Sombor.info

Gugl je objavio najtraženije pojmove u 2024. godini u Srbiji, a kad pogledamo šta su to ljudi najviše tražili, jasno je da su naši interesi različiti, ali i veoma zanimljivi.

Gugl je danas objavio svoju popularnu godišnju listu najpretraživanijih pojmova, koja pruža zanimljiv uvid u najznačajnije trendove u Srbiji tokom 2024. godine.

Na prvom mestu su svakako sport i veliki sportski događaji, kao što je Euro 2024 i Olimpijske igre. Takođe, ne možemo da ignorišemo ni popularnost takmičenja poput Evrovizije, ali i spektakularnih koncerata, kao što je bio onaj grupe Rammstein.
I da, ne čudi što se u dve kategorije pojavljuje isti pojam, tačnij ime.

Dakle, Aleksa Avramović je definitivno pobednik.

Drugi veoma značajan trend koji možemo da primetimo je da ljubav prema TV serijama u Srbiji ne jenjava. Ako pogledamo listu najpretraživanijih serija, videćemo da uživamo u raznovrsnom sadržaju, uključujući i naslove koji su stariji od 10 godina. Dakle, nije ni čudo što reprize nisu problem za nas.

Pogledajmo koje su to najguglanije teme i pojmovi u 2024. godini:

Najpretraživaniji pojmovi:
Euro 2024
Olimpijske igre 2024
Teya Dora
Crvena zvezda – Partizan

Rammstein
Srbija – Danska
US elections 2024
Srbija – Slovenija

Srbija – Engleska
Aleksa Avramović

Najpretraživanije TV serije:
Sablja
Azbuka našeg života

Baby Reindeer
Fool me once
Tajna vinove loze
Deca zla

Vreme smrti
Ranjeni orao
Search it
Kuća zmaja

Moj rođak sa sela

Najpretraživaniji sportisti i sportistkinje:
Aleksa Avramović
Aleksandra Perišić
Dušan Mandić

Lamine Yamal
Damir Mikec
Maja Ognjenović
Ivana Španović

Zorana Arunović
Nikola Jakšić
Simone Biles

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 16. do 22. decembra ove godine sprovodiće međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Akcija će istovremeno biti sprovedena u 31 evropskoj državi koje su članice organizacije ROADPOL (Evropska mreža saobraćajnih policija).

Kako bi se očuvalo što povoljnije stanje bezbednosti saobraćaja, u narednom periodu u kontroli saobraćaja biće angažovani svi raspoloživi alkometri i droga testovi, kao i maksimalno raspoloživ broj pripadnika saobraćajne policije. S obzirom da je trenutno period velikog broja slava i korporativnih proslava, kao i da predstoje novogodišnji i božićni praznici, aktivnosti saobraćajne policije biće prvenstveno usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Skrećemo pažnju da su od 1. januara do 30. novembra 2024. godine vozači pod dejstvom alkohola izazvali 66 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima i 1.645 saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima na putevima u Republici Srbiji. Navedeni podaci pokazuju da su alkoholisani vozači izazvali svaku sedmu saobraćajnu nezgodu sa poginulim ili povređenim licima.

Istovremeno, saobraćajna policija je u kontroli saobraćaja sankcionisala 51.362 vozača koji su upravljali vozilom pod dejstvom alkohola, od kojih su gotovo 8.200 (16 odsto) zadržani u službenim prostorijama jer su vozili sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu. U odnosu na prošlu godinu, broj vozača koji su sankcionisani zbog ovog prekršaja povećan je za oko tri odsto.

Ministarstvo unutrašnjih poslova apeluje na građane da praznike proslave odgovorno, da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol i da odgovornim ponašanjem daju direktan doprinos očuvanju bezbednosti saobraćaja.

Svoje polazište baziram na umnim precima koji su umeli da pomire nacionalno sa univerzalnim, kospomolitskim i demokratskim, kaže dr Saša Marković

Nesvakidašnji autorski i izdavački projekat predstavljen je na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Na tribini održanoj u Spomen-sobi Norme i Preparandije, preteče današnje visokoškolske ustanove za obrazovanje učitelja, promovisano je četvoroknjižje „Nacionalno bez odijuma – pogled bez pretenzija” dr Saše Markovića, istoričara i dekana Pedagoškog fakulteta.

