Sombor vesti

Željko Tojaga (62) koji je osumnjičen da je brutalno ubio Zvonka B. (66) iz sela kod Odžaka, a potom izvršio samoubistvo na groblju, pre deset godina je izašao iz zatvora, gde je služio petogodišnju kaznu zbog nanošenja teških telesnih povreda svojoj majci, koja je od posledica preminula, saznaje "Blic".

Podsetimo, ubistvo se dogodilo 15.juna oko 20 sati kada je Željko Tojaga, najverovatnije vatrenim oružjem, usmrtio Zvonka B. (66).

"Bio je neverovatan čovek i šef"

Meštani sela kod Odžaka šokirani su zbog ubistva koje se dogodilo. O ubijenom Zvonku imaju samo reči hvale.

Kako kažu, Zvonko je bo neverovatan čovek i šef.

Tojaga radio kod žrtve

Navodno, osumnjičeni za ubistvo nekada je radio kod njega, ali je posle izvesnog vremena dobio otkaz.

Policija i tužilaštvo u Somboru ispituju da li se u tome krije možda motiv ovog strašnog zločina.

Izvršio samoubistvo na groblju

Prema informacijama koje posedujemo zločin se dogodio kasno sinoć, a osumnjičeni je jutros izvršio samoubistvo na groblju.

- Ubistvo se dogodilo na njivi, a Ž.T. je žrtvu ubio najverovatnije vatrenim oružjem - kaže izvor "Blica".

Na licu mesta je izašao dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Somboru koji je obavio uviđaj i naložio obdukciju.

U Somboru je 16. juna na Trgu Svetog Trojstva bilo svečano otvorena tradicionalna manifestacija, pod nazivom “Somborsko leto” koja će trajati do 21. juna, a u okviru iste biće organizovan bogat kulturno umetnički, ali i zabavni program.

Prvog dana Somborskog leta posetioci će imati priliku da pogledaju nastup somborskih Кulturno umetničkih društava i nastup Zorane Iđuški.

U okviru ove manifestacije 20. juna će biti održana “Ulica starih zanata”, a poznati “Somborski kotlić” 21. juna kada će prisutne zabavljati poznati folk pevač Slobodan Radanović.

izvor: radiodunav.com

Nakon tri dana i noći, 33. Pozorišni maraton je završen.

U tri festivalska dana, ugostili smo preko sto mladih umetnika, a posetilo nas je skoro tri hiljade posetilaca. Na ovogodišnjem Maratonu odigrano je jedanaest predstava. Pored predstava, publika je imala priliku da poseti i izložbu Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, u Foajeu pozorišta, posvećenu Nebojši Glogovcu, velikanu našeg glumišta i dobitniku nagrade „Dobričin prsten“, kao i da prisustvuje promociji knjige „Merino tigar“ Slavimira Stojanovića u Dvorištu Gradskog muzeja Sombor.

Dodeljene su i godišnje nagrade. Ove godine su dodeljene dve nagrade za glumicu i dve nagrade za glumca sezone, kao i dve nagrade „Iza kulisa“.
Za glumicu sezone proglašene su Biljana Keskenović i Ivana V. Jovanović, a za glumca zezone proglašeni su Srđan Aleksić i Aleksandar Ristoski.
Nagrada „Iza kulisa“ pripala je Sanji Brbaklić, blagajnici - organizatorki materijalno-finansijskih poslova, kao i tehničaru tona, Nebojši Smolčiću.

Zahvaljujemo se Gradu Somboru, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Veliko hvala i prijateljima Festivala - Somborelektru, Godo pub-u, Savezu samostalnih sindikata Sombor, Godo restoranu, Kutlača pabu, Kafeu „Coffee Time“, prenoćištu „Cvrčak", „Green Town“ apartmanima, Vili Kronić, vinariji „Dragić", JKP Zelenilu; spoljnim saradnicima, volonterima, gostima i svim posetiocima našeg Festivala.

Od 03. do 06. jula 2025. godine održaće se 61. Apatinske ribarske večeri.

Pravo zakupa štanda imaju svi registrovani (najkasnije sa 01.06.2025.) ugostitelji sa teritorije opštine Apatin, a koji su ponudili najveću cenu na javnoj licitaciji koja će se održati 20. juna 2025. godine.

Rok za prijave za licitaciju je 18. jun 2025. do 14:00 sati.

