Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru, intenzivnim operativnim radom, rasvetlili su seriju teških krađa i krađa i uhapsili D. D. (1999) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio ova krivična dela. Sumnja se da je on, u proteklih mesec dana, u okolini Sombora ušao u dve kuće iz kojih je ukrao novac i alat, kao i da je provalio u jedan objekat i ukrao klima uređaj i ručna kolica.

Takođe, sumnja se da je obio kuću iz koje ništa nije uzeo, pa se tereti i za krivično delo teška krađa u pokušaju. D. D. se sumnjiči i da je, u ovom periodu, iz dva traktora i iz jednog kamiona ukrao 330 litara nafte i tablet. Policija traga za tridesetogodišnjim muškarcem koji je sa D. D., kako se sumnja, učinio neka od ovih krivičnih dela. D. D. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Sudija mu je za prethodni postupak odredio pritvor do 30 dana, navedeno je u saopštenju MUP-a.

Mađarska nacionalna zajednica proslavila je praznik Svetog Ištvana u Somboru. Svečana misa održana je u crkvi Svetog Stjepana kralja gde je posvećen novi hleb u prisustvu brojnih sugrađana, a nakon službe u crkvi, priređen je i prigodan kulturno – umetnički program na platou ispred zgrade Županije.

Ovogodišnji domaćin proslave bilo je MKUD „Laslo Nemet“ iz Svetozara Miletića, a u svečanom programu i defileu narodnih nošnji učestvovali su i kulturno – umetnička društva iz Bezdana, Čonoplje, Doroslova, Kupusine, Bogojeva, Riđice, Stanišića, Apatina, Silbaša, Sombora i Bačkog Monoštora.

Ispred lokalne samouprave, događaju su prisustvovali Vladislav Živanović, predsednik Skupštine grada Sombora, Jovana Miljević, pomoćnica gradonačelnika, Silard Janković, pomoćnik gradonačelnika, Sanja Pajić, gradska većnica i Tamaš Kanižai, gradski većnik.

Takođe, događaju su prisustvovali i Rihard Huđik, član Izvršnog odbora MNS-a zadužen za kulturu, dr Emeše Uri, narodna poslanica i Ilona Pelt, pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu i turizam.

Proslava Svetog Ištvana u Somboru održana je u organizaciji Asocijacije za razvoj Zapadnobačkog okruga „Podunavlje“, uz podršku Grada Sombora.

Defileom bogatih, tradicionalnih narodnih nošnji kroz Ulicu Kralja Petra I i „Čardaš“ plesom koji se odigrao na Trgu Svetog Đorđa, obeležen je kraj proslave.

Proteklog vikenda na Tikvari je održano prvenstvo Srbije u mini kajaku. Mladi kajakaši bezdanskog Dunava osvojili su osam odličja, od kojih je polovina bila zlatnog sjaja.

Titulu prvaka Srbije osvojile su: Maria Mihaela Horvat (MK1, 1.000m) i Leona Kiš (MK1, 1.000m), kao i četverci na upola kraćoj deonici: Leona Kiš/Nađa Vučić/Hana Holpert/Vasilija Ana Veselinović, te Maria Mihaela Horvat/Kinga Panda/Tea Rica/Petra Đanić.

Srebrne medalje u trkama na 500m pripale su: dvosedima Tea Rica/Kinga Panda i Nađa Vučić/Hana Holpert, ali i Aleksandru Rožu na duplo dužoj deonici u pojedinačnoj konkurenciji.

Jedinu bronzu osvojila je Petra Đanić (MK1, 1.000m). Bez plasmana su ostali: Marko Vid Veselinović (MK1, 1.000m) i Boris Tibor (MK1, 1.000m) koji su bili šestoplasirani, dvojac Boris i Denis Tibor (MK2, 500m) završio je trku na sedmoj poziciji, Denis Tibor (MK1, 1.000m, deveto mesto) i Vasilija Ana Veselinović (MK1, 1.000m, 11. mesto).

U ekipnom plasmanu Dunav je zauzeo četvrto mesto.