Dr Marković piše o temama koje se kreću od položaja srpskog učitelja u Ugarskoj, o potrazi za identitetom učitelja kod Srba, o idealima humanizma i identitetu bogočoveka, o kosovskom predanju, o „kulturnom nacionalizmu” u političkoj misli Srba s početka 20. veka, o ratnim vihorima Prvog svetskog rata, o stradanjima u Drugom svetskom ratu, o (post)modernizmu Vojvodine – upravo o širokom spektru pitanja koja se odnose na razvoj, zanose i zablude tokom nacionalne istorije i definisanje sopstvenog identiteta u turbulentnim trenucima prošlosti.

„U ovim knjigama prikupljeni su tekstovi koje sam pisao u poslednjih desetak godina, s namerom da izrazim ono čemu težimo i ovde na fakultetu – da se neguje kulturni izraz u svemu, pa i izražavanju nacionalnog”, rekao je u uvodu dr Marković.

O knjizi su uz autora govorile i njegove kolege, istoričari i filozofi. Tako dr Željko Vučković ističe da su još stari Grci postavili temelj kako prići stvarima: spoznaj samog sebe i drži meru.

– Posle 20. veka kao veka velikih ideologija, 21. vek je vek identiteta i zato zauzima posebno mesto u humanističkim naukama. Ove knjige svoju potvrdu dobiće u narednom periodu kada će se srpski narod, nakon dugog perioda neizvesnosti između klanja i oranja, između deoba i seoba dovesti do mirne i sigurne luke pomiren sa sobom i svetom. U recenziji je korišćena reč „učtivost” i u delu Saše Markovića i prilikom polemika oseća se lična učtivost, što pristoji i instituciji koju predstavlja i gradu u kojem postoje – rekao je dr Vučković.

Upravo izrazit, a danas ne tako čest kvalitet i sposobnost za tolerantnost i polemiku uz uvažavanje neistomišljenika istakli su i učesnici tribine dr Goran Vasin, dr Mihael Antolović i dr Saša Radojčić.

– Marković govori o srpskom kulturnom nacionalizmu koji ističe kulturne vrednosti i te vrednosti su ono što legitimiše tu naciju. Bavi se savremenom Vojvodinom i pokazuje da imamo sukob dva koncepta, dva polazišta: jedan je na osnovu posebnosti vojvođanskog prostora pokušao da nametne oblik političkog identiteta i polazište koje je te posebnosti htelo da ukine u ime opšteg identiteta. Saša Marković se ne opredeljuje ni za jedan, već traži opravdanje i za jedan i za drugi, svestan da upravo njena multikulturalnost gradi vojvođanski identitet – kaže dr Radojčić.

Za dr Gorana Vasina vrednost ovog četvoroknjižja je u spremnosti autora da se bavi temama koje su, koliko god puta da su obrađene, uvek izazovne za istoričara, poput Jugoslavije, položaja Vojvodine, srpske duhovnosti i kulture, sve ono što karakteriše Srbe kroz istoriju, i sve to bez ustručavanja i zatvorenosti za kritiku i polemiku.

– Zdrav nacionalni identitet treba da počiva na kulturi i obrazovanju– kaže dr Mihael Antolović koji ocenjuje da živimo u vreme znanja, a svakodnevno se srećemo sa neznanjem. – U ovim tekstovima insistira se na meri, na važnosti međusobnog uvažavanja, toleranciji i kulturi dijaloga koja nedostaje ne samo u nauci i kulturi, već u celom srpskom društvu i te vrednosti predstavljaju najveći značaj ovog četvoroknjižja.

Izlažući svoje naučno polazište i stavove koje je izneo u tekstovima, dr Marković je rekao da je od devedesetih godina prošlog veka kod nas prisutna ideološka odbrana koja se služi kvaziistorijom:

– Utemeljenje sam potražio i u našim prethodnicima, misliocima kao što su Stojan Novaković, Laza Kostić, Mihailo Polit Desančić, Tihomir Ostojić koji su imali odmeren pristup u nacionalnom izrazu, ili ličnostima poput Milana Kašanina, Mihajla Đurića ili Borislava Pekića, koji su umeli da pomire nacionalno sa kosmopolitskim svedočeći da je mogućnosti izmirenja nacionalnog sa demokratskim i univerzalnim.

