Sombor.info

Osobe koje su po prirodi sklonije kasnom odlasku na spavanje i sebe smatraju „noćnim pticama“ češće imaju slabije pokazatelje zdravlja srca u odnosu na one koji funkcionišu uobičajenim, jutarnjim ritmom, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Journal of the American Heart Association.

U istraživanje je bilo uključeno gotovo 323 000 odraslih osoba iz britanske istraživačke baze UK Biobank, sa prosečnom starosnom dobi oko 57 godina. Učesnici su popunjavali upitnike o tome kada su najaktivniji tokom dana — jesu li više jutarnji tip, večernji tip ili negde između — nakon čega je njihovo zdravlje srca ocenjivano pomoću skale Life’s Essential 8 Američkog udruženja za srce, koja obuhvata faktore poput ishrane, fizičke aktivnosti, kvaliteta sna, krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, piše Miss7.

 Rezultati su pokazali da su noćne ptice imale znatno veći rizik od lošeg zdravlja srca u odnosu na ljude sa umerenim obrascima spavanja — njihova verovatnoća dobijanja slabog skor-rezultata bila je čak 79 % veća. Tokom praćenja u proseku od 14 godina, osobe koje su najaktivnije u večernjim satima imale su i oko 16 % veći rizik od srčanog ili moždanog udara nego drugi učesnici.

Iako istraživanje ukazuje na povezanost „noćnog“ ritma sa lošijim kardiovaskularnim ishodima, naučnici napominju da ovo ne znači da su noćne ptice automatski „osuđene“ na loše srce — već da je razlog često u načinu života koji takav ritam prati. Česti loš kvalitet sna, kasne obroke, veća izloženost nikotinu i nezdravim prehrambenim navikama, kao i neredovna fizička aktivnost, čine značajan deo objašnjenja za ove razlike u zdravstvenim rezultatima.

Eksperti takođe ističu da unutrašnji biološki sat i spoljašnji dnevni ritam društva ponekad ne idu ruku pod ruku — kad osoba ostaje budna dugo u noć, to se može sukobiti sa uobičajenim dnevnim obavezama i navikama koje su ključne za zdravlje srca.

Međutim, naučnici naglašavaju da promena rutine — kao što je dosledan ritam spavanja, poboljšanje kvaliteta sna, zdraviji izbori u ishrani i redovna fizička aktivnost — može umanjiti rizike bez obzira na to da li ste prirodni „noćni tip“ ili ne.

Jedno od ponašanja koje se često može primetiti kod pasa jeste da se nekoliko puta zavrte pre nego što se smeste i utonu u san. Da li ste se nekada zapitali zbog čega psi imaju tu naviku?

Zašto se psi vrte ukrug

Iako može izgledati zabavno ili rutinski, ova navika može mnogo toga otkriti o psećim instinktima, udobnosti, pa čak i zdravlju. U nekim slučajevima, ovo ponašanje može signalizirati skrivene zdravstvene probleme, posebno kod starijih kućnih ljubimaca, prema Veterinarskoj bolnici Stivenson Vilidž.

Mnogo pre pripitomljavanja, psi u divljini morali su da stvore bezbedno i udobno mesto za odmor. Kružeći, mogli su da naprave improvizovani krevet u travi, lišću ili snegu. Ovaj ritual im je takođe omogućio da provere da li u žbunju vrebaju zmije, insekti ili druge opasnosti. Čak i danas, iako većina pasa drema na udobnim krevetima, oni to i dalje praktikuju.

Prilagođavanje prostora i tehnike samosmirivanja

Pored instinkta, kruženje pomaže psima da prilagode svoj prostor svojim potrebama za udobnošću. Slično kao što ljudi tresu jastuk, psi se valjaju kako bi izgladili ćebad ili stvorili udoban prostor za spavanje. Ovo takođe može pomoći u regulisanju telesne temperature.

Takođe služi kao tehnika samosmirivanja. Kada se psi spremaju za odmor, ovaj ponavljajući pokret može smiriti njihov nervni sistem, pomažući im da lakše zaspu. Signalizuje telu i mozgu da je vreme za opuštanje.

Iako je kruženje često bezopasno, ponekad može ukazivati na zdravstveno stanje. Često, prekomerno ili frenetično kruženje može ukazivati na probleme koji prevazilaze instinkt. Posebno je važno obratiti pažnju kada stariji psi počnu da se ponašaju na ovaj način, piše Klix.

Pazite na starije pse

Kako psi stare, njihova tela i mozak prolaze kroz značajne promene. Neurološki problemi, poput kognitivne disfunkcije kod pasa (slično demenciji kod ljudi), tumora mozga ili vestibularne bolesti, mogu izazvati dezorijentisano kotrljanje pre leganja.

Za razliku od namernog kotrljanja mladog, zdravog psa, ova vrsta kruženja može delovati besciljno ili preterano. U ovim slučajevima, ponašanje je više od samog instinkta pre spavanja. To je crvena zastavica i trebalo bi da se konsultujete sa svojim veterinarom.

