Sombor.info

Adrenalni umor manifestuje se nespecifičnim simptomima poput hroničnog umora, nesanice i žudnje za slanom i slatkom hranom. Iako se zasniva na ideji da dugotrajan stres troši nadbubrežne žlezde i remeti kortizol, stručnjaci ga ne smatraju pravim medicinskim stanjem. Ipak, tegobe su stvarne i mogu da naruše kvalitet života.

Uprkos tome što adrenalni umor nije priznata dijagnoza, važno je da se ozbiljno shvate tegobe koje ga prate. Oslanjanje isključivo na ovaj termin bez detaljnog ispitivanja može da dovede do previđanja drugih, potencijalno ozbiljnijih oboljenja sa sličnim simptomima - poput apneje u snu, autoimunih poremećaja ili primarne adrenalne insuficijencije - piše Very Well Health.

Zato je ključno da se sprovede temeljna medicinska procena i da se potraži pravi uzrok simptoma.

Teorija o adrenalnom umoru

Koncept adrenalnog umora skovan je 1998. godine od strane kiropraktičara i naturopate. Odnosi se na reakciju nadbubrežnih žlezda na produženi stres i predmet je značajnih debata.

Nadbubrežne žlezde su dve male žlezde koje se nalaze na vrhu oba bubrega. One se sastoje iz dva dela, od kojih svaki luči različite vrste hormona kao odgovor na fizički ili emocionalni stres:

Adrenalni korteks: Spoljni deo nadbubrežne žlezde, koji luči steroidne hormone koji regulišu funkcije poput metabolizma i imunog sistema. Sastoji se od tri zone: glomeruloze, fascikulate i retikularise. Hormoni koje luči uključuju glukokortikoide - hormone poput kortizola, koji pomažu telu da reaguje na stres, i mineralokortikoide. Primarni mineralokortikoid, aldosteron, ima važnu ulogu u regulisanju ravnoteže natrijuma i kalijuma u telu, što posredno utiče na regulaciju krvnog pritiska. Ovi hormoni su deo složenog sistema povratne sprege koji uključuje stimulaciju nadbubrežne žlezde od strane ACTH (adrenokortikotropnog hormona) koji luči hipofiza.
Adrenalna medula: Ovaj deo proizvodi epinefrin (adrenalin) i norepinefrin. Ovi hormoni "bori se ili beži", oslobađaju se kao odgovor na stres.
Teorija kaže da hronični stres ili jak akutni stres iscrpljuju nadbubrežne žlezde, pa one počinju da proizvode manje hormona stresa kada se stresori nastave.

Dok je primarna adrenalna insuficijencija poznato medicinsko stanje povezano sa niskim nivoima ovih hormona, teorija tvrdi da je adrenalni umor blaži oblik tog stanja, koji jednostavno ne može da se dijagnostikuje standardnim laboratorijskim testovima.

Prema teoriji, neke osobe su podložnije razvoju adrenalnog umora od drugih, uključujući samohrane roditelje, radnike u smenama, osobe u nesrećnim brakovima, one sa stresnim poslovima, osobe sa problemima zavisnosti od hemijskih supstanci i one koji stalno rade, a gotovo nikada ne odmaraju.

Kontroverze

Koncept adrenalnog umora je vrlo kontroverzan i većina profesionalnih medicinskih organizacija, uključujući endokrina društva, ne smatra ga zvaničnim medicinskim stanjem. Iako stres utiče na nadbubrežne žlezde, stručnjaci koji ne podržavaju ovu teoriju ističu da stres obično dovodi do povišenog nivoa kortizola - ne sniženog.

Zapravo, pregled 58 studija iz 2016. godine zaključio je "da ne postoji potkrepljenje da je ‘adrenalni umor’ stvarno medicinsko stanje".

Simptomi adrenalnog umora

Zagovornici koncepta adrenalnog umora tvrde da ga karakterišu brojni nespecifični simptomi, kao što su:

Ekstreman umor, pri čemu mnogi ljudi moraju da koriste stimulanse poput kofeina da bi obavljali svakodnevne aktivnosti
Problemi sa spavanjem, poput nesanice
Osećaj preopterećenosti ili nemogućnosti suočavanja sa stresom
Žudnja za slanom i slatkom hranom
Teškoće sa koncentracijom ili mentalna magla
Loša probava
Povećanje telesne težine (posebno u predelu stomaka)
Bolovi u mišićima i zglobovima

Uzroci adrenalnog umora

Oni koji podržavaju dijagnozu adrenalnog umora tvrde da se on često javlja kao odgovor na hronični stres, ali da može da nastane i nakon akutnog stresa, poput respiratornih infekcija.