Izvor: somborsport.org

Mars nije baš najgostoljubivije mesto u Sunčevom sistemu, a tamošnja trenutna situacija nije optimalna za opstanak ljudske rase, što je sve aktuelnije pitanje..

Među problemima koji iskrsavaju kada se razmatra „kolonizovanje“ crvene planete je i klima. Temperature na Marsu mogu da padnu prenisko, i do oko -65 stepena Celzijusa. Naučnici su, tvrde, pronašli način da zagreju Mars, i kažu da je njihov novi predloženi metod mnogo efikasniji od drugih strategija.

Prema navodima tima koji predvodi inženjerka elektrotehnike Samaneh Ansari sa Univerziteta Nortvestern u SAD, Mars bi se mogao zagrejati i održavati pomoću nanoskopskih metalnih šipki.

„I dalje bi nam bili potrebni milioni tona materijala da se zagreje planeta, ali to je pet hiljada puta manje nego što bi vam bilo potrebno sa prethodnim predlozima za zagrevanje Marsa. Ovo značajno povećava izvodljivost projekta", kaže geofizičar Edvin Kajt sa Univerziteta u Čikago, dopisni autor istraživanja.

Efekat staklene bašte nije tako lako postići

Efekat staklene bašte je nama najpoznatiji način za zagrevanje planete, ali uprkos Zemljinoj situaciji, zapravo ga je teže proizvesti nego što se čini. Prethodno predložene strategije za zagrevanje Marsa zasnivale su se na efektu staklene bašte, poput onih koji zagrevaju Zemlju i Veneru.

Na Zemlji, zagrevanje staklenika se pokazalo previše lakim. Atmosfera se puni gasovima kao što su ugljen-dioksid i metan koji šire toplotu koja zrači sa površine, usporavajući njeno raspršivanje u svemir i izazivajući porast temperature.

Ako bismo mogli da punimo Marsovu slabu atmosferu ovim gasovima sa efektom staklene bašte, kao što je bilo u prethodnim predlozima, usledio bi efekat zagrevanja, uz podizanje temperature Marsa na nivo na kojem bi fotosintetički organizmi mogli da prežive.

Научници сматрају да је за загревање Марса најбоље користити честице метала
Naučnici smatraju da je za zagrevanje Marsa najbolje koristiti čestice metala
Problem je što Mars nema mnogo sastojaka potrebnih za takvu strategiju. Ili bismo morali da ga transportujemo sa Zemlje u ogromnim količinama, ili da pokušamo da ga iskopamo ispod površine Marsa. Svakako, oba načina su skupa i komplikovana, pišu istraživači.

„Ali šta ako bismo iskoristili ono što Mars već ima na raspolaganju? Njegovo površinsko tlo, kako su utvrdili roveri, bogato je metalnim mineralima kao što su aluminijum i gvožđe. Šta ako bismo mogli da izbacimo sićušne čestice svetlucavih metala u atmosferu Marsa i zarobimo sunčevu svetlost, kao što emisije ugljenika rade ovde na Zemlji?“, pitali su se naučnici.

Ansari i njene kolege su modelovale sićušne metalne šipke sa odnosom širine i visine od 60:1, koje bi mogle biti puštene u „nebo Marsa“.

Izračunali su koliko će toplote biti „zarobljeno“ uz pomoć blistavih metalnih nanošipki, i koliko bi metalne svetlucave prašine bilo potrebno da bi se proizveo i održao potreban efekat grejanja.

Ako bi se snopovi metalne svetlucave prašine puštali trajnom brzinom od 30 litara u sekundi, nanošipke bi proizvele zagrevanje, uzrokujući topljenje površinskog leda i podizanje atmosferskog pritiska.

Problem sa kiseonikom

Ovo naravno ne bi učinilo Mars odmah naseljivim mestom. U atmosferi Marsa i dalje ne bi bilo dovoljno kiseonika za normalno disanje. Dakle, još jedan zadatak pred naučnicima je – težak posao proizvodnje kiseonika.