U Narodnom pozorištu svečanom akademijom i prisustvom brojnih zvanica Sombor je obeležio 277. rođendan i 550 godina od prvog pomena u istorijskim izvorima. Ovogodišnja proslava Dana grada nosi slogan „Sombor 1476 - 2026 – Od somborske tvrđavice do grada obrazovanja, sporta, turizma, kulture i saobraćajne infrastrukture”. 

Tradicionalna svečanost okupila je brojne goste iz regiona uključujuči delegacije bratskih prijateljskih gradova. Gradonačelnik Sombora najavio je nastavak velikih infrastrukturnih projekata kao što su izgradnja biciklističkih staza i proširenje brze saobraćajnice.

,,U prethodnim godinama, uz podršku republičkih i pokrajinskih institucija, realizovani su brojni radovi na rekonstrukciji saobraćajnica, izgradnji biciklističkih staza i uređenju lokalnih puteva. Najavljeno je intenziviranje radova na brzoj saobraćajnici i proširenju graničnog prelaza Bački Breg – Hercegsantovo prema Mađarskoj, kao i nastavak aktivnosti na zapadnoj obilaznici, koja bi značajno rasteretila teretni saobraćaj kroz grad.,, rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora - piše RTV.

Tokom svečanosti uručene su brojne zahvalnice kao i Povelja grada Sombora, koja je ove godine pripala dugogodišnjem treneru kajak kluba ,,Dunav,, iz Bezdana, dok je bratski grad Baja dobio priznanje za dugogodišnje prijateljstvo.

,,Posebno sam ponosan na prethodnu godinu ,kada smo uzeli pet zlatnih medalja na Olimpijskim nadama i to je zaista bilo najteže ostvariti.,, rekao je Janoš Panda, dugogodišnji trener KK ,,Dunav,, Bezdan.

,,Želimo što više da se posvetimo ovom jubileju i da proslavimo na više načina, imali smo sportske manifestacije, svečanosti, proslavu nastavljamo u Baji na tradicionalnom kuvanju ribljeg paprikaša.,, rekla je Bernadet Bari, gradonačelnica Baje, Mađarska.

Svečanost je obuhvatila i otvaranje izložbe u gradskom muzeju pod nazivom ,,Tamo gde mastilo postaje svetlost,,. Izložba je posvećena vizionaru i filmskom pioniru Ernestu Bošnjaku, dok će u Galeriji Milan Konjović biti otvorena izložba ,,Crteži Milana Konjovića,, iz perioda od 1917-1920 godine.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. februar

“Kakav ti je vagus nerv, takav ti je život“ – predavanje o zdravlju koje nas pokreće iznutra

U Narodnoj biblioteci „Miodrag Borisavljević“ u Apatinu održano je izuzetno posećeno i nadahnjujuće predavanje dr Vere Šćepanović, specijaliste infektologije, pod nazivom „Kakav ti je vagus nerv, takav ti je život“, kao i predavanje na temu autofagije.

Dr Šćepanović je govorila o vagus nervu i njegovoj značajnoj ulozi u funkcionisanju čitavog organizma – od uticaja na imunitet, varenje i rad srca, do psihičkog stanja i otpornosti na stres. Posebnu pažnju posvetila je i autofagiji, prirodnom procesu obnove i regeneracije ćelija, koji ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja i dugovečnosti.

Publika je imala priliku da čuje korisne savete i praktične smernice kako da kroz svakodnevne navike podrži sopstveno zdravlje i osnaži prirodne mehanizme samoregulacije organizma.

Predavanje su organizovali Narodna biblioteka „Miodrag Borisavljević“ Apatin u saradnji sa Udruženjem osoba lečenih od raka „Nada“ Apatin i Društvom za borbu protiv raka Sombor, nastavljajući zajedničku misiju širenja znanja i podizanja svesti o značaju prevencije i zdravih stilova života.

U nedelju, 14. februara, u Aranđelovac, gradu svetskih i olimpijskih šampiona, održan je međunarodni karate turnir Aranđelovac Open 2026, koji je okupio više od 1300 takmičara iz zemlje i inostranstva.

Među učesnicima je bio i Karate klub „Dušan Staničkov“ iz Sombor, čiji su takmičari ostvarili zapažen rezultat osvojivši ukupno šest medalja.

Zlatne medalje osvojili su Georgije Radić i Milan Radmilović, koji je turnir završio i sa jednom bronzanom medaljom. Iskra Ivanović se okitila sa dve bronzane medalje, dok je bronzu osvojila i Lola Vulinović.

U izuzetno jakoj konkurenciji, somborski klub je još jednom potvrdio kvalitet rada i kontinuitet dobrih rezultata na velikim međunarodnim takmičenjima.

Svi žele da njihov pametni telefon ima što bolju autonomiju bateriju. Da bez problema izdrži ceo dan, a idealno i duže kada su napolju bez punjača. Nekada je do samog kapaciteta baterije, a nekad do opcija koje su nam uključene na telefonu a da i ne znamo da nam troše bateriju.

Upravo to rade dve skrivene, manje poznate opcije za skeniranje. Čim ih isključite, razlika će biti trenutna, a trajanje baterije se primetno poboljšalo.

