cena kirija i kvadrata, naročito u Beogradu. Koliko je isplativa kupovina stana, zavisi od lokacije, cene kvadrata i visine kirije, ali i od kreditne sposobnosti pojedinca i od toga da li ima učešće za stan, jer neke banke traže i 20 odsto od vrednosti nekretnine.

Kalkulator isplativosti nekretnine na portalu 4zida pokazuje da bi se, na primer, kupovina stana od 50 kvadrata na Novom Beogradu kupcu koji inače iznajmljuje stan na ovoj lokaciji isplatila za 16 godina, dok se takva kupovina podstanaru na Voždovcu ne bi isplatila ni za 30 godina.

Period isplativosti se inače računa na osnovu podataka unetih od strane korisnika – cene nekretnine, perioda otplate kredita i visine učešća, kao i visine kamatne stope, prema informacijama dobijenih od strane banaka u kreditnom kalkulatoru.

Prema podacima sa sajta 4zida, cene kvadrata na Novom Beogradu se, u zavisnosti od konkretne lokacije u ovoj opštini, kreću od 2.080 evra do 3.614 evra.

„U proseku je za stan od 50 kvadrata potrebno izdvojiti oko 142.000 evra. S druge strane, prosečna cena mesečne kirije za tu strukturu stana u ovom delu grada je oko 760 evra. Na Voždovcu je za kvadrat u novogradnji potrebno u proseku izdvojiti oko 2.630 evra. Na ovoj opštini je najskuplja lokacija Lekino brdo gde je kvadrat 2.957 evra, a Medaković i Kumodraž su naselja gde cena kvadrata ne prelazi 2.000 evra. Prosečna cena mesečne kirije na Voždovcu za dvosoban stan je 550 evra“, navodi Aleksandra Mihajlović, PR 4zida.

Na Miljakovcu se prosečno oglašene cene kreću od 1.660 evra koliko je potrebno izdvojiti za kvadrat na Miljakovcu III do 1.980 evra na Miljakovcu I.

Dakle, za stan od 50 kvadrata je potrebno oko 83.000 evra. Prema računici 4zida, onome ko razmatra kupovinu stana, a trenutno plaća kiriju koja je u ovom naselju oko 350 evra, to se ne bi isplatilo u narednih 30 godina, već eventualno za 35 godina.

Za razliku od Voždovca, Rakovice, pa i Novog Beograda za kvadrat na Savskom vencu, pre svega u Beogradu na vodi je potrebno duplo više para, jer je prosečno oglašena cena viša od 4.500 evra. Ukoliko neko želi da bude podstanar u Beogradu na vodi moraće da izdvoji u proseku mesečno oko 1.300 evra za dvosoban stan.

Visinu kirije u Beogradu na vodi ilustruje i podatak o isplativosti kupovine stana na ovoj lokaciji, jer bi se, onome ko ga iznajmljuje po tako visokoj ceni kupovina isplatila za samo 12 godina.

Koje su prednosti i mane kupovine i iznajmljivanja stana?

Mirjana Todorović iz agencije „Europolis nekretnine“ kaže da ovo pitanje često zahteva individualni pristup, ali da je, ako posmatramo drugoročno, uvek bolja kupovina.

„Kupovina pruža dugoročnu sigurnost i stabilnost, dok iznajmljivanje može biti fleksibilnije rešenje, posebno za one koji se često sele, ili su u prelaznoj fazi života. Prednosti iznajmljivanja uključuju fleksibilnost, manje početne troškove i manje vlasničke obaveze. Relativno lako je promeniti porostor, bez velikih obaveza i investicija. Mane mogu uključivati neizvesnost u dugoročnom smislu i potencijalno povećanje kirije tokom vremena, dugoročno gledajući ovde je kirija trošak, a ne investicija“, kaže Mirjana Todorović.

