Sombor.info

BEZ HRANE SMO!
200 ŽIVOTINJA U PRIHVATILIŠTU SUTRA NEMA HRANU!

Sutra do 13h možemo naručiti granule i posip za mačke po povoljnijoj ceni direktno iz fabrike.

NA RAČUNU IMAMO 0 DINARA!

Podaci za donaciju :
📍Ime: Otpisani 3.6.9.
📍Adresa: Višnjićeva 5, Sombor
💳 Dinarski račun: 265251031000135492

📧 PayPal: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
➡️GoFundMe https://tinyurl.com/2md57cyr

Hvala svima koji podržavaju naš rad!

Popularni model se najpre uvozio u SAD, da bi 1978. godine počela i lokalna proizvodnja. Ipak, tamo se nije prodavao kao Golf.

Pre više od pola veka Volkswagen Golf je u Evropi napravio pravu revoluciju i praktično definisao kompaktni segment. Međutim, kada je sredinom sedamdesetih stigao na američko tržište, stvari nisu bile tako jednostavne.

Model se najpre uvozio u SAD, da bi 1978. godine počela i lokalna proizvodnja u fabrici u Vestmorlandu. Ipak, tamo se nije prodavao kao Golf, već pod imenom Rabbit.

Razlog za ovu odluku bio je marketinške prirode.

Kako piše Motor1.de, u Volkswagenu su smatrali da naziv "Golf" previše asocira na elitni sport i bogatije slojeve društva, što nije odgovaralo pozicioniranju automobila namenjenog široj publici u Americi - piše B92.

Zanimljivo, ime Rabbit nije bilo rezervisano samo za SAD.

Pojavljivalo se i u Evropi, pre svega kao oznaka određenih GTI verzija ili paketa opreme na pojedinim tržištima, uključujući Norvešku i Francusku.

Ovaj potez pokazuje koliko se strategija i pristup kupcima mogu razlikovati od tržišta do tržišta – čak i za jedan od najpoznatijih modela u automobilskoj istoriji.

Novi informacijski ekosistem sve više dobija na značaju, sa naglaskom na bliskije veze, „toplije“ medije i sajtove u vlasništvu radnika, piše Anali Njuc.

Jedna od ironija 21. veka jeste to što se ispostavilo da sve ono što smo smatrali društvenim mrežama zapravo predstavlja masovne medije, samo u lošijoj i pokvarenoj formi. Ipak, novinari i kreatori sadržaja konačno pronalaze način da napuste stare modele i okrenu se budućnosti - piše Nova.rs.

Termin „masovni mediji“ postao je popularan dvadesetih godina prošlog veka kako bi opisao pop kulturu u eri industrijske proizvodnje. Masovno proizvedene knjige, filmovi i radio-emisije stvorili su model u kojem hiljade, pa i milioni ljudi mogu istovremeno da dožive potpuno isti sadržaj. Pre 20. veka, zabava se uglavnom doživljavala uživo, u pozorištima, kafanama i koncertnim dvoranama, gde je svaka izvedba bila pomalo drugačija. Film ili radio-emisija, međutim, bili su isti za sve, bez obzira na vreme i mesto. Medijski sadržaj postao je standardizovan proizvod, poput cipela ili automobila.

Društvene mreže nisu promenile ovu formulu. Platforme poput X-a, Fejsbuka i TikToka dizajnirane su za masovnu potrošnju. Svaka objava, video ili prenos uživo predstavlja proizvod namenjen što široj publici. Iako je moguće ciljati određene grupe ili stvarati „mehuriće“, broj pratilaca i dalje je ključan jer i dalje razmišljamo u okvirima masovnih medija, ko može da dopre do najvećeg broja ljudi. To zapravo i nije društvena interakcija, već masovna proizvodnja pod drugim imenom.

Ali šta ako bismo pokušali da stvorimo medije koji su zaista društveni, bez algoritamskog haosa i političkih manipulacija? Jedno od rešenja je takozvani „cosy media“ sadržaj i aplikacije osmišljene da povezuju male grupe ljudi u opuštenom i prijatnom okruženju.