Zašto skeniranje uopšte troši bateriju?

Vaš telefon praktično nikada ne prestaje da "osmatra" okolinu. U pozadini stalno rade Wi-Fi, Bluetooth i drugi senzori koji traže mreže, uređaje i signale u blizini. Ovo neprekidno skeniranje troši energiju, a ponekad i mobilne podatke, čak i kada je ekran ugašen - piše Blic.

Problem postaje još izraženiji u područjima sa slabim signalom, gde telefon ulaže dodatni napor da održi stabilnu vezu, što dovodi do bržeg pražnjenja baterije, često bez da to korisnik primeti.

Dve opcije za koje verovatno niste znali

Mnogi korisnici misle da su Wi-Fi i Bluetooth potpuno isključeni kada ih ugase kroz brza podešavanja ili kontrolni centar. Međutim, telefon i dalje može da ih koristi za skeniranje u pozadini.

Ove opcije su često podrazumevano uključene jer pomažu funkcijama poput bržeg povezivanja uređaja, preciznijeg određivanja lokacije i detekcije uređaja u blizini. Loša strana je to što telefon ne može u potpunosti da pređe u tzv. "duboki san" (deep sleep), režim u kojem štedi energiju kada ga ne koristite.

Šta je "deep sleep" režim

Kada telefon pređe u duboki san, aplikacije koje ne koristite se pauziraju, procesor prelazi u režim štednje energije, a aktivnosti u pozadini, poput stalne sinhronizacije i provere podataka, značajno se smanjuju. Ovo direktno produžava trajanje baterije, naročito kada je ekran ugašen.

Kako da isključite skrivene opcije skeniranja

Ako koristite Android telefon, postupak je jednostavan:

Otvorite Podešavanja (Settings)
Skrolujte do opcije Lokacija (Location)
Uđite u Lokacijske usluge (Location Services)
Otvorite Wi-Fi scanning i isključite opciju
Vratite se nazad, otvorite Bluetooth scanning i takođe je isključite

Da li ćete nešto izgubiti?

Za većinu korisnika - ne. Ove funkcije retko donose realne benefite u svakodnevnoj upotrebi. Njihovo isključivanje omogućava telefonu da pravilno uđe u režim dubokog sna, smanjuje nepotrebne aktivnosti u pozadini i donosi primetno duže trajanje baterije već od prvog dana.

Ako vam je baterija slaba tačka telefona, ove dve male promene mogu napraviti veliku razliku.

Na iPhone-u je gašenje ove opcije jednako jednostavno. Otvorite aplikaciju Podešavanja (Settings) i skrolujte do Privatnost i bezbednost (Privacy & Security). Zatim izaberite Lokacijske usluge (Location Services), pa se spustite skroz do dna i otvorite Sistemske usluge (System Services). Tu isključite opciju Networking & Wireless. Na ekranu će se pojaviti potvrda - dodirnite Turn Off da nastavite. I to nije sve, trebalo bi da znate i za još tri dozvole aplikacija koje mogu dodatno produžiti trajanje baterije.

Da li je bezbedno isključiti ovu opciju?

Nema razloga za brigu. Sasvim je prirodno da se zapitate da li će gašenje ovih podešavanja uticati na svakodnevno korišćenje, posebno jer se toliko funkcija na telefonu oslanja na Wi-Fi i Bluetooth. Kratak odgovor je - neće.

Isključivanje ovih opcija ne sprečava telefon da se poveže na Wi-Fi mreže ili upari sa Bluetooth uređajima kada vam to zaista treba. Ono samo sprečava telefon da u pozadini stalno radi nepotrebna skeniranja dok te funkcije ne koristite aktivno.

Navigacione aplikacije poput Google Maps, kao i druge aplikacije koje koriste lokaciju, nastavljaju da rade normalno. Nećete pokvariti telefon niti izgubiti funkcionalnost. Ovaj trik može biti posebno koristan na nešto starijim telefonima. Ako koristite uređaje poput serije Google Pixel 7 ili iPhone 13, efekat može biti još primetniji. Kako efikasnost baterije prirodno opada tokom vremena, smanjenje nepotrebnih aktivnosti u pozadini pomaže da telefon bolje štedi energiju i duže traje između punjenja.

Mnogi smatraju da je metabolizam glavni uzrok gojenja i da se može znatno ubrzati posebnim režimom ishrane ili dodacima ishrani. Iako on zaista upravlja važnim funkcijama u organizmu – od disanja i varenja do rada srca – na njegov rad ne možemo u potpunosti uticati. Ipak, određene životne navike mogu ga podstaći ili usporiti. Nutricionisti ističu da su svakodnevni izbori namirnica presudni za očuvanje zdravog metabolizma.

Najgora navika za metabolizam

Navika broj jedan koju treba prekinuti radi boljeg metaboličkog zdravlja jeste nedovoljan unos hrane. To se može desiti namerno, kao što su restriktivne dijete ili želja za gubitkom težine, ali i nenamerno, kao što je preskakanje obroka ili prekomerno vežbanje, prenosi Index.hr.