Izvor: Politika

Ambasador Republike Severne Makedonije Nikola Tupančeski posetio je Sombor povodom 10 godina Udruženja Makedonaca „Pela“ iz Sombora.
Tom prilikom je rečeno da u Zapadnobačkom okrugu ima više stotina pripadnika ove nacionalne manjine i da saradnja u oblasti kulture doprinosi očuvanju tradicije makedonske zajednice i širenju prijateljskih veza između naroda dve zemlje.

Na temelju obeležavanja decenije postojanja Udruženja Makedonaca „Pela“ u Somboru i susreta ambasadora Severne Makedonije u Srbiji, Nikole Tupančeskog sa gradonačelnikom Sombora Antoniom Ratkovićem, kulturna saradnja između Severne Makedonije i Srbije, u Zapadnobačkom okrugu, ima značajnu ulogu u očuvanju kulturne baštine, identiteta i tradicija makedonske nacionalne manjine.

Nikola Tupančeski, ambasador Severne Makedonije u Srbiji: „Čestitam ovaj značajan jubilej i uveren sam da se saradnja nastavlja“.

Liljana Sokolova Đokić, predsednica Udruženja „Pela“ iz Sombora: „Jubilej i susret ukazuju na značaj održavanja međunacionalnih odnosa i nastavka saradnje u oblasti kulture, koja doprinosi ne samo očuvanju tradicije makedonske zajednice, već i širenju prijateljskih veza” - piše RTV.

Apatin će ove godine u nedelju, 29. decembra, zasijati u prazničnom duhu, zahvaljujući tradicionalnom Novogodišnjem bazaru, koji će biti održan u pešačkoj zoni ulice Srpskih Vladara. Događaj je organizovan s ciljem da obogati novogodišnju atmosferu i pruži priliku svim generacijama da uživaju u raznovrsnom programu i toplini prazničnog druženja.

Program za sve uzraste

Bazar počinje u 16:00 časova, kada će posetioci moći da istraže bogatu ponudu prodajnih štandova. Na njima će se naći unikatni novogodišnji ukrasi, rukotvorine, proizvodi lokalnih pčelara, domaće rakije, ali i mnogi drugi kvalitetni proizvodi.

U 16:30 časova najmlađi će imati priliku za nezaboravnu vožnju kočijom s ponijima, u društvu Deda Mraza. Program za decu nastavlja se u 17:00 časova uz zabavne i edukativne igre koje će voditi profesionalni animator.

Poseban praznični duh uneće Apatinske mažoretkinje, koje će nastupiti u 17:30, dok će u 18:00 časova mališane oduševiti dečja predstava „Novogodišnji Petar Pan”.

Od 19:00 časova apatinski hor „Jedinstvo” nastupa sa popularnim numerama, dok će program dodatno začiniti nastup mađioničara „VOLARE” u 19:30 časova. Veče će biti zaokruženo muzičkim koncertom pop-rock dua Ene Đorđević i Duška Mešinkovskog, koji počinje u 20:30 časova.

Poziv građanima
Direktor Turističke organizacije Apatin, Nemanja Jović, pozvao je sve građane da posete bazar i uživaju u bogatom programu:
„Ovaj događaj prilika je da zajedno proslavimo prazničnu sezonu u najlepšem duhu. Od raznovrsnih štandova s rukotvorinama, preko programa za decu, do večernjeg muzičkog koncerta, svako će pronaći nešto za sebe. Pozivam sve naše sugrađane i goste iz okolnih mesta da nam se pridruže i uživaju u atmosferi koju smo s ljubavlju pripremili.”

Za sve zainteresovane izlagače, prijave za izložbeni bazar su otvorene svakog radnog dana od 08:00 do 15:00 časova u prostorijama Turističke organizacije Apatin, na adresi Trg Nikole Tesle 13.

Dođite i budite deo praznične čarolije koja nas očekuje 29. decembra u Apatinu!

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 12. decembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Doručak kao obrok može učiniti mnogo više za vaše zdravlje nego što mislite, a novo istraživanje je otkrilo iznenađujućeg saveznika koji može pomoći u borbi protiv Alchajmerove bolesti.

Kako piše Miror, naučnici su otkrili vezu između konzumiranja jaja i smanjenog rizika od razvoja demencije. Više od 1.000 ljudi prosečne starosti od 81 godine učestvovalo je u studiji, koja je objavljena u The Journal of Nutrition.

Preliminarni rezultati su pokazali da je konzumacija više od jedne porcije nedeljno povezana sa 47 odsto manjim rizikom od razvoja bolesti.

