Cveće georgina biće vaš najlepši ukras bašte ove godine.
Dalija, poznata i kao georgina, spada u rod žbunastih, gomoljastih, zeljastih perena (višegodišnjih biljki ili trajnica), poreklom iz Meksika. Dalija je član porodice Asteraceae, to jest glavočika, kojoj pripadaju i suncokret, bela rada, hrizantema i cinija. Postoje 42 vrste georgina i brojni hibridi koji su pogodni za uzgoj u vrtu.
Oblik cveta može da se razlikuje, a zajedničko im je da jedna stabljika nosi samo jedan cvet. Cvetovi mogu da budu mali, prečnika 5 cm, a isto tako i jako veliki, prečnika 30 cm. Stabljike su lisnate i razlikuju se po visini – od 30 cm, pa do više od 2 m. Većina dalija nema mirisne cvetove. Kao i većina biljaka polinatore (insekte oprašivače) ne privlače mirisom, već jarkim i raznovrsnim bojama svih vrsta, osim plave.
Georgina je 1963. proglašena nacionalnim cvetom Meksika. Asteci su je zbog gomolja gajili kao jestivu biljku, međutim, dolaskom španskih osvajača ova praksa je uglavnom prekinuta. Pokušaji da se dalija gaji kao jestiva biljka u Evropi prošli su bez uspeha, piše Stil.
Savremenim baštovanima je georgina poznata kao ukrasna baštenska biljka koja raste iz malih, smeđih, dvogodišnjih gomoljika koje se sade u proleće.
Ovo raznobojno štrkljasto cveće uglavnom cveta od sredine leta, pa do prvih mrazeva, kada je većina drugog cveća već odradila svoje.
Mada nije najbolje prilagođena ekstremno toplim podnebljima sa visokom vlažnošću vazduha, georgina ipak i u takvim uslovima ulepšava sunčane vrtove, sa sezonom cvetanja koja traje najmanje 120 dana. Georgine napreduju u hladnijim i umereno vlažnim klimatskim pojasevima.
Georgine sadnja
Ne žurite sa sadnjom jer će biljka da boluje u hladnom zemljištu. Sadnja bi trebalo da počne kada temperatura tla bude oko 15,5 stepeni Celzijusa. Treba sačekati dok ne prođu sve opasnosti prolećnih mrazeva.
Za sadnju odaberite dobro osunčano mesto. Georgine će imati više cvetova ako su izložene direktnoj sunčevoj svetlosti 6 – 8 sati dnevno. Najviše vole jutarnje sunce. Za uzgoj georgina odaberite mesto koje je donekle zaklonjeno od vetra.
Dalije bujaju u zemljištu koje je plodno i dobro drenirano. Zemljište bi trebalo da ima pH vrednost između 6,5 – 7, dakle, da bude blago kiselo. Ako imate zemljište koje nije rastresito, dodajte malo peska, tresetnice ili pregorelog stajskog đubriva da biste rastresli tlo zbog bolje drenaže.
Gomolje (lukovice) georgina pokrivačica postavljajte u leju na razmaku od 22 – 30cm. Sitnije sorte, koje obično rastu do 1m u visinu, rasporedite sa razmakom od 60cm. Sadnja više sorte, sa krupnijim cvetovima, treba da bude sa razmacima od 1m.
Sadnja dalija bi trebalo da se obavi u rupi koja je malo veća od gomolja i u nju bi trebalo da stavite malo komposta ili tresetnice. Korisno je i da u rupu za sadnju ubacite jednu pregršt koštanog brašna. Prilikom sadnje ne koristite nikakvo đubrivo.
Izbegavajte gomolje dalija koji su naborani ili truli. Malo zelenih izdanaka je dobar znak. Nemojte deliti gomolje dalija za sadnju , kao što se to radi sa krompirom.
Posadite ceo gomolj, sa pupoljcima izbojaka, ili okcima, okrenutim gore, na dubini od 15 – 20cm. Krunica bi trebalo da bude tik iznad nivoa tla.
Visoki kultivari sa krupnim cvetovima traže potporu. Postavite kočiće, visoke od 1,5 do 2m, oko biljaka u vreme sadnje i vezujte stabljike za njih kako biljke budu rasle.
Velike dalije i one koje se gaje kao reznice, najbolje se uzgajaju u posebnim lejama u redovima i to same, bez konkurencije drugih biljaka. Dalije srednje i niske visine se odlično kombinuju sa drugim letnjim cvećem. Ako imate samo povrtnjak, to je idealno mesto da posadite red dalija za reznice (ujedno ćete imati nešto lepo u šta ćete gledati dok budete plevili baštu).
