Sombor.info

„Otpisani“ se opet emituju na RTS-u od 29. avgusta svakog četvrtka.

„Otpisani“, digitalno obnovljeni, opet će biti na malim ekranima.

Jugoslovenska serija snimljena je u produkciji TV Beograd 1974. i 1975. godine.

Serija prati avanture mladih ilegalaca u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata. Nastala je po knjizi Dragana Markovića, a uporedo sa snimanjem serije, snimljen je i film „Otpisani“, koji predstavlja spoj prve dve epizode serije (za razliku od serije, koja je snimljena u crno-beloj tehnici, film je snimljen u boji). Zbog velike popularnosti serije, dve godine kasnije, snimljen je nastavak pod nazivom „Povratak otpisanih“.

Seriju je režirao, Aleksandar Aca Đorđević, a scenario su napisali Dragan Marković i Siniša Pavić.
Glavni junaci serije bili su tada mladi glumci – Voja Brajović, Dragan Nikolić, Predrag Miki Manojlović, Čedomir Petrović i Aleksandar Berček, a pored njih veće uloge su ostvarili i glumci – Stevo Žigon, Rade Marković, Dragomir Felba i Vasa Pantelić. Smatra se i dalje za najbolju ratnu akcionu TV seriju ikad snimljenu na ovim prostorima. A, uz Sivi dom je svakako najbolja akciona serija snimljena u vreme postojanja SFR Jugoslavije.
Radio televizija Srbije, povodom 50 godina od premijernog prikazivanja, je digitalno restaurisala ovu seriju u Centru za digitalizaciju TV arhiva RTS.

Pre dve godine pojavila se i video igra napravljena po seriji, a tada smo razgovari sa Vojislavom Vojom Brajovićem, oji je tumačio lik Tihog, o velikoj popularnosti te serije.
– Mislim da je ključ za popularnost „Otpisanih“ u borbi za slobodu, gde dobro pobeđuje zlo, i to nije bila nikakva propagandna priča, nego, kao što su se, recimo, vesterni snimali kao poseban žanr, tako je napravljena i ova serija. Da li je i koliko bila izmišljena ili nije, nije bitno, ali to je jedna bajkovito – herojska priča – kaže Brajović za Danas.

Ono što, kako kaže, publika ne zna je da na početku snimanja prema scenariju trebalo da poginu svi glavni junaci.

– Zato se serija i zvala „Petorica otpisanih“, a onda su ljudi koji su je pripremali tokom snimanja shvatili da bi to bila vrlo pogrešna poruka, i ostavili su da ti mladi buntovnici s razlogom prežive. U svakoj epizodi je neko stradao, recimo, stradao je i jedan od najpopularnijih likova, Paja Bakšiš koga je igrao Miki Manojlović, i to u devetoj epizodi, ali su glavni likovi preživeli – objašnjava Voja Brajović.

On podseća da su glavni junaci serije bili buntovnici s razlogom i da se nisu pobunili samo protiv okupatora, nego upravo najviše protiv kolaboracionista, i nad njima su vršili atentate.

– Da li je to istina, i da li su mladi ljudi iz pokreta otpora zaista toliko Nemaca pobili ne znamo, pošto ova serija nije dokumentarna nego poetska – kaže Brajović dodajući da je snimanje „Otpisanih“ i „Povratka otpisanih“ trajalo skoro pet godina.

– Dakle, sve je to deo mog života i života svih nas koji smo učestvovali u tome, a mnogi, od njih, nažalost, više nisu među nama. Razloge za tu ogromnu popularnost koja je pratila ovu seriju i koja nije bila samo ovde, nego čak i u Kini, treba tražiti u tom buntovništvu s razlogom – konstatuje Voja Brajović.

Izvor: danas.rs

Katarina je jedna od onih bezbroj devojaka iz unutrašnjosti koje posle srednje škole odu iz rodnog mesta u Beograd. S nestrpljenjem čeka taj studentski život, žurke, druženja. Sanja i da potom nađe sjajan posao u svojoj struci, da može sebi od plate redovno da obnavlja garderobu, da ide na večere, predstave, da putuje. Ali gde je u svemu tome stan? Gde da živi, od čega da plaća kiriju?