Istraživači su takođe citirali studiju iz 2021. koja je primetila sporiju stopu opadanja pamćenja kod onih koji su konzumirali najmanje jedno jaje nedeljno. Smatra se da je ova korist posebno posledica prirodnog sadržaja holina u jajima, holin je hranljiva materija koja igra ključnu ulogu u mozgu i nervnom sistemu.

Trenutno se sprovode dalja istraživanja kako bi se dalje istražile takozvane neurološke prednosti jaja.

Vodeći autor studije, Tejlor Volas, izjavio je da su jaja jedna od retkih namirnica koje se obično konzumiraju koje su prirodno bogate holinom. Oni istražuju holin kako bi razumeli njegovu ulogu u podržavanju kognitivnog razvoja kod novorođenčadi i male dece i održavanju tokom procesa starenja.

"Ova studija dodaje sve veći broj dokaza da izbor u ishrani može imati značajan uticaj na smanjenje rizika od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije i podržava doživotno kognitivno zdravlje", rekao je autor studije Tejlor Volas - piše klix.ba.

Veštačka inteligencija korisnija je svakim danom sve više i više.

Koliko god proces prevođebha bio težak, ništa ne može da se poredi sa izazovom prevođenja drevnog jezika na savremeni. Ovi prevodioci ne samo da moraju da ožive izumrle jezike iz pisanih izvora, već moraju i da poseduju duboko znanje o tome kako su se kulture koje su stvorile te izvore razvijale tokom vekova. Ako to nije dovoljno, njihovi izvori su često fragmentisani, što znači da je ključni kontekst izgubljen kroz vreme.

Zbog ovoga, broj ljudi koji su sposobni da prevode jezike iz antike je mali, a njihov trud često ne može da isprati količinu tekstova koje arheolozi otkrivaju.

Uzmimo za primer drevni akadijski jezik. Ovaj rani semitski jezik je jedan od najbolje dokumentovanih iz antičkog sveta. Stotine hiljada, prema nekim izvorima čak i više od milion, akadijskih tekstova otkriveno je i danas se čuva u muzejima i univerzitetima. Mnogi su čak i digitalizovani. Svaki od tih tekstova ima potencijal da nas nauči o životu, politici i verovanjima prvih civilizacija, ali to znanje ostaje „zaključano“ zbog vremena i ljudskih resursa potrebnih za njihovo prevođenje.

Kako bi se ovo promenilo, multidisciplinarni tim arheologa i stručnjaka za računarske nauke razvio je veštačku inteligenciju (AI) koja može da prevodi akadijski gotovo trenutno, otključavajući istorijske zapise sačuvane u ovim 5.000 godina starim tablicama.

Akadijski je bio maternji jezik Akadskog carstva, koje je nastalo oko 2.300. godine pre nove ere, zahvaljujući osvajačkim pohodima njegovog osnivača, Sargona Velikog. Kao govorni jezik, akadijski se s vremenom podelio na asirski i vavilonski dijalekat pre nego što ga je potpuno zamenio aramejski početkom prvog milenijuma pre nove ere. Danas je to zaista izumrli jezik, bez potomaka koji bi nastavili njegovo nasleđe.

Kao pisani jezik, međutim, akadijski se pokazao trajnijim. Carstvo je usvojilo klinasto pismo svog prethodnika, sumerske civilizacije. Ovaj sistem pisanja koristio je trščano pero za utiskivanje klinastih znakova u mokre glinene tablice pre nego što bi se one pekle (otuda i naziv „klinasto pismo“, što na latinskom znači „klinastog oblika“). Čak i nakon što je aramejski zamenio akadijski kao uobičajen jezik tog regiona, učenjaci su nastavili da pišu na akadijskom klinastom pismu sve do prvog veka nove ere — čak i u antici, čini se da su akademici bili neverovatno uporni.

Proces prevođenja akadijskog jezika je dvofazni. Prvo, stručnjaci transliterišu klinaste znakove, odnosno prepisuju ih koristeći slične fonetske zvuke ciljnog jezika. Na primer, arapska reč الله transliteriše se kao „Allah“ na engleskom jeziku. Zatim, naučnici koriste transliteraciju da prevedu tekst na savremeni jezik.

