Personalizovana medicina bola se smatra najefikasnijom za one koji žive sa hroničnim bolom.
Hronični bol se definiše kao bol u jednom ili više anatomskih regiona koji traje duže od tri meseca, a povezan je sa funkcionalnom onesposobljenošću i značajnim emocionalnim i kognitivnim poteškoćama.
Kvalitet života bolesnika sa bolom je često narušen, a troškovi hospitalizacije, medikamentnog lečenja i onesposobljenost, imaju veliki uticaj na celo društvo.
„Poslednjih godina, bol se počela izdvajati kao jedna od najčešćih hroničnih bolesti, identifikovana kao globalni javnozdravstveni prioritet za istraživanje, pogađajući prosečno jednu od pet odraslih osoba u Evropi”, kaže prof. dr Snežana Tomašević Todorović, jedna od vodećih stručnjaka u oblasti fizikalne medicine, reumatologije i terapije bola u Srbiji, za Stetoskop.
Hroničan bol - vrste bola
Postoje tri glavne kategorije hroničnog bola:
nociceptivni,
neuropatski,
nociplastični.
Nociceptivni bol je najčešći oblik hroničnog bola, nastaje aktivacijom receptora za bol u koži i mekim tkivima usled oštećenja tih tkiva.
Neuropatski bol nastaje usled oštećenja ili disfunkcije somatosenzornog nervnog sistema.
Nociplastični hronični bol je bol koji nastaje usled narušene obrade signala bola bez jasnih dokaza o oštećenju tkiva ili patologiji somatosenzornog sistema.
Pristup lečenju hroničnog bola
Personalizovana medicina bola koja omogućava da pacijent bude u centru problema nosi najjače dokaze o efikasnosti tretmana dovodeći do poboljšanja:
fizičke, psihičke, socijalne funkcionalnosti,
smanjenja jačine bola i samim tim do zadovoljstva pacijenta
poboljšanja kvaliteta života.
Multimodalni pristupi zahtevaju rad multidisciplinarnog tima, koji bi se sastojao od doktora različitih specijalnosti:
psihologa,
fizioterapeuta i radnih terapeuta,
medicinskih sestara i drugih.
Princip multimodalnog tretmana je upotreba intervencija koje će uticati na različite delove puta za bol i omogućiti različitim činiocima da deluju sinergistički i na taj način zahtevati niže doze lekova. Na taj način se efikasnije kontroliše bol uz manje neželjenih dejstava.
Multidisciplinarni pristup lečenju hroničnog bola uključuje:
farmakološke i nefarmakološke metode,
kognitivno-bihejvioralnu terapiju,
kinezitretman,
primenu fizikalnih modaliteta,
primenu miniinavazivnih metoda lečenja,
komplementarne metode u raznim kombinacijama i
promenu načina života.
„Edukacija i informisanost pacijenata o njihovom zdravstvenom stanju je prvi korak, koji je od izuzetnog značaja za upravljanje strategijama radi podsticaja pacijenata da se bave fizičkom aktivnošću, kao i da se socijalno integrišu”, naglašava prof. dr Tomašević Todorović.
Medikamentozna terapija
Izbor odgovarajuće medikamentozne terapije hroničnog bola zavisi od mehanizama njegovog nastanka.
U skladu sa tim, prva linija terapije nociceptivnog bola su lekovi iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova.
U slučaju neuropatskog bola i nociplasticnog bola uključuju se lekovi kao monoterapija ili u kombinaciji u skladu sa savremenim preporukama evropskih i svetskih udruženja, kao sto su adjuvantni analgetici (lekovi iz grupa antikonvulziva, antidepresiva, opioida i slično).