„Zamislite svoje telo kao automobil. Ako ne sipate dovoljno goriva u njega, prestaće da radi. Kao što vaš automobil ne može da radi sa praznim rezervoarom, tako ni vaše telo ne može“, kaže nutricionistkinja Elizabet Šo za EatingWell. Nedostatak „goriva“ može imati brojne zdravstvene posledice.

Ograničenje kalorija može povećati nivo kortizola

Metabolizam je niz reakcija u telu koje omogućavaju da se hranljive materije iz hrane iskoriste i, kako Šo kaže, „svaka ćelija u telu je uključena u metabolizam kako bi obezbedila energiju za svakodnevne aktivnosti“. Kada unosimo premalo kalorija, telo nema dovoljno energije da obavlja sve svoje funkcije.

Dijetetičarka Kerolajn Tomason upozorava: „Nedovoljna ishrana, odnosno konzumiranje manje kalorija nego što vaš metabolizam sagoreva svakog dana, može biti štetna jer će se vremenom vaše telo prilagoditi i početi da troši manje kalorija.“ Pored toga, ograničenje kalorija može povećati nivo kortizola, poznatog kao hormon stresa, koji usporava normalne telesne funkcije, uključujući metabolizam.

Povećan stres je povezan sa osećajem anksioznosti, nemirnim snom i većom verovatnoćom izbora manje hranljivih namirnica. Stoga, nutricionisti savetuju redovne obroke i uravnotežen tanjir koji uključuje ugljene hidrate, proteine i masti kako bi se osigurala stabilna energija i podržalo funkcionisanje metabolizma.

Zamena vetrobrana, koja je ranije koštala nekoliko stotina evra, danas često prelazi 1.000 evra, a kod nekih modela i 2.000 evra.

Nekada su sitna "čukanja" prilikom parkiranja retko predstavljala veliki problem, ali kod savremenih automobila i manja oštećenja često donose veoma visoke troškove popravke.

Istraživanje nemačkog auto-kluba ADAC pokazuje da glavni razlog nije samo inflacija ili skuplji rad, već sve veća količina tehnologije ugrađene u vozila.

Senzori, kamere i složeni modularni delovi otežavaju parcijalne popravke, pa se često menja čitav sklop.

Tako zamena vetrobrana, koja je ranije koštala nekoliko stotina evra, danas često prelazi 1.000 evra, a kod nekih modela i 2.000 evra, jer je potrebno demontirati i ponovo kalibrisati sisteme pomoći vozaču.

Slična situacija je i sa farovima i branicima. Čak i lakši udar u prednji deo automobila može doneti račun od 3.000 do skoro 8.000 evra, posebno zbog naprednih svetlosnih sistema i integrisanih senzora.

Na primer, laserski farovi koje koristi BMW kao rezervni deo mogu koštati više hiljada evra, što značajno podiže cenu popravke - piše B92.

Razlike u cenama postoje čak i kod tehnički identičnih automobila, jer proizvođači različito formiraju cene delova ili zahtevaju zamenu celog sklopa umesto jednostavne popravke.

Pojedini proizvođači čak zabranjuju lakiranje pojedinih delova zbog mogućeg uticaja na senzore, što dodatno povećava troškove.

Rast cena popravki utiče i na osiguranje: prema podacima iz studije, premije za nove osiguranike u Nemačkoj porasle su oko 16% za samo godinu dana, dok su u poslednje tri godine skočile približno 50%.

Kod starijih vozila čak i manja nezgoda sve češće dovodi do proglašenja totalne štete.

ADAC poziva proizvođače da vozila projektuju tako da budu jednostavnija za popravku i da omoguće zamenu pojedinačnih modula umesto celih sklopova.

Kao primer napretka navodi se rešenje kompanije Mercedes-Benz, koja uvodi farove sa zamenjivim spoljnim sočivima, čime se smanjuju troškovi sitnih oštećenja.

Moždana magla, zaboravnost, pad koncentracije i osećaj mentalne "zamućenosti" spadaju među najčešće tegobe žena u perimenopauzi i menopauzi - često čak ispred valunga.

Dr Ljiljana Marina, endokrinološkinja i dr Ljubica Zlatanović, neurolog razgovaraju o tome zašto dolazi do moždane magle, kakvu ulogu u tome ima pad estrogena i zašto ove tegobe nisu umišljene, niti su znak starenja ili demencije - prenosi B92.

Estrogen u menopauzi

Dr Zlatanović: Kad je u pitanju estrogen, on je zaista za ženu ključan hormon. Pored toga što je neuroprotektivan, mi stalno to pričamo, drugim rečima, dobar je za mozak, on štiti nervne ćelije, on zaista omogućava stvaranje novih veza, sinapsa u mozgu. On je jako bitan za oslobađanje acetilholina, to je jedan neurotransmiter koji je bitan u procesima pamćenja. Estrogen je takođe jako bitan i za gustinu kostiju, ali ono što bih ja istakla kao neurolog, jako je bitan i za krvne sudove.

Dr Marina: Tako je, mozak ima u sebi puno krvnih sudova i zavisi od zdravlja krvnih sudova.

