Sombor.info

Mladi sastav somborskog „Džokera 361°“ je u beogradskoj hali „FMP“ ubeležio drugu pobedu u ovogodišnjoj Кošarkaškoj ligi Srbije, savladavši takođe mladi sastav „Dinamika“ rezultatom 62:71 (15:21, 16:26, 12:12, 19:12). U redovima Somboraca najraspoleženiji su bili Marko Bajić sa 17 i Jovan Savić koji je ubacio poen manje. Milan Šuput je za 32 minuta na terenu zabeležio pet poena, sedam skokova i dve asistencije, dok je njegov brat Uroš igrao minut manje i upisao je tri skoka i pet asistencija.

“Džoker” ima dve pobede i devet poraza, a ovog vikenda gostuje u Zemunu gde će igrati protiv „Mladosti“ - piše Radio Dunav.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. decembar

U poslednje vreme, sve je češći trend da se sa partnerom ili partnerkom neprekidno deli lokacija - neki to rade kao znak poverenja, drugi radi bezbednosti. Ako i vi to želite, evo jasnog vodiča.

Na dosta aplikacija (npr. WhatsApp) možete da delite svoju lokaciju sa nekim, ali najbolje je da objasnimo kako ovo radi direktno iz one koju svi najčešće koriste: Google Maps.

Možete da izaberete ko može da vidi vašu lokaciju i koliko dugo je delite u Google Maps. Deljenje lokacije funkcioniše čak i kada je Timeline isključen.

Osobe sa kojima delite lokaciju u Google Maps uvek mogu da vide: vaše ime i fotografiju, najnoviju lokaciju uređaja, stanje baterije uređaja, vreme dolaska i odlaska, ako uključe obaveštenja za deljenje lokacije.

Ispod slede uputstva.

Kako da podelite lokaciju

Otvorite Google Maps.
Prijavite se na svoj Google nalog.
Uverite se da ste Gmail adresu osobe dodali u Google kontakte.
Dodirnite svoju profilnu fotografiju, zatim "Deljenje lokacije", pa "Novo deljenje" i "Dodajte osobe".
Izaberite koliko dugo želite da delite svoju lokaciju.
Dodirnite profil osobe sa kojom želite da delite lokaciju.
Ako se zatraži pristup kontaktima, dozvolite Google Maps aplikaciji pristup.
Dodirnite "Podelite".

Kako da isključite deljenje lokacije

Na Android telefonu ili tabletu otvorite aplikaciju Google Maps.
Dodirnite svoju profilnu fotografiju ili inicijal naloga, a zatim izaberite "Deljenje lokacije".
Dodirnite profil osobe sa kojom više ne želite da delite lokaciju.
Dodirnite "Zaustavi".
Kako da podelite procenjeno vreme dolaska
Otvorite Google Maps.
Podesite odredište.
Nakon što pokrenete navigaciju, prevucite nagore "info" tab.
Dodirnite "Podelite napredak putovanja".
Izaberite profil osobe sa kojom želite da podelite informacije.
Dodirnite "Podelite".

Nova godina spada među retke praznike koji se obeležavaju širom planete.

Spektakularni vatrometi osvetljavaju nebo iznad metropola na svim kontinentima, dok se dočeci organizuju i u najmanjim mestima. Ipak, iako se slavi svuda, način na koji se Nova godina dočekuje uveliko se razlikuje od grada do grada.

Ko želi proveren savet gde je najbolje provesti novogodišnje praznike, može da se osloni na iskustvo putopisca i novinarke magazina Time Out Dejne Kamileri Klark, koja je 31. decembar provela u čak deset evropskih gradova. Na osnovu tog iskustva, kao najbolju destinaciju izdvaja Madrid.

Prema njenim rečima, španska prestonica provod shvata veoma ozbiljno, a novogodišnja noć nije nikakav izuzetak. Ponoć predstavlja tek uvod u slavlje koje se nastavlja do ranih jutarnjih sati.

Posebna zanimljivost je i dodatno odbrojavanje sat vremena nakon ponoći, kada Nova godina stiže i na Kanarskim ostrvima, pa se slavlje praktično produžava – iskustvo koje retko gde može da se doživi.