„U Beograd sam se doselila kao bruckoškinja davne 2015. Kažem davne jer je tad sve izgledalo drugačije. Cene, stanovi, uslovi. Moji roditelji su tada imali ideju da se svi zajedno preselimo u iznajmljen stan kako bismo sestra i ja imale porodičnu toplinu i na studijama, a da kasnije kupimo stan. Od tada se mnogo toga privatno promenilo i više puta sam ulazila u ceo proces – ali svaki put su uslovi bili sve nedostižniji“, kaže Katarina za Nova.rs.

I zaista, društvo u Srbiji se u međuvremenu dosta polarizovalo i startna osnova koju su imale ranije generacije dosta je drugačija od one koju imaju današnji mladi koji kreću u samostalni život. Uostalom, koliko je onih koji i u svojim tridesetima i dalje žive s roditeljima jer nemaju gde? Danas ako primanja nisu bar par hiljada evra, ideja da se sam skućiš, barem u glavnom gradu, deluje sumanuto. Možeš da živiš kao podstanar i samo se nadaš da ćeš nekad rešiti stambeno pitanje. Pritom, i za tu kiriju treba zaraditi.

I tu dolazimo do – nasledstva. Koliko kuća ili stan koji ti roditelji ostave može da oboji život? Ali veliko je pitanje šta oni zapravo mogu da ti ostave i koliko se to pokalapa sa tvojim željama.

„Od roditelja mi u nasledstvo ostaje kuća na selu, koja je moja oaza mira i mesto kome se vraćam kad imam i najmanji problem i, ako ne mora, nikada je ne bih prodala. Oni i dalje rade, ali u poslednje vreme sve više ulažu u renoviranje i sređivanje ovog doma, te verujem da će se tamo i vratiti. A što se mene tiče, ne vidim ni kako bih skupila za ulog niti otplaćivala kredit za stan. Za sada ostajem pod rentom, a jedna od opcija o kojima razmišljam je prelazak u manji grad ukoliko se ne ukaže bolje rešenje“, kaže Katarina.

Razlog su svakako cene nekretnina u Srbiji koje su postale već nalik na loš vic. Nije lako poverovati u to kakvi se stanovi i kuće nude za koji novac. I kako onda, recimo, da mlada osoba koja želi da se osamostali u Beogradu kupi sebi stan, koliku platu treba da ima, koliko treba da odvoji za ratu kredita, od čega da živi?

S druge strane, ako imaš sreće, pa su ti roditelji ostavili, recimo, stan u tom Beogradu, ove muke su prilično daleko od tebe. Za ranije generacije, ljude koji su već stekli u životu šta se moglo, nije bilo strano otvoriti detetu po rođenju štednu knjižicu, izdvajati makar za garsonjeru u većem gradu da se obezbedi budućnost, da ne mora da se muči.

Koliko to zapravo znači, priča Mila, rodom iz Čačka.

„Činjenica da su nam roditelji kupili stan kad je trebalo da dođemo u Beograd da studiramo značajno je obeležila naš razvoj u ovom gradu. Pre svega, to je bila jedna od velikih životnih stavki o kojima nikad nismo morali da razmišljamo. Moji prijatelji koji su bili podstanari uglavnom su morali često da se sele, da stalno brinu o kiriji itd. Sve to unosi neki egzistencijalni nemir koji nemaš kad ti je ovo pitanje rešeno.“

Kad je počinjala da radi, Mila je mogla da priušti sebi da mesecima volontira i da godinu dana radi za minimalnu platu jer nije bilo brige oko toga da li će imati za kiriju.

Dakle, jasno je da, kad u startu imaš taj stan, svoj si čovek. Naravno da to nije nužno preduslov za sreću, ali svakako je dobra odskočna daska i olakšava dosta toga.

I sada kada ona stvara svoju porodicu, još više se vidi koliko to sve znači.

„Pre nekoliko godina kad smo dobili dete, muž i ja smo podigli kredit da kupimo veći stan i najveći deo rate kredita plaćamo od kirije iz prvog stana. Jednostavno, sa nasleđenom nekretninom imaš osećaj sigurnosti koji nikad ne bih menjala“, kaže Mila.

Njeni roditelji su očigledno uhvatili taj ključni trenutak, mislili pametno i sada se taj početni kapital dalje preliva iz generacije u generaciju. To daje MIli mogućnost da i ona za svoje dete nešto pripremi na vreme.

