Šta vi kažete?
Posao učitelja ili vaspitača decenijama, ako ne i vekovima, stoji na listi najcenjenijih poslova. Kada pogledamo malo dublje u korene i osnove tog zanimanja, odnosno činjenice da neka treća osoba treba da provede najveći deo dana sa našim detetom, stara se o njemu, uči ga i vaspitava sa ljubavlju, pažnjom i razumevanjem, načelno verovanje da je učitelj božanstvo, koje još vlada u nekim azijskim državama, dobija pun smisao.
Negde kroz promenu vlasti, običaja i društvenih ubeđenja i sama teorija o biti prosvetara se izmenila. Umesto nepohodnog poštovanja koje bi trebalo da im ukazujemo, kako zbog onoga što rade za našu decu, tako i zbog samog primera koji ostavljamo potomcima, počeli smo da ih tretiramo kao usputne poznanike koje srećemo dok ostavljamo decu, ili još gore, podmitivu marionetu koja će uz teglu slatkog ili korpicu voća naći malo više razumevanja ili osećaja za naše najmilije. Jasno je da onaj jedan pravi učitelj ili vaspitačica, koji posvećeno i marljivo radi svoj posao i uspeva da ravnomerno raspodeli i razume potrebe svakog deteta, zaslužuje više nego što mu bilo ko od nas može dati.
Jasno je da i iz straha od toga kako će se naša deca snaći i biti prihvaćena, roditelji nude podstrek u vidu poklona, koji kao da kažu „Hej, vidi moje dete, pomozi mu“. Ipak, koliko je sve to potrebno, nije li to ono što zanimanje učiteljica i vaspitača nosi i u samoj osnovi reči? To sam se i ja pitala pre par dana.
Uz razne komentare o događajima iz vrtića, prijateljica mi je ispričala kako mame redovno donose keksiće, čokolade ili neke druge poslastice vaspitačicama, uz napomenu kako je to potpuno normalno, s obzirom da, kako ona kaže, „ponekad kasnimo na doručak“ ili „deca su nekad nemoguća“.
Ovo mi nije sasvim bilo jasno, pitala sam se zašto kaljamo nešto što treba da bude toliko čisto. Pod tim ne mislim kako su deca anđeoski dobra, jer sam potpuno svesna njihove sposobnosti da u čoveku probude zver, već na činjenicu da brigu o našoj deci i one koju su je odgovorno preuzeli na sebe, tretiramo kao nešto lako potkupljivo ili podmitljivo.
Stoga smo pitali vas „Treba li deca da nose poklone vaspitačima, učiteljima i nastavnicima za Novu godinu i zašto?“ u anketi na Nova.rs, a od preko 400 komenara, jedna Danica je kratko obuhvatila celu smisao.
„Naravno da da. Uče se darivanju. Takođe i međusobno treba da poklone razmenjuju,“ kaže ona.
Sa njom se složila još jedna čitateljka uz komentar: „Da je sreće svi bi poklanjali neku sitnicu jedni drugima, sreća je i u poklanjanju i u primanju.“
Verovanja da decu treba naučiti da dele i poklanjaju jeste preovladalo u najvećem delu odgovora, ipak, većina je istakla i kako bi pokloni trebalo da izgledaju.
„Ne treba lično njima da nose, već da svi u odeljenju donesu poneki slatkiš, ukras i da naprave lep ambijent u kojem će se malo počastiti i družiti.“
„Mito i korupcija od malih nogu, pogrešno se deca odgajaju i vaspitavaju! Pokloni se nose i daju u izuzetnim prilikama kada su dani darivanja, a ne vrednim poklonima nego simbolički, koji ukazuju na pažnju i poštovanje! Cveće je najbolji poklon! Crtež! Kojim će svako dete pokazati svoju vrlinu i osećaje i stanje u kakvom se nalazi!“
„Treba. Cvet. A ne zlato, satove. Mali znak pažnje i zahvalnost, a ne mito i korupcija.“
„Nema potrebe za poklonima, mogu samo ako žele da nacrtaju neki crtež i tako im čestitaju praznike.“
„Ništa osim ručno rađene čestitke.“
„Naravno da ne! Sama reč vaspitač, učitelj, znači neko ko će decu učiti kako da se raduju i obraduju svoje drage osobe. U smislu pravljenja ukrasa za jelku, ili čestitke za Novu godinu. Ako je pravi vaspitač, trebalo bi da ima ideje.“
Među čitateljkama i čitaocima su se javile i same vaspitačice i učiteljice, koje su bile jasne oko onoga šta zapravo žele.
„Hvala, pokloni nam ne trebaju, ali bismo vam bili zahvalni da nam pošaljete u školu lepo vaspitanu decu. Recimo, da ne skidaju vrata od WC-a i izbacuju ih kroz prozor, da ne izbacuju prolaznicima prazne flaše od soka na glavu, nekima čak i stolicu, da ne obijaju i ne demoliraju aparate za grickalice i ostale „dečije vragolije“. E , da, ako može da ne lome daske od WC šolja i same WC šolje. Hvala.“
Izvor: zadovoljna.nova.rs