Video-igra Animal Crossing, sa svojim jednostavnim zadacima i toplom atmosferom, često se navodi kao primer takvog iskustva. Programeri pokušavaju da prenesu taj koncept i na društvene aplikacije, od grupnih četova do onlajn čitalačkih klubova. Suština nije samo u estetici, već u ograničavanju interakcije sa nepoznatima i usmeravanju komunikacije na bliske ljude.

Autorka navodi da često koristi aplikaciju Retro za deljenje fotografija. Za razliku od Instagrama, Retro je namenjen manjim krugovima ljudi koje korisnik lično poznaje. Nema algoritama koji ubacuju sadržaj nepoznatih korisnika. Kada otvori aplikaciju, ima osećaj kao da komunicira sa prijateljima, a ne da je zatrpana besmislenim sadržajem i reklamama. Objave nisu namenjene masama, već malom broju ljudi, poput razgovora u grupnom četu.

Takvi „topli“ mediji mogu pomoći ljudima da se povežu u vremenu koje je ubrzano i često stresno. Ipak, pored toga su nam potrebne i pouzdane vesti i analize. Problem je što se mnogi tradicionalni mediji suočavaju sa krizom. Novinari, posebno u Sjedinjenim Državama, napuštaju velike redakcije zbog smanjenih resursa i ograničene uredničke slobode.

Neki, poput ekonomiste Pola Krugmana i istraživačice Moli Vajt, pokrenuli su uspešne, finansijski podržane biltene. Međutim, većina novinara ne želi da radi samostalno, jer kvalitetno novinarstvo zahteva timski rad. Zbog toga sve više njih osniva zadruge u vlasništvu zaposlenih, koje pokreću nove medije i obezbeđuju podršku urednika, pravnika i kolega.

Ovaj model se već pokazao uspešnim. Platforme poput 404 Media izveštavaju o tehnologiji i nauci, Defector pokriva sport i politiku, Aftermath se bavi video-igrama, Hearing Things muzikom, dok Flaming Hydra objavljuje političke analize i intervjue. U San Francisku uskoro počinje sa radom Coyote Media, fokusiran na lokalne vesti, a slični projekti nastaju širom sveta.

Kao i masovni mediji, društvene mreže često doprinose osećaju usamljenosti i izolacije. Ideja „cosy media“ pristupa i medija u vlasništvu zaposlenih jeste da ponovo izgrade zajednicu i poverenje. Možda upravo prisustvujemo rađanju novog informativnog ekosistema, osmišljenog da nam pomogne da ponovo razumemo svet.

Kako kroz svakodnevne navike primeniti ovu drevnu tradiciju koja počiva na posmatranju trešnje u cvatu

Kažu da je april savršen mesec da se u Japanu doživi hanami. Zato smo u okviru projekta Rise & Shine, sezonskog vodiča portala Zadovoljna.rs kroz stil, lepotu i lifestyle, istražili šta je zapravo taj običaj koji prati ritam proleća, a telu i umu donosi smirenje i spokoj.

Japan je vrlo zanimljiva zemlja po mnogo čemu, a jedan od najlepših njihovih običaja je posmatranje trešanja u cvatu.

Ovaj drevni običaj je i vrlo jednostavan i prelep – ljudi se okupljaju s prijateljima kako bi posmatrali ovaj prirodni spektakl, kad stabla trešanja buknu u najlepšim roze najansama, i to obično bude kroz piknik u parku, uz hranu i dobra razgovor, ali i kroz jednostavno zadovoljstvo predaha i prepuštanje lepoti prirode, njenim mirisima i bojama.

Ta tradicija inspirisala je wellness industriju svojom osnovnom filozofijom – da se utiša mentalna buka tako što zastanemo da posmatramo prirodu i naučimo da kroz tu praksu pronalazimo zadovoljstvo u malim stvarima.