Dijagnoza adrenalnog umora

To što adrenalni umor nije zvanično priznat ostavlja činjenicu da ljudi imaju vrlo stvarne simptome koji im uzrokuju patnju. Osobe sa ovim tegobama zaslužuju saosećanje, detaljnu obradu usmerenu na prepoznavanje često zanemarenih medicinskih uzroka i promišljen plan lečenja.

Zagovornici teorije adrenalnog umora tvrde da standardne krvne analize nisu dovoljno osetljive da otkriju abnormalnosti koje prate ovo stanje - zapravo govoreći da stanje postoji, ali da laboratorijski nalazi ne mogu da ga potvrde. Neki praktičari preporučuju testove iz pljuvačke, iako većina medicinske zajednice ove testove ne smatra pouzdanim.

Potvrđivanje ili isključivanje primarne adrenalne insuficijencije je put kojim se većina zdravstvenih radnika vodi. ACTH stimulacioni test može da otkrije da li nadbubrežne žlezde mogu da odgovore na ACTH i proizvedu kortizol. Ako mogu, njihova funkcija je i dalje normalna.

Primarna adrenalna insuficijencija vs. adrenalni umor

Primarna adrenalna insuficijencija, poznata i kao Adisonova bolest ili hipokortizolizam, retko je autoimuno stanje koje karakterišu niski nivoi hormona koje luče nadbubrežne žlezde, pre svega kortizola, ali ponekad i aldosterona.

Do toga dolazi kada nadbubrežne žlezde ne mogu da proizvedu dovoljno hormona uprkos normalnoj ili čak povećanoj proizvodnji ACTH hormona u hipofizi.

Ponekad udružena sa autoimunom bolešću štitaste žlezde, Adisonova bolest se manifestuje simptomima kao što su umor, gubitak telesne težine, mučnina i povraćanje, promene u boji kože i drugo, a može da dovede i do potencijalno životno ugrožavajućih epizoda. poznatih kao adrenalna kriza, koje nastaju kao odgovor na veliki stres.

Primarna adrenalna insuficijencija potvrđuje se kombinacijom dijagnostičkih testova - kao što je ACTH stimulacioni test, i slikovnih metoda, kao što je kompjuterizovana tomografija - CT pregled, nadbubrežnih žlezda.

Nasuprot tome, kada se koristi termin „adrenalni umor“, misli se na stanje koje ima neke od simptoma adrenalne insuficijencije (ali u blažem obliku), dok su laboratorijski nalazi uredni.

Diferencijalne dijagnoze

Druga stanja koja mogu da izazovu simptome koji se ponekad pogrešno dijagnostikuju kao adrenalni umor uključuju:

Nelečen ili nedovoljno lečen hipotireoidizam
Autoimuna oboljenja poput lupusa (ima ih više od 100)
Apneju u snu
Posturalni ortostatski tahikardni sindrom (POTS), koji je prilično čest kod osoba od 15 do 45 godina i smatra se nedovoljno dijagnostikovanim
Anemija
Fibromialgija
Sindrom hroničnog umora
Virusne infekcije, poput mononukleoze
Bakterijske infekcije, poput lajmske bolesti
Srčana oboljenja
Problemi sa plućima
Bolesti jetre, poput hepatitisa
Bubrežna oboljenja
Nedostatak vitamina D
Sindrom iritabilnog creva
Dijabetes
Nedostatak kondicije
Nedostatak hormona rasta

Lečenje adrenalnog umora

Nepostojanje dijagnoze ne znači da su simptomi umišljeni. Neka stanja su jednostavno teška za dijagnostikovanje.

Takođe, ne postoje ni zvanične smernice za lečenje simptoma adrenalnog umora. Mnogi praktičari preporučuju zdrave životne navike koje su korisne za svakoga:

Usvajanje zdrave ishrane: smanjenje ugljenih hidrata i prelazak na antiinflamatornu ishranu mogu da budu od koristi nekim osobama.
Redovna fizička aktivnost
Prestanak pušenja
Usvajanje zdravih navika spavanja
Ograničavanje unosa alkohola
Upravljanje stresom
Podsticanje zdravih crevnih bakterija: stručnjaci sve više otkrivaju da bakterije koje žive u crevima utiču na sve - od raspoloženja do efikasnosti lekova.
Preporučuju se i suplementi, ali i sa njima i sa dodacima podršku nadbubrežnim žlezdama neophodna je opreznost.

