Sombor.info

Grad Sombor proslavlja danas Dan oslobođenja, u znak sećanja na 21. oktobar 1944. godine kada se Sombor izborio za svoju slobodu u Drugom svetskom ratu. To je podvižnički dan naših sugrađana i drugih pripadnika naše tadašnje države i jedinica sovjetske Crvene armije kojima su se priduržile i jedinice bugarske armije. Na ovaj dan sećamo se svih žrtava kojima je plaćena stečena sloboda, ali i podsećamo na stalnu potrebu privrednog i ekonomskog razvitka, kulture i obrazovanja u slobodi.

Tim povodom, predstavnici Grada Sombora na čelu sa predsednikom Skupštine Grada Zoranom Rusom i gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, predstavinici Ambasade Ruske Federacije Denis Kruglov i pukovnik Vladimir Bikov, predstavnici Ambasade Republike Bugarske Anton Milanov i kapetan Martin Dimitrov, kao i predstavnici GO SUBNOR-a, GO Srpske napredne stranke, Asocijacije žena Sombor i Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva položili su danas vence na Spomenik partizanskim borcima, Spomenik borcima Crvene armije, Spomenik bugarskim žrtvama i Spomenik žrtvama fašističkog terora.

U Velikoj skupštinskoj sali tradicionalno je održana Svečana akademija, na kojoj je gradonačelnik Antonio Ratković uručio zahvalnice za aktivan doprinos očuvanju uspomene na žrtve Drugog svetskog rata i oslobođenje Sombora 21. oktobra 1944. godine Vukašinu Elezu članu Predsedništva i sekretaru GO SUBNOR Srbije Sombor Iliji Radičaninu, članu SUBNOR Srbije Sombor i blagajniku Mesnog udruženja Kljajićevo i Ivanu Jerkoviću, članu SUBNOR Srbije Sombor, Mesno udruženje Gornja varoš.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da ovaj dan mora da se obeležava i da sećanje mora da se prenosi budućim generacijama kako se sve strahote Drugog svetskog rata ne bi zaboravile, da se zlo ne bi ponovilo.
„21. oktobra 1944. godine Sombor je izvojevao istorijski, civilizacijski podvig, pobedio je fašizam i osvojio slobodu. Sloboda je utkana u našu tradiciju, u našu kulturu, u našu prošlost, sadašnjost i budućnost, u naše biće. Ja sam danas ponosan što sam zajedno sa našim osvedočenim prijateljima bio u prilici da se poklonim i odam počast onima koji su se borili za naša slobodna jutra i koji su za našu budućnost, dali u zalog svoju budućnost. Mi to ne smemo da zaboravimo“ rekao je Ratković.

Najviše gradsko priznanje, Oktobarska nagrada, posthumno je dodeljena primarijusu doktoru Zoranu Parčetiću.

Pokojni prim. dr Zoran Parčetić rođen je 27.08.1963. godine u Somboru, gde je završio Srednju medicinsku školu „Dr Ružica Rip“, a studije opšte medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu 1990. Godine, gde je stekao zvanje doktora medicine. Iste godine zaposlio se u Medicinskom centru „Dr Radivoj Simonović“ Sombor. Radio je u službi Hitne medicinske pomoći, nakon čega je upisao specijalističke studije opšte hirurgije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Zvanje specijaliste opšte hirurgije je stekao 1997. godine, nakon čega je raspoređen na poslove lekara specijaliste opšte hirurgije u Opštoj bolnici u Somboru. Ministarstvo zdravlja mu je dodelilo zvanje primarijusa 2004. godine, a iste godine završava i jednogodišnju specijalizaciju iz onkologije.

