Roditelji, suočeni sa širokim spektrom izazova današnjice, neumorno tragaju za dubljim razumevanjem ključnih faktora koji će unaprediti vaspitanje njihovih najmlađih članova.
U današnjem svetu, roditelji su suočeni s mnogim izazovima u procesu vaspitanja svoje dece. Kako bi smo saznali više o zdravom i odgovornom roditeljstvu, razgovarali smo s diplomiranim defektologom i terapeutom-reedukatorom psihomotorike, Anom Vignjević.
Ono što je bitno naglasiti jeste da je ona dugogodišnji član tima prof. dr Svetomira Bojanina, renomiranog stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja dece i omladine.
U ovom intervjuu, Ana će nam podeliti svoje stručno znanje o ključnim elementima pružanja odgovarajuće nege u najranijem dobu, prepoznavanju simptoma neusklađenog ranog razvoja, preventivnim metodama, uticaju digitalnih uređaja na razvoj deta, saradnji s defektologom i principima vaspitavanja dece.
Kako roditelji mogu najbolje negovati svoje dete u najranijem dobu razvoja? Koji su ključni elementi u pružanju odgovarajuće nege?
- Osnovna uloga roditelja, prvenstveno majke, u najranijem dobu razvoja je da neguje svoje dete. To podrazumeva razumevanje potreba i razmena osećanja kroz pokret, dodir, reč. Tako dete doživljava sebe i svet oko sebe - rekla je.
- Nega deteta probuđuje najdublja osećanja i stimuliše kompletan psihomotorni razvoj. Zato je važno da u tom periodu života majka bude srećna i spokojna. Tada majka treba da izbegava promenu boje kose, parfema, česta i duga odsustvovanja od kuće, jer to sve može da ostavi posledice po emocionalni razvoj deteta - dodala je.
- U prve tri godine života se postavljaju emocionalne osnove deteta i jako je važno da oba roditelja budu emocionalno stabilna i prisutna, srećna i radosna, da njihov odnos bude bez burnih reakcija. Poželjno bi bilo ne planirati novu trudnoću u periodu od dve godine nakon rođenja deteta - naglasila je.
Koji su najčešći simptomi koji ukazuju na probleme u razvoju deteta? Kako roditelji mogu prepoznati ove simptome i da li postoji nešto što mogu učiniti kako bi adekvatno stimulisali razvoj svog deteta?
- Najčešći simptomi koji ukazuju na neusklađen rani razvoj deteta su:
usporen razvoj govora,
odsustvo neverbalne komunikacije i kontakta očima,
nezainteresovanost za nove sadržaje i ineraktivnu igru,
izostajanje imitacije pokreta telom, glasom i predmetom,
bezrazložni strahovi,
burne i intenzivne reakcije plača,
suzdržan odnos sa najbližim osobama,
loš san,
jednolična ishrana,
ne odazivanje na ime,
kratkotrajna i neusmerena pažnja,
stereotipni pokreti
Koje su preventivne metode koje mogu pomoći u sprečavanju razvojnih poremećaja kod dece? Kako roditelji mogu primeniti ove metode u svakodnevnom životu?
- Preventivne metode razvoja poremećaja kod dece su istovremeno i osnovni principi zdravog i odgovornog roditeljstva - rekla je i navela koji su sve indikatori.
razumevanje potreba deteta i razmena osećanja
jasno strukturisanje vremana i postavljanje granica
sloboda igre i biranja aktivnosti
motoričke i manipulativne igre
radno angažovanje roditelja sa decom
skladan partnerski odnos
Kakav uticaj digitalni uređaji i nove tehnologije imaju na ranom razvoj deteta? Koji su preporučeni pristupi i ograničenja u vezi sa upotrebom digitalnih uređaja kod dece?