Oni koji iz bilo kog razloga nisu iskoristili eventualnu priliku ili jednostavno nisu bili u mogućnosti sada mahom imaju decu koja ne mogu da na duže staze reše stambeno pitanje, a tek nemaju ideju kako da svojoj deci bilo šta ostave. I eto ga začarani krug koji postaje sve suroviji kako cene skaču i kako se prilike i kod nas i u svetu menjaju, pa je jaz između bogatih i siromašnih sve drastičniji. Čini se da srednja klasa, oni najbrojniji koji su mogli da svojoj porodici priušte i nešto van osnovnih životnih potreba, sada nestaje.

Zato je jedna Maja, koja je u sličnoj situaciji kao Mila, vrlo zahvalna svojim roditeljima.

„Nasledila sam stan u kome živim sada sa svojom porodicom. Pomoglo je jako puno jer takvo je vreme da, iako smo i suprug i ja visokoobrazovani, jako bismo morali da se pomučimo da uzmemo svoju veću nekretninu“, kazala je ona u našoj onlajn anketi na pitanje koliko zaista može da pomogne u životu kad od roditelja naslediš imovinu.

S druge strane, to nasledstvo ne mora da bude konkretno nekretnina za život, ali svakako utiče na stil života.

„Ostavili su mi mnogo toga, ja sam to dobro unovčio i sada ne radim ništa, tj. drugi za mene rade…“, kaže jedan Martin.

Stefan je zahvalan jer je nasledio kuću u kojoj je još 1995. otvorio prodavnicu koja i dan-danas radi.

„Kuću sam renovirao. Hvala puno, mama i tata što ste mi preneli radnu naviku i kulturu.“

Pritom, nekad se deca jako iznenade onim što im roditelji ostave, nesvesni koliko mogu da dobiju.

„Tata je živeo 86 godina, ostavio mi je sve, novac na računu, auto njegov, dve kuće u Podgorici, zemlje i previše. Iznenadila sam se da je toliko stekao u životu i ja sam sada zahvalna za sve što imam jer mi je mnogo pomoglo za bolji život. Bog je dobar i Gospod nagrađuje dobre ljude. Hvala, tata, nedostaješ“, kaže Vesna.

„Nasledila sam 25 ari zemlje i 25 ari šume. Za kćerku koja u zapadnoj Srbiji ima dva rođena brata – i više nego dovoljno. Nije kod nas običaj da se ženska deca petljaju u nasleđivanje ako već imaju braću, pa sam se iskreno iznenadila. Hvala im“, kaže jedna Biljana.

Posebno mesto u ovoj priči o tome koliko nasledstvo zapravo može da bude ona slamka spasa u životu vidi se na primeru jedne Zite. Zamislite samo šta to može da predstavlja za ženu u srednjim godinama posle razvoda i otkaza.

„Nasledila sam pola kuće…. Osamnaest godina nisam koristila svoje nasledstvo, onda sam iz firme otišla kao tehnološki višak i, kad sam uzela novac, dogradila sam nekih 40 kvadrata i rešila svoje stambeno pitanje posle razvoda… Hvala roditeljima“, kaže Zita.

Mnogi pak tvrde da stan ili kuća koji ti ostave roditelji i nisu najbitniji.

„Ima li veće sreće nego kad od roditelja naslediš zdravlje, dobro vaspitanje, poštenje i kad te nauče da ljude deliš na dobre i na loše! Sve bih dao da su mi roditelji proživeli duže i da nisu prerano otišli na drugi svet“, kaže jedan Rajko.

Međutim, većina priznaje da je život jednostavno mnogo lakši ako se nešto nasledi. U suprotnom se vazda boriš.

Zato oni s najviše sreće od roditelja dobiju savršen miks.

Kako kaže jedna Katarina, roditelji su joj dali sve.

„Dali su obrazovanje za sestru i mene, podršku kad god nam je trebala, krov nad glavom, pomoć oko dece, vaspitali su nas da budemo ljudi u svakoj situaciji…. I sve je pomoglo.“

Izvor: nova.rs

Doktori su počeli da testiraju prvu svetsku (mRNA) vakcinu protiv raka pluća na pacijentima, dok su stručnjaci pozdravili njen „pionirski“ potencijal da spase hiljade života, a prvi pacijent je već primio početnu dozu, piše Gardijan.

Rak pluća je vodeći uzrok smrti od raka u svetu, piše ovaj medij, odgovoran za oko 1,8 miliona smrti svake godine. Stope preživljavanja kod onih sa naprednim oblicima bolesti, kod kojih su se tumori proširili, su posebno loše, navodi se.