Kako bi ubrzali ovaj dugotrajan proces, istraživački tim je razvio model mašinskog prevođenja za akadijsko klinasto pismo, koristeći istu tehnologiju koja pokreće Google Translate. Model veštačke inteligencije je treniran na uzorku tekstova iz Open Richly Annotated Cuneiform Corpus-a, a zatim je naučen da prevodi na dva načina: iz transliteracije originalnih tekstova i direktno iz klinastih znakova.

Rezultati su obećavajući, ali ima još posla. Model najbolje funkcioniše sa kratkim i srednje dugačkim rečenicama i sa formalnijim žanrovima, poput kraljevskih dekreta i administrativnih zapisa. Uz više obuke na većem skupu podataka, istraživači se nadaju da će poboljšati tačnost prevoda. Na kraju, cilj je da AI model postane virtuelni pomoćnik za ljudske naučnike, pružajući brze prevode koje stručnjaci mogu dalje da usavrše.

„Stotine hiljada glinenih tablica sa klinastim pismom dokumentuju političku, društvenu, ekonomsku i naučnu istoriju drevne Mesopotamije. Ipak, većina tih dokumenata ostaje neprevedena i nedostupna zbog njihovog ogromnog broja i ograničenog broja stručnjaka sposobnih da ih čitaju,“ piše tim u studiji.

Ovo predstavlja veliki korak ka očuvanju i širenju kulturnog nasleđa drevne Mesopotamije, piše nova.rs.

Ako ste se nadali nekom spajanju neradnih dana i vikenda na startu 2025. godine, to će biti moguće eventualno uz neko dan od odmora - i Nova godina i Božić "padaju" usred nedelje.

Kalendar neradnih dana za 2025. počinje već s prvim danima Nove godine – koji su u ovom „izvlačenju“ sreda i četvrtak. Božić, 7. januar, slavićemo u utorak, tako da ćemo i njega teško spojiti s vikendom.

Ipak, ukoliko ste spremni da iskoristite neki dan odmora, 2025. možete početi s podužom pauzom.

Kako da najbolje spojite neradne dane i vikende

Tako, na primer, ako uzmete samo slobodan petak, 3. januar, nadovezuje se vikend i – imate čak pet slobodnih dana u nizu, od 1. do 5. januara. Ako uzmete i ponedeljak, 6. januar – slobodni ste od Nove godine zaključno s Božićem, što je sasvim pristojan odmor, a zapravo ste „potrošili“ samo dva dana.

Naravno, zavisno od mogućnosti, možete uzeti i 30. i 31. decembar, te 3. januar i sastaviti celu nedelju, odnosno 9 neradnih dana u nizu, a sigurno ima srećnika koji su već napravili kombinaciju od čak 11 dana – sa samo četiri „uložena“ – od 30. decembra do 7. januara.

Kasnije će biti i lakših spajanja, u februaru se Dan državnosti namešta tako da imamo produžen vikend od 15. do 17. februara, neradni dani za Uskrs protežu se od petka 18. aprila do ponedeljka 21. aprila, a 1. i 2. maj su četvrtak i petak – taman pred vikend. Pogledajte ceo kalendar.

Svi državni i verski praznici 2025.

Tokom 2025. godine imaćemo ukupno 21 neradni dan – ovo je spisak državnih i verskih praznika objavljen na sajtu Paragraf.rs.

1. i 2. januar (sreda i četvrtak)

Nova godina – neradni dani

7. januar (utorak)

Božić – neradni dan

27. januar (ponedeljak)

Sveti Sava – obeležava se radno

15, 16. i 17. februar (subota – ponedeljak)

Dan državnosti – neradni dani

30. mart (nedelja)

Prvi dan Ramazanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Vaskršnji praznici – pravoslavni – neradni dani

18, 19, 20. i 21. april (petak – ponedeljak)

Uskršnji praznici – katolički – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dani

22. april (utorak)

Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

1. i 2. maj (četvrtak – petak)

Praznik rada – neradni dani

9. maj (petak)

Dan pobede – obeležava se radno

6. jun (petak)

Prvi dan Kurbanskog bajrama – za pripadnike islamske zajednice neradni dan

28. jun (subota)

Vidovdan – obeležava se radno

2. oktobar (četvrtak)

Jom Kipur – za pripadnike jevrejske zajednice neradni dan

21. oktobar (utorak)

Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – obeležava se radno

11. novembar (utorak)

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – neradni dan

25. decembar (četvrtak)

Prvi dan Božića – za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica neradni dan

Izvor: nova.rs