Very Well Health

Mnogi čuvaju namirnice u frižideru godinama, a da ni ne znaju da temperatura možda nije pravilno podešena…

Iako je frižider ključni kućni aparat, mnogi ljudi godinama u njemu drže osnovne namirnice poput mleka, svežeg mesa i povrća, a da ne shvataju da ga možda ne podešavaju na ispravan nivo hlađenja, prenosi Danas.

Većina frižidera, bilo da su ugradni ili samostojeći, ima mali beli brojčanik, obično koji se nalazi u gornjem desnom uglu, blizu vrata. Ovaj brojčanik se koristi za podešavanje temperature. Ali stvari nisu tako jednostavne. Iako okretanje brojčanika zaista menja temperaturu unutar frižidera, brojevi na njemu obično ne predstavljaju stepene Celzijusa.

Korisnici Redita su objasnili da brojevi zapravo ukazuju na snagu hlađenja. Dakle – što je veći broj, to je frižider hladniji.

Hlađenje

Jedan korisnik je objasnio: „Što je veći broj, to je hladnije… brojevi na termostatu ukazuju na jačinu rashladnog sredstva. Što je veći broj, to će frižider više hladiti. Ako ga podesite na pet, to je najhladnije“.

Neki su možda pogrešno mislili da broj jedan predstavlja 1°C i da je stoga najhladniji, ali to nije tačno za većinu modernih modela. Ova zabluda može dovesti do bržeg kvarenja hrane ako je frižider podešen prenisko ili do nakupljanja leda na zadnjem zidu ako ga podesite previsoko, piše Express.

Nekoliko neobičnih modela frižidera zapravo koristi stepene Celzijusa, što dodatno zabunjuje.

Kako vaš frižider radi

Međutim, postoji jednostavan način da saznate kako vaš model radi.

Evo kako možete da proverite:

„Okrenite točkić u bilo kom smeru dok se kompresor (crni motor pozadi) ne uključi ili isključi.“
„Ako je kompresor već uključen (čućete tihi zvuk zujanja), a vi ga uključite na veći broj i on se isključi (čućete klik i blago zveckanje), podesili ste frižider na toplije podešavanje. (Isključuje se jer je već dovoljno hladno). Ako se kompresor uključi, podesite ga na hladnije podešavanje.
„Zvuči komplikovano, ali je zapravo jednostavno – ako se kompresor uključi, podesite ga na hladnije podešavanje, a ako se isključi, podesite ga na toplije podešavanje. Okrenite točkić i vidite šta se dešava.“

Dok se motor ne zagreje na radnu temperaturu, broj obrtaja treba da ostane u nižem delu njegovog ukupnog opsega.

Mnogi proizvođači automobila tvrde da motor sa unutrašnjim sagorevanjem više ne treba zagrevati na radnu temperaturu. Ovu tvrdnju opravdavaju visokim proizvodnim standardima po kojima se motori proizvode i izborom materijala.

Ali ako želite da dugo uživate u svom vozilu, ne bi trebalo da ih slušate, prema nemačkom časopisu Autobild.

Svaki motor treba zagrejati, kažu, kako bi se minimiziralo habanje. Hladno motorno ulje je obično mnogo gušće i viskoznije od motornog ulja koje je na radnoj temperaturi. Tokom hladnog (starta), potrebno je više vremena da se ulje pumpa do ležajeva i mesta za podmazivanje motora i turbopunjača.

Ako odmah nakon starta ubrzate, rizikujete nedovoljno podmazivanje važnih delova, a zatim veće habanje i, u najgorem slučaju, čak i oštećenje motora. Naravno, ovo se odnosi i na hladne startove leti, ali još više na zimskim temperaturama, prenosi HAK Revija.

Šta uraditi?

Prvo pokrenite motor, a zatim zavežite pojas. Svako ko se pridržava ovog malog pravila čini mnogo dobra motoru. Međutim, čak i ako je ulje stiglo do svih važnih tačaka podmazivanja u motoru ili u turbopunjaču, motor ne treba odmah stavljati u gas. Motor sa unutrašnjim sagorevanjem sastoji se od više od 1.000 delova napravljenih od različitih materijala.

To znači da se komponente šire različitim brzinama dok se zagrevaju. Na primer, klipovi se veoma brzo zagrevaju zbog sagorevanja koje se odvija u cilindru, što uzrokuje njihovo brže širenje.