Sada stručnjaci testiraju novu vakcinu, koja upućuje telo da traga i ubija ćelije raka – a zatim sprečava njihov ponovni povratak, navodi britanski medij. Poznata kao BNT116 i napravljena od strane BioNTek-a (BioNTech-a), vakcina je dizajnirana da leči rak pluća sa ne-malim ćelijama (NSCLC), najčešći oblik bolesti.

Kliničko ispitivanje faze 1, prva studija na ljudima o BNT116, je pokrenuta na 34 istraživačka mesta u sedam zemalja: Velika Britanija, SAD, Nemačka, Mađarska, Poljska, Španija i Turska, preneo je ovaj medij.

Velika Britanija ima šest lokacija, smeštenih u Engleskoj i Velsu, sa prvim pacijentom u Velikoj Britaniji koji je primio vakcinu sa početnom dozom u utorak, prenosi Gardijan.

Ukupno, oko 130 pacijenata – od rane faze pre operacije ili radioterapije, do kasne faze bolesti ili recidivirajućeg raka – biće upisano da prime vakcinu uz imunoterapiju. Oko 20 će biti iz Velike Britanije, javlja ovaj medij.

Vakcina koristi RNA (mRNA), slično vakcinama za Covid-19, i deluje tako što imuni sistem upoznaje sa tumor markerima od NSCLC, da bi pripremio telo da se bori protiv ćelija raka koje izražavaju ove markere, piše Gardijan.

Cilj je da se ojača imunološki odgovor osobe na rak, piše, dok se zdrave ćelije ostavljaju netaknute, za razliku od hemoterapije.

„Sada ulazimo u ovo veoma uzbudljivo novo doba kliničkih ispitivanja zasnovanih na mRNA imunoterapiji da bismo istražili lečenje raka pluća“, rekao je prof Siov Ming Li (Siow Ming Lee), konsultant medicinski onkolog u Univerzitetskoj koledž londonskoj bolnici NHS fondaciji (UCLH), koja vodi ispitivanje u Velikoj Britaniji.

„Jednostavno je za sprovođenje, i možete da odaberete specifične antigene u ćeliji raka, a zatim ih ciljate. Ova tehnologija je sledeća velika faza lečenja raka“, dodaje on, prenosi Gardijan.

Januš Rač (Janusz Racz), 67-godišnji naučnik iz Londona, prva je osoba koja je u Velikoj Britaniji dobila eksperimentalnu vakcinu protiv raka pluća.

Dijagnostikovan mu je rak pluća u maju i odmah nakon toga je počeo sa hemoterapijom i radioterapijom. Naučnik, koji je specijalizovan za veštačku inteligenciju, izjavio je da ga je njegova profesija inspirisala da učestvuje u ispitivanju. „Ja sam takođe naučnik i razumem da napredak nauke, posebno u medicini, leži u tome što ljudi pristaju da budu uključeni u takva istraživanja“, rekao je on, prenosi Gardijan.

On je dodao: „To bi bilo veoma korisno za mene, jer je to nova metodologija koja nije dostupna drugim pacijentima i koja mi može pomoći da se oslobodim raka. Takođe, mogu biti deo tima koji može da dokaže efikasnost ove nove metodologije, a što se brže ona primeni širom sveta, više ljudi će biti spašeno“, prenosi Gardijan.

Rač je u utorak, u Nacionalnom institutu za zdravstvena istraživanja UCLH Kliničkom istraživačkom centru, primio šest uzastopnih injekcija, sa intervalom od pet minuta, u trajanju od 30 minuta, navodi se u tekstu.

Svaka injekcija je sadržala različite RNK lance. On će primati vakcinu svake nedelje tokom šest uzastopnih nedelja, a zatim svake tri nedelje tokom 54 nedelje. Li je rekao: „Nadamo se da će ova dodatne terapija sprečiti povratak raka, jer kod mnogo pacijenata sa karcinomom pluća, čak i nakon operacije i zračenja, rak se vraća“, piše Gardijan.

Gardijan je u maju objavio da će hiljade pacijenata u Engleskoj biti ubrzano uključeno u revolucionarne, svetske prve NHS „spajanje“ šeme za spasavanje života.

