Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Nedovršena boca vina posle proslave ili večere čest je povod za pitanje da li je i dalje upotrebljiva. Iako konzumacija takvog vina uglavnom ne predstavlja rizik po zdravlje, njegova organoleptička svojstva se vremenom znatno menjaju.
Nakon otvaranja, vino gubi prvobitnu svežinu, arome postaju manje izražene, a ukus gubi na intenzitetu. U krajnjem slučaju može doći do razvoja sirćetne kiseline, što vinu daje neprijatan, kiselkast ukus i čini ga neprikladnim za dalju konzumaciju, piše New York Post.
Uzroci degradacije kvaliteta otvorenog vina
Glavni uzrok promena u kvalitetu vina nakon otvaranja jeste njegova izloženost spoljnim faktorima. Otvaranjem boce vino dolazi u kontakt sa kiseonikom, toplotom, svetlošću, kao i mikroorganizmima poput kvasaca i bakterija.
Stručnjakinja za vina Dana Sako objašnjava kako ovi faktori pokreću hemijske reakcije koje narušavaju organoleptička svojstva vina. Zato je pravilno skladištenje otvorene boce od presudne važnosti, pri čemu je ključan korak čuvanje u frižideru.
„Skladištenje vina na nižim temperaturama usporava hemijske procese i time produžava njegovu svežinu“, naglasila je Sako.
Postojanost pojedinih vrsta vina nakon otvaranja
Period tokom kojeg otvoreno vino zadržava svoja svojstva u velikoj meri zavisi od njegove vrste. Poznavanje karakteristika pojedinih vina ključno je za očuvanje njihovog kvaliteta.
Penušava vina, zbog gubitka mehurića, imaju najkraću postojanost i preporučuje se da se popiju u roku od jednog do dva dana.
Laka bela vina i roze, uz uslov da su pravilno zatvorena i čuvana u frižideru, mogu zadržati svežinu četiri do pet dana.
Punija bela vina, kao što je šardone, kao i crna vina, pokazuju sličnu trajnost, uz preporuku da se konzumiraju u roku od tri do pet dana.
Najdužu postojanost imaju pojačana vina, poput porta, koja mogu očuvati kvalitet i do tri nedelje nakon otvaranja.
Metode očuvanja svežine
Iako se kiseonik smatra glavnim uzročnikom degradacije otvorenog vina, kratkotrajna i kontrolisana izloženost vazduhu u određenim slučajevima može poboljšati njegov ukus. Taj proces, poznat kao aeracija, posebno je koristan kod punih crnih vina.
„Prozračivanjem se tanini omekšavaju, oslobađaju se kompleksne arome i unapređuje se ukupni doživljaj degustacije“, objašnjava Sako.
Za optimalno očuvanje vina nakon otvaranja, Sako preporučuje upotrebu vakuumskih čepova sa pumpicom. Taj dodatak omogućava uklanjanje vazduha iz boce, čime se smanjuje prisustvo kiseonika i znatno usporava proces oksidacije.