Glavno mesto okupljanja je trg Puerta del Sol, ali atmosfera praznika se oseća u čitavom gradu. Brojni restorani, barovi i noćni klubovi organizuju sopstvene proslave, pa opcija za izlazak ne nedostaje.

Ipak, doček Nove godine u Madridu ne svodi se samo na žurke. Posetioci imaju priliku da učestvuju i u tradicionalnim običajima koji su duboko ukorenjeni u lokalnoj kulturi. Jedan od najpoznatijih je las doce uvas de la suerte – običaj star nekoliko vekova prema kojem se u ponoć pojede po jedno zrno grožđa uz svaki otkucaj sata, kao simbol sreće u godini koja dolazi. Iako deluje jednostavno, u praksi se pokazuje kao pravi izazov, što ga čini još zabavnijim.

Na listi najboljih evropskih destinacija za doček Nove 2026. godine, drugo mesto zauzima Berlin, dok se Milano našao na trećoj poziciji.

Oba grada nude prepoznatljivu atmosferu i poseban šarm, s tim što su novogodišnje proslave u Milanu znatno manje usmerene na di-džejeve i dens muziku nego u drugim evropskim metropolama.

Ukoliko ste u skorije vreme kupovali pametni telefon, verovatno ste primetili jednu stvar – plastična SIM kartica više nije neophodna za korišćenje mobilne mreže. Umesto toga, korisnici jednostavno aktiviraju svoj uređaj – pomoću QR koda. Tehnologija koja stoji iza ovoga naziva se eSIM i već se koristi kao naslednik klasične SIM kartice.

Dok su u prošlosti korisnici jednostavno menjali SIM karticu prilikom promene operatera, sa eSIM-om je potreban drugačiji pristup. Korisnici preuzimaju digitalni profil, najčešće skeniranjem QR koda. Aktivacija traje samo nekoliko minuta.

Šta je tačno eSIM?

eSIM je sićušni čip koji proizvođači trajno ugrađuju u pametni telefon. Slovo „e“ potiče od reči embedded, što znači „ugrađen“. Za razliku od plastične SIM kartice, ovaj čip se ne može ukloniti ili fizički zameniti. Svi važni podaci – poput broja telefona i informacija o ugovoru – digitalno se čuvaju na tom čipu, piše Fenix magazin.

Primer iz svakodnevnog života

Korisnik pametnog telefona na odmoru u Španiji želi jeftin paket podataka. U prošlosti je to značilo kupovinu lokalne SIM kartice, vađenje stare i umetanje nove. Sa eSIM-om, sve se radi iz hotelske sobe putem aplikacije. Ali budite oprezni: korisnici ne bi trebalo da odgovaraju na pozive sa nepoznatih brojeva, na primer sa deset cifara.

eSIM umesto SIM kartice: Koje su prednosti za korisnike?

eSIM nudi brojne prednosti:

Spreman za upotrebu odmah: nema čekanja na SIM karticu poštom
Više profila: više tarifa se može koristiti paralelno
Ekološki prihvatljiv: milioni plastičnih kartica se više ne proizvode
Idealan za putovanja: strani tarifni paketi mogu se kupiti onlajn
Više prostora u uređaju: proizvođači mogu da prave tanje telefone

SIM kartica na ivici izumiranja: Na šta potrošači treba da obrate pažnju prilikom kupovine

Ne podržava svaki pametni telefon ovu tehnologiju. Apple instalira eSIM sa iPhone XS, dok Samsung nudi eSIM sa Galaxy S20 modela, između ostalih. Ako niste sigurni, trebalo bi da pitate prodavca ili proverite tehničke specifikacije uređaja.

Aktivacija funkcioniše ovako: mobilni operater šalje QR kod putem e-pošte ili ga čini dostupnim onlajn. Korisnik skenira kod kamerom pametnog telefona, uređaj automatski preuzima sve potrebne podatke – i to je to.

SIM kartica nestaje: Ovo su nedostaci eSIM-a

Međutim, tehnologija ima i slabu stranu. Pošto se čip ne može jednostavno preneti na drugi telefon, korisnici moraju da zahtevaju novi eSIM profil prilikom promene uređaja. Kod nekih operatera se ovo dodatno naplaćuje.