Duhovno značenje hanamija

Provoditi vreme posmatrajući drvo trešnje u cvatu prilika je da zastanete. I fizički i mentalno. Divljenje lepoti koja nas okružuje savršena je vežba za vraćanje ravnoteže u trenutku u kom živimo. Drvo u cvatu je u svom najraskošnijem stanju, i taj trenutak, upravo takav kakav jeste, nikada se neće ponoviti. Hanami nas uči da prihvatimo prolaznost života i razumemo njegovu prolaznu lepotu. Zaustaviti ubrzani tok misli makar na nekoliko trenutaka veliki je dar. To možemo praktikovati posmatrajući drvo u cvatu, ali i kroz jednostavne svakodnevne rituale.

Hanami lako možemo da unesemo u svakodnevni život, i ako ne odemo u Japan ili nemamo u blizini neko lepo drvo u cvatu.

Dženifer Duvil iz holandske kompanije Rituals, koja je kreirala čitavu kolekciju inspirisanu ovom tradicijom, kaže za Vogue Italia da, ako opuštanje povezujemo isključivo sa odmorima i dužim pauzama od svakodnevnih obaveza, onda uživamo samo nekoliko dana godišnje. A zapravo svakog dana možemo učiniti nešto za svoj unutrašnji mir i emocionalnu ravnotežu kroz male gestove koji nam pomažu da izbalansiramo emocije, posebno koristeći moć vida, mirisa i dodira.

„Održavati ravnotežu znači ne dozvoliti da nas stvari preplave, da organizujemo svoje prioritete, zadatke i misli. Blagostanje počinje kod kuće jer dom nije samo mesto gde živimo već i naše utočište, gde zaista možemo biti ono što jesmo, osećati se sigurno i samim tim se opustiti. Zato treba da vodimo računa o njemu i učinimo ga što prijatnijim jer je, na neki način, naša druga koža.“

Posvetite pažnju pranju ruku

Kako Duvil ističe, današnji trend u izboru proizvoda za ličnu negu ide ka iskustvenim efektima.

Jedan od jednostavnih gestova koji možemo pretvoriti u mali trenutak blagostanja jeste pranje ruku.

„Ako filozofiju hanamija primenimo na radnju koju obavljamo više puta dnevno i gotovo nesvesno, i koristimo proizvod za negu kože prijatne, senzorne teksture, imaćemo priliku da negujemo ne samo kožu već i sopstveno blagostanje, gotovo neprimetno.“

Posmatrajte svetlost sveće

Gledanje u plamen sveće smatra se pravim oblikom meditacije, toliko da je uključeno i u neke joga sesije, zbog toga kako utiče na kontrolu i koncentraciju. Nije slučajno što ga Dženifer Duvil preporučuje kao način da uvedete hanami u svakodnevicu.

„Sveće su savršene za stvaranje opuštajuće atmosfere u domu“, kaže ona. „Osim toga, dok posmatranje plamena pomaže da utišamo mentalnu buku, udisanje njihovog mirisa, koji se postepeno širi, šalje signal našem mozgu da je vreme za opuštanje.“

Tuširajte se gelom sa mirisom cveta trešnje

Veza između hanamija i cveta trešnje nije slučajna jer je dokazano da te mirisne note imaju umirujući i utešni efekat. Ako taj miris uvedemo u svakodnevni, a već opuštajući ritual poput tuširanja, eto još jednog načina da tu filozofiju primenimo kroz jednostavne navike.

„Olfaktorna memorija je veoma moćna i može se koristiti za opuštanje“, objašnjava Duvil. „Gel za tuširanje sa slatkim, cvetnim notama, sa blagim nagoveštajem mleka, poput onih koje ima cvet trešnje, može nas vratiti u detinjstvo i izazvati osećaj smirenosti. To je još jedan način da mali svakodnevni trenutak učinite posebnim.“

Osobe koje žele da snize nivo holesterola sigurno su već čule savet o važnosti većeg unosa vlakana u ishrani.

