Sombor.info

Sve više mladih ljudi briše društvene mreže ili značajno ograničava njihovu upotrebu, a taj trend postaje vidljiv širom sveta. Ono što je donedavno bilo nezamislivo za generacije koje su odrasle uz pametne telefone sada postaje svojevrsni odgovor na digitalni zamor, pritisak i prezasićenost sadržajem.

Mnogi pripadnici generacije Z i milenijalci počeli su da primećuju da im društvene mreže više ne pružaju isto zadovoljstvo kao ranije. Algoritmi su preplavili feedove generičkim sadržajem, veštački generisanim objavama i konstantnim oglasima. Influenseri promovišu proizvode, brendovi agresivno prodaju, a poređenje sa tuđim stilovima života postalo je svakodnevica. Umesto da telefon predstavlja beg od realnosti, sve češće se javlja potreba da se pobegne od samog telefona - piše Nova.rs.

Trend takozvanog „hroničnog offline režima“ postao je popularan među mladima. Na društvenim mrežama pojavljuju se objave ljudi koji najavljuju brisanje aplikacija i povratak ličnim susretima i analognim hobijima. Istraživanja potvrđuju promenu navika. Prema anketi o potrošačkim trendovima sprovedenoj 2025. godine u Velikoj Britaniji, gotovo četvrtina ispitanika obrisala je bar jednu društvenu mrežu u prethodnih godinu dana, dok je taj procenat među pripadnicima generacije Z još veći.

Analize navika korisnika u više od 50 zemalja pokazuju da je vreme provedeno na društvenim mrežama u padu od 2022. godine, kada je dostiglo vrhunac. Krajem 2024. odrasli su u proseku provodili oko dva sata i 20 minuta dnevno na društvenim platformama, što je gotovo 10 odsto manje nego dve godine ranije. Pad je naročito izražen kod tinejdžera i osoba u dvadesetim godinama.

Razlozi za povlačenje sa mreža su višeslojni. Jedan od ključnih jeste pogoršanje mentalnog zdravlja. Istraživanja pokazuju da znatan broj ljudi koji su obrisali aplikacije smatra da su društvene mreže negativno uticale na njihovu psihičku stabilnost i oduzimale previše vremena. Pritisak da se stalno bude prisutan, uspešan, lep i produktivan kod mnogih stvara osećaj nedovoljnosti.

Društvene mreže su za mnoge postale „platforme pritiska“ na kojima se stalno nešto prodaje, promoviše ili vrednuje. Korisnici su izloženi neprekidnom oglašavanju, a mlađe generacije su već sada najviše targetirana generacija u istoriji marketinga. Feedovi sve više liče na niz reklama, što dodatno doprinosi osećaju zamora i odbijanja.

Stručnjaci ističu da sve veća agresivnost, polarizacija i konfliktnost u online prostoru, uključujući politički sadržaj, takođe podstiču mlade da traže veću kontrolu nad sopstvenim životom. Dok neki u potpunosti napuštaju društvene mreže, drugi biraju da ograniče njihovu upotrebu kako bi povratili osećaj ravnoteže, sigurnosti i privatnosti.

Istovremeno, menja se i percepcija „kul“ statusa. Nekada je broj pratilaca bio simbol društvenog kapitala, dok danas određeni deo mladih smatra da je privlačnije biti nedostupan, neuhvatljiv i manje izložen. Autentičnost i život van algoritma dobijaju novu vrednost.

Povlačenje sa mreža prati i povratak analognim navikama. Sve više mladih kupuje gramofonske ploče, posećuje prodavnice vinila, piše pisma rukom, čita štampane novine ili koristi starije modele telefona. Neki čak prelaze na takozvane „glupe telefone“ koji služe prvenstveno za pozive i poruke.

Ovaj povratak analognom svetu nije nužno radikalno odbacivanje tehnologije, već pokušaj redefinisanja odnosa prema njoj. Umesto potpunog bega, mnogi žele da resetuju način na koji koriste digitalne alate i da smanje preopterećenost informacijama.

