Ovo je jedna od onih jezičkih nedoumica koja je i najbolje govornike srpskog jezika naterala da pogreše i govore nepravilno.
Svi smo mi nekada u nekoj svađi ili raspravi želeći da ispadnemo pametniji i bolji govornici od svog protivnika rekli da nas „svo vreme nervira“, na primer, „svojim zluradim insinuacijama“.
Jer, zašto bi rekli „sve vreme“, to govori plebs i svetina i ne može biti pravilno, vreme je srednjeg roda i mora biti „svo“.
E pa, tu postoji jedna začkoljica koja se zove gramatika srpskog jezika.
Pridev i zamenica sav u srednjem rodu glasi sve.
Menja se po zameničkoj promeni: sve-svega-svemu-sve-svim-svemu u jednini i sva-svih-svima-svih-svima-svima u množini.
Ovo „E“ u „sve“ je ostatak iz davnih vremena kad je zamenica sve imala oblik vse. Iza mekog „S“ nije moglo da dođe „O“ nego „E“.
Kad smo metatezom od „VS“ dobili „SV“ nije bilo razloga (glasovnih) da se čuva „E“.
Iako je oblik „svo“ veoma čest u govornom jeziku norma ga ne prihvata.
Izvor: danas.rs