Ono što je lepo kad je uzgoj dalija u pitanju je što počinju da cvetaju oko 8 nedelja nakon sadnje, negde sredinom jula. Neki baštovani zasade gomolje u zatvorenom prostoru mesec dana ranije da bi počele da cvetaju ranije.
Ne zalivajte gomolje odmah nakon sadnje jer ćete tako izazvati truljenje. Počnite da zalivate kada se iznad zemlje pojave prvi izdanci. Dalije nemojte da pokrivate malčom ili korom jer će izbijanje izdanaka biti otežano. Nega i održavanje dalija
Nema potrebe za zalivanjem dok se ne pojave izdanci dalija; zapravo, preterano zalivanje može da dovede do truljenja gomolja. Kada se dalije prime, obezbedite im zalivanje natapanjem 2 – 3 puta nedeljno; koristite prskalicu bar 30 minuta (u suvim i toplim podnebljima i duže).
Ljuske od jaja za cveće
Ljuske od jaja za cveće: Kako se pravilno koriste da bi biljke bile raskošne
cveće
Ako ovo ulje iz apoteke pomešate s vodom i time zalijete cveće, bujaće kao ludo cele godine
Dalijama godi tečno đubrivo sa malim sadržajem azota (slično onom koje se koristi za povrće). Prihranjujte ih nakon nicanja, a posle toga, svake 3 do 4 nedelje od sredine leta do rane jeseni. Ne preterujte sa prihranom, naročito sa azotom jer ćete rizikovati da cvetovi budu ili mali ili da ih uopšte ne bude, kao i slabe ili trule lukovice.
Kao i mnoge krupne hibridne cvetnice, velike dalije će možda zahtevati posebnu pažnju pre ili posle kiše, kada otvoreni cvetovi mogu da se napune vodom ili da se stabljike poviju od vetra.
Dalije pokrivačice tla ne traže podupiranje niti kidanje pupoljaka; dovoljno je da zakinete vrh izdanka da podstaknete formiranje žbuna i da uklonite precvetale cvetove. Otkinite središnji izbojak iznad trećeg reda listova.
Za više sorte dalija, u vreme sadnje, postavite kočeve za podupiranje. Umereno kidajte izbojke, grane i pupoljke, kao i precvetale cvetove da biste dobili raskošan izgled biljke u trajanju od 3 meseca pa i duže.
Lišće dalije će pocrneti sa prvim mrazevima.
Šta sa georginama tokom zime
Dalije su otporne na zimske uslove koji su karakteristični za naše podneblje. Možete da ih orežete i ostavite da prezime u tlu; pokrijte ih debelim slojem suvog malča.
Štetočine i bolesti
Uzgoj dalija mogu ometati štetočine i bolesti karakteristični i za drugo baštensko cveće.
Puževi golaći i puževi sa kućicom – 2 nedelje nakon sadnje počnite da postavljate mamce za puževe i nastavite tako tokom čitave sezone.
Paučinari – ako mislite da ih izbegnete počnite sa prskanjem krajem jula i nastavite čitavog septembra. Raspitajte se u poljoprivrednoj apoteci koje sredstvo je najbolje da koristite.
Georgine presađivanje
U hladnijim podnebljima, ako želite da sačuvate biljke, morate da iskopate lukovice početkom jeseni i čuvate ih preko zime. U našem podneblju mogu da prezime u tlu, međutim, ako niste sigurnu, izvadite ih.
Biljke treba skratiti na 5 do 10 cm iznad zemlje.
Izvadite i razdvojte lukovice. Nežno ih protresite da biste uklonili zemlju. Odsecite trule delove, okrenite ih naglavačke i ostavite da se prirodno osuše.
Spakujte ih u neki rastresit materijal (vermikulit, suvi pesak ili granule stiropora).
Čuvajte u dobro provetrenom prostoru u kome nema mraza – 4 -7 stepeni je idealno, 1,5 – 10 stepeni je prihvatljivo.
U proleće iznesite lukovice , odvojite ih od roditeljskog spleta i počnite uzgoj dalija ispočetka.
Ako vam sve ovo deluje kao mnogo mučenja ili nemate odgovarajući prostor za čuvanje, preskočite kopanje i skladištenje pa krenite iznova tako što ćete na proleće kupiti nove lukovice za uzgajanje.
Izvor: nova.rs