Prema ovoj šemi, pacijenti koji ispunjavaju uslove će dobiti pristup kliničkim ispitivanjima za vakcine, koje stručnjaci smatraju novim početkom u lečenju raka. Lord Valans, ministar nauke, pozdravio je početak ispitivanja vakcine protiv raka pluća, piše ovaj medij.

„Ovaj pristup ima potencijal da spasi živote hiljada ljudi koji su svake godine dijagnostikovani sa karcinomom pluća“, rekao je on, prenosi ovaj medij. „Podržavamo naše istraživače kako bi nastavili da budu sastavni deo projekata koji proizvode revolucionarne terapije, kao što je ova“.

Rač se nada da će, kada završi svoj tretman, moći da se vrati trčanju i ostvari svoju životnu ambiciju: da završi Londonski maraton, prenosi Gardijan.

izvor: n1info.rs

Ideja da je jedna ljudska godina ekvivalnetna sedam psećih je mit

Korišćenje psećih godina u ljudskim godinama nije najbolji način da odredite starost vašeg psa.

Mit je da je jedna godina psećeg života jednaka sedam godina ljudskog života.

Iako psi stare mnogo brže od ljudi, ovo poređenje nije sasvim tačno.

Evo najboljeg načina da utvrdite starost vašeg psa u ljudskim godinama koristeći faktore kao što su veličina i rasa.

Kako odrediti starost psa u ljudskim godinama

Umesto linearne konverzije psećih godina u ljudske godine, veterinari uzimaju u obzir veličinu i rasu psa da bi odredili njihovu starost.

Štenci velikih rasa imaju tendenciju da sazrevaju sporije od malih i srednjih pasa.

Ali, kada dođu u odraslo doba, veći psi često stare brže od drugih.

Posmatrajte prvu godinu života većine pasa kao prelazak preko prvog velikog skoka adolescencije.

Druga godina ih približava punoj odrasloj fizičkoj zrelosti, iako kao i kod ljudi, još uvek nemaju mentalnu zrelost.

Veći psi se često smatraju štencima od 12 do čak 24 meseca starosti.

Primeri uzrasta pasa u čovečijim godinama

Psi od dve godine su poput odraslih od 22 do 24 godine.

Psi od sedam godina su slični ljudima između 44 i 56 godina - srednjih godina i koji se približavaju starosti.

Psi od 13 godina su uporedivi sa ljudima u dobi od 68 godina do čak 100 godina.

Faze života pasa

Kao i ljudi, psi prolaze kroz nekoliko životnih faza kako stare, koje variraju u zavisnosti od veličine psa i istorije rase.

Možda je tačnije utvrditi životnu fazu vašeg psa, a ne ekvivalent njihovog ljudskog uzrasta.

Četiri značajne životne faze kod pasa

Štene

Većina pasa se smatra štencima dok se njihov rast ne uspori i dođu u pubertet, obično oko šest do devet meseci starosti.

Međutim, veoma velike rase pasa imaju tendenciju da sazrevaju sporije i možda neće dostići adolescenciju sve dok ne napune jednu do dve godine.

Adolescent

Većina pasa su u suštini tinejdžeri dok njihov rast ne prestane i ne dostignu društvenu zrelost.

Rasa i veličina utiču na to, ali većina pasa se smatra mladim odraslim osobama dok ne napune oko tri do četiri godine.

Odrasla jedinka

Zrelo odraslo doba je najduža faza za većinu pasa, koja počinje kada dostignu fizičku i društvenu zrelost.

Većina pasa se smatra zrelim odraslim osobama između treće i sedme godine.

Starac

Stariji psi su obično oni koji imaju preko sedam godina, ali manji psi mogu da stare sporije i ne smatraju se starijima sve dok ne napune 10 do 11 godina.

Ova faza počinje ranije za veće pse, od kojih neki pokazuju znake starenja već od pete godine.

Izvor: 24sedam.rs

Bokserski klub "Sombor" će u nedelju, 25. avgusta, pod vedrim nebom u centru Sombora, od 20 časova organizovati 5. Memorijalni turnir "Miroslav Gucunja".

Ove godine će u programu biti samo bokseri iz domaćih kubova. U okviru turnira biće održano i 1. kolo Vojvođanske bokserske lige, pa će publika biti u prilici da uživa u velikom broju mečeva.

Biće ovo i prvi test Somboraca pred veoma zgusnut domaći i međunarodni program predstojeće takmičarske sezone.