Dr Zlatanović: Tako je, zavisi od te ishranjenosti, zapravo, što je nama jako značajno. I mi znamo da su žene do menopauze na neki način, hajde, ako možemo da kažemo, zaštićene, odnosno zaštićenije u odnosu na muškarce.

Značajno je manji rizik od kardiovaskularno-cerebrovaskularne bolesti, ali kada uđu u menopauzu, nekako taj deficit u estrogenu kao da ima, vrlo loš efekat na samo zdravlje žene u kontekstu samih krvnih sudova. I zaista se sam proces ateroskleroze, naravno, ako su prisutni drugi vaskularni faktori rizika ubrzava, i to može da bude zapravo problematika.

I zato, recimo, davanje estrogena u prvih 10 godina od početka menopauze, drugim rečima, što pre od početka menopauze, ima protivan efekat i na zidove krvnih sudova.

Dr Marina: To je dokazano. To je apsolutno. To je ono i to je sada i to u vodiču, i tu više nema nazad. I tu sad dileme više nema. Znači, to sad, ako neko kaže nije tačno, pravi ovo, pravi ono, dokaz. Znači, nema više dileme.

Dr Zlatanović: Apsolutno, to jeste. I upravo je to ono što te žene koje jesu na toj vrsti terapije na neki način štiti od tih komplikacija kao što su u pitanju cerebrovaskularne i kardiovaskularne bolesti. Ali opet moramo da se vratimo da se to podrazumeva samo ukoliko se leče drugi vaskularni faktori rizika.

Dr Marina: Tako je, na primer, kao kod žena koje imaju dijabetes. Povišene masnoće u krvi. Hipertenziju. Tako je, to je upravo to. Znači, prestanak pušenja, apsolutno. Opet se vraćamo na životne navike koje su tu bitne.

Dr Zlatanović: Tako je, one moraju da se da se da se ispoštuju da bi mogle da kažemo da će taj estrogen zaista ostvariti svoju protivnu ulogu. Mislim, on sam po sebi nije dovoljan.

Uvođenje terapije

Dr Marina: I to je sad ono pitanje oko koga se vrtimo. Kad pogledamo, zapravo, i metaanaliziramo naše podatke velikih studija, velikih populacionih studija, jeste kad je uvedena terapija. Što ranije, to bolje. Ako je to nadoknada progesterona zbog obilnih krvarenja, onda je to nadoknada progesterona, pa ćemo lagano uvesti estrogen kada bude bilo vreme za to.

Nedvosmisleno pokazuju studije da je najjača, odnosno pravovremena, na vreme uvedena terapija, protekcija što krvnih sudova, što mozga, ako smo na vreme krenuli. I to stvarno jeste tako. Zapravo, statistički gledano, ne mogu da se spoje, odnosno podaci koji porede žene kojima je terapija uvedena na početku ili posle 60. godine, to ne, to nije ista priča uopšte. Ako je žena već 10 godina u menopauzi, ona već ima promene na svojim krvnim sudovima. Ako je 5 godina u menopauzi, ima promene.

Ne sve žene, ali žene koje imaju rizikofaktore, porodično nasleđe, stil života takav da su, da je prosto krvni sud opterećen zbog stila života kao što je unošenje nikotina, te žene neće imati kardioprotektivno niti neuroprotektivno dejstvo terapije.

To je već ono gde se zapravo ulazimo u rizično polje, gde kažemo: "Ajmo prvo da pogledamo krvne sudove, ajmo prvo da pogledamo mozak, da uradimo neke osnovne testove, paćemo da procenimo na osnovu indirektnih pokazatelja pregled očnog dna, karotida, da li postoji prostor da mi eventualno pomognemo u odnošenju tegoba vezano za već postojeće promene koje su nastale".

To je sada veština onoga ko se time bavi, ko mora dobro da proceni korist od rizika. Tako da studije koje kažu, koje su se bavile pacijentkinjama gde je terapija uvedena na vreme, nedvosmisleno pokazuju kardioprotektivno i neuroprotektivno dejstvo terapije. I mi to i vidimo. Mi uvedemo terapiju i žena dođe posle tri meseca i kaže: "Jao, šta ste mi ono dali?" Je li i vi imate isti utisak?

Dr Zlatanović: Tako je, apsolutno, da. Značajno se bolje osećaju. Međutim, samo bih rekla jednu stvar da spomenule smo studije i malopre smo pričali nešto o tome i pre početka. Interesantno je kako neke studije mogu potpuno da zavaraju. Potpuno. I da odvuku nekako na pogrešnom smeru čitav fokus stručne javnosti da naprave potpuno kontraproduktivnu priču, mislim, o svemu.

Alchajmerova bolest

Dr Zlatanović: Ono što je jako bitno jeste da je ta čuvena studija koju ste vi spomenuli, ta Women Health Initiative study, zapravo pokazala da ukoliko se uvede estrogenska terapija posle 60. godine života, da je zapravo veći rizik od razvoja Alchajmerove demencije kod tih žena, što naravno moram, to bih stvarno istakla da to uopšte nije tačno, jer se to spominje kroz razne neke, videla sam članke na Google-u, tako da znaju žene prosto koje čitaju da to nije generalno tako.