Od 1997. do 2012. godine predavao je kao profesor u srednjoj medicinskoj školi „Dr Ružica Rip“ Sombor, a u periodu od 2012. do 2014. godine obavljao je dužnost zamenika direktora Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Pokojni prim. dr Zoran Parčetić 2016. godine izabran je za predsednika Skupštine Grada Sombora i tu funkciju je obavljao do kraja života.
Tokom svog životnog i radnog veka bio je veliki humanista. Volonterski je bio angažovan u somborskoj organizaciji Crvenog krsta od 1997. godine. Član upravnog odbora Crvenog krsta postao je 2002. godine , a od 2010. godine bio je na dužnosti predsednika Skupštine Crvenog krsta u Somboru. Bio je veoma posvećen radu sa mladima i socijalno ugroženim licima, ali i na promociji zdravih stilova života.
Njegov društveni angažman bio je fokusiran i na dugogodišnjei veoma uspešan rad u Društvu odgajivača sitnih životinja „Sombor 1871“. Kao istinski ljubitelj životinja izabran je za predsednika Skupštine društva, kao i za direktora Međunarodnog sajma peradara, najveće manifestacije ove vrste na Balkanu.

Svesrdnim angažovanjem na brojnim projektima i manifestacijama UG „Bunjevačko kolo“ Sombor, negovao je tradiciju i kulturu svog porekla, pomažući na afirmaciji bunjevačke nacionalne zajednice na teritoriji celog Zapadnobačkog okruga.

Kao čovek neumorne energije, od najranijeg dečačkog doba bio je posvećen sportu, pre svega fudbalu. U sklopu aktivnosti fudbalskog kluba „Radnički“ brinuo je o najmlađima, a njegova istinska i snažna briga o deci ogledala se i u saradnji sa privrednicima Grada Sombora i tako započeo sistemsku obnovu i izgradnju dečijih igrališta.

U profesionalnom angažmanu bio je veoma otvoren za učenje i nova saznanja, tako da je pratio savremene tokove i primenjivao inovativne metode lečenja u oblasti hirurgije.
Svojim radom i delovanjem, pokojni primarijus doktor Zoran Parčetić je dao nemerljiv doprinos razvoju i položaju Grada Sombora, a posthumna dodela Oktobarske nagrade, jedan je od načina da mu se Grad Sombor oduži.
Gradonačelnik Grada Sombora Antonijo Ratković Oktobarsku nagradu Grada Sombora uručio je gospođi Nadeždi Parčetić, majci pokojnog primarijusa doktora Zorana Parčetića. Novčani deo nagrade Nadežda Parčetić dodelila je Odeljenju hirurgije Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“.

Na Svečanoj akademiji učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ u Somboru, izveli su muzički program u slavu herojskih dana, a koji sadrži ruske, bugarske i srpske narodne pesame.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i pet osoba lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je šest saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške i četiri osobe lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su tri vozača.

Na području opštine Apatin evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Jedan vozač je zadržan zbog vožnje pod dejstvom alkohola.

Na području opštine Kula nisu evidentirane saobraćajne nezgode.

Napisano 26 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 308 prekršajnih naloga.

Najčešći uzrok saobraćajnih nezgoda je neprilagođena brzina.

Na XIX horskom festivalu „Majske muzičke svečanosti“, koji se održao od 16. do 18. oktobra 2020. godine u Bijeljini (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina), Hor Pedagoškog fakulteta u Somboru pod dirigentskom palicom prof. dr Biljane Jeremić osvojio je zlatnu medalju (100 bodova) u kategoriji F. Hor su pripremale prof. dr Biljana Jeremić i saradnica u nastavi Miona Ilić. Stručnost profesorke dr Biljane Jeremić, njena dugogodišnja dirigentska praksa i posvećenost Mione Ilić i članova hora doprineli su da budući učitelji i vaspitači dosegnu izvanredne izvođačke visine, što je potvrđeno i ovom nagradom.