"U oktobru, na prvenstvu Evrope do 22 godine, našu zemlju će predstavljati troje takmičara iz Bokserskog kluba"Sombor" - Dragana Jovanović, Omer Ametović i Sejdi Nazif. Nakon toga, u novembru sledi i Balkanski šampionat, na kojem će, takođe, učestvovati naši bokseri i bokserke. Memorijal će biti i prilika za druženje sa našim vernim navijačima, koji su svih proteklih godina umeli da na najlepši način proslave i obeleže naše sportske uspehe. Zbog toga ih pozivam da dođu na turnir i da zajedno uživamo u kvalitetnom boksu", kaže prvi čovek Somboraca Stojan Knežević

Takmičare Bokserskog kluba "Sombor" očekuje veoma bogata sezona. Somborci brane prošlogodišnju titulu na "Balkan Open", a učestvovaće i u ekipnom šampionatu Srbije, kao i u Regionalnoj ligi Vojvodine.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 24. i 26. avgust

Lokalna samouprava zajedno sa Savetom za bezbednost saobraćaja grada Sombora, odgovorno radi na razvoju i unapređenju saobraćajne infrastrukture, kao i povećanju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, kako vozača, tako i pešaka.

Vodeći se tim ciljem, u 2023. godini je u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, započeta rekonstrukcija pešačkih prelaza kod osnovnih i srednjih škola na teritoriji Grada, kako bi se uveo novi sistem koji bi omogućio pametne pešačke prelaze, odnosno pešačke prelaze sa ugrađenom podnom rasvetom. Podna rasveta bi svetlila i bila lako uočljiva u svim vremenskim uslovima, time pružajući sigurnost i udobnost prilikom prelaska ulice ili kolovoza naših najmlađih sugrađana i školaraca.

Izgradnja pametnih pešačkih prelaza je realizovana na osam lokacija u gradu, kod pet osnovnih škola i tri srednje, a u toku ove godine će biti postavljeno još 12 pešačkih prelaza u užem centru grada, čime će bezbednost pešaka, ali i ostalih učesnika u saobraćaju, u značajnijoj meri biti povećana.

Pametni pešački prelazi se sastoje od LED markera koji osvetljavaju pešački prelaz sa obe strane bele linije i kamerom koja snima i analizira saobraćaj. U saradnji sa nadležnim ministarstvom, postavljeni su i stubovi sa svetlosnom signalizacijom koja prepoznaje nameru pešaka da zakorači na pešački prelaz i aktivira se sa upadljivim žutim svetlom kako bi obavestila vozače o prisustvu pešaka na pešačkim prelazima. Stubovi sa svetlosnom signalizacijom postavljeni su u gradu i više naseljenih mesta.
U prethodnom periodu, Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora radio je na realizaciji više projekata koji se tiču unapređenja saobraćajne infrastrukture, saobraćajnog obrazovanja dece predškolskog uzrasta, kao i đaka osnovnih i srednjih škola, te učestvovao u preventivno – promotivnim aktivnostima koji se tiču unapređenja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju.

JKP ''Parking Servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da će zbog održavanja manifestacije „Somborski noćni bazar” tokom kog će biti održan i koncert Jelene Karleuše, a koja će se održati na Trgu Svetog Trojstva, 24. avgusta, u periodu od 17:00 do 23.59 časova, sa pratećim muzičkim sadržajem, sledeće ulice biti zatvorene za saobraćaj:

1. Trg svetog trojstva (na delu ulice između ulice Zmaj Jovina i ulice Laze Kostića) dana 24.08. od 06:00 do 23.59 časova.
2. Trg cara Lazara (na raskrsnici kod Tehničke škole) dana 24.08. od 06:00 do 23.59 časova i
3. na raskrsnici Pariske ulice i ulice Venac vojvode Stepe Stepanovića dana 24.08. od 06:00 do 23.59 časova.

Molimo građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica. Sva vozila koja se budu zatekla na navedenim lokacijama, u terminu nakon zatvaranja, biće uklonjena specijalnim vozilom ''Paukom''.

U organizaciji Ženskog veteranskog rukometnog kluba „Sombor“, danas je otvoren 7. Međunarodni rukometni turnir veterana i veteranki, koji se održava u Gradskoj hali „Mostonga“. Ispred lokalne samouprave, otvaranju turnira prisustvovali su član Gradskog veća za oblast sporta, dece i omladine Ognjen Andrinčin i predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić.