Stručnjaci smatraju da deo ovog trenda predstavlja i postpandemijsku korekciju. Nakon perioda izolacije i intenzivnog boravka kod kuće, ljudi sada više vremena provode van ekrana. Ipak, društvene mreže ostaju duboko integrisane u svakodnevni život, posebno u oblastima kupovine, informisanja i obrazovanja.

Brisanje društvenih mreža zato nije samo prolazna moda. Za deo mladih to je pokušaj da povrate kontrolu nad sopstvenim identitetom, vremenom i mentalnim zdravljem u svetu koji je postao previše digitalan i previše bučan.

Pre tačno pet godina, na današnji dan preminuo je Đorđe Balašević godine u 67. godini života, a za sobom je ostavio neutešnu porodicu, prijatelje i armiju fanova.

Tokom života bio je obožavan od strane kolega, ali sa jednim nije pričao i to četiri decenije.

U pitanju je frontmen grupe Riblja Čorba, Bora Đorđević, a njihov konflikt nastao je još sedamdesetih godina zbog Balaševićevih kritika za pesmu „Lutka sa naslovne strane“ grupe „Rani mraz“, u kojoj su obojica bili članovi - piše Nova.rs.

Zbog neslaganja oko ove pesme, Bora je napustio grupu i raskinuo saradnju sa Balaševićem i osnovao grupu Riblja čorba.

Tokom koncerta u beogradskoj Areni, Balašević je kritikovao Boru zbog nastupa kao predgrupa Aci Lukasu.

-Jedan moj nekadašnji kolega iz grupe „Rani mraz“ u novogodišnjoj noći na Trgu nastupa kao predgrupa Aci Lukasu… – rekao je Balašević, a onda je ubrzo stigao i odgovor Bore Čorbe.

Ne smem po njima da uriniram jer me oni neizmerno vole, u suprotnom draži će im biti Đole. A on od svoje Olivere niti piša, niti se*e – stihovi su Borine pesme nakon kojih je istakao da ga ne zanima da li se Balašević zbog istih naljutio.

Određeni vitamini i minerali ključni su za pravilno funkcionisanje našeg tela. Međutim, trebalo bi obratiti pažnju na količinu, jer može da se pretera.

Iako bi većinu potrebnih nutrijenata trebalo unositi zdravom i uravnoteženom ishranom, neki se odlučuju za dodatke ishrani kako bi nadoknadili eventualni manjak.

Jedan od takvih dodataka je gvožđe, mineral koji u telu učestvuje u stvaranju hemoglobina, ključnog za prenos kiseonika u krvi. Bez dovoljno gvožđa može doći do anemije, stanja koje izaziva umor i manjak energije, prenosi Net.hr.

Znakovi koji upozoravaju na prekomerni unos

Iako su dodaci gvožđa korisni u lečenju anemije, važno je biti oprezan. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) na svojim stranicama upozorava na opasnosti prekomernog unosa.

Ako uzimate previše gvožđa, možete osetiti neprijatne nuspojave, među kojima su najčešći zatvor, mučnina, povraćanje i bolovi u stomaku.

Pojava ovih simptoma jasan je znak da bi trebalo smanjiti unos gvožđa. Poseban oprez neophodan je kod dece, kod kojih prevelike doze mogu biti kobne.

„Veoma visoke doze gvožđa mogu biti smrtonosne, naročito ako ih uzimaju deca, zato dodatke gvožđa uvek držite van njihovog domašaja“, ističe NHS. Visokom dozom gvožđa za odrasle smatra se sve iznad 20 miligrama dnevno.

Koliko gvožđa je dovoljno?

Preporučene dnevne doze gvožđa razlikuju se u zavisnosti od pola i uzrasta. Prema preporukama NHS-a, dnevne potrebe su sledeće:

8,7 miligrama dnevno za muškarce starije od 19 godina
14,8 miligrama dnevno za žene uzrasta od 19 do 49 godina
8,7 miligrama dnevno za žene starije od 50 godina

Žene koje i nakon 50. godine imaju menstrualni ciklus mogu imati iste potrebe za gvožđem kao i mlađe žene, odnosno 14,8 miligrama dnevno.