Ovogodišnji tradicionalni Festival se zbog pandemije virusa COVID-19 održao u izmenjenom terminu i formatu (onlajn). Učestvovali su horovi iz Poljske, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a u različitim kategorijama ukupno se takmičilo 38 horova. Kao i prethodnih godina, Festival je organizovalo Srpsko pjevačko društvo „Srbadija“, koje je svojim ugledom i brojnim međunarodnim nagradama uspelo privući renomirane horove i najuglednije dirigente iz sveta horske muzike.

Zaslugom zaposlenih i samih korisnika usluga, somborski Gerontološki centar kapaciteta predviđenog za 350 stanara koji dolaze iz cele Srbije, nije imao razloga da bude u centru medijske pažnje uzrokovane pandemijom, pa je i aktuelna građevinska rekonstrukcija njegovog objekta na Prvomajskom bulevaru prošla gotovo nezapaženo.

Prema rečima direktora ove ustanove Zorana Drče, prostor koji je godinama bio neiskorišćen između dve lamele zgrade, sada je pretvoren u funkcionalni hol sa novim sadržajima.

-Po ukidanju vanrednog stanja nastavili smo sa radovima i sada imamo jedan koristan prostor gde su smešteni radni terapeut, berberin i ženski frizer, a u planu je otvaranje prijemne službe za socijalnog radnika. Konačno i naša B lamela sada ima lift koji omogućava ne samo lakši put korisnicima prema restoranu, nego i jednostavniji transport sanitetskog materijala- kaže Drča, dodajući da su radovi na povezivanju dve zgrade Doma penzionera finansirani iz pokrajinskog budžeta.

Značajna sredstva za nove projekte Gerontološkog centra izdvojilo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjima, pa je, zahvaljujući tim novcem proširen kapacitet restorana i nabaljena kompletna nova oprema za kuhinju i vešeraj.

Osim toga, u martu su završeni radovi na postavljanju ograde i video nadzora oko objekta na Prvomajskom bulevaru, a u Domu za negu i stare osobe na Apatinskom putu posle prošlogodišnjeg požara okončani su radovi na renoviranju stacionara. Koliko su ove intervencije bile neophodne, svedoči i podatak da je ovo prva veća investicija u objekat od njegovog otvaranja osamdesetih godina minulog veka.

Ovih dana završavaju se radovi na rekonstrukciji platoa u stražnjem delu objekta na Prvomajskom bulevaru i asfaltiranje prilaza za sanitetsko vozilo, a kako kaže direktor Zoran Drča, somborskom Gerontološkom centru predstoji potpuna rekonstrukcija smeštajnog dela centra, za čiju izradu projektno tehničke dokumentacije je sredstva obezbedila somborska lokalna samouprava iz gradskog buyeta. Tim bi se poboljšali uslovi stanovanja i života korisnika ustanove koja je Ministarstva za rad dobila licencu za rad, kao i dozvolu za proširenje kapaciteta za dodatnih 50 mesta.

Izvor: dnevnik.rs

Ima bezbroj priča o starinama somborskim, toliko da bi Somborci mogli da dosade i Bogu i ljudima naklapajući o tome čime su zadužili Jevropu i Srbadiju.

Dobro, možda nisu bili uvek planetarno preduzimljivi, ali mora im se priznati da više od 230 godina u kontinuitetu školuju učitelje, pa su samim tim i opismenili srpski rod. Pozorište, muzej, srpska čitaonica, horovi... sve je to matoro, preko vek, vek i po, dva i malo se varoši može takvim nečim pohvaliti. A opet kad pitaš bilo koga na šta ga Sombor asocira prvo što će ti gotovo svako čeljade u ovoj zemlji reći jeste „fijaker i tambure“. Yaba ta silna pismenost i građansko-trgovačka aristokratija starostavna, kad se od konja i fijakera nismo odmakli. A da kojim slučajem Velimir Velja Subotić nije zapisao priču o Jagri i njegovom Riđanu, a Zvonko Bogdan je opevao, sam Bog zna da li bi se o Somboru u znaku fijakera i razmišljalo.