Brza zamena telefona takođe više nije moguća. Ranije su korisnici jednostavno prebacivali SIM karticu na zamenski uređaj kada bi otkazala. Sa eSIM-om, ovaj proces traje duže jer je potrebna nova aktivacija profila.

Plastična SIM kartica postaje retkost – eSIM uređaji su budućnost

Stručnjaci poput Aleksandra Rabea iz Udruženja internet industrije eco procenjuju da će klasične SIM kartice biti retke za pet godina. U SAD, Apple već prodaje modele koji rade isključivo sa eSIM-om, rekao je Rabe u intervjuu za ZDF u martu 2024. godine.

Nemački mobilni operateri Telekom, Vodafone i O2 već dugo nude ovu tehnologiju. Za korisnike to znači: oni koji uskoro kupuju novi pametni telefon trebalo bi da se upoznaju sa eSIM-om.

Proteinska voda ima svojih benefita pod uslovom da se izbegavaju varijante sa zaslađivačima, pojačivačima ukusa ili stabilizatorima.

Da li je proteinska voda zaista saveznik zdravlja ili je samo još jedna modna opsesija ljubitelja proteina? - šta kažu stručnjaci.

Šta je proteinska voda?

„Termin ‘proteinska voda’ označava običnu mineralnu vodu obogaćenu dodatkom proteina“, objašnjava Karišmma Čavla, nutricionistkinja i stručnjak za funkcionalnu medicinu, piše vogue.it.

„Dodatak proteina uglavnom dolazi iz mahunarki i hidrolizovanog kolagena, ali može biti i iz surutke, a obično se kreće između 10 i 20 grama po boci.“

Kako napominje Karena Adnani Čabria, klinička nutricionistkinja iz Dubaija, postoje različite vrste proteinske vode, od kojih svaka ima male razlike u sastavu, prenosi City Magazine.

„Neke verzije sadrže i vitamine kao što su C, D, B6 i B12, dok druge uključuju minerale poput kalcijuma, cinka i magnezijuma“, dodaje Čabria.

Mnoge kompanije, kako ističe nutricionistkinja, dodaju i šećere ili arome kako bi voda bila prijatnija za prosečnog potrošača.

„Ako želite zaista zdravu opciju, a ne samo da pratite trend, obavezno obratite pažnju na listu sastojaka“, naglašava ona.

Koje su prednosti proteinske vode?

Pored praktičnog formata, proteinska voda može doneti nekoliko benefita, pod uslovom da se izbegavaju varijante sa zaslađivačima, pojačivačima ukusa ili stabilizatorima:

Osvežava i, posebno u aromatizovanoj verziji, može biti alternativa običnoj vodi, naročito leti kada je potrebna veća hidratacija.
Niska je kalorijska vrednost (ako ne sadrži dodatni šećer), što je čini potencijalnom zamenskom opcijom za proteinske šejkove i druge napitke.
Može poslužiti kao dodatak ishrani kod keto dijeta ili kod blagih nedostataka proteina.
Pomaže oporavku posle treninga jer doprinosi obnavljanju mišićnih vlakana i smanjenju umora, grčeva i dehidracije.
Podstiče smanjenje masne mase i povećanje mišićne, posebno kod proizvoda sa kolagenom, ako se konzumira u okviru redovne fizičke aktivnosti.
Može li proteinska voda zameniti tradicionalne izvore proteina?
Nutricionistkinje se slažu da proteinska voda može biti korisna u okviru uravnotežene ishrane, ali nikako ne može biti primarni izvor proteina.

„Količina proteina u ovakvom napitku je premala da bi zamenila obroke bogate proteinima“, upozorava Čavla.

Takođe, Čabria napominje da je efekat proteinske vode na kontrolu težine ograničen.

„Proteini zasite, ali 10 do 20 grama razblaženih u aromatizovanoj vodi ne može da zameni užinu od celih žitarica. Ako pogledamo odnos cene i koristi, ovo nije najpovoljnija opcija“, objašnjava ona.

Da li je proteinska voda zaista neophodna?

Na kraju, proteinska voda može biti dobar saveznik, ali ne i nezamenjiva.