Kod žena jeste veća učestalost Alchajmerove demencije nego kod muškaraca.

Generalno, razlog zašto je tako je što žene žive duže, Alchajmerova demencija jeste bolest starijih, ali nije to jedini razlog, naravno. Međutim, baš je pokazano da u populaciji žena koje imaju više od 60 godina života, koje su nosioci nekog genetskog markera za Alchajmerovu demenciju, da je kod njih, ukoliko se daje estrogenska terapija, značajno bolje bilo postignuće na kognitivnim testovima nego u odnosu na žene istih godina koje su takođe nosioci tog genetskog markera za Alchajmerovu demenciju, a koje nisu tretirane estrogenskom terapijom.

Tako da i to jeste populacija žena gde mi možemo zaista da procenimo rizik-korist kao što ste rekli, i da čak i njima možemo dati taj vid hormonske terapije koja je vrsta pomoći, zapravo, kada su u pitanju njihove kognitivne sposobnosti, i o tome treba da razmišljamo.

Bezbednost terapije

Dr Marina: Jako je važno da mi pokušamo da pomognemo čak i ukoliko u okviru bezbednosnih granica naše prakse, uz saopštenje našim pacijentkinjama da je trenutno stanje, pod znacima, takvo da imamo sve pokazatelje da pomaže terapija, na primer, i kod takvih pacijentkinja, daćemo malo kasnije uvesti terapiju, a da nemamo finalni zaključak.

I da žene razumeju da mi čitamo, da pratimo, da učimo, da ih nećemo izložiti riziku, a s druge strane, na taj način im dajemo šansu i da same donesu odluku, zapravo, i da razumeju o čemu se tačno radi.

Dokle god mi nemamo finalne zaključke na određenu temu, važno je da nemamo prepreke da pomognemo našim pacijentkinjama i da pratimo i da kažemo da da se borimo protiv straha koji nam je WHI studija nametnula. Ta studija je dizajnirana na takav način da nikakvog dobrog zaključka od te studije nije moglo biti. I vi danas imate dovoljno materijala i štiva naučnog koji se bavi samo metodologijom, načinom na koji je postavljena studija.

Ta metodologija je toliko loša bila da prosto ne znam ni to, sad danas mi se pitamo uvek kako su očekivali uopšte da može da bude nekog benefita, zapravo, toga što su radili. Ali dobro, barem nekako smo i dalje plaćamo cenu. Amerika još uvek ne može da se izbori sa, sad oni sve gledaju kroz novac, sa troškom frakture kičme i kuka, zbog toga što je terapija tada svima naglo obustavljena, koji nosi zapravo starost, a to je rizik od preloma kuka i kičme. Ni dan-danas to im ne predstavlja takvo opterećenje, zapravo, fonda da mi danas imamo ozbiljne repove, od te studije vučemo, i ne možemo.

Brojne naše kolege i dalje govore na radiološkim, kardiološkim pregledima, na raznim usputnim ginekološkim pregledima, kažu, retko, ali kažu: "Nemoj to ti".

Kako su naše babe, kako su naše mame, i pa porađale su se jadne, i u senu porađale su se, i i svi znamo šta znači reproduktivno zdravlje žena. To je oblast kojom tek počinjemo, zapravo, da se bavimo. Tako da, da, bezbedno je taj proceniti bezbednost, korist, rizik, i na taj način, zajedno sa multidisciplinarnim pristupom, doneti odluku šta i kako dalje.

Pacijentkinje koje ne mogu da primaju terapiju

Dr Marina: Ono što je isto važno jeste da uvek razmišljam o ženama koje imaju karcinome, koje su operisane, zračene, imale hemijoterapiju i nikada sad, na osnovu ovih poslednjih naših, odnosno onoga što pratimo, saznanja, ne mogu da primaju, zapravo, hormonsku terapiju jer su imale hormon zavisne karcinome.

Šta sa njima? A onda imamo veliku pomoć tu, u stvari, od strane vas i psihijatara, gde je vezano za, odnosno za kontrolu tegoba možemo da koristimo jako bezbedno venlaflaksin, gabapentin, i gde je, zapravo, tu naša strana, odnosno endokrinološka strana, se puno oslanja na vas. Ja uvek volim da pošaljem psihijatrima, a evo sad i neurologe imamo uključene, zapravo, da taj deo bude prepisan od strane onoga ko se time svakodnevno i bavi.

I koliko ono što znam jeste da određene terapije ulaze u interakciju sa terapijom koju žene mogu da piju, na primer, uh, uh, sa raznim inhibitorima aromataze u svojoj terapiji, ali da imamo i lekove koje možemo da damo istovremeno.

Dr Zlatanović: Mislim, generalno, kad su u pitanju neurološki lekovi, ja moram da kažem da mi tu nemamo veliki broj interakcija sa, recimo, estrogenskim preparatima ili sa progesteronskim preparatima. Generalno, najveći oprez ukoliko imamo kombinovanu terapiju sa nekim antiepilepticima, sa, recimo, karbamazepinom i lamotriginom, da je zapravo istovremena primena ovih antiepileptika sa estrogenskim preparatima smanjuje nivo, zapravo, ovih antiepileptika, pa onda moramo da povećamo njihovu dozu da bi to održali.

