Jezikom cveća se vekovima govorilo i dan danas govori u mnogim zemljama širom sveta. Cveće je čak imalo veliku ulogu u delima engleskog pisca Vilijama Šekspira. Mitologije, folklori, soneti i drame starih Grka, Rimljana, Egipćana i Kineza začinjene su simbolikom cveća i bilja - i to sa dobrim razlogom.
Bez obzira da li darujete cveće za Osmi mart, prijateljima i rođacima za rođendan ili nekom drugom zgodom, skoro svako zamislivo osećanje može da se izrazi cvećem.
Cvet narandže, na primer, znači čednost, čistotu i ljupkost, dok, recimo, crvena hrizantema znači „volim te“.
Učenje posebne simbolike cveća postalo je popularna zabava tokom 1800-ih, a dublje značenje je dobilo tokom stroge vladavine kraljice Viktorije, koja je obožavala cveće. Skoro sve viktorijanske kuće su, uz Bibliju, imale i vodiče za dešifrovanje „jezika“ cveća, mada su se značenja menjala u zavisnosti od izvora.
U viktorijanskom dobu, kada strogi bonton nije dozvoljavao otvoreno izražavanje osećanja, cveće se prvobitno koristilo da se prenese poruka koja nije smela da se izgovori glasno. Kao vrsta nemog dijaloga, cveće je moglo da se koristi da se odgovori na „da“ i „ne“ pitanja.
Odgovor „da“ izražavao se cvećem predatim desnom rukom, a ako bi to bilo učinjeno levom, to je značilo „ne“.
Biljkama takođe mogu da se izraze i negativna osećanja, kao što su „uobraženost“ putem nara ili „gorčina“ putem aloje.
Slično tome, poklanjanjem ruže izražava se „posvećenost i ljubav“, dok cvet jabuke izražava „naklonost“, a vraćanjem udvaraču žutog karanfila izražava se „prezir“.
Zašto se baš karanfil poklanja za 8. mart
Na prvom Međunarodnom danu žena 1911. godine, žene su izašle na ulice s crvenim karanfilima na reverima kako bi demonstrirale. Karanfil je bio simbol da imaju pravo glasa. Crveni karanfil uzet je kao simbol jednakosti.
Naše bake i mame se sećaju svojih proslava u preduzećima kada je zapravo izgledalo kao da je karanfil jedino cveće na planeti, ali za to je postojao navedeni razlog, koji su kasnije mlađe generacije zaboravile.
Koliko je karanfil bio asocijacija na komunizam i nešto zastarelo govori scena iz filma Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“, koji je snimljen pre 40 godina. Čuveni prodavac karanfila, Pera Mitić, koga tumači maestralni Taško Načić, postaje serijski ubica, a žrtve bira po tome da li vole ili ne vole karanfile.
Takođe je bilo važno i kako je cveće bilo predstavljeno i u kakvom stanju.
Ako su cvetnice bile okrenute ka dole, onda je preneta poruka bila suprotna od onoga što se tradicionalno mislilo. Nešto je govorio i način na koji je ukrasna traka bila vezana: ako je traka vezana sa leve strane, simbolika cveća se odnosila na darivaoca, dok ako je bila vezana sa desne strane, osećanje je bilo u vezi sa primaocem.
Očiglednu poruku, naravno, prenosio je uveli buket.
Još primera poruka koje su se prenosile cvećem tokom viktorijanske ere uključuju zvončiće i ljubaznost, božure i stidljivost, ruzmarin i sećanje i lale i strast.
Značenja i tradicije povezane sa cvećem su se sigurno promenile tokom vremena, a različite kulture pripisuju različite ideje istoj vrsti.
Ipak, fascinacija „mirisnim rečima“ ostaje ista.
I, mada, u modernom dobu otvoreno pokazivanje emocija nije zabranjeno, štaviše psiholozi ga ohrabruju, cveće predstavlja i dalje, ne samo divan ukras, već se njime i danas šalju poruke.
Poruke poslate cvećem
Baš kao što je crvena moćna u prostoru i simboliše snažne emocije, crvena ruža je simbol ljubavi i strasti.
„Kraljica cveća“, kako je mnogi nazivaju, vezuje se i za rimsku boginju ljubavi Veneru. Prema predanju, na tlo gde je kročila prvi put Venera izrasle su crvene ruže.