Međutim, jedna stručnjakinja izdvojila je često zanemarenu žitaricu koja već za doručak može obezbediti dobar unos vlakana – reč je o ječmu.

Zašto ječam za doručak?

Sara Fankort, prenosi Index, glavna nutricionistkinja u kompaniji Gousto, objasnila je zašto bi ljudi trebalo da uključe ječam u doručak.

„Ječam je odličan izvor beta glukana, vlakna koje može pomoći u smanjenju LDL holesterola i doprineti zdravlju srca. Prirodno je bogat vlaknima, što podstiče varenje i produžava osećaj sitosti“, izjavila je.

Iako se ječam često povezuje sa supama i varivima, odlično funkcioniše i za doručak, slično ovseni kaši. Glavna autorka recepata u Gousto, Sofi Nahmad, dodaje: „Kuvani ječam ima prirodno kremastu teksturu i blag orašasti ukus.“

„Vrlo ga je lako pripremiti i odlično se uklapa u doručak sa dodacima poput voća, jogurta i orašastih plodova“, napomenula je Nahmad.

Ječam se za doručak može koristiti u obliku pahuljica ili kao kaša. Lako se može uklopiti i u uobičajene recepte za ovsenu kašu koja se priprema preko noći, ali je važno napomenuti da nije pogodan za osobe sa intolerancijom na gluten.

Kako deluje beta glukan

Fankort objašnjava kako ječam deluje.

„Ječam je jedan od najbogatijih prirodnih izvora beta glukana, istog rastvorljivog vlakna za snižavanje holesterola koje se nalazi i u ovsu. Ta vrsta vlakana u crevima stvara gelastu supstancu koja pomaže da se smanji količina holesterola koja se apsorbuje u krv“, rekla je.

„Reč je o jednostavnoj namirnici koja može napraviti veliku razliku ako se redovno uključuje u ishranu“, zaključila je.

Beta glukan je vrsta vlakana koja usporava varenje i pomaže telu da pravilno obradi unesene sastojke. Time može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi i snižavanju holesterola, jer usporava količinu i brzinu njegove apsorpcije. Većina lekara i nutricionista preporučuje unos od oko tri grama beta glukana dnevno. Osim u ječmu, nalazi se i u ovsu, pečurkama i nekim vrstama morskih algi.

Dodatni saveti za zdravlje srca

Sara Fankort preporučila je svakodnevni unos rastvorljivih vlakana svima koji pokušavaju da snize nivo holesterola. „Uključivanje više rastvorljivih vlakana u obroke odličan je početak“, objasnila je.

„Ako jedete više vlakana, treba da pijete i više vode. Namirnice poput ječma, ovsa, pasulja, sočiva, orašastih plodova i semenki mogu pomoći u održavanju zdravog nivoa holesterola“, navodi nutricionistkinja.

„Kombinovanje tih namirnica sa puno voća, povrća i zdravih masti, poput maslinovog ulja ili avokada, takođe može doprineti ukupnom zdravlju srca“, zaključila je Fankort.

Koliko dugo šetati psa jedno je od najčešćih pitanja među vlasnicima kućnih ljubimaca, a odgovor u velikoj meri zavisi od niza faktora, kao što su starost psa, rasa, zdravlje i nivo energije.

Iako ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve, stručnjaci se slažu da su redovne i dovoljno duge šetnje važne za fizičko i mentalno zdravlje psa.

Većini odraslih pasa potrebne su najmanje dve šetnje od 20 do 30 minuta dnevno.

Aktivnije rase, poput border kolija ili labradora, često zahtevaju znatno duže aktivnosti, do sat vremena ili više dnevno, uz dodatnu igru i stimulaciju.

S druge strane, manji ili manje aktivni psi mogu biti zadovoljni kraćim, ali češćim izlascima, prenosi N1.

Štenci se obično vode u kraće, ali češće šetnje zbog njihove ograničene izdržljivosti i potrebe za učenjem osnovnih navika.