Ona smatra da je nekretninu bolje iznajmiti za početak, dok se ne definišu životni planovi, mesto ili država boravka, i ne napravi odgovarajuća finansijska konstrukcija za kupovinu nekretnine.

„Ne postoji univerzalna formula za izračunavanje isplativosti kupovine nekretnine, ali faktori poput cena nekretnina, cena kirije, visine kamatnih stopa na kredite i dugoročnih ciljeva pojedinca igraju ključnu ulogu. Smatra se da ukoliko izdavanjam nekretnine možete da ostvarite povrat na investiciju tokom 20 godina, da je kupovina isplativa. Međutim, ko nekretninu kupuje za rešavanje ličnog ili porodičnog stambenog pitanja, kupovina ima smisla i ako je taj rok nešto duži. Jer nakon 25 godina plaćanja kirije, vi i dalje nemate rešeno stambeno pitanje, za razliku od druge situacije, kada kupite nekretninu i za to vreme plaćate ratu kredita za svoj stan“, ukazuje Mirjana Todorović.

Ona napominje da visoke kamatne stope često otežavaju donošenje odluke o kupovini, dok niže kamate mogu olakšati odluku.

„Tokom perioda rastućih kamata i visokih cena nekretnina, isplativost kupovine može biti upitna. Međutim, dugoročno gledajući, i vrednost nekretnine je u blagom rastu, tako da nekretninu treba kupiti onda kad ste u mogućnosti. Novac koji stoji na računima tokom godina sve manje vredi, dok je nekretnina čuvar vrednosti novca ili generator blagog rasta. Pa kad uzmemo u obzir stopu inflacije koja obara vrednost novca, i efektivnu kamatnu stopu na stambeni kredit, shvatimo, na žalost, da je stopa inflacije ipak viša. Ono što je dobro, jeste što banke dozvoljavaju refinansiranje stambenih kredita pod povoljnijim uslovima, pa ako ste i uzeli nepovoljan kredit, to možete promeniti kada se situacija na bankarskom tržištu promeni“, objašnjava Mirjana Todorović.

Ona napominje da je dobra vest da je posle perioda vrtoglavog skoka euribora ipak došlo do njegove stabilizacije, i da je konačno u blagom padu i da se već osete fleksibilniji pristupi poslovnih banaka kada su u pitanju stambeni krediti.

Izvor: danas.rs

Cigarete su ponovo poskupele, a u Službenom glasniku su objavljene nove cene koje će važiti od 7. maja.

Od srede, tačnije od 1. maja, u Srbiji važe novi iznosi akciza, koji su usklađeni sa prošlogodišnjom inflacijom od 7,6 odsto.

To su nove loše vesti, a pre svega za pušače, jer su cene različitih cigareta već povećane, što je objavljeno u Službenom glasniku.

Nije bilo dileme da će sada poskupeti duvan i duvanski proizvodi, bilo je samo upitno koliko će to poskupljenje biti.

Kako je RTS pisao pre nekoliko dana, sa prosečnom cenom od oko tri evra po paklici, cigarete u Srbiji su i dalje najjeftinije, iako je učešće akciza u ceni 61 odsto, a sa PDV-om, čak 77 procenata.

Dosadašnja praksa je bila da proizvođači uglavnom podižu cene za 10 dinara po paklici cigareta, što je, čini se, ispoštovano i sada.

Cilj izmena akciza na cigarete je usklađivanje sa standardima Evropske unije, po kojima bi do 2025. država trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1.000 komada cigareta, što je 1,8 evra po paklici, tako da će nakon poskupljenja u narednoj godini biti iste cena kao u državama EU, pisao je ranije Danas.

U prošloj godini tri puta je bilo poskupljenje, jer je Vlada u oktobru povećala akcize na cigarete za osam odsto, što je uticalo da proizvođači podignu cene za 10 dinara.

Sa tim uvećanjem, država po jednoj paklici prihoduje 90,99 dinara.

Nove cene pojedinih cigareta pogledajte ovde: