Sombor.info

U Bezdanu su za četvrtak, 12. septembar planirana sledeća isključenja struje:

09:00 - 14:00
Ulice: Novogradska, Mala Rajna, Grobljanska, deo Bratstva Jedinstva, deo Somborski put, A.Endrea, Cvetna, Proleterska, Lakatna, Žrtava fašizma 57-145 i 68-150, Bačvanska, Mala, Кanalska obala, P.Šandora i Ružina.

Giht se često pripisuje prekomernom konzumiranju alkohola ili nezdravoj ishrani, ali istraživanja sugerišu da genetika igra mnogo veću ulogu u bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.

Međunarodni tim naučnika skupljao je tokom prošle godine, a potom analizirao genetske podatke 2,6 miliona ljudi u 13 različitih kohorti DNK podataka. Taj broj je uključivao 120.295 ljudi sa „prevalentnim gihtom“. Upoređujući genetske kodove ljudi sa ovim stanjem sa onima bez njega, tim je pronašao 377 specifičnih DNK regiona gde su postojale varijacije povezane sa gihtom – od kojih 149 ranije nije bilo povezano sa bolešću - pieš RTS.

Iako su faktori načina života i okoline svakako i dalje u igri, nalazi sugerišu da je genetika glavni pokretač rizika od gihta – i istraživači smatraju da bi moglo biti još neotkrivenih genetskih veza koje tek treba pronaći.

„Giht je hronična bolest sa genetskom osnovom i nije krivica obolelog – mit da je giht uzrokovan načinom života ili ishranom mora biti razbijen“, rekao je epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta u Otagu na Novom Zelandu, kada je studija objavljena.

Giht se javlja kada su nivoi mokraćne kiseline u krvi visoki, koja zatim formira oštre kristalne iglice u zglobovima. Kada imuni sistem tela počne da napada te kristale, to dovodi do značajnog bola i nelagodnosti.

Genetika je važna u svakoj fazi tog procesa, sugerišu istraživači. Posebno utiče na verovatnoću da imuni sistem tela napada kristale i na način na koji se mokraćna kiselina transportuje po telu.

Giht može doći i proći, ali postoje dostupni tretmani – i autori koji stoje iza studije smatraju da pogrešna shvatanja mogu odvratiti ljude od tih tretmana. To je pravi problem sa slučajevima koji se pojavljuju iznova i iznova.

Pored toga što nam pruža bolje razumevanje uzroka gihta, studija naučnicima daje više mogućnosti za istraživanje kada je u pitanju lečenje, posebno u pogledu upravljanja imunološkim odgovorom organizma na nakupljanje mokraćne kiseline. U stvari, postojeći lekovi bi mogli biti namenjeni za ovaj problem.

Međutim, postoje neka ograničenja studije: većina podataka je poticala od ljudi evropskog porekla, a neki zapisi su se oslanjali na samoprijavljivanje gihta, a ne na kliničku dijagnozu. Ipak, daje nam mnogo bolji uvid u zdravstveni problem koji muči ljude vekovima.

„Nadamo se da će vremenom biti dostupni bolji i pristupačniji tretmani sa novim ciljevima koje smo identifikovali. Giht zaslužuje više pažnje stručne javnosti kao i više sredstava za zdravstvenu potrošnju sa čime dolaze i veći prioriteti u zdravstvenom sistemu“, rekao je Meriman.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Genetics.

Da li često ostavljate nered oko sebe i ne možete da se uzdržite od psovki?

Ako jeste, verovatno ste ceo život slušali kritike zbog ovih navika. Ipak, ono što vam možda niko nije rekao jeste da ove "loše" navike nisu znak lenjosti ili grubosti, već pokazatelj oštrog uma. Psiholozi sve češće ističu da upravo osobe sa visokim nivoom inteligencije pokazuju ove osobine, kako navodi Curious Mind Magazine.

Neurednost, kasno buđenje i psovke često se pogrešno povezuju sa lošim karakterom, ali istraživanja pokazuju suprotno. Oni koji ostavljaju nered oko sebe, kasno se bude ili koriste psovke, često su kreativniji, iskreniji i mentalno aktivniji od proseka. Umesto osude, ove navike treba gledati kao znak visoke inteligencije i jedinstvenog načina razmišljanja.

Psihoterapeut Stefan Mihaljević predlaže tehniku koja pomaže mozgu da se oslobodi napetosti
Dok hroničan stres može ozbiljno da naruši zdravlje, akutni nam često pomaže da rastemo

Psihoterapeut Stefan Mihaljević otkriva efikasan trik za smirivanje uma u trenucima kada nas obuzmu stres i anksioznost – dovoljno je da "damo ime" onome što osećamo. Saznajte kako ova jednostavna tehnika pomaže mozgu da se oslobodi napetosti i vrati unutrašnjem miru - piše Blic.rs.

Stres je sklop emocionalnih i telesnih reakcija do kojih dolazi kada neki događaj smatramo i doživljavamo opasnim ili uznemirujućim, način na koji telo reaguje na stanja kao što su pretnje, izazovi, fizičke ili psihološke barijere. Svako od nas bori se drugačije. Kada nas onaj hroničan toliko pritiska da mislimo da nikako ne možemo da izađemo na kraj s njim, često dolazi do stvaranja nezdravih navika.

Neko će iz teške situacije izaći sa jakom aritmijom, povišenim krvnim pritiskom i mučninom, što može ozbiljno da naruši zdravlje, dok će druga osoba reagovati blago, nekad i ravnodušno. Kako se ponašati kada nas stigne stres kako bismo ga se što bezbolnije rešili? Psihoterapeut Stefan Mihaljević za YouTube kanal Žena.rs otkriva efektan trik za mozak koji nam može pomoći kada nas obuzmu stres ili anksioznost.

"Stres ne predstavlja spoljašnje okolnosti, nego našu reakciju na njih, i dolazi iz unutrašnje percepcije da ono što me okružuje, da zahtevi koji mi se nameću na neki način prevazilaze moje sposobnosti da se s njima nosim. Stres sam po sebi nije problem, a onaj akutni, trenutni, često nam zapravo pomaže da rastemo. Kao kad odemo u teretanu gde izlažemo telo stresu, pa na osnovu toga ono raste. Problem je kad stres postane hroničan i traje više meseci."

"Uglavnom se desi da te površne stvari koje se navode kao razlog za stres budu samo okidači za neke dublje konflikte unutar ličnosti. Na primer, osoba koja prolazi kroz konstantan stres na poslu često ima snažne perfekcionističke crte ("moram da budem savršen inače nisam dovoljno dobar"), i onda svaki zahtev doživljava previše napeto. Ako nešto ne uradi kako treba, suočava se sa unutrašnjom katastrofom", navodi Stefan na početku priče.

"Postoje i ljudi koji se stvarno suočavaju sa groznim situacijama (neizlečive bolesti, smrtni slučaj...). Šta uraditi kada smo stvarno bespomoćni, kada ne postoji mogućnost da se bilo šta promeni? To su momenti kada, koliko god da je teško, moramo da dođemo da tačke da to nekako prihvatimo. Treba da obrnemo perspektivu – uglavnom idemo kroz život pitajući se šta mi to želimo od njega, a ovde se pitamo šta je to što život u ovom momentu očekuje od nas."

Kapitalne investicije i migracija doprinose razvoju tržišta nekretnina u regionu. Manji gradovi poput Leskovca i Vranja nude niže cene kvadrata i širu ponudu kuća.
U Nišu, jednom od najvećih gradova u Srbiji, prodaja nekretnina raste, kao i u susednim opštinama. Cena kvadrata nije niska kao u manjim gradovima, ali kada uporedimo sa prestonicom, cene su dosta niže - skoro duplo, piše Blic biznis.

Jelena Dukić, sa portala nekretnine.rs za "Blic Biznis", kaže da je prosečna cena kvadrata u novogradnji u Nišu iznosila oko 1.800 evra po kvadratu.

Prosečna cena kvadrata u Nišu

- U Nišu, kao najvećem gradu južne Srbije, prema oglašenoj ponudi u julu mesecu, prosečna cena novogradnje iznosila je 1.800 evra po kvadratu u naselju Pantelej, na Paliluli 1.560 evra, dok je na Bulevaru Nemanjića prosečna oglašena cena iznosila 1.900 evra, kaže Dukić.

- Iako Niš prednjači po visini cene i broju transakcija u ovom regionu naše zemlje, cene su svakako duplo pristupačnije nego većina lokacija na teritoriji prestonice.

- Ne treba zaboraviti da su veliki uticaj imale i kapitalne investicije na razvoj tržišta nekretnina u poslednjih nekoliko godina - samim tim je porasla je tražnja za nepokretnostima zbog dolaska radnika, stručnjaka, povratnika iz dijaspore, dodaje.

- Investicije sa druge strane imaju uticaj i na migraciju stanovništva iz sela u okolni grad, ali ii na porast cene - zabeležen je rast od 6,14% na jugu i istoku Srbije, ukoliko poredimo prvi kvartal 2024. sa prvim kvartalom 2025. godine, ali su cene svakako dosta povoljnije i dalje u odnosu na mnoge druge regione u Srbiji.

Šta je razlog niske cene kvadrata?

- Ukoliko pogledamo neke od gradova u južnoj i istočnoj Srbiji - Leskovac, Vranje, Zaječar, nije iznenađujući poslednji izveštaj RGZ iz više razloga: pre svega cene stambenih objekata su dosta povoljnije od ostalih delova Srbije, pogotovo u poređenju sa prestonicom, gde su cene više i od 3 puta, kaže Dukić.

- Mladim ljudima i porodicama je pre svega pristupačnije da dođu do svojih prvih nekretnina u pomenutim regionima. U navedenim gradovima, manji su troškovi života, priroda, sadržaji, infrastruktura značajno doprinose kvalitetu života, te se mnogi mlađi ljudi iz pomenutih razloga, sve više odlučuju na život grada, ili prestonice, dodaje ona.

Pored nižih cena kvadrata i iznešenih činjenica malopre, mogućnost rada od kuće je takođe uticala dosta na vraćanje stanovnika u manje gradove. U Leskovcu je moguće kupiti stan u novogradnji po ceni od 1.200 evra po kvadratu, dok su stanovi u starogradnji povoljniji, oko 1.000 evra po kvadratu u zavisnosti od lokacije. U Vranju je recimo prosečna cena 1.000 po kvadratu, dok postoje oglašeni stanovi i za 793 evra po kvadratu.

- U ovim gradovima, osim stanova, veća je dostupnost kuća za prodaju, koje pružaju veći komfor, ali i povoljniju cenu. Nove kuće u Vranju su oglašene po ceni od 793 evra po metru kvadratnom, dok su starije kuće u proseku oko 500 evra po kvadratu. U Zaječaru u centru grada su oglašeni stanovi oko 1.100 evra po kvadratu, dok su oglašene kuće po ceni od 400 i 500 evra, rekla je Dukić.

Leto je godišnje doba kada veći broj pacijentkinja potraži pomoć lekara zbog simptoma vaginalnih infekcija. Tokom toplih letnjih dana, najčešća infekcija koja muči žene je kandida.

Ginekolog doma zdravlja „Dr Simo Milošević“, dr Aleksandra Kostić kaže da su se ovog leta mlađe žene uglavnom žalile na vaginalne infekcije, dok starije prijavljuju probleme sa mokraćnim infekcijama.

„Kisela sredina u vagini sprečava nastanak infekcije, i dokle god je broj laktobacila odgovarajući, žena je zaštićena od vaginalnih infekcija. Nekada im se broj smanji, a to bude obično zbog dugog boravka u hladnoj vodi, upotrebe antibiotika ili pridruženih obolenja kao što je dijabetes, sve to dovodi do smanjenja njihovog broja“, objasnila je dr Kostić.

Posebno uporna je ešerihija koli. Inače je normalni stanovnik creva ali često bude uzrok vaginalnih i mokraćnih infekcija - piše RTS.

„Što se terapije tiče, na prvom mestu savetujemo povećan unos vode, probiotici su veoma važni u terapiji ešerihije, preparati na bazi demanoze, urološki čajevi, preparati na bazi brusnice… Ako sve to ne pomogne, na kraju se preporuči antibiotska terapija“, dodala je dr Kostić.

Ističe da je u celoj priči važan i imunitet, za čiju se jačinu savetuje pravilna zdrava ishrana, zdrav način života uopšte, higijena, fizička aktivnost, dobar san.

Doktorka Kostić ženama savetuje da nakon godišnjih odmora obave ginekološki preventivni pregled.

Dodaje da preventivni i kompletan ginekološki pregled koji uključuje kolposkopiju, savetovanje o HPV virusima i vakcinama, kao i analizu briseva, i pregled dojki, posebno za žene u zrelijim godinama, treba uraditi jednom godišnje.

Ujed stršljena uglavnom prođe bez nekih velikih problema po zdravlje ali može da bude i te kako opasan.

Ukoliko se stršljen ne dira i ne oseti ugroženim neće da napada, ali kada je napadnut, nanosi veoma bolan ubod svojom žaokom.

Žaoka je takva da se vraća u telo i ne ostaje na mestu ujeda, za razliku od ujeda ose ili pčele. Ovo stršljenu omogućava da preživi napad i izvrši više uboda u jednom napadu.

Posebno su opasni onda kada postoji opasnost po gnezdo, kada mogu da luče feromone koji privlače sve stršljenove iz gnezda u odbranu.

Koji su simptomi ujeda stršljena?

Otrov koji luče, i koji se ubacuje u organizam tokom uboda, može da dovede do pojave jakog bola i reakcije kože ali i celog organizma, pogotovo ako je više uboda.

Fizička reakcija na ujed stršljena zavisi od mesta ujeda.

Ujedi po ekstremitetima su bezopasniji od ujeda u predelu glave i vrata. Posebno su opasni ujedi koji se jave u predelu usne duplje.

Stršljeni imaju običaj da izdube voćku kojom se hrane. Ukoliko se ne obrati pažnja, ne vidi se stršljen koji se hrani i zagrize se voćka može da dođe do po život opasnog ujeda u predelu usne duplje.

Ukoliko je uboda više za očekivati je da će tegobe i simptomi biti izraženiji. Ujed jednog stršljena je u glavnom bezopasan pogotovo ukoliko nemate ranije zabeležene alergijske reakcije.

Nakon ujeda može da se javi:
Crvenilo i otok na mestu uboda. Ova reakcija može da se širi po koži i da zahvati i desetak centimetara. Sama po sebi i dalje ne predstavlja alergijsku reakciju već samu reakciju kože na toksin koji je ubodom unesen.
Bol na mestu uboda je očekivana reakcija. Bol se kreće od blagog bola koji može da potraje i do nekoliko sati i izgubi se sam od sebe do jakog bola koji ponekad pacijenti opisuju „kao da ih je neko pesnicom udario na mestu ujeda“.
Pečenje na mestu ujeda može da bude posebno izraženo, najčešće se opisuje kao žarenje koje se, kako vreme prolazi pojačava,
Može da se javi malaksalost i vrtoglavica, što je često posledica straha od samog događaja,
Ukoliko dodje do prave alergijske reakcije, dolazi do pojave crvenila i koprivnjače koja se širi po celom telu, osećaja gušenja, otoka grla vrata i na kraju gubitka svesti. Srećom ove reakcije su retke.

Zašto postoje i psihičke reakcije na ujed stršljena?

U narodu postoji uvreženi ali i opravdani strah od ovih insekata.

Dešava se ponekad da pacijenti gube svest usred straha i panike nakon ujeda. To se dešava iako sam ujed nije opasan, nema veće reakcije po koži niti alergijske reakcije.

Iz tog razloga treba pacijentu kojeg je ujeo stršljen pristupiti polako bez panike. Najbolje je odmah staviti ga da legne, proveriti mesto uboda i pritisak te krenuti sa terapijom ali i opservacijam. Opservacija može da potraje i po nekoliko sati i u interesu je pacijenata iako nema izražene reakcije.

Šta bi trebalo da uradite ako vas je ujeo stršljen?

Pokušajte da se bez panike, trčanja, agresivnog mahanja ruku i ubijanja stršljena udaljite od njega odnosno njih.

Kada ste se našli na sigurnoj udaljenosti:

Mesto ujeda dobro isperite hladnom vodom i sapunom,
Kvasite mesto hladnom vodom ili stavite led u krpu i hladite mesto ujeda kako biste smanjili otok i upalu,
Popijte neki od lekova iz roda antihistaminika kako biste smanjili verovatnoću za razvoj alergijske reakcije,
Nakon što ste ohladili mesto ujeda, možete ga namazati nekom od krema koje sadrže kortikosteroid ili antistaminike,
Bol može da potraje i nekoliko sati, pa ukoliko je izražen i ukoliko nemate alergiju možete popiti neki od lekova za bolove iz roda paracetamola ili ibuprofena.
Ukoliko se ipak loše osećate, krenulo je da se širi crvenilo, otok, bol, javite se u najbližu hitnu pomoć ili neka vas neko od vaših od ukućana odbaci u najbližu hitnu pomoć radi dalje nege.

Kako da sprečite ujed stršljena?

Stršljen vas neće ujesti ukoliko se ne oseti ugroženim. Najbolje je da njih i njihovo gnezdo zaobilazite u širokom luku.

Ukoliko vam je sleteo na ruku ili ušao u kuću, bez panike lagano ga sklonite i izbacite. Imajte na umu da su to samo insekti koji su pošli negde svojim poslom ili su privučeni voćem koje se našlo na vašoj terasi.

Nisu ciljano došli kod vas da vas ujedu ma koliko njihov zvuk letenja bio strašan - piše B92.

Vreme je gripa i drugih virusa. Deca su jedna od ugroženijih kategorija, jer virusi haraju obdaništima i školama.

Ipak, možete delovati na prve znake prehlade, a kako objašnjava moskovski pedijatar-otorinolaringolog, prof. dr Tatjana Garašćenko, koja savetuje roditeljima da pomognu svojoj deci primenom jednostavnog, prirodnog sredstva. Ovaj eliksir možete primeniti i na sebi, a ne samo na deci.

Njen savet je da je dovoljno da jednu kap soka od crnog (crvenog) luka pomešate sa pet kapi vode (koja je prethodno prokuvana i ohlađena). Da biste napravili sok od luka, treba očišćenu glavicu luka usitniti u kašu i onda iscediti sok.

Ovaj rastvor ukapavajte detetu u nos, pogotovo ako prehlada duže traje. Po jednu do dve kapi u svaku nozdrvu (zavisi od doba deteta), jedanput do tri puta dnevno. Ako dete odbija ukapavanje iz kapaljke, poslužite se sprejom za nos.

- Neka vas ne uplaši obilan iscedak iz nosa: na taj način lečimo čak i upalu sinusa. Nos se čisti i oslobađa od bakterija i virusa - kaže dr Tatjana Garašćenko.

Inaće, crveni luk deluje antioksidantno, u skladu sa sadržajem fenola i flavonoida, a dejstvo slabi od spoljašnjih opni ka unutrašnjim, što znači da u srži luka ima najviše ovih zdravih supstanci, prenosi magičnobilje.rs.

Leto koje ispraćamo bilo je, prema oceni meteorologa, treće najtoplije i četvrto najsušnije u Srbiji od 1951. godine, a klimatski sezonski izgledi pokazuju da će i predstojeća jesen biti topla, ali sa prosečnom količinom padavina za ovo doba godine.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u period od 1. septembra do 30. novembra koji u meteorologiji inače predstavlja jesen, temperatura će biti iznad višegodišnjeg proseka, a prognozirano odstupanje iznosi +1 °C u odnosu na referentni klimatološki period između 1991 i 2020 godine.

Srednje temperature vazduha kretaće se u intervalu od 11 do 14 stepeni Celzijusovih, u višim predelima od 6 do 10 stepeni.

Meteorolozi prognoziraju da će i tokom jeseni biti od 13 do 20 letnjih dana u nižim predelima, na planinama do četiri. To znači da će temperatura vazduha biti 25 ili više stepeni - piše Danas.

Samo u septembru u celoj Srbiji srednja temperatura ići će do +2 stepena iznad višegodišnjeg proseka. Srednja maksimalna temperatura kretaće se u intervalu od 25 do 27 u nižim predelima, na planinama od 15 do 20. Srednja minimalna temperatura neće prelaziti 16 stepeni, a na planinama 11.

Da nam neće biti samo toplo govori i podatak da ćemo do 30. novembra imati od šest do 18 mraznih dana kada će temperatura pasti ispod 0. Na planinama još duže hladnije, od 20 do 30 mraznih dana.

Kada su u pitanju padavine, prema najavama iz RHMZ, tokom jeseni prosečno će pasti između 140 i 210 litara kiše po metru kvadratnom.

“Imaćemo od 28 do 34 kišna dana u nižim predelima, dok se na planinama očekuje do 43”, navode iz RHMZ-a.

I jesen 2024. je bila topla i prosečno kišna. Srednja temperatura kretala se od 10,6 u Požegi do 14 stepeni u Beogradu, dok je u planinskim krajevima bilo od 6 na Kopaoniku do 9,5 na Zlatiboru. Odstupanje od normale bilo je od -0,2 stepena u Leskovcu do +1,0 na Crnom vrhu, u Beogradu +0,7.

Najviša dnevna temperatura prošle jeseni od 38,3 stepena zabeležena je u Ćupriji 3. septembra, kada je izjednačen dotadašnji sezonski maksimum na ovoj stanici koji je dostignut 1. septembra 2015. godine.

Beograd je prošle jeseni imao čak 23 letnja dana i 11 tropskih. I najviše tropskih noći bilo je u srpskoj prestonici – sedam, po četiri su imali Veliko Gradište i Niš, tri je bilo u Novom Sadu, Smederevskoj Palanci i Ćupriji, dve tropske noći registrovane su na Paliću, u Zrenjaninu, Kikindi i Kraljevu, a po jedna u Banatskom Karlovcu i Kragujevcu.

Predhodnu jesen obeležila su i dva toplotna talasa, prvi je trajao od kraja avgusta do 8. , odnosno 9. septembra a drugi je registrovan samo u Negotinu od 28. oktobra do 2. novembra.

Kada su u pitanju razni dani bilo ih je od četiri u Beogradu do 21 u Zaječaru, dok je u planinskim krajevima registrovano od 17 na Zlatiboru do 34 u Sjenici. Tri dana sa jakim mrazom imala je Sjenica, a dva Kopaonik.

Najniža temperatura izmerena je 24. novembra u Sjenici i iznosila je -14,0 stepeni. U Beogradu najniže izmereno -1,0 stepen Celzijusov bilo je 18. i 24. novembra. Kada su u pitanju padavine, palo je od 80,4 litra po metru kvadratnom u Negotinu do 319,5 na Kopaoniku.

Novo istraživanje ukazuje da bi ljudski vek mogao da se produži na maksimalnih 150 godina - glavni faktor koji tu postavlja granicu je gubitak sposobnosti oporavka nakon zastoja, nazvan „fiziološka otpornost“.

Čak i ako nekako uspete da doživite duboku starost bez većih zdravstvenih problema, poput raka, srčanih bolesti, dijabetesa – naučnici kažu da postoji ograničenje koliko dugo možete da produžite svoj život - piše Nova.rs.

Pritom, faktor koji sprečava ljudsko telo da dostigne besmrtnost je iznenađujuće običan: vremenom vaše telo gubi „fiziološku otpornost“, odnosno sposobnost oporavka, koju ste imali u mlađim godinama. To je, kažu naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, dovoljno da ograniči naše živote na najviše 120 do 150 godina.