Stariji psi mogu zahtevati sporiji tempo i kraće rute, uz pažljivo praćenje njihovog zdravlja.

Veterinari upozoravaju da nedovoljna fizička aktivnost može dovesti do problema poput gojaznosti, anksioznosti i destruktivnog ponašanja. S druge strane, preterano opterećenje, posebno kod mladih pasa u razvoju, može izazvati probleme sa zglobovima i mišićima.

Važno je naglasiti da šetnja nije samo fizička aktivnost, već i prilika za socijalizaciju i mentalnu stimulaciju psa. Istraživanje okoline, kontakt sa drugim psima i ljudima, kao i vreme provedeno sa vlasnikom, igraju ključnu ulogu u ukupnom blagostanju životinje.

Poznat kao grad sporta, ali i kao kolevka nekih od njih kada je u pitanju Srbija, Sombor je bio u prilici da ovih dana ugosti veterane i legende džudoa, sporta koji je Unicef pre pet godina proglasio najboljim za psihofizički razvoj dece i omladine od sedam do 21. godine.

Kako se moglo čuti na skupu srpskih džudo veterana, svest o prednostima bavljenja ovim sportom se sve više širi, a sva je prilika da će ova disciplina biti vraćena u obavezan program školovanja budućih policajaca u Sremskoj Kamenici, koja je svojom jedinstvenom „Kameničkom školom džudoa“ bila nukleus ovog sporta - piše Dnevnik.

Skromnu svečanost uručenja priznanja zaslužnim veteranima i džudo majstorskih zvanja uveličao je zvanični ambasador Svetske džudo federacije (IJF) za veterane, proslavljeni fudbalski as Ivan Ćurković, kojem je, po vlastitom priznanju, dugogodišnje prijateljstvo sa predsednikom IJF Marijusom Vizerom prispodobilo čast da slavodobitnicima uruči priznanja. Saborce sa tatamija je pozdravio i Vuk Rašović, predsednik veteranske Balkanske džudo asocijacije, koji se osam puta ovenčao peharom svetskog prvaka u džudou u veteranskoj konkurenciji.

- Pored toga što smo verujući, mi smo i vežbajući ljudi – rekao je Rašović u svom kratkom i emotivnom pozdravnom slovu – Naš trening je naša molitva, naše dvorane su naši hramovi, a naša takmičenja nisu put do medalja već put ka samospoznaji, put ka humanosti i prijateljstvu – naglasio je Rašović, napominjući da je period aktivnog bavljenja džudoom sigurno ostao u sećanju svih džudista kao najbolji deo njihovih života.

Miroljub Ničić, predsednik Džudo saveza Vojvodine, uz dubok naklon veteranima koji su gotovo bez izuzetka potekli iz takozvane „Kameničke škole džudoa“ ( među kojima je bio i prvi somborski džudista Marko Stipankov koji je i organizovao ovo, deveto po redu, okupljanje srpskih džudo legendi ) naglasio je da se sve više prepoznaje značaj ovog sporta za pravilan psihofizički razvoj mladih.
- U jednoj Francuskoj na 64 miliona stanovnika imate milion registrovanih džudista, što bi referentno za Srbiju predstavljalo 100.000 džudista, broj od kojeg smo daleko. U susednoj Hrvatskoj džudo je prihvaćen kao izborni predmet u čak 250 škola, što je fantastična ideja na kojoj ćemo i mi raditi – rekao je Ničić i najavio da je u razgovorima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova postignut dogovor da se od septembra ove godine džudo ponovo vrati u obavezni deo obrazovnog procesa budućih policajaca u Sremskoj Kamenici.

