Nova analiza krhotina sa asteroida Dimorfos, koje su nastale kada je Nasa udarila u njega svemirskom letelicom Dart, otkrila je da bi neke od stena mogle biti na putu sudara sa Marsom. Ipak, naučnike brine šta će biti sa ostalim "odvaljenim" komadima.
Nasina svemirska letelica Dart direktno je pogodila asteroid Dimorfos u prvom uspešnom pokušaju planetarne odbrane od nebeskih tela.
Mogući budući sudari sa Marsom, možda nam u ovom trenutku ne izgledaju kao velika stvar, jer na Marsu nema o kome da brinemo, međutim, pitanje je – šta se može desiti na putu, do trenutka kada bi stene trebalo da se ukrste sa Marsovom orbitom. Kada se udari dese, rezultat će svakako biti novi krateri na Marsu, prenosi RTS.
Dart misija je bila konceptualno jednostavna dok Dimorfos i Didimos predstavljaju par asteroida sa poznatim orbitalnim periodom.
Razbijanjem svemirske letelice udarom u Dimorfos i merenjem promena u njegovoj orbiti, Nasa je saznala da je moguće i da postoje sredstva da se skrene putanju asteroida koji može biti na opasnijem kursu ka Zemlji, sve dok se za to ima dovoljno vremena, prenosi portal Science Alert.
Dimorfos nije čvrsto vezan komad stene. To je ono što je poznato kao „asteroid ruševina“ – relativno labavo povezan. Udar u njega svemirskom letelicom izbacio je čitavu gomilu asteroidnog kamena i prašine u svemir.
Šta će tačno biti sa tako izbačenim materijalom – to istražuju astronomi Marko Fenuči iz Evropske svemirske agencije i Albino Karbonjani sa Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji u radu objavljenom u izdanjima Kraljevskog astronomskog društva.
Njihovo istraživanje se fokusiralo na daleku budućnost i simulacije udaraca, i to – za 20.000 godina. Posebno su se fokusirali na 37 gromada koje je identifikovao svemirski teleskop Habl, veličine od četiri do sedam metara u prečniku.
Prema njihovim proračunima – Zemlja će „biti dobro“. Neke od stena se približavaju, ali neće se približiti dovoljno da bi predstavljale pretnju. Ali, četiri kamene gromade će se dovoljno približiti Marsu da bi mogle da udare pravo u njega – dve za oko 6.000 godina, a dve za 15.000 godina.
Osim toga, Mars nije zaštićen atmosferskim jastukom kao što je to slučaj sa Zemljom. Te stene će, prema proračunima naučnika, pasti pravo u jednom komadu, iskopavajući male kratere do 300 metara u prečniku.
Mars je inače prilično prekriven svemirskim stenama i kraterima, tako da, ako se nešto dramatično ne dogodi u narednih nekoliko hiljada godina, udari neće „uzdrmati ničiji svet“.
Analize tima stručnjaka otkrivaju da su neki meteoriti koji su u prošlosti udarili u Zemlju verovatno nastali u sudarima asteroida u okruženju blizu Zemlje.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.
Izvor: n1info.rs
