Slabost srca, odnosno srčana insuficijencija, podrazumeva poremećaj funkcije srca od koje u svetu boluje preko 60 miliona ljudi. Slabost srca nastaje kada srčani mišić nije dovoljno jak kako bi pumpao krv kroz organizam.
To ugrožava funkcionisanje organizma, zbog toga što do određenih delova organizma ne dospeva dovoljna količina kiseonika, a telo ne može ni da otpusti produkte metabolizma. Stoga dolazi do zadržavanja tečnosti u određenim delovima organizma, a posebno u plućima.
Smatra se da od slabosti srca pati oko 200 hiljada ljudi u Srbiji, dok svega 3% ljudi na vreme, odnosno u ranoj fazi, otkrije ovo oboljenje. Neadekvatno tumačenje prvih simptoma, ili njihovo potpuno odsustvo, odgovorno je za zakasnelu reakciju pacijenata. Stoga slabost srca predstavlja najučestaliji primarni uzrok hospitalizacije među pacijentima starijim od 65 godina. Međutim, primena savremene terapije unapređuje izglede za duži životni vek pacijenata sa slabošću srca, kao i smanjenje tegoba.
Kako nastaje slabost srca?
Do slabljenja srca može doći usled oboljenja srčanog mišića, izmenjenih uslova opterećenja srca kao i aritmija. Time dolazi i do poremećaja u rastegljivosti srčanog mišića. Usled krutosti srčanog mišića komore nepotpuno ispumpavaju krv između otkucaja. Slabost srca može biti uzrokovana kardiomiopatijom, miokarditisom, koronarnom bolešću i hipertenzijom. Ovakva oboljenja narušavaju normalan rad srca i vremenom dovode do slabljenja njegove sposobnosti da obezbedi protok kiseonika i hranljivih materija ka organima i tkivima.
Kako bi prevazišlo ove nedostatke u funkcionisanju organizma, srce se uvećava i počinje da vrši jače kontrakcije. Povećanjem njegovih ćelija, uvećava se snaga srca. Usled potrebe za obezbeđivanjem dovoljne količine krvi, povećava se i broj otkucaja srca. Povećanje krvnog pritiska predstavlja još jedan od kompezatornih mehanizama, kojim se zbog suženja krvnih sudova postiže optimalno snabdevanje krvi.
Koji su simptomi slabosti srca?
Jedan od najčešćih simptoma slabosti srca je osećaj nedostatka vazduha praćen otežanim disanjem, odnosno dispnea. Ostali uobičajeni simptomi uključuju umor, slabost i pospanost. Kašalj i "zviždanje" u grudima pacijenti osećaju u toku noćne dispneje, dok akutni edem pluća može nastati u slučaju teške dispneje. Tada pacijent ima osećaj da će doći do gušenja, a kašalj je ponekad praćen sukrvicom i penušavim ispljuvkom.
Simptom slabosti srca može biti oticanje stopala, skočnih zglobova i potkolenica, koje je najizraženije u večernjim satima. Oticanje trbuha, praćen je i nadimanjem, mučninom kao i gubitkom apetita. Pacijenti se suočavaju sa nepravilnim i brzim radom srca, odnosno lupanjem srca, bolovima u grudima, kao i pojačanom potrebom za mokrenjem koja je naročito izražena noću.
Kako se prevenira i leči slabost srca?
Za prevenciju slabosti srca, pacijenti treba da smanje faktore rizika. Povišen krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, alkoholizam i pušenje mogu izazvati slabost srca. Koronarne bolesti srca, aritmija i infarkt takođe predstavljaju neke od najčešćih uzročnika slabosti srca. Zbog toga je neophodno redovno kontrolisati zdravlje kardiovasularnog sistema i pridržavati se propisane terapije.
Adekvatnom upotrebom farmakoterapije, pacijenti mogu uticati na razvoj ove bolesti i smanjiti potrebu za hospitalizacijom. Kod težih oblika bolesti neophodne su kompleksnije intervencije, poput ugradnje ventrikularnih uređaja, ali i transplantacija srca kod najtežih bolesnika.
U kardiološkom centru Puls proverite koliko je jako vaše srce
Sve potrebne preglede i dijagnostičke procedure koje mogu ukazati na pojavu slabosti srca možete obaviti u kardiološkom centru Puls u A bloku na Novom Beogradu. Otkrivanje ovog oboljenja u ranoj fazi učiniće proces lečenja jednostavnijim i efikasnijim. Stoga ne oklevajte i zakažite pregled u Puls-u, a vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije dočekaće vas u prijatnom ambijentu i dati jasna uputstva o vrsti terapije, ali i promeni životnih navika koje su neophodne kako biste prevenirali ili usporili razvoj ove bolesti.
