Sombor.info

Po globalnoj studiji, koju je sproveo Online Mortgage Advisor, Čester u Velikoj Britaniji najlepši je grad na svetu.

Na osnovu aspekata poput arhitekture, principa proporcije i strukture, Čester je postigao 83,7% na zlatnom preseku, ostavivši iza sebe gradove poput Venecije i Londona.

Čester besprekorno spaja istorijsku i modernu arhitekturu u kultnim znamenitostima poput Česterske katedrale, najvećeg rimskog amfiteatra u Britaniji i najstarijeg hipodroma u zemlji - piše Nova.rs.

Šta raditi u Česteru

NDTV predlaže da prošetate najkompletnijim rimskim i srednjovekovnim gradskim zidinama u Britaniji. Kružna staza od 3 kilometra nudi jedinstvene, uzvišene poglede na grad, reku Di i znamenitosti. Obavezno posetiti katedralu, koja se odlikuje veličanstvenom arhitekturom, vitražima i umetnošću, a s kule imate panoramski pogled na grad.

Čester Rouz je zaštitni znak grada – dvospratne srednjovekovne zgrade s drvenim okvirima datiraju iz 13. veka i u njima ćete naći razne kafiće i prodavnice. Obilazak Rimskog amfiteatra takođe je jedna od glavnih atrakcija, atu je i Zoo vrt, kao jedan od najvećih zooloških vrtova u Velikoj Britaniji i vodeća dobrotvorna organizacija za zaštitu prirode, dom preko 21.000 životinja iz 500 različitih vrsta.

Najbolje vreme za posetu

Najbolje vreme za posetu Česteru je tokom proleća (april-maj) i leta (jun-avgust) kada je vreme blago i prijatno, što ga čini idealnim za istraživanje istorijskih znamenitosti grada, šetnju duž rimskih zidina i uživanje u aktivnostima na otvorenom poput posete zoološkom vrtu u Česteru ili šetnje duž reke Di. Jesen (septembar-oktobar) je takođe odlično vreme, sa prijatnim temperaturama i manje turista, dok zima (novembar-februar) nudi mirnu atmosferu i praznične pijace, ali neke atrakcije mogu imati ograničeno radno vreme.

Danas i sutra do 20 stepeni, a temperatura nastavlja da pada - a RHMZ je za koji dan najavio i sneg na planinama.

Danas promenlјivo oblačno i sveže, na krajnjem severu suvo, u ostalim krajevima mestimično sa kratkotrajnom kišom, ponegde i plјuskom. Posle podne i uveče prestanak padavina. Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Najviša dnevna temperatura od 16 do 20 °C, objavio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) i dao okvirnu prognozu za naredne dane.

I narednih dana biće sveže. U utorak promenlјivo oblačno sa sunčanim intervalima. Zatim umereno do potpuno oblačno, u sredu uglavnom na jugozapadu, jugu i jugoistoku, a od četvrtka do subote i u ostalim krajevima mestimično sa kišom, koja će na visokim planinama jugozapadne i južne Srbije preći u susnežicu i sneg. U nedelјu i ponedelјak suvo, najavljuje RHMZ.

Evo kako izgleda prognoza iz dana u dan po operativnom biltenu RHMZ.

Utorak
Ujutru hladno, tokom dana promenljivo oblačno sa sunčanim intervalima. Vetar slab, na istoku Srbije umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 6 do 10 °C, a najviša od 16 do 20 °C.

Sreda
Ujutru hladno. Tokom dana umereno do potpuno oblačno, na jugozapadu, jugu i jugoistoku mestimično sa kišom. Vetar slab i umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 5 do 9 °C, a najviša u većini mesta od 13 do 16 °C, u Negotinskoj Krajini oko 18 °C.

Četvrtak
Umereno do potpuno oblačno i hladno, mestimično sa kišom koja će na visokim planinama jugozapadne i južne Srbije preći u susnežicu i sneg. Vetar slab i umeren, na severu i istoku Srbije i u planinskim predelima povremeno i jak, severni i severoistočni. Najniža temperatura od 5 do 9 °C, a najviša od 10 do 13 °C.

Petak
Umereno do potpuno oblačno, u petak i subotu mestimično sa kišom, na visokim planinama jugozapadne i južne Srbije sa susnežicom i snegom. Zatim suvo.

Podovi mogu dugo ostati lepi i očuvani ako im posvetite pažnju tokom čišćenja. Pravilna nega ne samo da produžava njihov vek trajanja, već doprinosi i zdravijem i prijatnijem životnom prostoru.

Ako želite da podovi u vašem domu dugo zadrže sjaj, izgledaju uredno i ostanu bez oštećenja, ključno je obratiti pažnju na način na koji ih čistite i na proizvode koje koristite. Često se misli da je dovoljno samo prebrisati ih vodom, ali istina je da pogrešne navike mogu dugoročno naneti više štete nego koristi, piše Index.hr.

Jedna od najčešćih grešaka prilikom pranja podova jeste korišćenje prevelike količine vode.

Umesto da doprinese čistoći, višak vlage može stvoriti ozbiljne probleme. Drveni i laminatni podovi vrlo lako upijaju vodu, što može dovesti do njihovog bubrenja i deformacija.

Kod keramičkih pločica voda često završi u fugama, gde stvara vlažnu sredinu pogodnu za razvoj bakterija i buđi. Idealno rešenje je koristiti dobro isceđenu krpu ili mop – pod treba biti samo blago vlažan, nikako mokar.

Još jedna greška na koju mnogi ne obraćaju pažnju jeste upotreba neadekvatnih sredstava za čišćenje. Prejake hemikalije mogu oštetiti zaštitni sloj poda, izbledeti boju ili čak ostaviti tragove koje je teško ukloniti.

Svaki materijal ima svoje specifične zahteve: parket i laminat najbolje reaguju na blaga sredstva koja dodatno sadrže komponente za negu i zaštitu drveta, dok su pločice zahvalne jer se mogu čistiti i prirodnim rastvorima poput kombinacije sirćeta i vode.

Pravilnim odabirom sredstava ne čuvate samo izgled poda, već i kvalitet vazduha u svom domu.

Ni pribor za čišćenje ne treba zanemariti. Krpe koje ostavljaju dlačice, stare i istrošene metle ili grube četke mogu izgrebati površinu i trajno narušiti njen izgled.

Dodatno, korišćenje istih sredstava za sve prostorije povećava rizik širenja bakterija – posebno ako se isti mop koristi i u kupatilu i u kuhinji.

Zato je preporučljivo uložiti u kvalitetan mop sa mikrofibrom koji bolje skuplja prljavštinu, a ujedno je blag prema površini. Takođe, dobra praksa je odvojiti pribor za različite delove stana ili kuće.

Na taj način ne samo da produžavate vek trajanja podova, već i stvarate čistiji i zdraviji prostor za život.

Gledaoci Netflixa imaju novu opsesiju – seriju Wayward koja je mnoge, kako kažu, ostavila „potpuno očaranima“.

Ova napeta serija sa Toni Kolet i Mej Martin u glavnim ulogama brzo se popela na lestvice gledanosti i postala glavna tema razgovora na društvenim mrežama.

Ove nedelje Netfliks je doneo i istorijsku dramu House of Guinness koja je označila povratak Džeka Glisona, glumca iz Igre prestola.

Iako najavljivana kao „sledeći Peaky Blinders“, serija je naišla na podeljene reakcije i nije zasela na vrh lestvice najbolje ocenjenih noviteta.

Ta titula pripala je upravo seriji Wayward, koja prati istragu u lokalnoj školi za problematične tinejdžere, gde se iza zatvorenih vrata krije mračna tajna. Gledaoci su je, sudeći po komentarima, pogledali u jednom dahu.

Kreatorka serije je Mej Martin, komičarka i scenaristkinja koja stoji i iza hvaljene serije Feel Good. Ta serija, takođe dostupna na Netflix-u, smatra se jednim od najpotcenjenijih dragulja poslednje decenije i drži savršenu ocenu od 100% na sajtu Rotten Tomatoes.

Pohvale kritičara

Wayward se nalazi na prvom mestu trenutno najgledanijih serija na Netfliksu u Hrvatskoj i trenutno ima ocenu od 73% na Rotten Tomatoesu, uz brojne pohvale kritičara.

Lusi Mangan iz Guardiana dala je seriji četiri zvezdice, opisavši izvedbu Toni Kolet kao „potpuno veličanstvenu“.

„Zvezda glumi zastrašujuću direktorku akademije za problematične tinejdžere u Netflix-ovoj očaravajućoj misteriji Mej Martin.

Wayward je stilizovan i izuzetno gledljiv – teško je da vaš unutrašnji adolescent odvrati pogled od snažne osmodelne serije“, napisala je.

Sličnog je mišljenja i Dejvid Oupi iz Digital Spyja, koji je seriji takođe dao četiri zvezdice.

„Kvir triler pun preokreta koji meša žanrove i ide na mesta koja nećete očekivati, čak i ako na trenutke pokušava da obuhvati previše. Toni Kolet je predvidljivo sjajna, ali Mej Martin je ta koja krade šou (i koja je seriju takođe kreirala)“, istakao je.

Na Redditu i X-u povela se rasprava, a većina korisnika deli oduševljenje serijom.

„Bio sam potpuno očaran i pogledao sam celu stvar u jednoj večeri. Vau!“, napisao je jedan gledalac.

Drugi se nadovezao: „Sve sam pogledao u dahu danas. 8/10, bolje od bilo čega drugog što sam nedavno video.“

Posebne pohvale upućene su kreatorki i glumici Mej Martin.

„Kakva apsolutna pobeda za Mej Martin preuzimanjem ove uloge. Odradila je to tako dobro po mom mišljenju. Radujem se mnogo više njenih radova u budućnosti zbog toga“, stoji u jednom od komentara.

Ipak, neki gledaoci bili su umereniji, složivši se sa kritikama da je serija pokušala da obuhvati previše toga u osam epizoda. „Nekako mi se svidelo, ali poslednja epizoda imala je previše otvorenih krajeva za moj ukus“, glasio je jedan od komentara.

Uz debi serija Wayward i House of Guinness te skori povratak serijala Monster, obožavaocima Netflix-a sigurno neće nedostajati sadržaja u nedeljama koje dolaze.

Wayward je dostupan za gledanje odmah.

Elektrodistribucija Srbije (EDS) saopštila je danas da će korisnici koji sami očitaju brojilo imati popust za plaćanje struje od šest odsto počevši od računa za struju za oktobar, ukoliko do 20. u mesecu plate račun.

Istaknuto je da se stanje brojila za električnu energiju i sledećeg meseca može prijaviti od 1. do 6. u mobilnoj aplikaciji EDS-a, na sajtu www.elektrodistribucija.rs, putem mejla, besplatnog poziva na 0800 360 300, kao i direktno na šalterima EDS-a.

Zahvaljujući saradnji sa Elektroprivredom Srbije, kako je navedeno, korisnici mogu da vide i na koji način je očitana njihova potrošnja električne energije.

Objašnjeno je da se u gornjem levom uglu računa nalazi informacija da li je očitavanje daljinsko, konvencionalno, samoočitavanje, ili je brojilo neočitano - piše Danas.

Svi koji imaju status daljinsko očitavanje ne treba da prijavljuju stanje, jer njihova brojila očitava isključivo EDS.

Istaknuto je da je prednost prijave putem aplikacije prepoznalo više od 500.000 korisnika koji su instalirali EDS aplikaciju, jer mogu da provere šta su poslali i na jednom telefonu memorišu podatke za prijavu više brojila, zato što se može se prijaviti stanje i za stan, poslovni prostor, vikendicu, kuću, garažu.

Posle instaliranja aplikacije na početnom ekranu izabere se svetlo plava ikonica „prijava stanja brojila“, zatim se u prozorčiću izabere polje „moja merna mesta“, izabere opština, popune osnovni podaci i pošalju slike stanja brojila.

Iz EDS-a su posavetovali samočitače da pre nego što zakače fotografiju više i niže tarife provere da li su fotografisali odgovarajuće brojilo.

To je posebno važno za korisnike koji imaju više mernih mesta, da bi se izbeglo slanje pogrešne fotografije.

Za sve koji još nisu slali stanje ili imaju neku dilemu, dostupno je detaljno uputstvo u aplikaciji, na sajtu i na You Tube kanalu https://youtu.be/1Oeu54Bb_gQ?si=egorfRg35rZ1Stoo , saopštio je EDS.

Jesenje druženje ljubitelja sitnih životinja održano je i ove godine početkom jeseni. I ovog puta Sombor je pokazao da je i dalje centar, ne samo Srbije, nego i celog regiona, kada je u pitanju odgoj sitnih životinja.

Od glodara, akvaristike, teraristike, kunića, do pernatih životinja; živine, ptica i golubova, sve odgajivačke grupe bile su zastupljene na jesenjoj berzi u Somboru. Dragan Čavić iz Šida, uzgajivač je golubova pomeranskih gušana već 42 godine. O tome kaže: "Pomeranski gušan, to je poreklo iz Holandije i Nemačke, to je mirna rasa. Kod njih je najglavnija odlika krupan golub, da ima veliku gušu, dobre noge, velike gaće, lepu figuru i ako su srcasti kao crni, da imaju izrazitu crnu boju, mora da ima mesec na grudima i tako. A inače što se tiče drugih rasa golubova, Sombor najviše izlagača ima svih rasa ovde, da ne kažem sad od somborskih, apatinskih, staparskih lepezana, maltezera, gušana, tarijera i svih ostalih. I najveća izložba i najposećenija je u Somboru" - piše RTS.

„Od dvanaeste godine držim životinjice, zečeve, patuljaste zečeve i hrčkove. Nije to neka korist velika, to je više ljubav, to su ljubimci. Nema velike vajde. Nešto se dobije novca i zaradi ali više je ljubav prema tim životinjama".

Robert Tomek, iz Subotice, dodaje: "Godinama dolazimo redovno kod naših komšija i iduće nedelje kod nas u Subotici, samo mi imamo pored toga i smotru mladih grla."

Na jesenjoj berzi posetioci su mogli da pribave kućnog ljubimca, a odgajivači nova grla.

Slobodan Svrkota, sekretar Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871", objašnjava: "Iz grane kunićarstva mogu da izdvojim da je zastupljeno na ovoj berzi dosta kunića i u više rasa. Kao što su orijaš, orijaki šarac, kalifornijski, novozelandski beli, novozelanski crveni, patuljasti."

Pored životinja mogla je da se nađe i oprema; kavezi, hranilice, pojilice i drugo.

Igor Gromilović, predsednik Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871", navodi: "Ovo je napravljeno tako da bi ljudi došli danas u Sombor, da bi se družili sa nama. Da bi došli, da bi nastavili odgajivačku delatnost svoju, da bi poneli kući ono što im treba za dalji odgoj. Cela naša izložbena sezona se bliži sada i da bi se pripremili, da bi to teklo kako treba oni su danas ovde, u Somboru, da bi uzeli neku novu krv i bilo šta, da bi mogli da uđu u tu izložbenu sezonu kako treba."

Prema tradiciji, Međunarodni sajam peradarstva 48. put održaće se poslednjeg vikenda u januru mesecu, gde će se obeležiti i 155 godina postojanja Društva odgajivača sitnih životinja "Sombor 1871."

Planirana isključenja struje u Somboru za utorak, 30. septembar

09:00 - 11:00
Ulice: Fruškogorska A-5, A-6, Prvomajski Bulevar A7, A8, A9, A10.

U utorak, 7. oktobra, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Vizura Eshatona”, umetnika Zorana Čalije, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 14. novembra 2025. godine.

Zoran Čalija – Biografija

Rođen u Skoplju 1963. godine. Završio Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek Slikarstvo u klasi prof. Mirjane Mihač 1989. Imao je preko 20 samostalnih i bio učesnik na preko 50 kolektivnih izložbi. Član je ULUS-a od 1989. godine. U statusu slobodnog umetnika od 1994. godine.

Umetnik Zoran Čalija izložbom Vizura Eshatona privodi kraju ciklus koji u fokusu ima srpsku srednjevekovnu umetnost kao deo vizantijske umetnosti. Kroz celokupan ciklus, koji je trajao više od dekade, Čalija je stvorio impozantan broj radova najuže vezanih za živopise srpskih sakralnih srednjevekovnih manastira. Ono što je noesporno u svim delima jeste jedna duboka, emotivna potreba umetnika povratak duhovnosti i korenima i neki apel da se svi vratimo našem biću. Biti raspričan na jednu temu petnaestak godina govori o velikoj umetnikovoj posvećenosti i istrajnosti, ali i o neiscrpnosti ideja i želji da se one kontinuirano prenesu publici. Istovremeno duboko introspektivan, a svestan opšeg društvenog nemara za sopstvenu kulturu, Čalijin vizantijski opus dobija obrise armagedonskih razmera u potrebi da drugog uputi na tradicionalne vrednosti koje se u eri pogrešne upotrebe internetskih modela smatraju suvišnim, dosadnim, čak, pežorativnim.

Na tom putu, svojevrsnom bibliom pauperum umetnik je uspešno opisao etos (svog) naroda spajajući srednjevekovnu tematiku sa klasičnim umetničkim jezikom u savremenom miljeu. Čalija se služi osobitom igrom koju tvori nestalnost linije i pojavnost sfumatične atmsofere; one dalje tvore bezidentitetsku istočnohrišćansku tematiku široko poznatu i verujućem i ateisti. Univerzalnost slikanog piktograma postupkom likovnosti biva prevedena u okvire asocijativnog, gde smenjivanje zlatastih, iskričavih partija biva smirena dubokom, manasijsko plavom.

U tako svečanom fonu, hladnoća plave i toplina zlatne, ojačana tu i tamo crvenim akcentom kakve srednjevekovne odežde ili insignije, nikako jedna drugu ne gase, već čine da svaka dosegne maksimum svoje izražajnosti. Odeća je data isključivo kroz likovni predložak, bez posebnih detalja koji bi inače podsetili verujućeg u značaj prikazanog svetog lika, Praznika, ili kavog drugog verskog ceremonijala. Dakle, bez potrebe za reprezentacijom, ili adoracijom u klasičnom verujućem modelu, iako polaznu tačku ima u ortodoksnoj tematici, Čalija je dalje razvija i preispituje, pre svega, u dubini svog bića, te nam je nudi u legitimnim okvirima umetničkog diskursa. Slično se dešava sa linijom koja kubističkim shvatanjem prostora ume da, na strogo dvodimenzionalnoj površini, prikaže figuru ili scenu iz različitih uglova. U takvoj insenaciji i lica i scene su date, mahom, bez anatomskih detalja, a kako bi se celina mogla naslutiti u vidu piktoralnog arhetipa duboko upisanog u pravoslavni gen. Čini se da su kanonski obrasci preskočeni ne sa nekom posebnom namenom, već da bi njihovim izostavljanjem posmatrač bio bliže sentimentu celine. Dela odišu istim onim mirom i dostojanstvenošću koje osetimo pri poseti svetim mestima, gde oprost biva isti i prema pravednicima i prema grešnicima.

Za Čalijin opus od izuzetne važnosti je jedna vrlina: iskrenost. S tim u vezi, umetnik insistira na minimumu detalja, svedenoj paleti i pročišćenom prostoru kako ne bi narušio čistotu najtananije emotivne vibracije koje inače pokreću njegov stvaralački mehanizam …, i gde se ovozemaljsko oplemenjuje nebeskim. Minucioznost je se ovde koncentrisala na damare kompleksnosti umetnikovog bitka koji postaje prvostepeni nosilac vizuelne poruke koja dalje pronalazi intimne puteve ka duhovnoj memoriji užeg ili šireg okruženja.

Slađana Dragičević Trošić

Tradicionalna manifestacija u čast berbe grožđa – „Grožđebal“, u subotu, 27.9.2025. godine, organizovana je u Doroslovu. Manifestacija je i ove godine okupila veliki broj kako učesnika, tako i zvanica, a započela je svečanim defileom fijakera.

„Grožđebal“ je organizovalo Mađarsko kulturno – umetničko društvo „Moric Žigmond“ iz ovog naseljenog mesta, a ispred Grada Sombora prisustvovao je član Gradskog veća za oblast međunarodne saradnje Tamaš Кanižai.

Defile fijakera je prevezao ovogodišnje domaćine „Grožđebala“ do centralnog mesta proslave, nakon čega su usledili nastupi kulturno – umetničkih društava na čelu sa domaćinima Mađarskim kulturno – umetničkim društvom „Moric Žigmond“. Prisutni su imali priliku da vide raskoš i šarenilo tradicionalnih nošnji, kao i vešto izvedene tradicicionalne plesove, nakon čega je „Grožđebal“ natavljen uz svečanu večeru i bal.

Proslava „Grožđebala“ u Doroslovu svedoči da vinogradi nekad nisu bili retki u ovom selu, gde nekadašnje običaje povodom sezone berbe grožđa i danas čuvaju meštani.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 30. septembar