Većina ljudi trebalo bi da može da unese dovoljno gvožđa raznovrsnom i uravnoteženom ishranom.

Ako ipak uzimate dodatke ishrani, važno je ne preterivati, jer to može biti štetno. Smatra se da unos do 17 miligrama gvožđa dnevno putem dodataka verovatno neće izazvati štetu, ali se sa višim dozama sme nastaviti isključivo po savetu lekara.

Prirodni izvori gvožđa u hrani

Umesto dodataka, gvožđe je uvek bolje unositi putem hrane. Dobri izvori uključuju džigericu, koju bi trudnice trebalo da izbegavaju, kao i crveno meso, čiji se unos preporučuje ograničiti zbog potencijalnog rizika od kancera creva.

Odlični biljni izvori su mahunarke poput crvenog pasulja, edamame pasulja i leblebija. Takođe, gvožđem su bogati orašasti plodovi, suvo voće poput kajsija, obogaćene žitarice za doručak i sojino brašno.

Kako prepoznati manjak gvožđa?

S druge strane, važno je prepoznati i simptome nedostatka gvožđa. Anemija izazvana manjkom gvožđa može se ispoljiti opštim umorom i nedostatkom energije, kratkim dahom i osećajem lupanja srca.

Fizički znaci mogu uključivati bledilo kože, opadanje kose i promene na noktima, koji mogu postati lomljivi ili poprimiti kašikast oblik, piše Mirror.

Neki ljudi mogu imati i neobične simptome, poput zujanja u ušima, promenjenog osećaja ukusa, svraba ili bolnog jezika. U ređim slučajevima javlja se i pika, poremećaj koji izaziva želju za jedenjem nejestivih stvari, poput papira ili leda.

Mogu se pojaviti i poteškoće pri gutanju, bolne ranice u uglovima usana, kao i sindrom nemirnih nogu.

Ako sumnjate da imate anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa, važno je da potražite stručnu pomoć. Obratite se svom lekaru opšte prakse, koji će vas uputiti na potrebne preglede i odrediti odgovarajuću terapiju.

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ Sombor juče i danas nastavilo je intenzivne aktivnosti na uređenju i ozelenjavanju javnih površina, realizujući sadnju drva na više lokacija u gradu.

Nastavak sadnje deo je kontinuiranih aktivnosti koje JKP „Zelenilo“ sprovodi tokom cele godine, sa posebnim akcentom na prolećnu i jesenju sezonu, kada su uslovi najpovoljniji za razvoj mladih stabala.

Iz preduzeća poručuju da će se radovi na ozelenjavanju grada nastaviti i u narednom periodu, u skladu sa planiranim programom rada, te apeluju na građane da čuvaju novo zasađene sadnice kako bi zajedno doprineli lepšem i zdravijem životnom okruženju, piše Vojvodina uživo.

Takođe, radnice Odeljenja za održavanje parkovskog zelenila rade na uređenju cvetnih površina ispred zgrade Županije.

Kako navode, u toku je i orezivanje u naseljenom mestu Čonoplja prema nalozima koje izdaje Odeljenje za komunalne delatnosti Grada Sombora.

Odbojkaši Sombora sinoć su u 9. kolu Prve Vojvođanske lige Sever gostovali u Vrbasu. Gosti su očekivano i bez većih problema maksimalnim rezultatom, po setovima 10:25, 16:25, 21:25 porazili istoimenog rivala. Sa nova tri boda Somborci su zadržali drugu poziciju na tabeli sa 23 boda.

Trenutno imaju samo bodom manje u odnosu na rivala iz Bačke Palanke, koji je neočekivano kiksuo (3:2) na gostovanju u Magliću.