Tom prilikom, gradski većnik Andrinčin pozdravio je sve učesnike turnira i poželeo im dosta sportske sreće i prijatno provedeno vreme u Somboru, te zvanično otvorio rukometni turnir pod nazivom „Fijaker stari 2024“.

U sedmom po redu Međunarodnom rukometnom turniru koji će trajati dva dana, učestvuje oko 180 takmičara i takmičarki iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Finalne utakmice u ženskoj i muškoj kategoriji su zakazane za drugi dan takmičenja kada će biti i dodela priznanja i pehara za najuspešnije.

Saslušanjem svedoka, juče je pred većem za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu, nastavljeno suđenje šesnaestogodišnjem srednjoškolcu M.B. iz Bačke Palanke, osumnjičenom da je 8. maja fizički napao i teško povredio Slobodana Zorića, profesora TŠ „9. maj“ u tom gradu. Šta su svedoci ispričali nije poznato, jer je glavni pretres zatvoren za javnost. Suđenje se nastavlja 9. septembra saslušanjem preostalih svedoka.

Na početku suđenja 6. avgusta, maloletni srednjoškolac, koji se tereti za napad na službeno lice u obavljanju službene dužnosti, inače bivši đak TŠ „9. maj“, prema nezvaničnim saznanjima, negirao je krivicu, ali je priznao da je udario profesora. To je uradio jer je, kako je izjavio, prosvetni radnik prvui udario njega i vređao ga. Kao svedok oštećeni, tada je saslušan i napadnuti profesor i još nekoliko svedoka.

Nekadašnji đak, ove bačkopalanačke srednje škole sumnjiči se da je 8. maja u popodnevnoj smeni, nasrnuo na profesora Slobodana Zorića. Uhapšen je dan kasnije, i od tada se nalazi u pritvoru koji mu je produžen do 4. septembra. Šesnaestogodišnjak, koji se mesec dana pre nemilog događaja, iz te, premestio u drugu u školu, takođe u Bačkoj Palanci, toga dana je došao u TŠ „9. maj“, i sa ostalim đacima ušao u učionicu, u kojoj je profesor Zorić, inače, otac našeg proslavljenog kajakaša Milenka Zorića, trebalo da drži čas praktične nastave.

Srednjoškolac M.B.je, kako saznajemo, ometao čas, a i pre početka nastave je, navodno, u hodniku, bacio male makazice za nokte koje su pale ispred nastavnika, a u učionici je prosvetnog radnika gađao zgužvanim papirima.

Kada ga je nastavnik zamolio da izađe iz učionice, ovaj ga je fizički napao i udario ga rancem, u kojem je, kako se sumnja, bila behaton kocka, i naneo mu teške povrede glave.

Teško povređenom nastavniku dok je ležao na podu, pritrčale su su dve učenice, inače volonterke Crvenog krsta i pružile mu prvu pomoć i obavestile razrednu šta se desilo. Hitna pomoć je brzo stigla i povređenog Zorića prevezla u urgentni centar u Novom Sadu.

Zbog napada na nastavnika, prosvetari iz Bačke Palanke su u znak podrške kolegi, organizovali protest.

BRANILAC ĐAKA PODNEO PRIJAVU PROTIV PROFESORA
ADVOKAT Luka Labus, branilac šesnaestogodišnjeg srednjoškolca je 5. avgusta Osnovnom javnom tužilaštvu u Bačkoj Palanci podneo krivičnu prijavu protiv profesora Zorića, zbog, kako je obrazložio, osnovane sumnje da je prosvetni radnik izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje u sticaju sa krivičnim delom nasilničko ponašanje.

ZAMENA ULOGA
PODNOŠENjE krivične prijave protiv profesora Slobodana Zorića, Sindikat prosvetnih radnika Bačke Palanke, ocenili su da takav potez branioca nije radnja koja treba i može da pomogne okrivljenom. To je, kako su predočili, pokušaj zamena uloga, pokušaj da se oštećeni pretvori u nasilnika, pokušaj da se žrtva predstavi kao dželat.

- Sa podnošenjem krivične prijave čekalo se kako bi se obezbedili dovoljno čvrsti dokazi kojima bi se dokazale radnje osumnjičenog - objašnjava branilac maloletnika, zašto je podneta prijava protiv profesora.

Izvor: novosti.rs