Sombor.info

Povodom obeležavanja 101. godišnjice rođenja čuvenog slikara vojvođanske ravnice, Save Stojkova, u nedelju, 29.3.2026. godine svečano je otkriveno spomen – obeležje posvećeno somborskom umetniku, koje se nalazi ispred Srpske čitaonice „Laza Кostić“.

Godišnjica je obeležena i prigodnim programom u prostorijama Srpske čitaonice, a takođe je održan i pomen na mestu slikarevog večnog počivališta.

U okviru 101. rođendana Save Stojkova odigrana je i predstava „Rapsodija Stojkov – slike života i život slika“, u Кulturnom centru „Laza Кostić“, za koju scenario i režiju potpisuje Milivoje Mlađenović, a igraju Žarko Stepanov, Biljana Кeskenović, Mihajlo Nestorović i Pero Stojančević.

Na svega 13 kilometara od Sombora podno Telečke visoravni leži Kljajićevo, idealno mesto za one koji ne mogu da žive bez grada u kom pak ne bi ni voleli da žive.

Trenutno na spavanju ima oko 4.000 meštana, makar po poslednjem popisu, ali Kljajićevo je vazda aktivno selo, pa se čini kao da je navedena brojka vrlo blizu istini - piše Dnevnik.

Onda i ne čudi što imaju oko 20 aktivnih klubova i udruženja, tek po koju praznu kuću koja čeka na novog vlasnika, osnovnu školu i vrtić na kojima može bar pola Bačke da im pozavidi, a tu su i ambulanta, apoteka, Dom kulture, brojna dečja igrališta, čuveni bazen u okviru sportsko-rekreativnog centra, pecaroški kutak na Velikom bačkom kanalu, ponovo aktivni dobrovoljni vatrogasci, nov pravoslavni hram Rođenja Presvete Bogorodice...

Nikako ne smemo da zaboravimo ni na sestre Buča – Nevenu i Jelenu, koje su osnivačice „Frajli”, na ponos čitavog sela. A sve ovo propraćeno je, jelte, i intenzivnim ulaganjima u infrastrukturu i poboljšanje mogućnosti i kvaliteta života meštana.

„U Kljajićevu je u toku izgradnja biciklističkih i pešačkih staza, kao i uređenje kolskih prilaza i atmosferske kanalizacije“, navodi predsednica Saveta MZ Danijela Ivanović.

Kako je navela, završeno je „kabliranje“ za postavljanje ulične rasvete, nakon čega sledi postavljanje stopa za kandelabere.

„Zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima nastavljena je rekonstrukcija kolovoza i saobraćajne infrastrukture na deonici puta od Sombora do Kule. Plan je da u narednom periodu intenziviramo radove kako bi stanovnici Kljajićeva, ali i drugih naseljenih mesta, na ovoj deonici puta imali bolje i bezbednije uslove u saobraćaju“, veli naša sagovornica.

S druge strane, zahvaljujući inicijativi Grada Sombora da pokrene participativno budžetiranje, stanovnici svih naseljenih mesta, pa tako i Kljajićeva, imaju priliku da svake godine izaberu jedan od tri projekta za realizaciju.

“Uz račune JKP „Čistoća” građani dobijaju listiće na kojima glasaju za željeni projekat i onda ih ubacuju u kutiju koja se nalazi u Mesnoj zajendici“, pojašnjava zamenik predsednika Saveta Miloš Đikandić, dodajući da članovi Saveta predlažu ideje koje prethodno dobiju od svojih komšija.

Kolevka zanatstva

Život na području današnjeg Kljajićeva datira još iz neolita, ali kao prvo formirano naselje pominje se u 14. veku pod imenom Sent Kiraj, da bi od 1601. godine dobilo novo – Krnjaja.

Tokom druge polovine 18. veka počelo je prvo doseljavanja Nemaca zbog čega je selo opet preimenovano i to u Kernei. Ubrzo potom ono postaje jedno od najvećih naselja tog vremena sa oko 3.000 duša na spavanju, a do Drugog svetskog rata imalo je više od 200 zanatskih radionica. U tom periodu u selu su postojala i dva mlina, kao i četiri kudeljare.

