SVET NA UDARU OPASNOG VIRUSA! Prenosi ga komarac prisutan i u Srbiji, a leka nema: Može biti opasan po život i tada su simptomi ZASTRAŠUJUĆI

Denga je virusno vektorsko oboljenje najrasprostranjenije na našoj planeti, a prenosi je isključivo određena vrsta komaraca. Naime, pola svetske populacije živi na geografskom području gde je prisutna.

Obolela osoba je izvor infekcije samo za komarca, ali ni za kog drugog, virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Povećan broja obolelih od denga groznice u Evropi

Među državama koje se bore sa denga groznicom je i Peru gde je u većem delu proglašena vanredna zdravstvena situacija, a uzroci porasta broja obolelih su toplotni talasi i jake kiše koje pogoduju komarcima vrste Aedes.

80 odsto obolelih nema simptome i tegobe

Prema procenama SZO od 100 do 400 miliona osoba oboljeva od ove vektorske zarazne bolesti.

-Ako posmatramo koliko se ljudi javilo za lekarsku pomoć, 2000. godine ih je 500.000, a 2019. godine lekarsku pomoć je tražilo više od 5 miliona ljudi. Za 20 godina je za 1.000 odsto porastao broj lica koja su imala težu kliničku sliku, jer uvek se javljaju samo sa težim oblikom denge. A 100 do 400 miliona godišnje se spominje zbog toga što je bolest u 80 odsto slučajeva potpuno bez kliničke slike. Oni ne znaju uopšte da imaju Dengu, i ovo liči na priču o Groznici zapadnog Nila, jer denga virus, a ima četiri serotipa. I kod Groznice zapadnog Nila 80 odsto njih uopšte ne zna da je ima. Preostalih 20 odsto imaće neke od kliničkih tegoba – objašnjava za „Blic“ epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje.

Znaci denga groznice

Prema rečima dr Bohuckog jedna od tegoba koja se javlja i kod nekih je to jedini znak bolesti je povišena telesna temperatura.

Osim temperature, simptomi su :

glavobolja
bolovi u predelu očiju
bolovi u mišićima i zglobovima
mučnina
povraćanje
otok limfnih žlezda
ospa po koži koja je u ravni kože.

-Međutim, kod manje od 1 odsto slučajeva nastaje najteža forma bolesti, a to je onda Denga hemoragijska groznica ili Denga šok sindrom. U tom slučaju nastaje stanje po život opasno. Letalitet je od 1 do čak 15 odsto zato što osoba koja ima teži oblik Denge krvari. Krvari počev od nosa, u desnima, u usnoj duplji, povraća krv, ima krv u stolici, javlja se krvarenje unutar abdomena. Samim tim gubi krv, zahteva hospitalizaciju i intenzivno lečenje – kaže dr Bohucki.

Dodaje da je Denga hemoradična groznica prisutna, pre svega, kod dece i adolescenata, oni su najugroženiji i godišnje od težeg oblika denge umire 25.000 osoba.

-Ugroženi su i stariji koji imaju povećanu telesnu masu, dijabetes ili neku drugu hroničnu bolest. Nije bezazleno ni za trudnice – napominje epidemiolog.

Koji komarci prenose Dengu i koji se nalazi i kod nas

Kada je reč o prenosiocima, komarcima, najznačiji vektor među njima je Aedes aegypti jer se hrani samo krvlju iz čoveka. Dr Bohucki objašnjava da se prilikom hranjenja krvlju čoveka koji je oboleo od Denge, komarac i sam zarazi, a potom kada ubode sledećeg čoveka u njegovoj pljuvačci se nalazi virus i tako ga zarazi. U Evropi ga uglavnom nema, ima ga na ostrvu Madera, spominje se na Kipru i na obalama Crnog mora.

Komarac Aedes prisutan i zemljama u okruženju i u Srbiji

-Na drugom mestu po značaju je komarac Aedes albopictus, takozvani Azijski tigrasti komarac. On je najopasniji, prenosi veoma teške zarazne bolesti. Njega ima u Španiji, većem delu Francuske, celoj Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj. Kada je reč o Srbiji, prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti iz oktobra 2023. godine, registrovan je na području Vojvodine u pet okruga, samo nije u Srednje i Južnobanatskom okrugu, i u Zapadnoj Srbiji. Pitanje je vremena kada će i kod nas biti na čitavoj teritoriji – kaže dr Nebojša Bohucki.

Problem je što klimatske promene pogoduju njegovom širenju, odnosno nemamo više zime za dovoljno dana u minusu. Zato ovaj komarac preživljava, ali širenju Denge pogoduje i putovanje ljudi koji postaju vektori prenosa na samog komarca.