U narednom kolu izabranici trenera Miloša Aleksića ugostiće drugi tim novosadskog Dunav Voleja. Ovaj meč će se odigrati u četvrtak, 26. februara u sali Sokolskog doma, u terminu od 21.30 časova. Bačka Palanka će dočekati poslednjeplasirani Kulpin - piše somborsport.org.

U Velikoj sali apatinskog Кulturnog centra u četvrtak, 26. februara 2026. godine, sa početkom u 19 sati , biće održan koncert Filmske muzike u organizaciji Osnovne muzičke škole “Stevan Hristić” Apatin.

-Dragi sugrađani, sa velikim zadovoljstvom i radošću vas pozivamo na još jedan koncert Filmske muzike u organizaciji naše škole. Naši učenici i nastavnici će vas uvesti u svet filma na krilima muzike, najavljeno je iz apatinske Osnovne muzičke škole.

Ulaz na koncert filmske muzike je i ove godine slobodan za sve ljubitelje - piše Radio Dunav.

Povodom Dana grada Sombora, u Gradskoj biblioteci „Кarlo Bijelicki” realizovan je bogat program namenjen deci i odraslima, koji je obuhvatio radionicu, projekciju dokumentarnog filma i dve izložbe.

U okviru radionice „Važno je znati o Ernestu”, učenici drugog razreda OŠ „Ivo Lola Ribar”, zajedno sa učiteljicom Slavicom Mijić, upoznali su se sa delom i značajem Ernesta Bošnjaka. Program je započet pričom kod spomenika, a nastavljen u biblioteci, gde su učenici gledali dva arhivska snimka — fudbalsku utakmicu iz 1930. godine i otkrivanje spomenika Ferencu Rakociju iz 1912. godine. Poseban segment radionice bio je posvećen plakatima: čemu služe, koje informacije moraju da sadrže, nakon čega su učenici imali zadatak da osmisle i izrade plakat za film o Somboru.

Istog dana, u 18.00 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića održana je projekcija dokumentarnog filma „Ljudi s kamerom” posvećenom Ernestu Bošnjaku i Aleksandru Lifki. 

U holu Biblioteke (ulaz iz dvorišta) postavljena je interaktivna izložba izdanja Gradske biblioteke „Кarlo Bijelicki” Sombor, posvećena gradu — njegovoj istoriji i kulturnom nasleđu, sportu, muzici i ljudima koji su Sombor oblikovali i ostavili trajan trag. Izložba predstavlja rezultat dugogodišnje i plodne saradnje Biblioteke sa autorima, urednicima, suizdavačima, kao i kulturnim i obrazovnim institucijama. Кroz naučne studije, monografije, antologije i dokumentarna izdanja, publikacije osvetljavaju slojeve prošlosti i sadašnjosti grada. Skeniranjem QR kodova na panoima posetioci mogu da pogledaju kratke video-zapise o predstavljenim knjigama. Postavka je dostupna do daljeg.

Pored toga, izložba knjiga sa ovim izdanjima organizovana je i u holu Pozjamnog odeljenja za odrasle, gde posetioci mogu knjige da pogledaju i prelistaju.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. februar

Oko 80 odsto žena do 50. godine ima miom ili cistu materici i jajnicima. Zašto nastaju i kako se leče miomi, a kako ciste? Da li postoji opasnost da postanu maligni, ukoliko se ne reaguje na vreme?

Ginekolog dr Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice Ginekološko-akušerske klinike Narodni front kaže za TV Prva da nema dana kada se ona i njene kolege ne susretnu s jednom od ovih dijagnoza.

Miomi su dobroćudni tumori materice, razlikuju se po veličini, broju, lokalizaciji i od toga zavisi i to kako će se lečiti.

"U zavisnosti u kom periodu života se javljaju, miomi mogu da utiču na reproduktivnu funkciju. Ciste su benigni tumori na jajnicima, bez ikakve funkcije, spontano nestaju, bez bilo kakvih lekova. U najvećem broju slučajeva reč je o vodenim cistama ili krvavog sadržaja. Cista može da ima komponentu koja se komplikuje, i da već na sledećem pregledu pokaže kao maligna i ona se uklanja", ističe ginekolog.

