Pitanje osamostaljivanja mladih se u okviru modernog doba ukazuje kao veoma kompleksno, naročito na našim prostorima. Fenomen kasnog ostamostaljenja, koji je karakterističan za naše podneblje, u okvirima modernog doba, sa sasvim novim ustaljenim obrascima ponašanja, se ukazuje kao veoma aktuelna i interesantna tema. Podstaknut pitanjem teško dostižne materijalne sigurnosti i tragovima patrijarhalnog odgoja i porodičnih odnosa koji su u uskoj vezi sa tradicijom i snažnim emotivnim vezama, ovaj društveni problem je podložan različitim tumačenjima. U tekstu koji sledi ćemo se stoga baviti pitanjem da li je pomerena granica zrelog doba mladih ljudi danas i faktorima koji utiču na odluku u vezi sa početkom samostalnog života, odnosno odlaganjem istog.

Uticaj finansijskog faktora na odlaganje osamostaljenja

Generacija mladih koja nosi moderno doba se susreće sa konkretnim problemom koji se tiče materijalne sigurnosti. Osnovni uslov za osamostaljivanje nesumnjivo predstavlja postojanje mogućnosti za samostalno podržavanje svakodnevnih potreba i troškova oslanjanjem se na stabilne prihode. Budući da je tržište rada doživelo određene promene pod uticajem različitih okolnosti koje savremeno doba podrazumeva, postizanje ovakve finansijske sigurnosti je nešto teži zadatak no što je to bio slučaj nekoliko generacija ranije. Možemo takođe konstatovati i izvestan disbalans između životnog standarda koji mladi danas teže da održavaju i realnih mogućnosti, te je vrlo važno da u cilju postizanja uslova za osamostaljenje mlada osoba odredi prioritete i načini određene kompromise. Samostalnim finansiranjem svojih potreba, naposletku je moguće steći jasnu sliku svojih ciljeva u ovom domenu, što ujedno i podstiče na napredak, dok je iščekivanje idealnog trenutka zapravo beskrajan proces, te i zamka u koju je vrlo lako upasti i tako ući u vrtlog odlaganja sopstvenog sazrevanja, odnosno stupanja u svet odraslih.

Rešavanje stambenog pitanja

Usko u vezi sa prethodno rečenim jeste rešavanje stambenog pitanja, koje predstavlja veoma važnu stavku i takođe jasno definisan problem u ovom kontekstu. Budući da su cene zakupa stanova izuzetno porasle, mladi danas dolaze u nezavidnu situaciju, jer na početku svoje karijere ne mogu svojim primanjima da pokriju troškove zakupa, režija i svakodnevnih potreba, a da pri tome imaju perspektivu i uštede za kupovinu sopstvene nekretnine. Iako aktuelna situacija na tržištu nekretnina dovodi i do poskupljenja kvadrata, u prilog mladima koji žele da ulože u sopstveni krov ide povraćaj poreza na dodatu vrednost, ukoliko je prva nekretnina novoizgrađena. Iako neki smatraju da ovakvi stanovi nisu najbolja odluka zbog nešto više cene, kvalitetna novogradnja može biti isplativa budući da ne podrazumeva dodatna ulaganja, a pri tome je dostupnom čine i trenutno veoma povoljni uslovi za podizanje i otplatu stambenih kredita. Iako stavlja mlade pod izvestan pritisak, ovakvo stanje stvari može zapravo delovati podsticajno za konačno osamostaljenje, ukoliko mu se pristupi iz dobrog ugla.

Tradicionalne vrednosti i emotivne veze

Na našem prostoru je uobičajen specifičan odnos prema porodičnim vezama, koji ne mora nužno biti osuđen kao negativan, šta više. Duboke emotivne veze sa matičnom porodicom su vrlina našeg društva i podneblja koju bi trebalo negovati. Sa druge strane, oblici ponašanja kroz koje negujemo ovakav odnos prema porodici bi u određenom smislu mogli biti faktor odlaganja samostalnosti i zbog toga je važno razmotriti sa strane da li osamostaljivanje može imati uticaj na stabilnost porodice i kakav. Fizičko odvajanje od porodice u smislu samostalnog života pod zasebnim krovom ne znači i dovođenje emotivnih veza u opasnost od pucanja. Obrazovanje samostalnog života van roditeljskog doma može zapravo samo doprineti ovoj povezanosti u okviru porodice i ukloniti rizike od nesuglasica u vezi sa prihodima, rashodima i stilom života, koje zapravo mogu biti faktor urušavanja ovih veza. S druge strane, patrijarhalno viđenje porodice (koje između ostalog podrazumeva i da najstarije muško dete zapravo ne napušta roditeljski dom i u njemu obrazuje svoju porodicu) je još uvek neobično česta praksa kod nas. U težnji ka većim mogućnostima za napredak i naposletku egzistencijom, mladi danas sve češće odustaju od ovakve organizacije života, odlazeći u gradove, ali to ne isključuje slučajeve života u zajednici koji postavljaju pitanje da li se pojedinci zapravo nikada ne osamostaljuju.

Idealan momenat za osamostaljenje

Odgovor na pitanje koji je to najbolji momenat za početak samostalnog života ne postoji u obliku jedinstvenog rešenja koje je primenjivo na svaki pojedinačni slučaj. U osnovi bi samostalnost trebalo da prigrlimo onda kada za nju postoje realne mogućnosti, a do tog momenta težimo ka sticanju tih uslova. S druge strane, važno je da se svaka osoba osetim spremnom za ovaj korak, odnosno barem za postavljanje osnova samostalnom životu, dok će njegovi benefiti kasnije isplivati na površinu i dovesti do napretka u finansijskom smislu i u pogledu kvaliteta života, kao i društvenih i porodičnih odnosa.

Čini se da savremeno doba aktualizuje problem osamostaljivanja time što zahteva brz stil života koji je teško uklopiti u već ustanovljene rutine u roditeljskom domu, te mladi zapravo postaju sve ažurniji u pronalaženju rešenja za osamostaljenje. Iako je proces osamostaljivanja mladih kod nas značajno sporiji u odnosu na praksu u okviru zapadne kulture, ova situacija ide ka tome da se mladi odlučuju za korak ka svetu zrelosti sve ranije.