Astronomi u teleskopu ATLAS u Čileu spazili su 27. decembra asteroid koji bi mogao da udari u Zemlju 2032. godine. Uprkos tome što su šanse za takav scenario izuzetno male, astrofizičari pomno prate njegovu putanju. Dok ne utvrde nesumnjivo da li će nas promašiti ili ne, evo nekoliko ključnih činjenica o asteroidu 2024 YR4.
Novootkrivena svemirska stena ima samo 1,3 odsto šanse da pogodi Zemlju, ali se smatra značajnom pretnjom po našu planetu. Iako zvuči kao scenario holivudskog filma, astronomi ističu da nema razloga za brigu, prenosi RTS.
Šta onda tačno znamo o 2024 YR4? I šta bi se desilo ako bi se, u najgorem scenariju, sudari sa Zemljom?
Meta u zvezdanoj streljani
Dok Zemlja kruži oko Sunca, konstantno nailazi na prašinu i razna manja svemirska tela, koja je preživljavaju prolazak kroz atmosferu, već u njoj bezbedno sagore.
Najveći deo objekata na koje Zemlja nailazi je premali da bi izazvao bilo kakav problem, zbog čega su udari velikih objekata, koji predstavljaju opasnost po život, veoma retki.
Najpoznatiji se odigrao pre 66 miliona godina kada je džinovska svemirska stena, najmanje 10 kilometara u prečniku, udarila u Zemlju i izazvala masovno izumiranje koji je zbrisalo tri četvrtine živih vrsta na planeti. Postoje teorije i da je još jedan asteroid udario u Zemlju u tom periodu.
Udari tako velikih objekata su izuzetno retki, a trenutne procene su da asteroidi, poput „ubice dinosaurusa“, pogađaju našu planetu jednom u 50 miliona godina. Manji udari su nešto češći.
Poslednji udar na nivou koji je mogao da izazove veliku lokalizovanu štetu, odigrao se u slabo naseljenom području blizu reke Podkamena Tunguska, 30. juna 1908. godine. Kada su istraživači došli do lokacije eksplozije naišli su na spaljenu i nivelisanu šumu.
Kako su dalje istraživali pravac ka epicentru eksplozije su im otkrivala stabla koja su od udara sva pala na istu stranu.
Tunguska eksplozija sravnila je površinu od 2.200 kvadratnih kilometara. Srećom, u veoma zabačenom delu Sibira, pa se smatra da je odnela samo tri ljudska života.
Procene o frekvenciji ovako velikih udara prilično variraju – od 100 do 10.000 godina.
Najskoriji bliski susret sa objektom iz svemira koji je izazvao veću pažnju odigrao se 15. februara 2013. godine kada je mali asteroid (najverovatnije oko 18 metara u prečniku) detonirao blizu ruskog grada Čeljabinska.
Eksplozija, na oko 30 kilometara visine, generisala je snažan vazdušni udar i izuzetno blještavilo. Došlo je do oštećenja zgrada, lomljenja prozora i skoro 1.500 ljudi je povređeno, ali niko ozbiljno.
Iako nije bilo trajnije štete, događaj u Čeljabinsku poslužio je kao dobar podsetnik da je Zemlja jedna od meta u ovom delu Sunčevog sistema i da to sigurno nije poslednji put da se tako nešto desi. Pitanje je samo kada.
I to nas dovodi do asteroida 2024 YR4.
Mala šansa, ali vredna pažnje
Više od mesec dana astrofizičari pomno prate 2024 YR4 od kada je prošao relativno blizu Zemlje, a sada se povlači u dublji deo Sunčevog sistema. Do aprila, nestaće iz vidokruga čak i najjačih teleskopa na našoj planeti.
Dosadašnja posmatranja omogućila su da se proceni njegova dalja putanja u budućnosti dok dovrši svoju orbizu oko Sunca. Rezultat tih proračuna jeste da će 22. decembra proći veoma blizu našoj planeti, pa čak se možda i sudariti sa njom.
Trenutno, najbolji naučni modeli kretanja asteroida imaju varijaciju od oko 100.000 kilometara o poziciji na kojoj će biti u vreme kada je najbliži Zemlji.
Računica je da postoje 1,3 odsto, odnosno 1 u 77, šanse da će asteroid udariti u Zemlju.
Kada ćemo znati zasigurno
Sa svakim novim posmatranjem 2024 YR4, znanje astronoma o njegovoj orbiti se delimično popravlja zbog čega će se verovatnoća tokom vremena menjati. Astronomi će biti u stanju da ga prate još nekoliko meseci, pa se nadaju da će u tom roku imati i precizniji proračun i procenu šta će se desiti 20 decembra 2032. godine.
Međutim, najverovatnije ni tada neće moći zasigurno da smo van opasnost.
Srećom, ponovo će proći pored Zemlje u decembru 2028. godine, na oko osam miliona kilometara udaljenosti. Astronomi će tada biti spremni da obave brojne observacije i analize, koje će pomoći u razumevanju veličine, oblika i potencijalne putanje 2024 YR4.
Na kraju tog prolaska, znaće se zasigurno da li će biti sudara 2032. godine. Isto tako važno, ukoliko bude sudara, najverovatnije će se znati i lokacija na Zemlji gde će pasti – u krugu od par desetina kilometara.
Koliko će potencijalni udar biti velik?
Trenutno, ne zna se tačna veličina 2024 YR4. Čak i kroz najveće teleskope na Zemlji, on je samo sićušna tačka na nebu. Zbog toga astronomi moraju da procenjuju veličinu na osnovu njegove blještavosti.
Na osnovu koliko svetla odbija, trenutne procene su da je između 40 i 100 metara prečnika.
Šta to znači za potencijalni udar? Veličina nije jedini faktor. Zavisiće i od toga koji je sastav asteroida.
Najverovatnije se radi o hrpi svemirskog krša, a ako je to slučaj onda će udar biti vrlo sličan Tunguskoj eksploziji.
Asteroid bi se raspao i eksplodirao u atmosferi, a naknadni udar bi pogodio površinu. Tunguska eksplozija je bila „ubica gradova“, nivelišući šumu površine jednog velikog grada.
Manje verovatan scenario jeste da je asteroid od metala. Na osnovu njegove orbite oko Sunca, ovo se čini manje verovatnim, ali se ne može isključiti.
U tom slučaju, asteroid bi se probio kroz atmosferu i udario u površinu Zemlje. Ukoliko bi udario u tlo, iskopao bi džinovski krater, oko kilometar prečnika i nekoliko stotina metara dubine – nešto slično Meteorskom krateru u Arizoni.
Opet, lokalizovana šteta bi bila ogromna, ali udar ne bi imao šire posledice po Zemlju.
Izvor: n1info.rs
