Nova studija pokazuje koji zapravo cilj treba dostići kako bi hodanje imalo stvarne zdravstvene koristi.
Dugo smo slušali da treba da napravimo 10.000 koraka dnevno. Smatralo se da to pomaže u održavanju dobre fizičke forme, stabilne mentalne ravnoteže, smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja. Međutim, taj duboko ukorenjeni broj sada se dovodi u pitanje. I pitanje je kako se i došlo do njega.
„Potiče iz marketinške kampanje tokom Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine – japanski znak za 10.000 pomalo liči na osobu koja hoda – i iako je reč o prilično proizvoljnom broju, nauka pokazuje da to ipak nije daleko od realnosti“, objašnjava britanski trener Luk Vortington.
I zaista, studija objavljena 2025. godine pokazuje da bi 5.000 do 7.000 koraka dnevno zapravo bilo više nego dovoljno da svi pokazatelji vitalnosti ostanu u dobrom stanju.
Koliko koraka dnevno je neophodno
Dobrobiti hodanja su dobro poznate. Na fizičkom planu hodanje snižava krvni pritisak, poboljšava lipidni profil i osetljivost na insulin, smanjuje nivo šećera u krvi nakon obroka i pozitivno utiče na mišićno-koštani sistem, povećavajući gustinu kostiju, mišićnu masu i funkcionalnost. Na psihološkom planu doprinosi boljoj mentalnoj ravnoteži, smanjuje stres i simptome depresije, a i poboljšava kvalitet sna i raspoloženje, delom zahvaljujući izlaganju sunčevoj svetlosti.
Vežba od 10 minuta koja topi kalorije brže od svih drugih
Ipak, ne hodamo dovoljno: na globalnom nivou nedovoljna fizička aktivnost, definisana kao nedostizanje preporučenih 150 minuta aktivnosti nedeljno, procenjuje se da je razlog za gotovo 8% nezaraznih bolesti. Svaka treća odrasla osoba u svetu nije dovoljno fizički aktivna. Ali koliko je koraka zaista potrebno da bi se pozitivni efekti osetili?
Vogue France navodi da odgovor donosi studija „Daily steps and health outcomes in adults: a systematic review and dose-response meta-analysis“, objavljena na sajtu The Lancet Public Health. Grupa istraživača sprovela je osam odvojenih studija, od kojih je svaka bila posvećena određenom ishodu (ukupna smrtnost, kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes tip 2, kognitivna oštećenja, mentalno zdravlje, fizička funkcija i padovi).
Prema analizama, u poređenju sa 2.000 koraka dnevno, 7.000 koraka dnevno povezano je sa:
• 47% manjim rizikom od ukupne smrtnosti,
• 25% manjim rizikom od pojave kardiovaskularnih bolesti,
• 47% manjim rizikom od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti,
6% manjim rizikom od pojave raka,
• 37% manjim rizikom od smrtnosti od raka,
• 14% manjim rizikom od dijabetesa tip 2,
• 38% manjim rizikom od demencije,
• 22% manjim rizikom od simptoma depresije.
Iako 10.000 koraka dnevno može biti realan cilj za vrlo aktivne osobe, 7.000 koraka dnevno povezano je sa klinički značajnim poboljšanjima zdravlja i predstavlja realniji i lakše dostižan cilj za većinu ljudi.