Dr Marina: Mislite, i uništava estrogen u potpunosti? Kao da ga nema uopšte u krvi?

Dr Zlatanović: Tako je, i to je ono što što je problem.

Dr Marina: Tu idemo na transdermalnu primenu, ako je na oralnoj primeni, taj estrogen je prošao je i njega i više nema.

Dr Zlatanović: Sad, to je jedina, da kažemo, opasnost od toga ukoliko nastane nagla obustava estrogena, što se nekad dešava. Naglo nastaje porast nivoa ovih lekova u krvi, ovih antiepileptika, i nastaje neurointoksikacija, i to može da bude problematika. Ali, s druge strane, znate kako, u današnje vreme, sa toliko mnogo antiepileptika na tržištu, ako već postoji potreba da se uzima estrogenski preparat, onda možemo promeniti antiepileptike.

Dr Marina: Prepisati transdermalni, transdermalni estrogen.

Dr Zlatanović: To je jedna varijanta, ili da date drugi antiepileptik koji je čak i bolji za žene u odnosu na ovo što sam sad, da kažem, spomenula. Tako da to je, to su, da kažem, opcije.

Dr Marina: Kad je primena kontraceptiva, sad hajde perimenopauza?

Dr Zlatanović: Ista priča. Apsolutno, ista priča, identično.

Parkinsonova bolest

Dr Zlatanović: S druge strane kada govorimo o Parkinsonovoj bolesti, koja se može javiti i u mlađem životnom dobu takođe da pojednostavimo, Parkinsonova bolest je posledica deficita dopamina, tako možemo da kažemo. Interesantno je da estrogen sam po sebi može poboljšati sintezu dopamina, i to je, recimo, dobra kombinacija lekova.

To je ono, imaju sinergističko, zapravo, dejstvo, i zaista, da kažem, se pacijenti bolje osećaju, jer se povećava nivo dopamina, ne samo kroz lekove koje dobijaju baš za Parkinsonovu bolest, već i na ovaj način, kroz samu estrogensku terapiju. Potreban je oprez kad su u pitanju kombinovane terapije estrogena sa nekim antipsihoticima, sa nekim antidepresivima, to da, ali to psihijatri jako dobro znaju.

Dr Marina: I opet, transdermalno?

Dr Zlatanović: I transdermalna upotreba, svakako, apsolutno. Mislim, to je definitivno zbog toga što se potpuno izbegava, uh, protok estrogena kroz jetru, gde se ove interakcije dominantno dešavaju.

Koliko dugo traje medikamentozno lečenje?
Dr Marina: Koliko dugo možemo da se lečimo ili da nadoknađujemo ono što nam je priroda u nekom momentu evolucije uzela, odnosno dala nam menopauzu, kako se određene teorije smatraju da nas zapravo spasi od rizika rađanja u poznim godinama? I mi danas, i sa endokrinološke, i sociološke, i biološke strane, imamo indirektne dokaze, zapravo, da menopauza nije uvek postojala, da mi uvek nismo uvek imali, nego da je razvijena sa vremenom, gde je biologija se trudila da nas poštedi.

Što znači, ako diskutujemo o tome da li je menopauza prirodni fenomen, da jeste u ovom momentu, je l', ali ona će se menjati i znamo da već postoje dokazi i da se to i dešava. Što znači, da li to može da nam kaže da mi možemo da budemo večno na terapiji?

Dr Zlatanović: Pa, znate kako kad je u pitanju, mislim da je odgovor na to pitanje dosta složen i da zapravo nema pravog odgovora, nema tačnog odgovora. Uh, ono što su pokazale neke studije, kad govorimo o ovom neurološkom delu vezano za kogniciju, znači, ukoliko žena u menopauzi ima kognitivne smetnje, dokažemo da one nisu posledica, da kažem, nekih organskih poremećaja, nego da jesu posledica hormonskog deficita, mi damo hormonsku terapiju i žena bude dobro.

Oseća se jako dobro, nema nikakve druge kontraindikacije za nastavak hormonske terapije, nema razloga da se ta terapija prekida. Ona može da nastavi da je pije, u principu, doživotno. Ovde je problem, u principu, ukoliko se terapija daje posle 60. godine života, drugim rečima, ako kasno počnemo sa terapijom, to je problematika, jer tad već imamo promene na krvnim sudovima o kojima smo pričali. I onda, ukoliko te promene postoje, a mi damo estrogenske preparate, onda zaista te žene uvodimo u veći rizik od nastanka moždanog udara. Ja bih pričala, da kažem, o tom mom delu.

Međutim, ukoliko krenemo na vreme, zaista nema bolesti, je l', tako nečega. Mislim, naravno, govorimo koliko žene nemaju sklonosti ka trombozama zbog nekih, recimo, genetskih faktora kao što je trombofilija. Mislim, isključujemo, naravno, tu populaciju žena.