Simbol ljubavi, ali i lepote i snage, predstavljaju i nežne i neobične orhideje. U drevnoj Kini smatrano je da podstiču plodnost, te su poklanjane mladim bračnim parovima, dok su u viktorijansko doba odslikavale luksuz.
Kada želimo nekome da izrazimo prijateljstvo, pravi izbor su žute ruže. Simbol prijateljstva su i delikatne frezije. One simbolizuju posvećenost i brigu, te su savršeni ukras u domovima, dok se nežnim belim margaritama ističe istinitost osećanja, nada i prijateljstvo.
Cvećem se može izraziti i poštovanje, divljenje i sreća.
Očaravajuća kamelija svojim prelepim laticama izaziva divljenje svakog ko je ugleda, te je savršeni simbol naklonosti i poštovanja. Isto prenose i ljubičaste ruže. Počev od sofisticiranih u nijansi lavande, pa do intenzivnog kolorita, one opravdano nose titulu „cvetne princeze“.
Za razliku od ljubičastih, ruže u ružičastim nijansama mogu vam pomoći da pokažete zahvalnost i uvažavanje, dok hortenzije simbolizuju zahvalnost za razumevanje. Naime, plave hortenzije se vezuju za zahvalnost, a ružičastima se prenose iskrena osećanja.
Ako nekome odlučite da poklonite gladiole, znajte da one izražavaju prirodnu gracioznost, ženstvenost, snagu i moralni integritet, iris simbolizuje nadu i veru, kala eleganciju i luksuz, lala je cveće ljubavi i zaljubljenosti, ljubičica simbol poštenja, privrženosti i pažnje, magnolija dostojanstva, a suncokret predstavlja snagu i dugovečnost.
Cveće u psihoterapiji
Dobrobit cveća je poznata i u psihoterapiji, gde je utvrđeno da ima pozitivan uticaj na raspoloženje ljudi.
Floralna ili cvetna terapija ukorenjena je u holističkoj i alternativnoj medicini i zasniva se na tome da vibraciona energija cveća može pozitivno da utiče na ljudske emocije i podstakne isceljenje.
Terapija uključuje korišćenje cvetnih esencija za lečenje različitih emocionalnih i psiholoških stanja.
Zagovornici cvetne terapije tvrde da ove esencije mogu da imaju interakciju sa rafiniranim telesnim energetskim sistemom, utičući na raspoloženje, smanjujući stres, i jačajući sveukupnu emocionalnu ravnotežu.
Dok je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila naučna zasnovanost cvetne terapije, praksa i neke studije sugerišu da bi prisustvo i korišćenje cveća moglo da ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i da doprinese osećaju boljitka.
Ono što je, međutim, očigledno je da cveće pruža vizuelno zadovoljstvo i ulepšava svaki prostor, stvarajući vizuelno stimulativnu i pozitivnu atmosferu. Prisustvo cveća u zatvorenim prostorima doprinosi biofilnom dizajnu, koji ističe povezanost ljudi i prirode. Istraživanja ukazuju da izloženost prirodi, čak i preko cveća, može da popravi raspoloženje, smanji stres i poveća produktivnost.
Potom, mnoge vrste cveća imaju veoma prijatne mirise, poput jasmina ili kamelije, što ima smirujući efekat. Mirisi su blisko povezani sa emocijama i sećanjima.
Neke studije čak sugerišu da prisustvo cveća u radnom prostoru može da poveća kreativnost i utiče na brže rešavanje problema.
Od kolevke pa do groba
Cveće je nezaobilazno i na mnogim proslavama – rođenjima, svadbama, rođendanima, gde podstiče radost i dobro raspoloženje.
Ne treba, međutim, zaboraviti da se njime ispraća i pokojnik, govoreći umesto nas kada u teškim trenucima ne možemo da pronađemo prave reči utehe. Cvetni aranžmani za sahrane su jedan od načina da kažemo poslednje „zbogom“ voljenoj osobi, ali i da iskažemo poštovanje njegovoj porodici.
Tradicija cveća na sahranama postoji više od 60.000 godina, o čemu svedoči otkriće američkog arheologa Ralfa Soleckog koji je 1960-ih u pećini Šinadar u Iraku pronašao grobnicu koja je bila ispunjena različitim vrstama biljaka.
Međutim, prvobitno, ono nije imalo sentimentalni značaj. Korišćeno je za prekrivanje neprijatnog mirisa tela koji se javljao pre nego što bi bila održana služba.
Dakle može se reći, od rođenja pa do smrti – cveće naše nasušno.
Izvor: n1info.rs