Strategija metalnim topovima bi trajala dosta vremena, u rasponu od nekoliko decenija, ali bi na kraju zagrejala Mars za više od 28 stepeni Celzijusa, „gurajući“ njegovu klimu u režim koji bi postao dovoljno topao za fotosintetski život mikroba – a to je prvi važan korak ka gostoljubivijem Marsu.

„Uprkos mogućim nedostacima kao što je nepoznanica delovanja Marsovog magnetnog polja na manipulisanje sa svetucavim metalima, naše istraživanje otvara nove puteve za istraživanje i potencijalno nas dovodi korak bliže dugom snu o uspostavljanju održivog ljudskog prisustva na Marsu“, kaže Kajt.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Science Advances.

Izvor: RTS

Predlog novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga donosi dosta novina.

Jedna od njih je da se prvi put uvodi ograničenje kamatnih stopa na kredite, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje.

Svrha ovih ograničenja, kako je Tanjugu rečeno u Narodnoj banci Srbije (NBS) je dvostruka i ona s jedne strane ona treba da spreče da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečne ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa.

"Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada", navode iz NBS.

Dodaju da će kada je reč o korisnicima stambenih kredita usvajanje ovih ograničenja imati velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremena, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera.
S druge strane, ističu u centralnoj banci, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena je prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

Navode da je predviđeno ograničenje kamatnih stopa značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive Evropske unije a to je da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate.

I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se, kažu, omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda. Ovim predlogom se predugovorno obaveštavanje, oglašavanje i uopšte informisanje podiže na još viši nivo, tako da se sa što manje dokumentacije, uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe.

U vezi s tim se prvi put na finansijskom tržištu regulišu savetodavne usluge koje banka može da pruža svom klijentu, ali i usluga savetovanja o dugu koje treba da budu od koristi klijentima sa problemom u otplati. Iz NBS navode da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ide ukorak sa digitalizacijom koja je sveprisutna, jer jasno propisuje da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora. Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka.

Prvi put se reguliše i praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, tako što se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge. To primera radi znači da banka može klijentu da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora da ima mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kome je u prethodnih 12 godina NBS obeštetila ogroman broj korisnika pa su sva dobra iskustva iz prakse implementirana u ovaj zakon. Osim toga, za razliku od dosadašnjeg načina posredovanja koje je zasnovano na pravilima iz opšteg zakona o vansudskom rešavanju sporova, ovim zakonom se daju veća ovlašćenja medijatorima na način da mogu da iznose konkretne predloge za rešenje spornog odnosa.

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković izjavila je ranije da su banke pre nacrt ovog zakona dobile pre nedelju dana i da se očekuje da se svaka banka o predloženim izmenama oglasi pojedinačno. Prema njenim rečima, novi zakon bi na snagu trebalo da stupi krajem godine, kada istekne trenutna mera o ograničenju kamata na stambene kredite.

"Prvo ćemo razgovarati sa bankama, a zatim sledi javna rasprava, ne u smislu javnog slušanja, već rasprava pod kojom podrazumevamo javno oglašavanje nacrta gde celokupna javnost ima mogućnost da se oglasi o izmenama", rekla je Tabaković.

Naglasila je da će se o detaljima zakona govoriti kada se prvo postigne konsenzus sa bankama, a onda će ono što se naziva javnom raspravom biti dostupno i ostalima.

Izvor: b92.net

Znak, beli krug pored pune linije, kod nas još ne postoji, ali ćete ga veoma često videti u Austriji.

Znak koji vidte na slici, beli krug pored pune linije, često se nalazi na putevima u Austriji.

Šta znače ovi krugovi na putu, kako pokazuju istraživanja, ovaj znak je veoma doprineo bezbednosti u saobraćaju.

Nekada je dobro kada sabraćajni znak zbuni vozače, jer ih natera da uspore.

Ova kolovozna oznaka dolazi iz Austrije. To je znak koji je u ovoj zemlji u upotrebi od 2019. godine i koji daje dobre rezultate, piše Hak revija.