Da biste se prijavili neophodno je da u zatvorenoj koverti dostavite prijavu za maksimalno dva mesta koja biste licitirali, od čega možete da se izlicitirate samo jedno, rekli su u Turističkoj organizaciji Apatin.

Prijavni obrazac i tekst oglasa zainteresovani mogu pronaći na sajtu Turističke organizacije opštine Apatin.

Izvor: radiodunav.com

U subotu 14.06.2025. godine održano je treće izdanje ‘’Magna letnja humanitarnia petica’’.

Cilj ove trke je bilo prikupljanje materijalnih sredstava za lečenje Radovana Božovića i Anđele Đorđević. Učešće je uzelo nešto više od sto trkača, a Atletsko rekreativni klub ‘’Somaraton’’ Sombor su predstavljali Dragana Bogovjević, Đorđe Rackov i Zoran Nikolić.

U nedelju 15.06.2025. godine u klisuri reke Gradac, pored Valjeva, održano je osmo izdanje ‘’Vidra trail’’ trke. Više od 500 trkača učestvovalo je u ovom nesvakidašnjem takmičenju po nedirnutoj prirodi ovog kraja. Svoje učešće na trci od 10 kilometara sa 450 metara kumulativnog uspona imali su članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor i to Damjan Šokac, Jelena Stanimirović, Jovana Bezbradica, Jovana Đurović Rajak i Daniel Šokac. Sastavni deo ekipe je bila i Tea Živković koja je bila zadužena za podršku učensicima Somborskog kluba.

Već znamo da stimulativna moć kofeina čini ga neprikladnim izborom za piće kasno uveče – barem ako želite da se naspavate.

Nova studija koju su sproveli naučnici opisuje detalje uticaja kofeina na mozak tokom sna.

Pokazano je da kofein povećava složenost moždanih signala i pomera mozak bliže stanju „kritičnosti“, u testovima koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Montrealu u Kanadi, prenosi Science alert.

Ova kritičnost se odnosi na to da je mozak uravnotežen između strukture i fleksibilnosti, što se smatra najefikasnijim stanjem za obradu informacija, učenje i donošenje odluka.

Međutim, ovo stanje bi moglo da spreči miran san, ukazuju istraživači. Kofein nas ne samo da drži budnima, već zapravo menja način na koji mozak funkcioniše.

Istraživači su otkrili su da su mlađi odrasli uzrasta od 20 do 27 godina bili više pogođeni na ovaj način.

Šta su pokazale dalje analize?

Istraživači su analizirali aktivnost mozga dok su učesnici studije spavali. (Thölke et al., Communications Biology, 2025)

Dalja analiza je otkrila da je kofein uticao na spore oscilacije električne aktivnosti poznate kao delta, teta i alfa talasi. To su indikatori dubljeg, regenerativnijeg sna, ali ih je kofein oslabio – posebno tokom faze spavanja sa brzim pokretima očiju koju mozak koristi da fiksira sećanja i napuni naše kognitivne funkcije.

„Ove promene ukazuju na to da čak i tokom spavanja, mozak ostaje u aktiviranijem, manje regenerativnom stanju pod uticajem kofeina“, kaže neuronaučnik Karim Džerbi sa Univerziteta u Montrealu.

„Ova promena u ritmičkoj aktivnosti mozga može pomoći u objašnjenju zašto kofein utiče na efikasnost kojom se mozak oporavlja tokom noći, sa potencijalnim posledicama po obradu pamćenja“.

Za studiju, istraživači su regrutovali 40 dobrovoljaca i merili njihove moždane obrasce putem elektroencefalograma (EEG) tokom dve noći. Jedne noći, učesnicima je dat placebo, a druge kapsula koja sadrži 200 miligrama kofeina (što je ekvivalentno jednoj ili dve šoljice kafe).

Različite statističke metode su korišćene za validaciju rezultata i kako bi se osiguralo da su razlike uočene u aktivnosti mozga povezane sa unosom kofeina – što pokazuje pomak ka kritičnosti i više uzbuđenih neurona.

„Iako je ovo korisno tokom dana za koncentraciju, ovo stanje bi moglo da ometa odmor noću“, kaže neuronaučnica Džuli Kerier sa Univerziteta u Montrealu.

„Mozak se ne bi ni opustio niti bi se pravilno oporavio“, smatra on.

Kada su u pitanju različite reakcije u različitim uzrastima, istraživači ukazuju da bi promene u mozgu kako starimo mogle biti odgovorne.