- Digitalni uređaji i nove tehnologije imaju vrlo nepovoljan uticaj po rani razvoj deteta. Opažaj deteta se menja ukoliko od najranijeg razvoja dete ima ispred sebe neku vrstu ekrana što za posledicu ima opštu nezainteresovanost, izažen negativizam i poteškoće u organizaciji pažnje, učenja, anksioznost i burne reakcije, dosadu, a i probleme u postulaciji tela i motoričke aktivnosti - rekla je Ana, i dodala:
- Mišljenja sam da do 3.razreda osnovne škole dete ne treba da ima svoj mobilni telefon, a da se do tada period korišćenja televizije, tableta ... svede na minimum, ne više od 30 minuta dnevno - savetuje naša sagovornica.
Kada se roditelji mogu obratiti defektologu –reedukatoru psihomotorike? Koji su koraci i ciljevi takve saradnje?
- Defektologu se treba javiti u cilju podsticaja psihomotornog razvoja u celini( ukoliko su problemi iz ranog razvoja) i radi harmonizacije odnosa unutar porodice - kazala je.
- Ukoliko je dete školskog uzrasta, a pokazuje poteškoće u savladavanju gradiva i ponašanju, prvo se treba obtatitidefektololgu reedukatoru radi ustostavljanja adekvatne saradnje na relaciji dete-roditelj-nastavnik I podsticaja razvojnih sposposbnosti deteta- dodala je.
- Znači, ako dete pokazuje simptome, o kojima sam vam malopre govorila, treba se odmah javiti defektologu-reedukatoru kako bi rana intervencija terapeuta bila što uspešnija - naglasila je.
Kako biste opisali pristup vaspitavanju dece? Koje su ključne smernice i načela kojima se treba voditi u vaspitnom procesu?
- Prvo, najvažnije pravilo vaspitnog procesa je da se prema deci treba ophoditi kao prema sebi ravnima, tj.kao prema odraslima na nivou onih sposobnosti koja su deca to tog trenutka razvila. To je jedini način da ne izgubimo odnos sa decom - rekla je Ana.
- Sa decom treba živeti , a to znači radovati se što smo sa njima. ne možemo ih vaspitavati ako ih odvedemo u šetnju i gledamo u svoj telefon, ili napeti i nervozni. Jedino ima smisla ako zajedno uživamo u toj šetnji - savetovala je, i dodala:
- Nije bitan kvantitet vremena ako ga nismo kvalitetno proveli na uzajamno zadovoljstvo. Roditelj mora biti dobar oslonac svom detetu da odraste u dobrog čoveka - dodala je dr. Vignjević.
Kako škola može uticati na socio-emocionalni razvoj deteta? Koje su ključne uloge šk ole u podršci celokupnog razvoja deteta?
- Uticaj škole je jako veliki. Ali i odgovornost za mnoge aktuelne stvari koje nam se dešavaju. Ona je od sudbinske važnosti za svako dete i njegov život - rekla je.
Koliki je značaj vannastavnih aktivnosti koje bi trebalo da budu prisutne u školskom okruženju i kako one doprinose socijalnom i emocionalnom razvoju učenika?
- Istakla bi da su vannastavne aktivnosti od vitalnog značaja jer time ovu instituciju vraćaju u središte društvenog života učenika koji je pohađaju - naglasila je.
- One čine da se kod svakog učenika podstiču njegove individualne sposponosti što bi trebalo da bude primarna uloga škole - istakla je.
Dr Ana, pored uloge roditelja i kliničkog defektologa, svakodvnevno odgovara i specifičnim zahtevima svojih učenika u osnovnoj školi za decu sa poremećajem u društvenom ponašanju. Ovo je posebno izazovna i odgovorna pozicija u kojoj je potrebno pružiti podršku i adekvatno se prilagoditi individualnim potrebama svakog deteta.
Njeno znanje i stručnost u oblasti zdravog roditeljstva i podrške psihomotornom razvoju deteta pružaju dragocen uvid i savete za sve roditelje koji žele da pruže najbolju moguću negu i podršku svom detetu.
Izvor: sd.rs