Dr Marina: Ali i to možemo transdermalno, je l'?

Dr Zlatanović: Ali to možemo, tako je, i za to postoji opcija. Mislim, u današnje vreme, zaista, sa napredovanjem tehnologije i načina kako se zapravo hormoni sintetišu, i koje vrste hormona se daju, i time smo na neki način značajno i uveli u celu našu priču gotovo sve žene, mislim, koje su u menopauzi ili kasnije. Tako da, suština je, znači, ukoliko nemamo neke druge kontraindikacije, recimo, estrogen zavisni karcinom dojke, na primer, koji ste rekli zaista nema razloga da da prekinemo da terapiju.

Dr Marina: Tako je, i to kažu i naši vodiči više, i to kažu: "Protiv smo obustavljanja terapije samo zbog godine". Znači, nije rečeno: "Možeš da nastaviš dokle hoćeš", nego i: "Nemoj da obustaviš zato što je žena došla do određenih godina".

Opet je tu individualizacija: je l' vam prija, ne prija, da li želite da nastavimo, da li postoji neki razlog što ne želite da nastavimo, i žena kaže sama hoće ili neće. Meni nekad bude tako teško kad mi dođu pacijentkinje koje imaju 60+ i koje kažu: "Jao, sad sam videla da sam bila neuka, žao mi je što nisam ranije čula".

Opet, žene same sebe krive, stalno mi, stalno, nikad nam niko drugi nije kriv, mi smo uvek krive same sebi. I one su uvek, kada dođu i kad mi prvo mi kažu svoje godine, kao da mi saopštavaju dijagnozu samo po sebi. Znači, ja imam 51 godinu, i onda kažem: "Super, bravo za vas, odlično".

Da, al' to ne, znači, teško, teško nam pada starenje, i to treba isto uvažiti i razumeti, jer ni sam proces starenja stigmatizovan kao nešto što je loše, jer muškarac stari kao vino, je l' tako? Tako je, da, a mi starimo kao suva šljiva koja se suši, recimo. To je negde neka komparacija. Onda sad treba ženu naučiti da je divno ostariti, odnosno, pa ne naučiti, ali pomoći joj da to možda vidi sa druge strane.

Pa onda, šta još kažu? "Jaoj, ja sam preosetljiva, ja tako burno reagujem. Izvinite, molim vas, moždaću zaplakati". Pa nisi preosetljiva, ti si žena. To je super što imaš emocije i što možda u ovom momentu malo drugačije se nosiš sa tim emocijama i sa tim opterećenjem promena u nivou emocija, je l'? Znači, okolina mora da ima razumevanja za nas. Stalno cikliziramo, i zaista, te žene koje su sad 60+, makar kvalitet života možemo da poboljšamo. Postoje neke kojima nastavljamo sa terapijom, i ovaj broj pacijentkinja koje su dobile terapiju u 45. i dalje su na terapiji.

Dođu kod mene i kažu: "Jao, jer ja, ja ne bih da se skidam sa ovog". Kažem: "Što da se skidate? Dobijate minimum onoliko koliko vam je potrebno, ništa više nego što vam je potrebno. Kako ste vi?" Pa kaže: "Ja sam super". Pa i to je to. A onda imam i neke pacijentkinje kojima nikad nije prijala terapija. Malo ih je, jako ih je malo, sa svih ovih 20 i nešto godina, na prste obe ruke, ali i to je u redu. I neke žene kažu: "Ja neću terapiju, jednostavno ja hoću da trčim, hoću da jedem zdravo, hoću da..."

Kako nije svaka trudnoća ista, ista nije ni svaka menopauza. Apsolutno, svaka trudnoća da nije ista. Tako da da, imamo puno žena koje su na terapiji, pored toga što imaju već i preko 70 godina, i viđamo se redovno. To je ono što je jako važno, isto što su vrlo odgovorne. Žena vodi računa o sebi.

I pored toga što smo nekada stroge prema sebi, imamo, imamo i pacijentkinju koje jako vode računa, i one nam imponuju uvek kada dođu. I ja kažem: "Svaka vam čast da se bavite sobom, svojim zdravljem," a onda opet, tamo gde ne, onda treba da im pomognemo da se orijentišu ka sebi i ka svom zdravlju, da se nekako prigrle i da malo povedu računa o sebi, da ih osnažimo ka tome. Ja mislim da možemo da zaključimo da danas postoji dosta načina da dopremo do naših žena, do pacijentkinja, i da nas čuju, što i danas smo uradile.

Dr Zlatanović: Nadamo se da.

Dr Marina: I da definitivno otvorimo vrata i ka neurolozima, da je moždana zamagljenost, izuzetno važna, prisutna, da je u vrhu tegoba koje žene imaju, da su valunzi tu sad negde, pali na četvrto, peto mesto, i da je to broj jedan tegoba na koju se meni pacijentkinje žale, da te tegobe divno prolaze vrlo brzo po uvođenju terapije, i da one imaju benefit od veoma bezbedne terapije, i da imaju stručnjake na više strana, multidisciplinarne, koje brinu o njima.