Nakon rata sledi raseljavanje Podunavskih Švaba i doseljavanje Srba sa Korduna, Like, Gorskog Kotara i Žumberke, a selo dobija ime po narodnom heroju Milošu Kljajiću.

Tako je do sada ulagano u sam objekat kao i u dvorište Doma kulture, postavljeno je novo dečje igralište, a izgrađen je i letnjikovac na lokaciji „Barice”.

Međutim, stanovnicima Kljajićeva trenutno je najpotrebnija kanalizacija, a ono što još iz godine u godinu iziskuje određena ulganja jeste bazen koji je izgrađen 1982. godine od samodoprinosa i nalazi se usred šume na samom ulazu u selo iz pravca Novog Sada.

„Ono po čemu smo prepoznatljivi je naš bazen jer on privlači najviše ljudi sa strane. Prošle godine su ga opet renovirali, postavljajući PVC foliju koja je već popucala i morala bi da se sanira. Šteta je da propada i da se ne iskoristi ceo potencijal, jer je na prelepoj lokaciji, okolo su brda, ima šume, nadam se da će biti još veća, na lepom je mestu, u hladovini, nekad je tu bio dobar restoran, a vikendom nam dođe i preko 1.500 ljudi. Nadam se da će i nadležni prepoznati njegov značaj te ga konačno osposobiti kako treba, a ne da od godine do godine tražimo za njegovo saniranje. Nadamo se jakoj investiciji nakon koje bismo bili mirni narednih 20 godina“, jasan je Đikandić, podsećajući da je upravo bazen glavna zanimacija mladima u selu jer imaju gde da provode letnji raspust sa drugarima i iz okolnih mesta.

Na leto je meštanima Kljajićeva i slava sela – 28. avgusta na Veliku Gospojinu – kada čitave nedelje imaju bogat kulturno-umetnički i gastronomski program namenjen za svačiji ukus.

Naravno, tokom godine imaju još pregršt manifestacija, ali o njima ćete čitati detaljnije u nekim od narednih tekstova, jer se iz Kljajićeva ne ide kući s nedovoljno priča ili, nedajbože, praznog stomaka!

U okviru 19. kola Vojvođanske fudbalske lige Sever, fudbaleri apatinske Mladosti savladali su u Ravnom Selu domaću ekipu Proletera, rezultatom 2-0.

Ovom pobedom, OFK Mladost Apa smanjila je bodovnu razliku na tabeli, te tako, sa ukupno 39 bodova, zauzima drugu poziciju, dok prvoplasirana Tisa ima 41 bod.

U narednom kolu, Apatinci dočekuju na svom terenu ekipu Hajduka. Ova utakmica zakazana je za 4. april, sa početkom u 16 sati, na stadionu kraj Dunava - piše Radio Apatin.

Odigrano je 24. kolo BPŠ Prve lige Srbije. Volejstars je za vikend gostovao u Inđiji gde je nakon velikog preokreta slavio nad istoimenom ekipom sa 2:3 (25:21, 27:25, 17:25, 21:25, 12:15). Iako je domaćin vezao prva dva seta u svoju korist, to nije pokolebalo Kljajićevčanke koje su napravile preokret za pamćenje.

Trenutno su treći tim lige sa 49 bodova. Na ruku im ide poraz Omladinca u Valjevu, te su dva kola i dalje u igri za drugo mesto koje im obezbeđuje baraž za popunu Superlige Srbije. Oba tima sada imaju identičan učinak od 18 pobeda i šest poraza.

Ekipa trenera Vladimira Karanovića u petak dočekuje vodeći Napredak 037 iz Kruševca, dok će drugoplasirani Omladinac put Kleka koji se grčevito bori za opstanak. Uprava Volejstarsa ističe da im je u ovom susretu potrebna pobeda, ali da to neće biti moguće bez podrške sa tribina, te ovim putem pozivaju navijače da ispune tribine Gradske hale Mostonga i pruže podršku ekipi na putu ka novoj pobedi - piše somborsport.org.

Plesači iz somborske plesne škole “Jump Dance” ostvarili su izuzetan uspeh na međunarodnom takmičenju održanom u Pragu 2026. godine, osvojivši više prvih mesta i specijalnih priznanja u različitim kategorijama.