Molekuli adenozina se postepeno nakupljaju u mozgu tokom dana, što dovodi do većeg osećaja umora kako se približava vreme za spavanje. Kofein deluje tako što blokira receptore sa kojima adenozin interaguje, dajući nam privremeni nalet energije.

Adenozinski receptori su zastupljeniji u mlađim mozgovima, što može objasniti zašto mlađi ljudi izgledaju osetljiviji na dejstvo kofeina. To uključuje i pozitivne energizirajuće efekte i negativne efekte preterane aktivnosti mozga tokom noći.

„Kofein je psihoaktivni stimulans koji ljudi svih starosnih grupa konzumiraju svakodnevno kroz širok spektar proizvoda kao što su kafa, čaj, bezalkoholna pića, energetska pića, čokolada i nekoliko farmaceutskih lekova“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.

„Stoga je ključno razumeti kako kofein utiče na mozak tokom spavanja i tokom godina“, dodaju oni.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Communications Biology.

Postoje ljudi koji će uvek pokušavati da se uklope i oni koji nikada neće ni pokušati.

Pripadnici ovih horoskopskih znakova rođeni su da budu ono što jesu. Oni ne poštuju tuđa pravila, ne prihvataju autoritet samo zato što „treba“ i nikada se ne menjaju da bi drugima olakšali, prenosi Index.hr.

Autentičnost za njih nije opcija, već osnovna postavka.

Vodolija

Vodolija je simbol originalnosti. Njihov pogled na svet je uvek nekoliko koraka ispred vremena, i kada im neko kaže „to se tako ne radi“, njihova prva pomisao je: „Zašto da ne?“

Vole da razbijaju kalup i stvaraju nova pravila, ili još bolje, da uopšte izbrišu potrebu za bilo kakvim pravilima. Ne očekujte da ćute, klimaju glavom ili slede utabane staze - precrtaće je i nacrtati svoju.

Ovan

Ovnovi su prirodni buntovnici, ne zato što vole dramu, već zato što im nije stalo do tuđeg odobrenja. Impulsivni, hrabri i puni inicijative, spremni su da sruše sve prepreke koje stoje između njih i onoga što žele.

Kada im neko postavi granicu, oni je shvataju kao izazov. Njihova snaga leži u činjenici da ne čekaju dozvolu, već deluju.

Strelac

Strelčevi su večiti istraživači. Ne podnose ograničenja, rutine ili autoritete koji pokušavaju da im zatvore slobodu u kalup.

Njihov moto u životu je: „Probaj, pa ćeš videti.“

Oni uvek traže nova iskustva, ideje i puteve, a poslušnost jednostavno nije deo njihovog kodeksa. Kada neko pokuša da ih ukroti, smeju se i kreću u drugom pravcu.

Škorpija

U početku mogu delovati mirno i kontrolisano, ali Škorpije imaju unutrašnju vatru koju niko ne može da ugasi.

Njihova pravila važe za njih, i ni za koga drugog. Kada osete da neko pokušava da ih kontroliše, postaju nepopustljivi.

Ne traže sukob, ali ga se i ne plaše. Njihova snaga dolazi iznutra, iz duboke svesti o tome ko su i ko nikada neće biti.

Ako imate zdrav i blizak odnos sa majkom, verovatno je da ćete se prvo obratiti njoj kada ste pod stresom. Postoji nešto neverovatno umirujuće u tome što vam majka govori da će sve biti u redu.

Ispostavlja se da taj osećaj nije samo subjektivan, već je univerzalan. Bez obzira da li razgovaramo licem u lice ili telefonom, istraživanja su pokazala da sam razgovor sa mamom može značajno smanjiti nivo stresa.

U studiji iz 2012. godine, naučnici su otkrili da razgovor sa mamom telefonom ima isti efekat kao i fizičko prisustvo - barem kada je u pitanju emocionalna podrška, prenosi Index.hr.

Razgovor sa mamom telefonom smanjuje stres isto koliko i zagrljaj

Istraživački tim koji je predvodila Lesli Selcer, saradnica u Child Emotion Lab -u na Univerzitetu Wisconsin-Medison, objavio je svoje nalaze u časopisu "Proceedings of the Royal Society B".

Zaključili su da nema razlike u smanjenju stresa između razgovora sa mamom lično i razgovora sa njom telefonom.

U studiji je učestvovalo 68 devojčica uzrasta od sedam do 12 godina koje su prošle kroz stresne zadatke - rešavanje matematičkih problema i javnog nastupa.