Bilo je fijakera svugde, ali baš se Ravangradu Veljka Petrovića zalomilo da ostane „obeležen“ kao varoš fijakera, čemu je ovih dana doprineo i novoizgrađeni oficijelni varoški fijaker, kojim se provozao i knez Albert Drugi od Monaka, dok oni obični i dan-danji imaju istu štaciju, odnosno stanicu vizavi gradskog hotela, tranziciono tansformisanog u salon nameštaja. Nemo na često praznu štaciju gleda i zgradurina barona Redla u koju je smešten Gradski muzej, jer nije red da dođu ti turisti u Sombor pa da nemaju priliku da sednu u fijaker i štagod zanimljivo vide. Za tamburaše je isto muka, ne samo da ih je korona proredila, već i inače bircuzi nemaju stalne bande da im goste vesele, pa tek u dogovoru sa gazdama može se uživati u poju bisernice, kontraprima i begeša pride. A kako je to nekada bilo...

Zlatno doba fijakera je zapravo počelo polovinom 19. veka, kad su se Somborci malo „zaimali“, oslobodili se teških zajmova uzetih još stotinak godina ranije ne bi li postali „graždani“ slobodne kraljevske varoši i isplatili sa silnim zlatnim forintama imperatorku Mariju Tereziju. Kako se u ta vremena znalo reda, a ne kao danas sa ovim indijancima od taksista, Magistrat varoški, po današnjim merilima gradska Vlada, odredi lepo fijaker plac i naredi da fijakera sme biti ne više od 30. Taman toliko se moglo na placu smestiti raskošnih stabala bođoša, kako bi i konji i fijakeristi za sparnih letnjih dana spasa u hladu krošnji „celtisa“ mogli pronaći, dok su im zimi debela stabla služila kao zaklon od hladnog severca. Bio je to pravi javni prevoz, gde je svaki fijakerista, mada privatan i inokosan čovek bio pod čvrstom stegom. Nije svaka fukara mogla da upregne kljuse i bavi se fijakerisanjem. Moralo se voditi računa o izgledu kako ličnom, tako i konjskom, sam fijaker je imao biti vazda čist i olajisan, pribor za prezanje konja besprekoran, zimska opaklija bez buva i ostale gamadi, a ne da im se mušterije zaujedu.

Anali varoški tvrde da su najčešće mušterije bili doktori, ali je ostalo živo predanje da su ipak lole i bećari najčešće mušterije fijakerske bivale.

Nije malo puta neki obesni sin bogatog babe u prvim kočijama vozio sebe, u drugim tamburašku bandu, a u trećim štap i „halbcilinder“, pa ravno u Lastinu ulicu, pod crveni fenjer jednog od znamenitijih varoških kupleraja. Trpeli su jadni fijakeristi razmaženu somborsku boljestojeću mladež i „brez novaca“, jer bi obično po jutru , kad „pokisli“ od vina i rakije osvanu ocu i materi na doručku, preko kućne posluge brzo bila poslata dovoljna suma novca koja će namiriti račun i zaustaviti bruku i olajavanje pre svega na fijaker placu, ali i po sokaku. Ni od „razvoza“ dama sumnjivog morala fijakeristi se nisu libili, a i što bi, kad su se ne malo puta somborski lekari yapali oko toga ko će, za račun Magistrata, držati pod „zdravstveno-higijenskom“ paskom prijateljice noći čija je profesija u to doba bila sasvim legitimna, samo im je Dinkićeva fiskalna kasa falila. Ipak, da ne bi bilo sve tako u ružičastim bojama obojeno, istine radi valja reći i to da su kao registrovani prevoznici fijakeristi u svakoj od vanrednih situacija imali „ratni raspored“.