Zbog toga se i u Evropi dešavaju autohtone epidemije :

Hrvatska 2010. godine, kada su na Korčuli počeli da oboljevaju ljudi koji nigde nisu išli, već ih je tamo zarazio komarac
od 2010. godine se svake godine u Francuskoj beleži Denga
u Španiji počev od 2018.
u Italiji od 2020. godine

-Samo je pitanje vremena i da li ćemo je ovog leta imati Dengu. Imamo i komarca i autohtone slučajeve, domaće slučajeve manjih ili većih epidemija počev od Hrvatske. Evropa je na udaru Denge i ako do sada nismo mnogo pričali o ovoj temi, tek ćemo pričati – ističe dr Bohucki.

Lek ne postoji, ali postoji vakcina

Za lečenje Denga groznice nam leka. Dr Buhucki kaže da se ni dan danas ne zna za lek protiv Denga hemoragijske groznice, međutim, jako je dobro postoji vakcina.

-Postoje dve vakcine. Prva je „Dengvaksija“ i ona se daje od 6. do 45. godine života. Daje se u tri doze, u razmaku od pola godine. Druga je „Qdenga“, daje se u dve doze u razmaku od tri meseca. Obe sadrže sva četiri serotipa dengavirusa. Vakcine se primenjuju u zemljama gde je bolest endemska, a kod nas još ne beležimo ovo oboljenje. U drugim zemljama koje sam naveo bile su manje ili veće epidemije, ali bolest nije ni tamo endemska – objašnjava epidemiolog.

Ko i kada treba da se vakciniše

Pre svega, vakcine su za tropske zemlje. I ako neko putuje kao turista i želi da ne dobije Dengu za njega vakcije nije, osim da se uradi serološko testiranje da li je već imao susret sa virusom.

-U endemskim zemljama je nemoguće izbeći ovu bolest. Tako da su vakcine namenjene, pre svega, deci. Ta deca su se sigurno već zarazila barem jednom Dengom, a kada se desi prvi susret s ovim oboljenjem bolest je blaga po pravilu. Kod druge infekcije uvek nastaje teži oblik bolesti. Zato, kada se daje vakcina nekom ko je preležeo jednom ili više puta bolest biće zaštićen od teških formi koje može da izazove naredni susret s virusom. Ukoliko neko nikada nije oboleo od ove bolesti, a to su stanovnici Evrope uglavnom, i vakciniše se, on će dobiti žive viruse. To će biti njegov prvi susret s virusom, a ako onda ode u tropsku zemlju i dobije infekciju, imaće uvek daleko teže stanje – istiće dr Bohucki.

Dodaje da se mislilo da se nikada neće napraviti vakcina protiv Denge, a i sada nisu svi zadovoljni ovom vakcinom, jer vakcinacija ne fukcioniše po principu „kada nemaš bolest da je primiš“, već barem jednom mora osoba da oboli i tek onda da se vakciniše.

Komarci koji samo danju bodu

Najviše obolelih ima u Indokini i epidemiolog savetuje putnike da koriste sredstva za prskanje, jer ovi komarci su dnevni. Dok drugi komarci uglavnom grizu u sumrak, uveče i u zoru, komarci koji prenose Dengu bodu tokom dana, čim izbije sunce, do sumraka su aktivni.

-Ako se nismo sačuvali, inkubacija je od 4 do 10 dana i onda počinju simptomi. U tom slučaju radi se uvek PCR iz krvi. Ako se dokaže prisustvo virusa bolest će proći, jer samo 1 odsto slučajeva ima teži oblik, i ta osoba ako ponovo želi da putuje negde onda treba da se vakciniše. U zemljama gde se javlja Denga, a lek ne postoji, ljudi se leče simptomatskom terapijom. Za Peru mera je vakcijacija, jer kod njih su svi stanovnici imali već susret sa Dengom, barem s jednim serotipom, najmanje, možda već i sa sva četiri –kaže dr Bohucki.

Živi virusi za vakcine

Kada je pravljena prva vakcina protiv malih boginja sadržala je mrtvi virus. Od 1963. do 1967. u SAD, deca su primala vakcinu koja nije bila živa. Stekli su imunitet protiv morbila, međutim kada su došli u kontakt s pravim virusom imali su burnu reakciju, teške oblike morbila praćene krvarenjem.

-Zato se došlo do zaključka da je najbolje da vakcina bude sa živim, ali oslabljenim virusom. U imunologiji i dalje koristimo žive vakcine, bukvalno je realnost pokazala šta može da bude ako se koristi neaktivisana vakcina. Slično je i sa proizvodnjom vakcine protiv Denge. Prvo su hteli da naprave sa mrtvim virusom, ali se videlo da dođe do burne reakcije kada dođe do kontakta s pravim virusom i zato je napravljena vakcina koja koristi četiri oslabljena serotipa Denga groznice, ali ipak živa - zaključuje dr Bohucki.

Izvor: blic.rs

Lifestyle

Dr Debora Li, ginekolog, kaže da od sto ljudi kod kojih je dijagnostikovan kancer, njih 38 će patiti od umerenog do jako...

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.