U konkurenciji solista, prva mesta osvojili su Mila Risteski, Una Ćaćić, Nevena Trivunović, Dunja Ivošev, Petra Grozdić i Čaba Кiš, koji je ujedno dobio i specijalnu nagradu za učešće na takmičenju “Istanbul International 2026”. Drugo mesto pripalo je Diori Drobilović, uz specijalnu nagradu za “Budimpešta International 2027”.

Uspeh je ostvaren i u grupnim nastupima. Trio u sastavu Dunja Trbojević, Miona Stevandić i Tara Timar osvojio je prvo mesto, dok su sve takmičarske grupe takođe zauzele prva mesta u svojim kategorijama. Seniorska hip hop grupa nagrađena je i specijalnim priznanjem za “Milano International 2027”.

Ovi rezultati plod su kontinuiranog i predanog rada, kao i temeljnih priprema koje su omogućile takmičarima da se predstave na visokom nivou - piše Radio Dunav.

Trener i koreograf plesne škole “Jump Dance” je Željka Trbojević, dok je u pripremi takmičara učestvovala i pomoćni trener Anđela Tripković.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 31. mart

U organizaciji karate federacije Srbije, održan je 55. zlatni pojas Čačka, a predstavnik somborskog KK "Ravangrad" na ovom takmičenju u sportskim borbama je bio Stefan Lazić. Borio se u kategoriji, muške nade -52kg, na ovom takmičenju, koji je jedan od najtežih u Srbiji, po masovnosti i kvalitetu.

Stefan Lazić je u prvom kolu imao za protivnika reprezentativca Mađarske, koga je pobedio sa rezultatom 9:6. U ovoj borbi je viđeno puno atraktivnih akcija i velik broj poena. U drugom kolu je imao takmičara iz Crne Gore, gde je pobedio sa rezultatom 2:0. U trećem kolu, takmičara iz Slovačke je pobedio sa rezultatom 3:0 i u finalu je od takmičara iz Beograda-Pobednik011 izgubio tesnim rezultatom 1:0. Sve ovo mu je donelu srebrnu medalju i predstavlja jedan od najznačajnijih rezultata u karijeri.

Sledeće aktivnosti koje čekaju ovog mladog takmičara, inače učenika osnovne škole „Petar Kočić“, Riđica, su: SOŠOV- gde je ostvario kvalifikaciju i Prvenstvo Srbije koje će se održati 26.04.2026. gde je takođe ostvario kvalifikaciju.

U savremenom svetu, gde su granice između poslovnog i privatnog života sve bleđe, sindrom sagorevanja na radnom mestu (poznatiji kao burnout) postao je ozbiljan javnozdravstveni problem. Iako se često kolokvijalno koristi da opiše običan umor nakon naporne radne nedelje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je burnout zvanično klasifikovala kao profesionalni fenomen koji značajno narušava opšte zdravlje.

Šta je zapravo burnout sindrom?

Burnout nije medicinsko stanje u klasičnom smislu reči, već psihološki sindrom koji nastaje kao odgovor na hronični stres na radnom mestu sa kojim se osoba neuspešno nosi. Karakteriše ga progresivni gubitak idealizma, energije i svrhe. Za razliku od običnog stresa, koji podrazumeva „previše“ svega (previše obaveza, previše pritiska), burnout se definiše kao osećaj da „nema ničega dovoljno“ – nedostatak motivacije, nedostatak nade i potpuna emocionalna iscrpljenost.

Ključni simptomi: Kako prepoznati sagorevanje?

Simptomi burnouta se obično razvijaju postepeno i mogu se podeliti u tri osnovne kategorije:

1. Emocionalna i fizička iscrpljenost: Ovo je prvi i najočigledniji znak. Osoba se oseća ispražnjeno, bez energije da započne novi radni dan. Često se javljaju poremećaji spavanja i pad imuniteta.
2. Depersonalizacija i cinizam: Zaposleni počinje da razvija negativan, distanciran ili previše ciničan stav prema svom poslu, kolegama ili klijentima.
3. Osećaj smanjenog ličnog postignuća: Javlja se duboko uverenje da napori koje osoba ulaže nemaju nikakvog smisla niti daju rezultate.