Nakon toga, devojčice su podeljene u četiri grupe: jedna grupa je ostavljena sama bez kontakta sa majkom, druga je razgovarala sa njom lično, treća preko telefona, a četvrta preko SMS poruka.

Rezultati su bili iznenađujući. Devojčice koje su razgovarale sa svojim majkama - bilo lično ili telefonom - imale su viši nivo oksitocina, hormona povezanog sa vezivanjem, poverenjem i empatijom. Obe grupe su takođe imale niži nivo kortizola, hormona stresa.

S druge strane, devojčice koje su komunicirale sa majkama samo putem SMS poruka imale su značajno niži nivo oksitocina i viši nivo kortizola - gotovo kao da uopšte nisu imale kontakt.

Mamin glas protiv stresa

„Ranije se smatralo da je fizički kontakt potreban za oslobađanje oksitocina, ali ovi rezultati jasno pokazuju da majčin glas može imati isti efekat kao zagrljaj - čak i kada ona nije fizički prisutna“, rekao je Selcer.

Set Polak, direktor laboratorije, dodao je:

„Godinama sam viđao studente kako zovu svoje mame odmah posle ispita. Mislio sam da je to preterano, ali sada vidim - možda je to zapravo brz i efikasan način da se osećate bolje. To nije neka 'pop psihologija', već prava fiziološka reakcija“.

Nikada nismo prestari za majčinu podršku

Prema portalu "Nemours Kids Health", svako dete će u nekom trenutku iskusiti stres. Ključna uloga roditelja je da pruže osećaj sigurnosti, ljubavi i da budu tu za svoje dete kada mu je to potrebno.

Ova studija potvrđuje ono što mnogi intuitivno osećaju - majčin glas, bilo lično ili preko telefona, može imati snažan uticaj na naše emocionalno stanje.

Nikada nismo prestari za razgovor sa mamom, a nauka je to sada i potvrdila.

Jedna od poslednjih kolonija za leprozne u Evropi, Spinalonga, prestala je sa radom tek 1957. godine.

Malo ostrvo Spinalonga, ili Kalidon, kako je zvanično poznato, nalazi se u čuvenom zalivu Elunda kod severoistočnog Krita u regionu Lasiti pored grada Plaka.

Prvobitno povezana sa kopnom Krita, Spinalonga je od ostatka Krita odvojena od strane Mletaka, verovatno u 15. ili 16. veku. Čitavo ostrvo je potom pretvoreno u tvrđavu, jer su čvrsti zidovi izgrađeni oko ostrva, piše greekreporter.

Spinalonga je korišćena kao kolonija za leprozne

Najpoznatiji i najtragičniji aspekt njene istorije počeo je 1903. godine, kada je Spinalonga korišćena kao kolonija za leprozne zbog svoje izolacije od kopna.

Jedna od poslednjih kolonija za leprozne u Evropi, prestala je sa radom tek 1957. godine.

Poslednji stanovnik, sveštenik, nije napustio ostrvo do 1962. godine kako bi održao grčku pravoslavnu tradiciju obeležavanja četrdeset dana, šest meseci, godinu dana, tri godine i pet godina od sahrane preminulih.

Postojala su dva ulaza na Spinalongu, jedan je bio ulaz za leprozne, tunel poznat kao „Danteova kapija“. Tako je nazvan jer pacijenti nisu znali šta će im se desiti kada stignu.

Međutim, kada bi stigli na ostrvo, dobijali su hranu, vodu, medicinsku pomoć i socijalno osiguranje.

Ranije, takvi sadržaji nisu bili dostupni pacijentima obolelim od lepre na Kritu, jer su uglavnom živeli u pećinama u tom području, daleko od civilizacije.

Nakon što je kolonija leproznih raspuštena, Spinalonga je potonula u zaborav. Interesovanje za nju je oživeo rad ljudi poput Morisa Borna. Spinalonga je bila jedna od poslednjih aktivnih kolonija leproznih u Evropi.

Danas je nenaseljeno ostrvce, koje ima pristaništa i plaže, jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Krita. Pored napuštene kolonije leproznih i tvrđave, Spinalonga je poznata po svojim malim šljunkovitim plažama i plitkoj vodi.

Ostru se veoma lako može pristupiti iz Plake, Elunde i Agios Nikolaosa, koji nude luksuzni turistički smeštaj i sadržaje.

Izvor: n1info.rs