Naime u slučaju požara, epidemije ili bilo kakve druge nesreće iliti alarmantne situacije, fijakeristima je, baš kao i gradskim vodarima, status „slobodnjaka“ smesta prestajao i morali su se staviti na raspolaganje varoškim vlastima. Tada su prevozili lekare, žandarme, vatrogasce i vojna lica bez i jednog filera trenutne nadoknade, ali su im svi troškovi kasnije nadomeštani iz varoške kase. Tako je sistem fijakera funkcionisao skoro stotinu godina i jedina novotarija koja je unela neku trenutnu pometnju su bili gumeni točkovi, jer nisu toliko kloparali i „truckali“ kao obični, drveni. Svaki fijakerista, koji je držao do sebe, skupljao je pare za ovakvo „luksuziranje“ i uskoro je cela vesela družina pod bođošima imala gume umesto kolskih točkova. Potrajala je fijakerska „imperija“ sve do tridesetih godina prošlog, 20.veka, kad joj je konačan poraz naneo motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Od ta doba sve je manje fijakerista bivalo na somborskim ulicama, pa je i moglo da se desi da Jagra sa svojim Riđanom uđe u legendu, mada po Statutu fijakerista ne bi mogao ni da pomisli da se bavi ovim poslom. Naime, pesma i žalopojka za starim konjčetom na stranu, ali istorijski fakat je činjenica da je Jagra veći deo svog radnog vremena provodio naćefleisan, odnosno trešten pijan, što bi ga u zlatno doba fijakerista činilo nepodobnim za ovu vrstu posla. S druge strane stoji Riđan koji je stvarno bio „pozitivan lik“ jer je Jagri bilo dosta da drži oči otvorene i kajase u rukama dok mušteriju ne odveze na traženu adresu. Posle toga mogao je sasvim mirno da zaspe na mestu kočijaša, jer je Riđan sam „pogađao put“ do fijaker placa i „njihovog“ bođoša. Pa ko ne bi voleo takvog konja. To što se na konjski račun za slavu „ogrebao“ i Jagra, više je stvar pesničke slobode, nego stvarne zasluge.

Izvor: dnevnik.rs

Radnički 1912 – Stari Grad 4:0 (3:0)
Strelci: Unković, Knežević, Antunić, Avdić (Radnički 1912).
Žuti kartoni: Tanasić, Ilić, Juhik, Todorović (Stari Grad).

Radnički 1912: Pehilj, Šveljo, Terzić (Rajkovača), Unković, Slavuljica, Knežević (Molnar), Avdić, Lazić (Popović), Goronjić, Radovanović (Svitić), Antunić (Lazić).

Stari Grad: Buzadžija, Jević (Radić), Tanasić, Stojanović (Krajnović), Vlajić, Novevski (Vujić), Todorović, Ilić (Budisavljević), Juhik, Krstić, Banjac (Batinica).

Radnički 1912 ugostio je i bez problema savladao ekipu Starog Grada. Već nakon uvodnih par minuta videlo se da su “crveni” kvalitetniji sastav, te je bilo samo pitanje vremena kada će golman Buzadžije biti savladan.

Već u četvrtom minutu prvu priliku na meču propustio je mladi štoper Unković koji je šutirao glavom preko prečke. Par minuta kasnije Radovanović odlično centrira sa desne strane, a Knežević slabo šutira loptu glavom sa peterca gostiju.

Sredinom prvog dela Antunić se odlično ušetao u kazneni prostor gostiju, ali je bio neodlučan, pa je izgledna prilika otišla u nepovrat.

U 32. minutu Šveljo sjajno probija po levom boku, vraća povratnu na peterac gostiju, gde pronalazi mladog Unkovića koji zabija loptu neodvranjivo pod prečku za 1:0. Dva minuta kasnije ponovo Šveljo prolazi po levoj strani, ubacuje loptu u kazneni prostor, odbrana gostiju izbija loptu, na koju natrčava Knežević, snažno i neodbranjivo šutira u gornji desni ugao za 2:0.