Zidovima cilindra, koji su deo bloka motora, potrebno je više vremena da to urade. Zazor, odnosno rastojanje između klipova i zidova cilindra, postaje premalo, što znači dodatno habanje.

Glava cilindra je takođe često napravljena od drugog materijala od bloka motora. Ako se komponente ne šire ravnomerno, može doći do curenja u blizini zaptivke glave cilindra.

Pukotine usled naprezanja mogu se pojaviti i u glavi cilindra. Dok motor ne dostigne radnu temperaturu, obrtaji bi trebalo da ostanu u donjoj trećini opsega obrtaja. Preporučuje se da se ne daje pun gas. Međutim, zagrevanje nije dobro ako je automobil u stanju mirovanja.

Tada se sve komponente ne mogu zagrejati tako brzo i efikasno kao što bi trebalo. Zato, samo napred, ali nemojte forsirati motor dok se ne zagreje.

BEZ imalo nelagode, hrabro, sa osmehom, i otvorenog srca, 13 vremešnih glumaca staje na scenu i otvoreno govori o najtežoj životnoj borbi - sa opakom bolešću. Iskreno pripovedaju svoje životne priče isprepletane humorom, strahovima i neizvesnošću, zgode i nezgode sa zajedničkog putovanja u Banju Koviljaču.

Ove nesvakidašnje scene mogu se videti u predstavi "Naše putovanje", u izvođenju članova Društva za borbu protiv raka u Somboru i Udruženja lečenih od raka "Nada" iz Apatina, koji ne samo da su preživeli ozbiljnu bolest, već su se kroz umetnost osnažili i ojačali jedni druge, a to nastoje da učine i publici.

Glumeći sami sebe, protagonosti pred publiku iznose lične priče, suočavanja sa strahovima, padovima i, najvažnije - pobedama - pišu Novosti.

- I ova predstava je jedan način borbe - kazuje nam dr Đerđi Šarić, predsednik somborskog Društva za borbu protiv raka, inače onkolog u penziji, posle nedavnog izvođenja predstave u prepunoj velikoj sali Narodnog pozorištu u Somboru. - Predstava je svojevrsni omaž ljudima koji su poslednjih 15 godina i pored svoje bolesti imali dovoljno snage, volje i empatije da pomognu drugima, u svojim sredinama, da što lakše prođu kroz proces lečenja. Kroz svoje ispovesti oni su poslali poruke ohrabrenja, vere i nade u mogućnost pobede nad bolešću.

Predstava "Naše putovanje" usledila je nakon knjige "Živeti kao pre", u kojoj su sabrane 52 životne priče osoba koje su se izlečile od raka i putopisne priče Biljane Benić "Naša ekskurzija u Banju Koviljaču" iz apatinskog Udruženja "Nada". Među koricama pomenute knjige Milice Marinković, koju je u svojoj ediciji 2012. godine objavila Ljiljana Habjanović Đurović, sabrane su ispovesti kako su otkrile strašnu bolest i borile se, sve zablude, razmišljanja i dešavanja u porodici.

Sačuvati mentalno zdravlje

PREDSTAVA koja traje oko sat vremena, nosi duboku poruku o mentalnom zdravlju, empatiji i borbi za pun život. Sastoji se iz dva dela, prvi je o zgodama i nezgodama putovanja autobusom u Banju Koviljaču, dok u drugom delu, akteri čitaju delove svojih ispovesti, objavljenih u knjizi.

- Saznaš da si bolestan, uđeš u kuću i 24 sata misliš šta će biti sa tobom - kaže dr Šarić. - Najvažnije je da se niko nije predao, a u svakoj priči ima tuge, ali i sreće. A ovom predstavom, nadam se, dajemo im vetar u leđa da se ne predaju.

Biljana Benić, sada penzionerka, autor putopisne priče, i potpisnik scenarija za predstavu, otkriva nam da je 2001. operisala rak bubrega i da se desetak godina posle toga osnažila i upustila u pisanje.

Gostovanje

PREDSTAVA "Naše putovanje" biće izedena u bioskopu "Lifka" u Subotici 10. decembra u 19 časova, i to će biti četvrto pojavljivanje pred publikom. Prvo je bilo u Apatinu, zatim na Festivalu mentalnog zdravlja u Novom Sadu, pa u Narodnom pozorištu u Somboru.

