Švedske prosvetne vlasti odlučile su da u škole vrate što više knjiga, umesto tableta, računara i drugih digitalnih pomagala. Kako je objasnilo švedsko ministarstvo prosvete u nauke, "digitalna sredstva za učenje treba da se uvode u nastavu samo u uzrastu u kome promovišu učenje učenika i ne ometaju ga". Švedska vlada takođe neće slediti predlog Nacionalne agencije za obrazovanje za digitalnu strategiju, jer su je, kako je objašnjeno, kritikovali su je neuronaučnici i pedijatri.
Svaki osmi vukovac, oko 35 odsto osmaka imalo dvojku iz matematike: Šta otkriva izveštaj Zavoda za vrednovanje kvaliteta
Zbog čega su se vlasti Švedske, zemlje koja se može nazvati pionirom osavremenjivanja i digitalizacije nastave, odlučile na ovako "drastičan" korak i šta drugi mogu iz tog primera da nauče. Švedsko ministarstvo prosvete dalo je opširno objašnjenje.
"Sposobnost učenika da čitaju i razumeju ono što čitaju je osnova za učenje u svim školskim predmetima. Školska politika švedske vlade ima za cilj da se vrati osnovama i obnovi snažan školski sistem zasnovan na znanju, sa naglaskom u ranim razredima na osnovne veštine kao što su čitanje, pisanje i računanje", objašnjavaju iz tog ministarstva.
Kako dodaju, "najbolji uslovi za razvoj osnovnih veština čitanja i pisanja mogu se naći u analognim okruženjima sa analognim pomagalima".
"Zbog toga je važno da učenici mogu da rade sa olovkom i papirom i, na kraju, ali ne i najmanje važno, da imaju pristup udžbenicima i školskim bibliotekama sa osobljem“, kaže ministarka za škole Lota Edholm.
Pored toga, dobre veštine čitanja omogućavaju učenicima da se kreću svetom i steknu neophodna znanja i informacije, ali i da dožive radost čitanja – priliku da otkriju nove svetove i razumeju i druge i sebe.
"Postoje naučni dokazi da okruženja bez ekrana stvaraju bolje uslove za decu da grade odnose, koncentrišu se i uče da čitaju i pišu. Zbog toga je važno da se digitalna sredstva za učenje uvode u nastavu samo u uzrastu kada promovišu i ne ometaju učenje učenika. Stoga se mora pažljivo razmotriti upotreba takvih pomagala", navodi švedsko ministarstvo.
Kao su objasnili, učenicima u Švedskoj je potrebno više udžbenika.
"Fizičke knjige su važne za njihovo učenje, ali mnogim školama još uvek nedostaju odgovarajući udžbenici. Vlada je stoga uvela novu državnu subvenciju za koju direktori škola mogu da konkurišu za nabavku određenog nastavnog materijala za predškolske ustanove, osnovnu školu, osnovnu školu za učenike sa intelektualnim teškoćama, specijalnu školu i školu Sami. Ova državna subvencija može se koristiti za udžbenike koje proizvode izdavači, sa ili bez digitalnih komponenti, namenjene za upotrebu u učionici. Takođe je moguće konkurisati za državne grantove za priručnike za nastavnike. U 2023. godini izdvojeno je ukupno 685 miliona švedskih kruna (1 evro je 11,25 švedskih kruna), a od 2024. godišnje će se izdvajati 500 miliona švedskih kruna", dodaju iz ministarstva.
Ranije učenicima nije bio garantovan pristup udžbenicima, a odlukom švedskog parlamenta od 1. jula 2024. godine stupaju na snagu izmene Zakona o obrazovanju, kojima će se, između ostalog, obezbediti da učenici imaju pristup udžbenicima, drugim obrazovnim materijalima i drugim pomagalima za učenje.Vlada je zadužila švedski školski inspektorat da proveri pristup učenika udžbenicima i drugim nastavnim materijalima.