Na deonicama na kojima se koristi smanjen je broj motociklističkih nesreća za čak 80%.

Znak je niz krugova nacrtanih reflektujućom belom bojom koja ne klizi. Nalaze se duž pune linije i imaju za cilj da upozore motociklistu da u označenim skretanjima postoji uzak radijus u skretanju, odnosno da se skretanje naglo zatvara i da je oštro.
Takođe, cilj je pomoći motociklistima da prilikom skretanja ne prelaze u suprotnu traku na opasnim mestima. Krugovi dodatno upozoravaju da se približavaju sredini puta.

Znakovi se nalaze na područjima gde se dogodio veliki broj nezgoda.

Isti znak razmatraju da uvedu i Škotska, Švajcarska, Nemačka, Luksemburg, Italija i Španija.

Izvor: danas.rs

Majmunske boginje, koje su do 2022. bile prisutne samo na afričkom kontinentu, ove godine pojavile su se u Evropi, za sada samo u Švedskoj, a prema rečima epidemiologa dr Zorana Radovanovića, ukoliko nastave da se šire, možemo uskoro da ih očekujemo i u Srbiji. U Institutu Batut kažu da od jutros ne prestaju da im zvone telefoni, a javljaju se građani koji u panici pitaju za vakcinu.

Iako je 2022. godine poslednji put zabeleženo prisustvo virusa majmunskih boginja u Srbiji, bolest je, prema tvrdnjama svetskih stručnjaka, mutirala i način prenošenja je promenjen.

“To je nekada bila bolest vezana samo za Afriku, uglavnom za Republiku Kongo, a postojala su dva tipa i 2022. tip dva se proširio u 70 zemalja sveta. Desila se pandemija koja zvanično nije objavljena. Međutim, prema prema Prаvilniku ‘događaja koji su od međunarodnog značaja’, kad jedna zaraza zahvati bar dva žarišta na dva kontinenta postoji velika šansa da se raseje svuda po svetu. Tako da, ukoliko počne da se širi Evropom, pitanje je dana kad će se pojaviti i u Srbiji“, upozorava dr Zoran Radovanović.

Širenje ovakve infekcije, ističe on, obavezuje sve države da preduzmu određene akcije.

„U svakoj zemlji mora postojati osoba koja će obaveštavati Svetsku zdravstvenu organizaciju o merama koje preduzima država, o stanju na svojoj teritoriji, monitoringu i nadzoru, ali mi nismo normalna zemlja, niti je Batut normalna ustanova, pa zato uvek sumnјamo šta se zaista dešava i ako se pojavi neki slučaj, pitanje je da li ćemo mi to znati”, kaže Radovanović.

Promena u načinu prenošenja

Ovaj virus prenosio se sve do 2022. sa životinje na čoveka, međutim, mutacije su dovele do promena.

„Bolest je pre dve godine odjednom postala polno prenosiva među ljudima, to je bilo nešto sasvim novo. Do tada je bio virus koji se prenosio sa životinja na čoveka, vrlo retko sa čoveka na čoveka“.

Virus majmunskih boginja proširio se Evropom 2022. i 2023, kada je 70 zemalja bilo zahvaćeno prvi put izvan Afrike i kada je gotovo 100 odsto zaraženih bilo među populacijom u kojoj muškarci imaju odnose sa muškarcima.

„Ponašanje ljudi se promenilo i bolest se sada prenosi najčešće polnim putem. Skoro 100 odsto zaraženih su 2022. bili muškarci koji su imali seksualne odnose sa muškarcima, čak 94 odsto njih je priznalo da su u periodu inkubacije imali takve odnose. Iako svi seksualno aktivni ljudi treba da budu na oprezu, ove rizične grupe moraju posebno da povedu računa“, upozorava epidemiolog.

Građani koji putuju u afričke zemlje trebao bi, prema savetima epidemiologa, da se vakcinišu protiv ove zaraze, ali u Srbiji vakcina ne postoji.

„Svi zovu da pitaju isto“

Iz tog razloga pozvali smo nadležne institucije kako bismo se informisali o vakcinaciji.

U Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ odmah su nas prebacili dalje, rekavši da oni nemaju vakcine i da se tim pitanjem bavi „Batut“.

Kad smo pozvali Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ da se raspitamo o vakcini dobili smo sledeći odgovor:

„Od jutros telefoni ne prestaju da zvone! Svi zovu da pitaju isto isto, a vakcine nema, jer nema ni bolesti. Nije još ništa tako alarmantno, a diže se panika i svi o tome pričaju. Ne možemo mi da nabavljamo vakcine čim se pojave priče o nekoj bolesti. Ako putujete, pazite na ponašanje i sa kim se i kako družite. Čuvajte se kao i od svih ostalih zaraza“, rečeno nam je u Centru za informisanje ovog instituta.

Na Klinici za infektivne bolesti kažu da još nema zaraženih, a da protokol o zbrinjavanju i lečenju ovog virusa imaju još od 2022.

Simptomi i lečenje

Majmunske boginje, objašnjava dr Radovanović, dijagnostikuju se na osnovu kliničke slike.

„Koje boginje su u pitanju znamo na osnovu osipa. Kod varičela se javljaju promene na trupu, glavi, kosi, iza ušiju, a kod majmunskih i velikih, javljaju se na nogama, rukama, dlanovima. Kod varičela nema gnojnica, a ovde prolaze ceo ciklus. Takođe, sada se sve više osip javlja oko anusa i usana. Neko ima promene i u predelu međice, a može doći i do temperature, javljaju se i bolovi i sve može da traje nekoliko nedelja“.

Doktor naglašava da je neophodno da zaraženi bude u izolaciji, ali nije uvek potrebno bolničko lečenje.

„Majmunske boginje slične su velikim, ali su blaže i od njih se manje umire. Lekari opšte prakse bi trebalo da budu upućeni, da se informišu kako izgledaju simptomi, a ako nisu sigurni da pacijenta pošalju kod infektologa“.

Iz Instituta Batut kažu da prate epidemiološku situaciju u vezi sa majmunskim boginjama.

„U ovom trenutku nema razloga za zabrinutost“, izjavila je v. d. direktora te ustanove Verica Jovanović, a na naša pitanja o vakcinama nismo dobili zvaničan odgovor do objavljivanja ovog teksta.

Vakcina protiv majmunskih boginja Foto:Tanjug/AP Photo/Rick Bowmer
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija prošle srede proglasila je globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju zbog epidemije mpoks virusa, odnosno majmunskih boginja. Prvi slučaje nove varijante zabeležen je i u Evropi.

Pre dve godine je epidemija majmunskih boginja pogodila skoro 100.000 ljudi širom sveta, prvenstveno gej i biseksualnih muškaraca, uključujući više od 32.000 u Sjedinjenim Državama.

Odluka SZO je ovoga puta izazvana eskalacijom krize mpoksa koncentrisane u Demokratskoj Republici Kongo. Nedavno se proširio na desetak drugih afričkih zemalja. Ako se ne obuzda, virus bi ponovo mogao da divlja po celom svetu, upozorili su stručnjaci.

Švedska je prošlog četvrtka prijavila prvi slučaj smrtonosnijeg oblika mpoksa izvan Afrike.

Izvor: nova.rs

Sistem ulaska i izlaska iz EU, automatizovani IT sistem za registrovanje putnika iz zemalja koje nisu članice EU, trebalo bi da stupi na snagu 10. novembra, najavila je evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson.

Evropski dopisnik N1 Nikola Radišić objašnjava da se radi o sistemu sačinjenom iz dva dela i da njegov prvi deo, poznatiji kao EES počinje s radom 10. novembra, a služiće – da se prijavite na put i biće potpuno besplatan. U pitanju je automatizovani sistem za registraciju ulaska i izlaska iz EU.

Dakle, biće potrebno da odete na web sajt ili mobilnu aplikaciju EES i biće vam potreban putni dokument, kao i biometrijski podaci.

