Imamo čime da se ponosimo, imamo toliko lepote u zemlji, a mi gledamo kako pojedine stvari propadaju i ne radimo ništa povodom toga.
Istoričarka Nevena Kovačević na Instagram stranici Putevima srpske istorije piše o problemu vojvođanskih dvoraca. Ona je objavila i video u kom se vidi koliko su ove izuzetne građevine propale i koliko su ruinirane.
„Kulturno-istorijski objekti su nam važni i treba da ih čuvamo!
Ko prati stranicu od početka, zna da sam prvu objavu upravo i posvetila problemu dvoraca u Vojvodini. Smatram ovu temu neizmerno značajnom i kao neko ko je svoj akademski rad i posvetio kulturnoj baštini, meni je lično neizmerno žao što je iz godine u godinu situacija sa dvorcima u Vojvodini sve gora. Naravno da državni vrh ne može da reši, ali gde su lokalne opštine, gde je narod u tim mestima koji prolazi pored ovih objekata i gleda kako propadaju? U Vojvodini od pregršt dvoraca trenutno je bezbedno posetiti dva – dvorac Kapetanovo i kaštel Ečku koja je pretočena u hotel. Imamo čime da se ponosimo, imamo toliko lepote u zemlji, a mi gledamo kako pojedine stvari propadaju i ne radimo ništa povodom toga. Pojedini dvorci imaju problem spora sa vlasnicima i privatnom imovinom, ali to nije slučaj sa svim. Dvorac Fantast i dvorac u Kulpinu su do pre par godina bili otvoreni za posetioce i sada su u katastrofalnom stanju, uništeni grafitima. Ako mi ne čuvamo građevine, prirodu i verske objekte u Srbiji, ko će ?
Iskreno se nadam da će ovaj reel pogledati neko koga će tema propadanja dvoraca interesovati i da će neko da se zauzme za inicijativu da ove dvorce sačuvamo od sigurnog propadanja“, piše na Instagram stranici Putevima srpske istorije Nevena Kovačević.
Vojvodina ima 70 dvoraca
Širom Vojvodine nalazi se čak 70 dvoraca koji su nekada bili impozantne građevine. Danas je u mnoge od njih nemoguće i ući jer su toliko ruinirani da ugrožavaju bezbednost.
Dvorac Bisinger u Vlajkovcu koji je prikazan u videu je 1859. godine sagradio grof Đerđ Močonji. Grofica Georgina Močonji udajom 1888. godine imanje i dvorac donosi u miraz austrijskoj plemićkoj porodici Bisingen-Nipenburga, kod koje je bio u posedu do Drugog svetskog rata, kada su proterani sa drugim Nemcima južnog Banata i kada im je oduzet. Izgrađen je u klasicističkom stilu sa izrazito lepom i raskošnom dekoracijom, a danas se urušava.
Špicerov dvorac sagradio je 1898. godine Ede Špicer, bogati veleposednik nemačkog porekla, koji je bio suvlasnik beočinske cementare. U to vreme je porodica Špicer bila veoma imućna, pa su poželeli za sebe raskošni dom baš u ovom delu Vojvodine. Projekat je uradio arhitekta Stajndl Imre, čije je najpoznatije delo zgrada parlamenta Mađarske u Budimpešti. U isto vreme kada je sagrađen dvorac, oko njega je uređen park koji je nazvan – Špicer bašta. Kombinovanjem različitih stilova arhitekture koja je bila zastupljena u Vojvodini u 19. veku, Špicerov dvorac je, po mnogima bio jedno od najlepših arhitektonskih blaga u ovom delu Evrope. Sagrađen je u kombinaciji gotike, romantike, renesanse i baroka, a sve to zajedno se zove eklektički stil, piše mojsvetuboji.
I sve je funkcionisalo savršeno do početka Drugog svetskog rata kada je kompletna porodica Špicer napustila Beočin i svoj dom i odselila se u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Nakon njihove selidbe, sve se promenilo.
Za vreme rata, Nemci su dvorac koristili kao sedište njihove komande. Nakon toga je u njemu jedno vreme bila škola, pa biblioteka i dom kulture, a zatim i restoran. Posle toga je napušten, pa danas praktično predstavlja kuću duhova sa polupanim prozorima i u poodmaklom stadijumu propadanja.
Uprkos činjenici da se nalazi pod zaštitom države i to kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, veliki dvorac porodice Dunđerski nalazi se u veoma lošem stanju. U svom dvorcu Lazar Dunđerski je često dočekivao uvažene goste među kojima su bili: Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović i Laza Kostić (koji je upravo ovde, u čast ljubavi prema Lenki Dunđerski, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Marija della Salute).
Ovo je samo deo onoga što iz bogatog kulturnog nasleđa gubimo zapostavljanjem i nemarom. Stanje mnogih vojvođanskih dvoraca se iz godinu u godinu sve više pogoršava, a neki od njih su postali ruševine. Ujedno, to je i prava slika našeg odnosa prema sopstvenoj istoriji i kulturnoj baštini i to u vremenu kada se mnogi koji bi trebalo da budu dužni da se ovakve stvari ne dešavaju nazivaju sebe – patriotama.
Izvor: nova.rs
