Sada smo na vrhuncu ciklusa.
Novo ledeno doba nastaće na Zemlji za 100.000 godina, smatra profesor Odeljenja za planetarna istraživanja i proučavanja Zemlje Fakulteta prirodnih nauka na Univerzitetu u Tokiju Masajuki Ikeda.
Zajedno sa svojim kolegama, ovaj naučnik bio je autor istraživanja uticaja monsuna na klimu i razvoj dinosaurusa pre deset miliona godina.
Naučnici su, između ostalog, koristili teoriju srpskog inženjera Milutina Milankovića o oscilacijama količine sunčeve svetlosti i zračenja na Zemlji tokom dužeg perioda zbog periodičnih promena ugla nagiba Zemljine ose u odnosu na površinu njene orbite.
- Na osnovu Milankovićeve teorije, novo ledeno doba nastupiće za 100.000 godina, ali to zavisi od ljudskog faktora emisije ugljen-dioksida - izjavio je japanski profesor za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, važno je shvatiti da smo "sada na vrhuncu ciklusa od 10 miliona godina, sa prohladnom, intenzivno-monsunskom klimom i niskim koncentracijama ugljen-dioksida u atmosferi".
- Sada i u narednih 10 miliona godina moglo bi doći vreme povoljno za biološke organizme koji su navikli na vlažnu i hladnu klimu - objasnio je naučnik. On smatra da će se trend hlađenja nastaviti tokom trenutne kenozoičke ere.
U nedavno objavljenom istraživanju japanskog naučnika i drugih njegovih kolega navodi se da je smanjenje koncentracije ugljen-dioksida i hlađenje Zemljine klime jakim monsunima dovelo do povećanja veličine dinosaurusa.
Takođe, imali su i više staništa zahvaljujući povećanju izvora hrane i vode pre oko 212 miliona godina u periodu trijasa mezozoičke ere.
- Budući da Milankovićev mehanizam nastavlja da deluje u istoriji Zemlje, pokušaćemo da nađemo vezu između ovog mehanizma i evolucije klime i ekosistema - naveo je Ikeda.
On i njegove kolege uspeli su da objasne kako je to izgledalo tokom 10 miliona godina u eri rane evolucije dinosaurusa, a sada će istraživanje biti usredsređeno na to kakav je uticaj ciklus od 10 miliona godina imao na razvoj ne samo dinosaurusa, već i sisara, životinja i biljaka.
Milutin Milanković - matematičar, astronom, klimatolog, fizičar, građevinski inženjer...
(Dalj, 28. maj 1879 - Beograd, 12. decembar 1958) bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka, kao i popularizator nauke i fizičar.
· Vanredni profesor primenjene matematike bio je od 1909. do 1920. godine (osim 1914 - 1918), dok je kao redovni profesor nebeske mehanike radio od 1920. do 1955. (osim 1941 - 1945) na Univerzitetu u Beogradu
· Bio je dekan Filozofskog fakulteta školske 1926/27, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsednik SANU u tri mandata počev od 1948, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu od 1948. do 1951, član i reosnivač Komisije 7 za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije od 1948. do 1953.
· Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa nauci. Prvi doprinos je „Kanon osunčavanja Zemlje” koji karakteriše sve planete Sunčevog sistema. Drugi doprinos je teorijsko objašnjenje Zemljinih dugotrajnih klimatskih promena uzrokovanih astronomskim promenama njenog položaja u odnosu na Sunce; danas poznato kao Milankovićevi ciklusi. Ovo objašnjava pojavu ledenih doba tokom geološke prošlosti Zemlje, kao i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti
· Milutin Milanković je osnovao planetarnu klimatologiju izračunavanjem temperaturskih uslova u gornjim slojevima Zemljine atmosfere, kao i temperaturske uslove na planetama unutrašnjeg Sunčevog sistema (Merkuru, Veneri i Marsu), te Zemljinom prirodnom satelitu - Mesecu
· Milanković se u geofizici smatra koautorom teorije tektonskih ploča, i to sa svojim radom „Pomeranje Zemljinih obrtnih polova“
· Tokom profesorske karijere ostao je veran svom prvom životnom pozivu - građevinarstvu, pa je radio kao konstruktor, statičar i supervizor na celom nizu građevinskih objekata od armiranog betona širom Jugoslavije.
Izvor: sd.rs