Time će se kontrolisati kada ulazite i izlazite iz EU. Biće potrebno da se prijavite za putovanje, ili kao da kažete: „Dobar dan, ulazim u EU i biću u njoj neko vreme, maksimalno 90 dana u okviru 180 dana“, objašnjava Radišić.

Sistem je namenjen svima koji nisu iz EU+, odnosno država EU, Islanda, Lihtenštajna, Norveške i Švajcarske.

Biće vam potrebni osnovni i biometrijski podaci:

putni dokument (ime, prezime, datum rođenja itd)
biometrijski podaci (otisci prsta, prepoznavanje lica)
vreme ulaska i izlaska iz EU
eventualno – podaci o zabrani putovanja

Prijava je besplatna, ali se mora obaviti pre svakog putovanja. Bitno je naglasiti da izmena u viznom režimu nema i da je ovo samo način prijavljivanja za putovanje.

Njime se zapravo ukidaju pečati u pasošima, a biće omogućena šira upotreba automatizovanih prelazaka granice.

Suština svega je u boljem praćenju i ubrzavanju prelaska granice, a sva fama oko toga da se ovim sistemom ponovo uvode vize jednostavno nije tačna, ističe naš dopisnik.

Dakle, ako niste dobili zabranu ulaska u EU, ako niste kriminalac i niste izvršili krivično delo, nemate čega da se bojite.

Novo pravilo moglo bi da ima i pozitivnu primenu u kontekstu ubrzavanja putovanja građana, objašnjava naš dopisnik.

Drugi korak ETIAS – od sredine sledeće godine, plaćaće se sedam evra

Međutim, ovo nije sve, to je prvi korak koji je besplatan za sve, a drugi korak je poznatiji kao ETIAS i njegova primena se očekuje u prvoj polovini naredne godine, ali ne odmah, već uz prelazni period od šest plus šest meseci.

Sistem ETIAS će, naime, biti operativan najranije sredinom sledeće godine i on je nešto komplikovaniji i predviđja izdavanje dozvole za putovanja i ne predstavlja samo prijavu za put, već se radi provera putnika.

Sistem ETIAS ne prikuplja biometrijske podatke, za razliku od EES-a, a povezan je sa pasošem. Važi tri godine ili do isticanja pasoša, a koštaće sedam evra.

U okviru njega za nekoliko minuta dobijate dozvolu za put – ukoliko ne postoje zakonske prepreke za to.

Ako nema potrage za vama, ako vam nije zabranjen ulazak u EU i slično – ako se ne bavite kriminalom, opet nemate razloga za brigu.

Procedura može da traje i duze, čak do 30 dana i zbog toga se preporučuje da se procedura obavi unapred, a ne dan pre puta.

Suština ovog sistema je da se vrše provere ko ulazi u EU, koliko dugo ostaje unutar unije i slično.

U pitanju je klasična kontrola migracija koja do sada nije postojala, a u EU nisu imali podatke ko je sve u državama članicama i koliko ostaje. Naime, nije postojao centralizovani sistem.

Važno je naglasiti da u pitanju nije izdavanje viza i da vize i dalje nisu potrebne.

Od novembra počinje da se primenjuje samo registracija putovanja, a od sledeće godine i izdavanje dozvola za put, uz prelazni period od šest meseci.

Vize i dalje neće biti potrebne, ali na granicama – kao i do sada – i dalje mogu da vam odbiju ulazak u zemlju EU.

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. avgust

Međunarodni sajam pčelarstva, 31. po redu biće održan u Somboru u subotu, 31. avgusta, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Na sajmu će biti izloženi pčelinji proizvodi, preparati na bazi pčelinjih proizvoda, satne osnove, pogače za prehranu pčela, sredstva za zaštitu pčela od varoe kao i oprema i pribor za rad sa pčelama.

Pored domaćih izlagača, pozvani su i gosti i izlagači iz Mađarske i Hrvatske.

Istovremeno, na Sajmu pčelarstva održaće se i izložba cveća, raznih rukotvorina, kao i proizvoda starih zanata.

Izvor: ekapija.com