"Pristup dobroj beletristici i publicistici je neophodan da bi se inspirisala strast za čitanjem. Vlada je investirala kako bi omogućila predškolskim ustanovama i školama da kupuju više literature, kao i ulaganje u razvoj veština nastavnika kako bi se ojačale jezičke veštine, pismenosti i matematičke veštine učenika. Ulaganja u knjige i obuku za određene veština iznosiće 179 miliona švedskih kruna 2024. godine, nakon čega će slediti procenjenih 500.000 kruna godišnje", navodi švedsko ministarstvo.
Učenici treba da imaju pristup školskim bibliotekama sa osobljem jer školski bibliotekari i dobro opremljene školske biblioteke igraju važnu ulogu u promovisanju čitalačkog interesovanja i pismenosti, navode iz švedskog ministarstva i dodaju da će zbog toga vlada predložiti za tu namenu 216 miliona švedskih kruna u 2025. godini, nakon čega sledi procenjenih 433 miliona švedskih kruna godišnje. Vlada će takođe predložiti izmene i dopune Zakona o obrazovanju kako bi se učenicima omogućio pristup školskim bibliotekama sa osobljem.
Sposobnost nastavnika da biraju i koriste sredstva za učenje je ključna za kvalitet nastave i učenja, objašnjavaju švedske prosvetne vlasti.
"Prikupljeni naučno-empirijski podaci i dokazano iskustvo pokazuju da se osnovne veštine kao što su veštine odnosa, pažnja i koncentracija kao i sposobnost čitanja, pisanja i računanja najbolje stiču analognim aktivnostima u analognom okruženju. Fokus treba da bude na fizičkim knjigama u mlađem uzrastu, a digitalna pomagala za učenje treba da se koriste samo ako imaju pozitivan uticaj kako deca odrastaju, pod uslovom da se to radi selektivno i zasnovano na jasnoj naučnoj podršci i dokumentovanoj obrazovnoj dodatnoj vrednosti. Vlada je stoga zadužila Nacionalnu agenciju za obrazovanje da izradi opšte smernice ili preporuke, kao i prateći materijal o izboru i upotrebi sredstava za učenje u učionici", ističu iz švedskog ministarstva.
Trenutno je u predškolskom uzrastu obavezno da se deci obezbede digitalni uređaji u nastavnom panu i programu, a trenutno se sprovodi revizija takvih propisa.
"Nacionalna agencija za obrazovanje, koja trenutno sprovodi reviziju u oblasti digitalizacije u predškolskom programu, predložiće i izmene koje više neće zahtevati korišćenje digitalnih sredstava za učenje u predškolskim ustanovama. Svaka moguća upotreba digitalnih sredstava za učenje u predškolskim ustanovama treba da bude selektivna i zasnovana na jasnoj naučnoj podršci i dokumentovanoj obrazovnoj dodatnoj vrednosti. Konačni izveštaj treba podneti do 4. juna 2024. godine".
Takođe, odlučeno je da se nacionalni testovi i sredstva za ocenjivanje u osnovnim i srednjim školama više ne digitalizuju.
"Od januara 2024. nacionalni testovi i alati za ocenjivanje u osnovnim školama više neće biti digitalizovani. Naučno je dokazano da učenici nižih razreda osnovne škole najbolje uče uz pomoć olovke, papira i fizičkih knjiga. Nacionalna testiranja u osnovnim školama bi stoga takođe trebalo da se sprovode analogno", saopštava švedsko ministarstvo prosvete.
Pored toga, priprema se i studija kako da se ojača oblast čitanja i razumevanja pročitanog u nastavnim planovima i programima.
Kako bi se svim učenicima pružila prilika da čitaju švedsku i međunarodnu beletristiku, švedska vlada je predložila izradu spiskova za lektiru, kao pomoć nastavnicima u odabiru lektire.
Izvor: nin.rs
