Vikiliks je saopštio da je njegov osnivač Džulijan Asanž napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon što su tužioci u SAD izjavili da bi on trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, u sporazumu koji bi mogao da mu omogući da se vrati kuci u Australiju.
Američki tužioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asanž pristao da prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zaveru radi pribavljanja i obelodanjivanja poverljivih dokumenata američke nacionalne odbrane, prema podnescima američkog Okružnog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.
Asanž bi trebalo da bude osuđen na saslušanju na ostrvu Sajpan u sredu u 9 sati po lokalnom vremenu.
Verovatno će mu biti pripisano vreme koje je već odslužio i neće dobiti novu zatvorsku kaznu, navodi Rojters.
Šta je Asanž govorio o Srbiji
Asanž je pre 10 godina dao intervju za "Blic", koji ovom prilikom ponavljamo u celosti:
Džulijan Asanž uzdrmao je svet 2007. kada je kao australijski novinar osnovao sajt „Vikiliks“, koji je ubrzo počeo da obelodanjuje tajna dokumenta vojnih, ekonomskih i političkih centara moći.
Među stotinama hiljada objavljenih stranica o ratovima u Iraku i Avganistanu, toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi ili prevarama velikih banaka, našle su se i diplomatske depeše američkih ambasada u svetu, pa tako i onih u Srbiji.
Nedavno ste izjavili da Srbija i Ukrajina imaju ulogu predvodnika. U čemu Srbija može da bude predvodnik?
- Kada sam rekao da je Srbija, kao i Ukrajina, jedan od najvažnijih predvodnika, mislio sam na države „između“, odnosno u međuprostoru. To su države gde budućnost prvo dolazi, sa svim svojim užasima i lepotama. A sudbina svih pionira, pa samim tim i Srbije, jeste da budu pogrešno predstavljeni. Mi zaista živimo u vremenu između dve epohe. Mi smo poslednja slobodna generacija, jer sada je došlo vreme globalne distopije nadzora.
U čijem je interesu da se stvori lažna slika o jednoj maloj zemlji kao što je Srbija?
- Razlozi su različiti, od nerazumevanja, preko neznanja, do smišljene kampanje. Isto je i s nekim pojedincima, među koje bih verovatno mogao da uključim i sebe, koji se iz različitih razloga nađu u tom međuprostoru, nađu se na putu nadolazećoj distopiji.
Koliko ste upućeni u trenutna politička dešavanja u našoj zemlji i debatu kome se okrenuti - Istoku ili Zapadu?
- Zbog svojih životnih okolnosti sam u prilici da dosta čitam tako da pratim šta se dešava i u Srbiji. Upravo zbog svog položaja, ljudi u Srbiji su mogli na sopstvenom primeru da osete da ne treba bezrezervno verovati nikome, ni Istoku ni Zapadu. Ne samo Srbija, nijedna država ne može samostalno da opstane ispred tehnološkog totalitarizma. Svedoci smo izuzetne političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, a samim tim i uvođenja masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikuju našu budućnost. Oblikuju naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zbog toga ljudi moraju da se okrenu jedni drugima, da se zajedno bore za slobodu i svoje mesto u tom novom svetu.
Naglasili ste da Srbija poseduje snagu. U čemu se ona ogleda?
- Pozicija države „između“ vas dovodi u poziciju snage jer vam otvara mogućnosti. Ta pozicija pojačava glad ljudi za istinom, i ljudima daje neophodnu perspektivu da istinu prepoznaju kada na nju naiđu. Ali samo vi možete odlučiti kako ćete upotrebiti tu poziciju.
U depešama koje je „Vikiliks“ objavljivao je i znatan broj onih iz Ambasade SAD u Beogradu. Može li se na osnovu njih tvrditi da je Vašington, nakon rušenja Miloševića, vukao poteze srpske vlade?
- Ja se trudim da svoj rad i delovanje odvojim od neke određene ideologije ili političke pozicije jer moja osnovna premisa jeste da je naša civilizacija dobra onoliko koliko je dobro znanje koje poseduje. Zbog toga velike sile, poput SAD, i žele da ovladaju svim tim znanjima i informacijama, što nas dovodi u vreme nove transnacionalne distopije kakva do sada nije viđena. Jedna od odlika toga jeste da ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme. Mislim da je za ljude u Srbiji bitno da prvenstveno budu svesni ove opasnosti i da, kao rezultat te svesti, počnu da rade na menjanju ponašanja ljudi. Jedino udruženim snagama možemo da dođemo do ideja o tome kako da se borimo. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. To je približavanje koje će nam svima doneti korist
Dosta optužbi stiglo je na vaš i račun „Vikiliksa“ kada su objavljene necenzurisane depeše. Kako opravdavate taj svoj potez?
- Jedna od naših prvih objava, ujedno i jedna od najčešće objavljivanih i gledanih, jeste snimak američkog vojnog helikoptera „apač“ kako ubija civile i novinare Rojtersa u Iraku. I koji je bio rezultat te objave? Mening, koji je razotkrio taj dokument, dobio je 35 godina zatvora. A posada tog helikoptera i njihovi pretpostavljeni koji su naredili taj napad? Mi nemamo određenu političku agendu, mi se samo trudimo da otvorimo prostor za autentično političko angažovanje. Postoje ljudi koji poseduju određene informacije i žele da ih objave. Mi smo neka vrsta advokata takvih ljudi prilikom njihovog „pojavljivanja na sudu“. Naravno, ne zastupamo svakoga, već samo ljude koji imaju informacije od političke, diplomatske, etičke ili istorijske važnosti, koje nisu do tada objavljene i za koje postoji neka vrsta pritiska da ne budu objavljene. To su glavni kriterijumi za objavljivanje. Stručnjaci za prikrivanje i suzbijanje takve vrste informacija jesu obaveštajne službe. One to rade jer veruju da će objavljivanje takvih informacija umanjiti moć njihovih institucija. A ako želite da zaustavite neku nepravdu, morate se potruditi da što više ljudi sazna za nju.
Da li je vaša borba iz sadašnje perspektive vredela?
- Da, veoma sam ponosan na sve što smo mi u „Vikiliksu“ postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša sebe i sve ono što radi. Ali kada je u pitanju istina za koju se borimo, svaka žrtva je vredna. Svi imamo ograničen broj dana na ovom svetu i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje našeg vremena i našeg bića.
Bilo je mnogo opasnih trenutaka
U kom trenutku ste se stvarno uplašili za svoj život?
- Bilo je raznih situacija koje bi se mogle opisati kao opasne. Od toga da su različiti zvaničnici pozivali na moje ubistvo kao izdajnika i saradnika terorista, do toga da je prvih dana mog boravka u Ambasadi Ekvadora postojala velika mogućnost da britanska policija upadne, uhapsi me i izruči. Ali mi se svi svakodnevno izlažemo različitim rizicima. Možda oni ne izgledaju kao smrtna opasnost, ali najdirektnije ugrožavaju našu slobodu i naša osnovna prava.
Može li se novinarstvo izboriti danas sa politikom, ekonomijom i tehnologijom - o čemu i pišete u svojoj knjizi?
- Na prvom mestu novinari, kao i svi ostali, moraju biti svesni trenutka u kojem živimo i svih njegovih izazova. Drugo, moraju ovladati tehnologijom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas.
Izvor: blic.rs