„Zaista je korisna kada se ne može dostići cilj unosa proteina kroz obroke, bilo zbog bolesti, smanjenog apetita, čestih putovanja, brzog oporavka posle vežbanja ili potrebe za prenosivom i niskokaloričnom proteinskom opcijom“, objašnjava Čavla.

Čabria dodaje da nije zamena za prave izvore proteina:

„Hrana bogata proteinima i dalje je najbolja za ishranu, sitost i dugoročno zdravlje“, kaže ona.

Istoričarka i autorka knjige Aleksandra Vuletić u svom gostovanju na RTS-u objasnila je kako je nastala knjiga i šta ju je inspirisalo da piše o braku u Srbiji.

"Ženskinje služe sve muške u kući. One ih izuvaju, prinose im odeću i obuću, peru im noge, polivaju i služe ih oko sovre. Ako je koje već za sovrom, onda seda na iskraj, a kad ima gostiju, ne seda nikako, nego dvori. Za nevestu je sramota nazvati svog muža po imenu. Žensko muškome ne sme preći put nipošto“, ovo je odlomak iz knjige „Brak u modernoj Srbiji“, piše RTS.

„Moja interesovanja oduvek su bila vezana za društvenu istoriju. U arhivima sam pronašla prilično veliki broj dokumenata koji, čini mi se, bacaju nešto drugačije svetlo na sliku braka u prošlosti od one koju obično imamo. Tako je počelo istraživanje o ovoj temi, koje je rezultiralo brojnim radovima, između ostalog i ovom knjigom“, rekla je autorka.

Dodaje da je u 19. veku granica za udaju devojaka bila 14 godina, dok je za momke iznosila 17 godina, ali je bilo zahteva da ta granica bude i niža. To se i tada smatralo veoma ranim ulaskom u brak.

Zbog čega su tražili i ranije da stupe u brak?

„Granica za žene je nešto kasnije pomerena na 15 godina, ali je važno reći da su te granice bile slične i u drugim evropskim zemljama. Dakle, Srbija nije bila izuzetak. Jednostavno, tada je život bio ubrzan. Životni ciklus bio je brži – ljudi su se ranije venčavali, ranije dobijali decu i ranije umirali nego danas. Brak je, naročito na selu, imao veliki značaj za opstanak i egzistenciju“, istakla je istoričarka.

Navodi da su žene bile veoma važne kao radna snaga u domaćinstvu. Mnoge seoske porodice koje bi ostale bez nekog člana, odnosno koje su imale mali broj radnih ruku, težile su da što pre ožene svoje maloletne sinove, pa su državne vlasti bile zatrpane molbama da im se to dozvoli, jer je opstanak porodice bio u pitanju.

Crkva je vodila računa da se te granice poštuju

„O tim granicama kada deca stupaju u brak – crkva je vodila računa da u brak ne stupaju deca koja još nisu sazrela, ali se istovremeno vodilo računa i o ekonomskim, odnosno egzistencijalnim razlozima“, rekla je istoričarka.

Mnogi običaji u ruralnim sredinama zadržali su se do danas. U jednom trenutku zakon je zabranio otmicu dece i beg žena.

Ko je bežao, a ko je krao mlade?

„Otmica devojaka bila je veoma raširena u 18. veku. Početkom 19. veka, od ustaničkog perioda, država pokušava da ovaj običaj suzbije kao nehrišćanski i necivilizovan. Otmica je, međutim, bila značajna i iz ekonomskih razloga. Mnogi muškarci u to vreme teško su mogli da se ožene na selu. Na primer, Vuk Karadžić u Srpskom rječniku, pod odrednicom 'ženidba', navodi da se donedavno u Srbiji toliko mnogo iskalo za devojke da se siromašan čovek nije mogao oženiti. Jednostavno, mnogi roditelji devojaka tražili su nadoknadu za gubitak jednog para radnih ruku“, naglasila je autorka.

Ona navodi da mnogi mladići nisu bili u mogućnosti da redovnim putem dođu do žene, pa su pribegavali otmici. S druge strane, čim su uspostavljene prve nacionalne, odnosno ustaničke vlasti, ovaj običaj je zabranjen.