APRIL

Svetski dan knjige i autorskih prava

Promocija romana KAROTA Darka Tuševljakovića, dobitnika NIN-ove nagrade

četvrtak, 23. april, 18.00 časova, dvorište biblioteke ili Legat Miroslava Josića Višnjića

*

Putopisno predavanje – Japan

Sreda, 29. april, 18.00 časova, Legat Miroslava Josića Višnjića

*

Programi za decu:

Čitaonica-pričaonica

28. i 30. april 2026. godine, u 17.00 časova (Prijave obavezne lično u biblioteci ili na 02543010)

MAJ

Sastanak kluba čitalaca Knjiga nas spaja

4. maj 2026. godine, u 18.00 časova, Pozajmno odeljenje za odrasle

Somborski književni festival 22. i 23. maj 2026. godine

dvorište biblioteke ili Legat Miroslava Josića Višnjića

*

Čitalački klub za mlade, prvi sastanak

29. maj 2026. godine, 19.00 časova, Pozajmno odeljenje za odrasle

***

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” učestvovaće na sajmu pisaca i izdavača SPIS

od 24. do 26. aprila koji će biti održan u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić”

Svečano otvаranje sajma je u petak, 24. aprila u 18.00 časova.

U utorak, 28. aprila 2026. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Kretanje”, umetnika Ljubomira Erića, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 22. maja 2026. godine.

Rad na skulpturama autor je otpočeo pre četiri decenije i to u klasičnim skulptorskim materijalima: drvo, terakota, metal. Motivi radova se kreću od figuracije, metaforičkih i simboličkih, do žanrovskih etida. Ipak, njegov fokus je stvaranje u metalu i drvetu. Najnovija kolekcija skulptura i slika je drugačija od ranijih. Skulpture su crno – bele sadržine, jednostavne forme, toliko da impliciraju monumentalni format. Crna boja drveta izvajana je u različitim geometrijskim oblicima, ili je okvir, ili je nosi no gradivno tkivo, u kom se prepliću linije, crne i bele tačkice, trakaste nepravilne ornamentike. Oslonjen na sopstveni estetski kriterijum, slušajući unutrašnji impuls, Erić je izvan svih umetničkih tokova i nezavisna umetnička ličnost. Struktura na slikama je reljefna i skulpturalna, izrađena sopstvenom tehnologijom. Površine su definisane ravnim ili valovitim nizovima boje, tačkastom granula cijom ili pak prepletom.
Radmila Savčić, viši kustos

Ovaj umetnik brani svoj san i svoje dileme i kazuje na poznatu istinu da se neobično krije u svemu što nas okružuje.
Hajra Jakovljević, istoričarka umetnosti

Ljubomir Erić (1956, Apatin) Završio Fakultet za fizičku kulturu u Novom Sadu. Skulpturom se bavi od 1980. godine. Bavi se i slikarstvom, u kombinovanoj tehnici. Izlagao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji. Dobitnik je nekoliko nagrada, od kojih izdvajamo Drugu nagradu na smotri likovnih stvaralaca Vojvodine u Sremskoj Mitrovici (2008) i Specijalnu nagradu u Novom Bečeju (2025). Njegove skulpture su postavljene na otvorenim prostorima u Apatinu.

Rukometaši Dalmatinca dobili su u derbi meču trećeg kola plej – ofa novosadski Radnički sa 32:24 (14:10). Domaćin je u finišu prvog poluvremena serijom 6:2 došao do pet golova prednosti (14:9). Nakon toga uspešno su održavali prednost i mirno meč priveli kraju. Najbolji pojedinac susreta bio je Alen Bajrović sa osam golova, dok je Nenad Delibašić postigao gol manje.

Drugi naš predstavnik poražen je na domaćem terenu od Budućnosti iz Alibunara sa 25:31 (13:18). U poraženom sastavu dominirao je Marko Veselovski sa 12 golova.

Nakon ovog kola Riđičanci su prvi sa 14 bodova, dok je Kljajićevo Čonoplja poslednja sa dva boda. Sastav Sombora ubedljivo je poražen od kovinskog Radničkog sa 28:42 (15:16). Marko Đukić bio je najefikasniji igrač poraženog tima sa osam golova.

Narednog vikenda Dalmatinac gostuje u Alibunaru, Kljajićevo Čonoplja u Rumi, dok će Sombor putovati u Dolovo.