Istraživanje kompanije za „hakovanje starenja“

Vodeći istraživač Timoti Pirkov je deo biotehnološke kompanije sa sedištem u Singapuru pod nazivom Gero (da, samo ime je prefiks koji znači „starost“), koja je sebi za cilj postavila „hakovanje složenih bolesti i starenja“. Za ovu analizu, kompanija Gero je sarađivala sa Centrom za rak Rozvel Park u Bafalu, Njujork, i proučavala velike grupe ljudi u SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji, prenosi Popular mechanics.

Tim je detaljno analizirao sve starosne grupe, praveći razliku između „rane odrasle dobi“ (od 16 do 35 godina), „srednjeg doba“ (od 35 do 65 godina) i „starijeg doba“ (starije od 65 godina). Zatim su ispitali i promene u broju krvnih zrnaca i broju koraka koje su grupe pravile, tretirajući ih kao „obeležja starenja“ koja bi im mogla pomoći da prate napredak (ili pogoršanje) ispitanika tokom nekoliko meseci.

Istraživači su otkrili da bi i krvna zrnca i koraci mogli ostati konstantni, da nije bilo periodičnih prekida u obliku zdravstvenih problema. Konkretno, primetili su da problem nije bio neki stalni pad sa godinama, već niz padova u kojima se tela ispitanika nisu mogla vratiti na prethodni nivo zdravlja.

Kada ste mlađi, vaše telo obično može da se oporavi 100% od jake prehlade ili da koža može 100% da zaceli nakon težeg pada. Kako starite, vaša sposobnost da se vratite u puno zdravlje biće smanjena na, recimo, 95%. A kako vreme prolazi, ta otpornost će se samo smanjivati kako se vaše telo bude dalje suočavalo sa preprekama.

Tačka u kojoj telo staje

Praćenjem „vremena oporavka“ za sve tri starosne grupe tokom decenija života, istraživači su uspeli da pronađu tačku u kojoj će se telo konačno „raspasti“ kao rezultat gubitka otpornosti – ona je negde između 120 i 150 godina i shvatili su je kao vrednost koja verovatno postavlja čvrstu granicu ljudskom životu.

„Zaključujemo da je kritičnost koja rezultira krajem života suštinsko biološko svojstvo organizma koje je nezavisno od faktora stresa i označava fundamentalno ili apsolutno ograničenje ljudskog životnog veka“, napominju autori u radu.

Krvna zrnca i koraci kao varijable

Zašto proučavati te dve varijable? Broj krvnih zrnaca, sa svoje strane, ima predvidljiv zdrav raspon koji zavisi od vaših godina i pola. Normalan raspon za crvena krvna zrnca je između 4,5 i 5,5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste muškarac, i između 4 i 5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste žena, prema Univerzitetskom medicinskom centru u Pitsburgu. Za bela krvna zrnca, normalan raspon je između 5.000 i 10.000 ćelija po kubnom milimetru. Za trombocite, tipičan raspon je 140.000 do 400.000 po kubnom milimetru.

Odstupanja od tog raspona mogu signalizirati neku vrstu poremećaja. Na primer, nizak broj crvenih krvnih zrnaca može ukazivati na anemiju, dok nizak broj belih krvnih zrnaca može značiti da imate neutropeniju i u povećanom ste riziku od infekcija.

Broj pređenih koraka je daleko nejasnija varijabla, jer je donekle subjektivna. Opšti konsenzus, i preporuka Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jeste da se cilja na 10.000 koraka dnevno. Ipak, to je veoma individualno, a broj koraka koje osoba treba da preduzme da bi postigla pozitivne zdravstvene efekte zapravo opada sa godinama.

Razlike između ove dve varijable čine rezultate tima zanimljivijim. Piter Fedičev – jedan od koautora studije i suosnivač kompanije Gero – rekao je za Scientific American da, uprkos tome što bi većina biologa videla krvnu sliku i broj koraka kao „prilično različite“, sama činjenica da oba „slikaju potpuno istu budućnost“ znači da je stalni pad fiziološke otpornosti veoma realan.

Dakle, šta znači imati čvrstu granicu ljudskog života? Bez intervencije u vidu zamene delova tela ili drugih dodatnih procedura, to znači da čak i najdugovečniji mogu doći samo dotle.