Pesmu svi znaju, ali malo ko zna kako je nastala i kakvu muku krije među svojim stihovima...
Pozadina priče krije se na jugu Srbije...
Čuvenu pesmu "Dimitrijo, sine Mitre" svi najbolje znaju u izvođenju pevača narodne muzike Staniše Stošića, ali je malo onih koji znaju kako je ona nastala.
Autor pesme je Stana Avramović Karaminga iz Vranja, koja je bila ugledna tamošnja pevačica i uzor mnogim kolegama.
Stana je umrla 1969. godine i na sahrani su po njenoj želji svirali ovu njenu pesmu. Ona ju je ceo život malo menjala i bilo je par verzija pesme. Pred samu smrt je rekla prijateljima: “Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu…”, i ispričala kako je pesma nastala.
Pesma je inspirisana pričom o Dimitriju, koji je bio njen brat od tetke, i Stani, po kojoj je ona kasnije dobila ime. Pevačicin otac Toma je bio ujak Dimitriju. Za priču je saznala od majke koja joj ju je tek na samrti ispričala.
Dimitrije se oženio Stanom, za koju se priča da je bila najlepša devojka od Vranja do Niša. Mnogo su se voleli, ali nisu mogli da imaju dece. Kako su godine prolazile, polako je porodica počela da zanoveta, pa bi, recimo, kada bi krenuli u crkvu nedeljom, svekrva Bosa govorila: “Ajde sine, ajde, pa i dete dovedi.."
Vremenom je i Dimitrije počeo da prebacuje ženi: “Badava, Stano, tvoja lepota, kad nisi rodila muško ili žensko. Svi se kunu u decu, a ja u tebe!”
Od nesreće koja ju je izjedala Stana je htela da sebi oduzme život, piše portal "milos.io". Međutim, za to sazna ujak Toma i pokuša da joj pomogne tako što je posavetuje da tajno zatrudni sa drugim čovekom kako bi porodica ponovo bila sretna.
Tako i bude, Stana zatrudni u četrdesetoj godini sa drugim čovekom. Polako se vraćala sreća u porodicu, svi su je pazili i čuvali od posla da bi iznela trudnoću. Međutim, porođaj je bio težak i Stana umre na porođaju. Dete je preživelo…
Sedam dana kasnije ujka Toma reši da kaže istinu Dimitriju:
“Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izjedosmo Stanu, prvo tvoja majka, pa ti i onda ja.”
Dimitrije je bio zbunjen.
“Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti što si nerodan, a ja što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje.”
Dimitrije bi čvrst, pa odgovori ujaku: “Ako, ujko. Nema veze. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila.”
Sutradan, na grobu, pred rođacima dok su Stani davali prvu subotu, Dimitrije reče: “Ovde, pored moje Stane da me pokopate…”, i pre nego šte je iko mogao da ga spreči, izvadi pištolj i ubije se.
Tri dana nakon smrti Stane i Dimitrija, od tuge umre i njegova majka Bosa, a malo kasnije i Toma.
Tako je Stana Karaminga izgubila oca. Za sećanje, sastavila je kratku ali kao planina veliku pesmu. Do svoje osme decenije je krila pozadinu pesme jer govori o zloj sudbini porodice i o samoubistvu.
Izvor: direktno.rs