Po pravilu, miomi nemaju tu malignu komponentu, ali postoji jedna veoma retka vrsta tumora materice, to su sarkomi, maligni tumori materice, za koje morate biti dobro edukovani da na pregledu ultrazvukom posumnjate da su oni - piše B92.

"Nekada sarkomi podsećaju na miome degenerativne promene, zahtevaju dodatne prognostičke procedure, poput magnetne rezonance ili markere iz krvi, a nisu tumor markeri, i pre svega se pacijentkinja informiše kako da prati rast svog stomaka", pojašnjava ona.

Na pitanje koji su simptomi, ginekolog kaže da više od 50 odsto žena koje imaju miome nemaju nikakve pokazatelje, ali da se desi da jedan miom od 1 cm i loše lokalizovan mora da se operiše. Simptomatologija često zavisi od toga gde se miom nalazi, a manje utiče njegova veličina.

Ističe da je dobar onaj ginekolog koji zna da se nosi sa patologijom cista i mioma.

Najlakše je za lekara hirurga operativno lečenje, ali to ne znači i da je najbolje, dodala je.

"Danas nije slučaj koji je bio češće da se pribegne vađenju materice, dok je danas popularnije tretiranje mioma, nezavisno od uzrasta pacijentkinje. Kada imate malignu patologiju, nema dileme šta treba činiti, ali kad je u pitanju benigna patologija, uvek se pitamo da li činimo dobru stvar ako izvadimo organ", objašnjava doktorka Mitrović Jovanović.

Kada je reč o trudnoći, doktorka Mitrović Jovanović kaže da miomi nisu tako često prisutni u trudnoći, ali su mogući.

Naučnici upozoravaju na širenje ptičjeg gripa na Antarktiku, a vodeći čileanski istraživač u utorak je rekao za AFP da je uočen soj koji je „u stanju da pobije čak 100 odsto“ zaražene faune.

Istraživači poslednjih godina upozoravaju na širenje ptičjeg gripa na tom zaleđenom kontinentu, na kojem povremeno borave timovi naučnika, ali nema stalnog stanovništva.

Čileanski istraživač Viktor Neira i njegovi saradnici otkrili su posebno opasan soj bolesti još u aprilu 2024. kod pet pomornika, vrste polarne morske ptice iz reda šljukarica nalik galebu - piše N1.

Od tada se virus ptičjeg gripa proširio i na druge vrste, a brojni slučajevi otkriveni su duž 900 kilometara obale koju proučavaju ovi naučnici.

Tokom nedavne ekspedicije na Antarktiku otkriveni su novi slučajevi među antarktičkim kormoranima, južnim galebovima, adelijskim pingvinima i žutonogim pingvinima, kao i antarktičkim krznašima, rekao je Neira za AFP.

„Virus se u potpunosti proširio po čitavom antarktičkom području, odnosno u delu u kojem smo u mogućnosti da obavljamo svoja istraživanja“, kazao je Neira, naučnik sa Univerziteta u Čileu i član Čileanskog antarktičkog instituta (INACH).

„Ova bolest može da ubije čak 100 odsto ptica u kratkom periodu. Na primer, u roku od jednog ili dva dana može da ubije 90 ili 100 odsto životinja na određenom području“, upozorio je Neira.

Antarktičke životinjske vrste često su brojčano manje u ukupnoj populaciji, što ukazuje na još veći rizik od izbijanja zaraze.

Životinja poput antarktičkih kormorana i pomornika, na primer, ukupno ima oko 20.000.

Naučnici podsećaju da globalni talas ptičjeg gripa pogađa ptice i sisare širom sveta još od 2021. godine i da se širi migracijama ptica.

Podsećaju i na 2023. godinu kada je ptičji grip usmrtio hiljade Humboltovih pingvina u Čileu.