Fizički simptomi često prate ove psihološke promene. Prema istraživanjima koje objavljuje PubMed, burnout je usko povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih problema, gastrointestinalnih smetnji i hroničnih glavobolja.

Zdravstvene posledice zanemarivanja simptoma

Ako se simptomi ignorišu, burnout može ostaviti trajne posledice na fizičko i mentalno zdravlje. Osobe koje su „sagorele“ često razvijaju nezdrave mehanizme suočavanja, kao što su prekomerna konzumacija kofeina ili alkohola.

Dugoročno, burnout je snažan okidač za razvoj kliničke depresije i anksioznih poremećaja. S obzirom na to da su mentalni i fizički simptomi često prvi znaci da je organizmu potrebna pauza, važno je na vreme prepoznati signale koje nam telo šalje kroz razne psihosomatske smetnje.

Prevencija i tretman: Prvi koraci ka oporavku

Oporavak od burnouta zahteva promenu životnog stila i postavljanje jasnih granica.

• Postavljanje granica: Naučite da kažete „ne“ dodatnim obavezama.
• Fizička aktivnost: Pomaže u regulaciji nivoa kortizola u krvi.
• Socijalna podrška: Razgovor sa bliskim osobama smanjuje osećaj izolacije.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Stručna pomoć je ključna u trenutku kada simptomi počnu da ometaju svakodnevno funkcionisanje. Danas je online psihoterapija jedan od najefikasnijih načina za rad na sebi, jer omogućava klijentu da u sigurnom okruženju identifikuje uzroke stresa i razvije nove strategije suočavanja koje će sprečiti ponovno sagorevanje.

Zaključak

Burnout sindrom je alarm vašeg organizma koji poručuje da je sistem preopterećen. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i adekvatna stručna reakcija mogu sprečiti teže zdravstvene posledice i pomoći vam da ponovo pronađete balans.

Biografija autora

Vladan Paunovic

Osnivač i direktor platforme Rešimo Probleme, vodeće platforme za online terapiju, koja povezuje naše ljude, svugde u svetu sa licenciranim psihoterapeutima.

Pokrenuo je platformu sa ciljem da stručna psihološka podrška postane dostupna svima, bez čekanja i bez stigme. Do sada je platforma pomogla velikom broju klijenata da pronađu pravog terapeuta za sebe i naprave prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju, a na njoj radi više od 50 proverenih stručnjaka, dostupnih klijentima širom sveta.

Danas će vreme biti oblačno i hladno, mestimično sa kišom, a na planinama sa slabim snegom, objavio je Republički hidrometeorološki zavod.

Kako RHMZ navodi na sajtu, padavine će biti češće u severnim, zapadnim i centralnim delovima Srbije.

Vetar slab i umeren, u Vojvodini, zapadnoj, centralnoj i istočnoj Srbiji povremeno i jak, zapadni i severozapadni. Najviša temperatura od 6 do 13 stepeni.

I u nastavku sedmice preovlađivaće oblačno i prohladno vreme, sa čestim padavinama: kiša u nižim i sneg u planinskim predelima.

Hidrološko upozorenje

Na Jadru i Kolubari sa pritokama vodostaji će biti u porastu sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa.

Na Savi narednih dana vodostaji će biti u većem porastu i kod Šapca prevazilaženje granice redovne odbrane od poplava očekuje se 31. marta 2026. godine.

Istraživanje naučnika sa Harvarda daje lošu ocenu zdravstvenim efektima životinjskih masti, dok pohvalno ocenjuje biljna ulja. Nauka je, naime, utvrdila da „stari dobri puter“, o kome su domaćice sa oduševljenjem govorile pre nekoliko decenija, ipak možda i nije toliko dobar za zdravlje.

U istraživanju sa Harvardskog univerziteta, koji u časopisu JAMA Internal Medicine navode da su zdravstveni rizici dugotrajnog konzumiranja putera znatno veći u poređenju sa biljnim mastima i uljima. Prema njihovim nalazima, ukupna smrtnost je znatno viša kod onih koji se ne odriču putera na hlebu. Takođe, ti pojedinci su podložniji riziku od kardiovaskularnih bolesti i raka.