Zanimljivo je da je Karađorđe tokom Prvog srpskog ustanka u nekoliko svojih uredbi zabranjivao otmicu, iako se on sam, još kao hajdučki harambaša, dakle pre ustanka, oženio otmicom, kao i da je na isti način ženio mnoge članove svoje hajdučke družine. U novim društvenim okolnostima, međutim, ponašao se drugačije i nastojao da ovaj običaj iskoreni.

„Dogovoreni beg dešavao se iz različitih razloga. Kada, na primer, roditelji devojke nisu dozvoljavali udaju za izabranog momka, ona bi kradom odlazila u njegov dom i na taj način bi se na kraju venčali. Takođe, pošto su svadbe, kao i danas, pratile brojne običaje koji su iziskivali značajna finansijska sredstva, porodice su se često dogovarale da mlada, u dogovoru sa mladoženjom, pobegne, kako bi se venčali bez velike svadbe i izbegli visoke troškove“, rekla je Aleksandra Vuletić.

Kako smo toliko napredovali u relativno kratkom roku, istorijski gledano?

„Zahvaljujući društvenim i ekonomskim promenama, kao i velikim naporima države, naročito u prvim decenijama 19. veka, kada je izdavala brojne uredbe kojima je regulisala brak – jer je brak u to vreme bio osnovna društvena ustanova – društvo je postepeno uređivano. Uređujući brak, država je uređivala i društvo.

Tako smo od početka 19. veka došli do današnjeg vremena, kada se brak delimično promenio i kada ga posmatramo na drugačiji način. I država, i crkva, i društvo vršili su mnogo veći pritisak na pojedinca nego danas“, zaključila je Aleksandra Vuletić, istoričarka i autor knjige Brak u modernoj Srbiji.

Pošto nije propisan konto za knjiženje prihoda od participacije, RFZO ga je upisao među "transfere između korisnika na istom nivou". Stoga su državni revizori ukazali da je potrebno da ministar finansija propiše ekonomsku klasifikaciju za prihode od participacije koje građani-osiguranici uplaćuju za pruženu zdravstvenu uslugu.

"U Konsolidovanom izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu sadržani su prihodi od participacije (iznos koji plaća osigurano lice) u ukupnom iznosu od 2.239.493.000 dinara koji se odnose na ostvarene prihode u zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže (zdravstvene ustanove u javnoj svojini)", navodi DRI u Izveštaju o reviziji konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu - piše N1.

Participacija je, objašnjava se u izveštaju - novčani iznos do punog iznosa koji plaća osigurano lice koje koristi zdravstvenu uslugu, odnosno lek.

"Novčani iznos do punog iznosa cene zdravstvenih usluga, odnosno dijagnostički srodnih grupa, kao i novčani iznos sredstava iz Liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice (participacija) plaća osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu uslugu, odnosno lek, odnosno plaća pravno lice koje osiguranom licu obezbeđuje dobrovoljno zdravstveno osiguranje", ukazuje DRI.

Odredbama člana 15 Pravilnika o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2023. godinu (ovaj pravilnik za 2025. možete pronaći na OVOM linku), uređeno je šta obuhvata zdravstvena zaštita koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja uz plaćanje participacije, kao i iznos participacije.

Pravilnikom o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrđuje se Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iznos sredstava koji se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno iznos sredstava koji obezbeđuje osigurano lice.

Participaciju za pružene zdravstvene usluge naplaćuje davalac zdravstvene usluge, dok participaciju za lekove utvrđene u Listi lekova naplaćuje apoteka prilikom izdavanja leka.

Odnosi između RFZO i davalaca zdravstvenih usluga - domova zdravlja, bolnica, zavoda..., a povodom ostvarivanja prava građana na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, uređuju se ugovorom koji se zaključuje za jednu kalendarsku godinu, u skladu sa finansijskim planom RFZO.

"Ugovorom o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji zaključuje Republički fond sa zdravstvenom ustanovom definisano je da je zdravstvena ustanova u obavezi da izvrši naplatu propisanog iznosa učešća osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite za koje obezbeđuje odgovarajuću evidenciju, u skladu sa važećim propisima kojima se utvrđuje participacija, odnosno učešće osiguranih lica u troškovima zdravstvene zaštite", navodi Državna revizorska institucija.

Program manifestacije Somborske zimske čarolije za period od 22. decembra 2025. do 10. januara 2025.godine