- Dugo mi je trebalo da se osmelim i to nekome pokažem - iskrena je naša sagovornica, dodajući da je do bolesti bila jedna, a posle bolesti druga osoba. - Najvažnije je da naše poruke iz predstave, čiju režiju potpisuje Dušan Gladić, dopiru do ljudi, da shvate da nije sve crno i da oko nas ima mnogo lepote.

Na kraju svake predstave, njeni glumci, publici dele jabuke, kao simbol zdravlja.

Odbojkašice Jedinstva 2 iz Stare Pazove „preslišale“ su rivalke iz CVS Elbraco Tehnolenda u okviru 7. kola Druge lige Sever. Somborke su ubedljivo poražena maksimalnim rezultatom, po setovima 25:19, 25:9, 25:14. Bio je ovo njihov četvrti prvenstveni poraz. Trenutno su osmi tim lige sa isto toliko bodova.

Ekipa Goks In-a je proteklog vikenda bila slobodna. U sledećem kolu Goks In dočekuje petoplasirani Vršac, dok će CVS Elbraco Tehnolend u derbiju začelja ugostili stepenicu niže plasirani Partizan iz Sremskih Karlovaca.

Muška ekipa Sombora u derbiju kola Prve Vojvođanske lige Sever poražena je sastava Bačke Palanke sa 2:3 (25:23, 20:25, 25:18, 15:25, 10:15). Ovom pobedom gosti su se osamili na čelu tabele sa 17 bodova. Sombor je drugoplasirani sa tri boda manje. U narednom kolu Sombor očekuje gostovanje u Turiji gde će odmeriti snage sa ekipom Mladosti - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 27. novembar

Direktor PIO fonda Relja Ognjenović najavio je da od decembra kreće uvećanje penzija za 12,2 odsto, kao i da će od januara starosna granica za ostvarivanje penzije za žene biti 64 godine.

- Mi za razliku od velike većine zemalja ne menjamo starosnu granicu za muškarce, a za žene na svakih godinu dana povećavamo prag za dva meseca. Od 1. januara, ta granica za žene će iznositi 64 godina života i minimum 15 godina radnog staža - rekao je Ognjenović za RTS i dodao da je plan da se izjednači starosna granica za muškarce i žene do 2032. godine.

Govoreći o modernizaciji sistema, on je naveo da će nova digitalizacija sistema PIO fonda olakšati postupak ostvarivanja penzionog prava i istakao da će biti manje papirologije i da će biti brža izrada rešenja.

Takođe, najavio je da je sa Poštanskom štedionicom i Poštom dogovoreno da se penzije isplate u prvim danima januara kako bi sve penzije bile isplaćene do Badnjeg dana.

Božićni post 2025. počinje 28. novembra i traje 40 dana, a uzdržavanje od mrsne hrane nije jedino pravilo koje treba poštovati. Sveštenik Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu, podsetio je da „ono što je veoma važno je da znamo da je to period koji mi koristimo da se duhovno očistimo, da se Bogu približimo, da shvatimo da je ono jedino važno u ovome životu je naslediti život večni. To je nešto što nas tera da pogledamo u sebe i da se menjamo“.

Sveti Jovan Zlatousti: „Posti se i očima i sluhom, i rukama i nogama“

Sveti Jovan Zlatousti, čijeg se dela danas prisećamo, objasnio je i kako se istinski posti, piše nova.rs.

„Kažeš da postiš. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nađeš sa neprijateljem svojim, izmiri se sa njim. Vidiš li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od njega. Dakle, ne samo da postiš stomakom, već i očima i sluhom, i rukama i nogama i svim udovima tela. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i krađe. Noge neka poste tako što neće hoditi putevima greha. Oči neka poste tako što strasno neće posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra drugih ljudi. Kažeš da ne jedeš meso. Ali, čuvaj se da ne gutaš pohotljivo očima ono što vidiš oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slušajući ogovaranja i spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdržavaj se od ružnih reči i šala. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje“, reči su Jovana Zlatoustog, a prenosi ih RTS.

Danas je sveti Jovan Zlatousti i jednu stvar nikako ne treba uraditi: „Ko prekine nit, prekinuće svoj život“

Božićni post – pravila

Božićni post koji traje četrdeset dana nije tako strog kao Veliki Post. Počinje 15/28. novembra, a završava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi“. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi“. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila, navodi se u Vodiču kroz pravoslavlje.

Napominje se i da pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina. „Stoga, Sveti Vasilije Veliki opominje: Korist od posta ne ograničavaj samo na uzdržavanju od jela, zato što je istinski post udaljavanje od zlih dela“.