Istraživačka grupa koju je predvodio Danijel Vang, a u kojoj su učestvovali i ugledni epidemiolozi Valter Vilet i Meir Dž. Stampfer, analizirala je podatke više od 220.000 ljudi. Ispitanici su na svake četiri godine izveštavali o svojim prehrambenim navikama. Nakon posmatranja koje je trajalo i do 33 godine, ispostavilo se da je smrtnost među onima koji su najviše konzumirali puter bila za 15% viša nego kod onih koji su ga konzumirali najmanje. S druge strane, najviša konzumacija biljnih masti i ulja bila je povezana sa 16% nižom smrtnošću u poređenju sa onima koji su ih najmanje koristili.

„Ljudi bi možda trebalo da razmotre ovu jednostavnu promenu u ishrani i zamene puter maslinovim ili sojinim uljem“, rekao je Vang u saopštenju za javnost svoje univerziteta. To bi moglo doneti značajne i dugoročne koristi po zdravlje. Ipak, istraživači su upozorili da nisu sva biljna ulja jednako korisna. Maslinovo, repičino i sojino ulje pokazala su se kao povoljna, dok kukuruzno i laneno ulje nisu imala značajan pozitivan uticaj na zdravstvene rizike - prenosi nova.rs.

Nisu u pitanju samo masti

Biljna ulja sadrže više nezasićenih masnih kiselina koje su korisne za srce i krvne sudove i mogu imati protivupalno dejstvo. Suprotno tome, životinjske masti uglavnom sadrže zasićene masne kiseline, čija je dugotrajna konzumacija povezana sa kardiovaskularnim bolestima i drugim zdravstvenim problemima. Zato većina prehrambenih smernica preporučuje upotrebu biljnih ulja, dok savetuje umereno korišćenje životinjskih masti.

U pratećem komentaru, nutricionistički stručnjaci naglašavaju da efekat putera i biljnih ulja na zdravlje ne zavisi samo od jedne komponente, već i od celokupne ishrane i životnog stila.

Iako studija dolazi sa Harvarda i uključuje veliki broj učesnika, ostaje mnogo neizvesnosti. Prehrambena istraživanja često sadrže visok stepen grešaka, a dodatno otežavajući faktor je to što se baziraju na ličnim izveštajima učesnika – kao i u ovom slučaju. Realnije bi bilo da su u analizu uključeni učesnici koji koriste i puter i biljna ulja, kao što to većina ljudi u praksi i radi. Nije bitno samo šta se maže na hleb, već i koja se mast koristi za pečenje, prženje i kuvanje.

Kritike nezavisnih stručnjaka

Ni nezavisni stručnjaci nisu pošteđeni kritike. Nutricionistkinja Sara Beri sa King’s Collegea u Londonu naglašava da ova studija predstavlja još jedan dokaz u prilog korisnosti biljnih ulja i da „puter, iako ukusan, treba konzumirati samo povremeno“. U svakom slučaju, istraživanje može poslužiti kao odgovor na brojne objave na društvenim mrežama koje bez dokaza veličaju puter i kritikuju biljna ulja.

„Na društvenim mrežama kruži mnogo neutemeljenih tvrdnji o navodno štetnim efektima biljnih masti“, kaže stručnjak za ishranu Tom Sanders sa King’s Collegea.

Osim toga, u studiji nisu dovoljno uzeti u obzir ekonomski i obrazovni faktori učesnika. Oni koji konzumiraju više biljnih proizvoda često imaju i viša primanja i bolju obrazovanost. Za očekivani životni vek i rizik od bolesti, razlike u obrazovanju i prihodima često su važnije od izbora masti u kuhinji.

Džordž Dejvi Smit sa Univerziteta u Bristolu još je oštriji: „Tako velike razlike u zdravstvenim rizicima nije moguće pouzdano utvrditi statističkim metodama koje su koristili autori – to je opštepoznato“, kaže ovaj priznati epidemiolog. Po njemu, najzanimljivije pitanje ostaje: „Zašto navodno ugledni naučni časopisi objavljuju ovakve članke?“