Stanje mozga se sa procesom starenja pogoršava kod mnogih ljudi, pošto zbog lošeg funkcionisanja proteina dolazi do gubitka memorije i kognitivnih svojstava, dok kod drugih ljudi mozak ostaje savršeno očuvan, a najnovija studija je ponudila potencijalno objašnjenje za to, prenosi Njujork tajms.
U istraživanju se navodi da osobe koje imaju 80 i više godina, a pamćenje im je kao kod 30 godina mlađih ljudi, imaju oko dvostruko više novih neurona i normalno pamćenje, kao i 2,5 puta više neurona od osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti.
Studija je bila fokusirana na deo mozga poznat kao hipokampus, koji je važan za učenje i memoriju, i gde se, kako se veruje, primarno stvaraju novi neuroni - piše N1.
Vanredna profesorka psihijatrije i bihevioralnih nauka na Medicinskom fakultetu Fajnberg Univerziteta Nortvestern Tamar Gefen rekla je da istraživanje sugeriše da su matične ćelije aktivne i da se dele u mozgu, i da te nove mlade ćelije sazrevaju u odrasle neurone kod starih osoba koje imaju očuvanu memoriju.
On je dodao da se proces očuvanja mozga ne dešava samo zato što ima više ovih mladih ćelija, već zato što postoji vrsta genetskog programiranja koja omogućava njihovo očuvanje.
Brajan Strejndž, profesor kliničke neuronauke na Politehničkom univerzitetu u Madridu, rekao je da bi neurogeneza mogla da pomogne u objašnjavanju drugih jedinstvenih aspekata mozga znatno starijih osoba, uključujući i to da je hipokampus često mnogo veći nego kod tipičnih starijih odraslih osoba.
Istraživanje je takođe otkrilo nešto zanimljivo i kod ljudi u grupi obolelih od Alchajmerove bolesti.
Jedno tumačenje novog otkrića je da je kod Alchajmerove bolesti neurogeneza poremećena i matične ćelije se isključuju i nisu u mogućnosti da pređu u sledeću fazu razvoja, tako da je fond matičnih ćelija očuvan.
"Ako imate normalnu neurogenezu, postepeno gubite matične ćelije", rekao je profesor neuroloških nauka na Medicinskom fakultetu Perelman Univerziteta u Pensilvaniji, Hongđun Song, koji istražuje neurogenezu.
On je dodao da, ako je to tačno, to je zaista otvorilo novi pravac za ovu oblast da se Alchajmerova bolest potencijalno leči reaktiviranjem uspavanih matičnih ćelija.
Kako navodi list, nisu, međutim, svi uvereni u nova otkrića.
Vanredni profesor neuronauke na Univerzitetu u Pitsburgu Šon Sorels koji je takođe istraživao neurogenezu, rekao je da je "cilj naučnika da mapiraju kako se hipokampus menja sa starenjem i kako se menja drugačije kod ljudi koji stare različito, fantastično zanimljiv i važan".
Sorels, međutim, strahuje da i ova studija pati od nekih metodoloških propusta i pretpostavki kao i druga istraživanja o neurogenezi.
On je dodao da bi voleo da vidi da se otkrića studije validiraju i korišćenjem drugih tehnika.
Eksperti se slažu da kod dece i beba mogu da se stvaraju novi neuroni u mozgu, kao i kod nekih vrsta odraslih životinja, ali mnogi smatraju da još uvek nije jasno da li istu sposobnost imaju i odrasli ljudi.
Najnovija studija verovatno neće doneti rešenje ove debate, ali daje naučnicima nove tragove koje mogu da slede, naveo je Njujork tajms.