Par minuta kasnije odlična akcija domaćih. Ognjen Šveljo započinje akciju, Avdić prolazi po levoj strani, vraća povratnu u srce šesnaesterca, Knežević je preskače, dolazi do Antunića koji sam i neometano šutira i rutinski postiže pogodak za visokih 3:0. U poslednjih trenucima prvog dela ponovo je Knežević loše šutirao peko gola. U nastavku susreta domaćin je krenuo silovito. David Knežević se u trećem minutu nastavka našao u idealnoj prilici, bio je sam pred golmanom gostiju, ali je sa 6-7 metara šutirao preko gola. Tri minuta kasnije Radovanović pronalazi Terzića, ovaj odlaže loptu za Švelju, koji šutira nekontrolisano preko gola.

U narednom napadu već je bilo 4:0. Slavuljica je odlično proigrao Avdića koji se našao sam pred golmanom gostiju i bez problema loptu sprovodi u mrežu. Igrao se 56. minut kada je Knežević ponovo promašio ono što se retko promašuje. Svitić je odlično asistirao napadaču domaćih koji je umesto praznog gola pogodio jednog igrača gostiju. Minut kasnije na drugoj strani rezervista Radić šutira glavom, ali je Pehilj bio odlično postavljen pa nije bilo većih problema.

Sredinom drugog dela vezista gostiju Ilić odlično je šutirao iz “slobodnjaka” sa 20-tak metara, tik pored stative. Nedugo potom i kapiten gostiju Vlajić je oprobao šut sa distance, ali bez opasnosti po gol Pehilja. Domaći su uzvratili preko Popovića koji je dva puta pokušao sa ivice kaznenog prostora, ali su njegovi šutevi završili tik pored stative. Pokušao je i kapiten domaćih Goronjić, ali je njegov pokušaj izblokiran, kao i Rajkovača, koji šutira preko gola. Gosti šest minuta pre isteka regularnog dela pogađaju prečku, nakon odličnog udarca Juhika, a tri minuta kasnije i preko Vlajića čiji odličan šut Pehilj zaustavlja.

Sve u svemu zaslužena pobeda domaćeg tima.

Izvor: somborsport.org

Goran Gagulić iz sela Svetozar Miletić kod Sombora, već nekoliko godina gaji neobične biljke mesožderke. Ove biljke su kod nas novina, pa se ne zna dovoljno o njihovom gajenju.

Biljke mesožderke uglavnom viđamo u crtanim filmovima. Imaju zamku sa šiljatim zupcima u koju uleti insekt i biljka ga pojede. Rastu u močvarnim područjima. Treset u kome se gaje je siromašan mineralima i koristi se kišnica ili destilovana voda za njihov uzgoj.

„Sama po sebi, ako ih držite napolju ili već gde, unutra, uvek će se naći nešto što će ući u klopku ili što će upasti, tako da će to njima biti sasvim dovoljno. Znači, samo sunce, voda i kao klasična biljka, svaka vrsta sobne biljke“, objašnjava Goran Gagulić.

Trenutno najviše uzgaja četiri roda mesožderki: nepentes, saracenia, dionea i drozera. Najpoznatije su iz roda dionea, ali svaka od njih ima neku svoju posebnost, koja se ogleda u obliku klopke.

„Za jedan rođendan sam dobio jednu vrstu ovakve klasične dionee i onda to je bila prva biljka i kasnije sam se sve više zainteresovao. Jedna vrsta, druga vrsta, rod probaj nešto novo. Nešto probaš, pa ti ne ide, drugi rod i tako. Sad je to već nekih šest, sedam godina konstantnog gajenja, baš gajenja, svojih biljaka i prodaja“, dodaje Gagulić.

Mesožderke tokom zime ulaze u period mirovanja, kada ih treba držati na hladom mestu i ne zalivati ih previše. Goranu su pak, najdraže one iz roda nepentes jer ne prolaze kroz period mirovanja. Drže se u sobnim uslovima i krase dom tokom cele godine.

Zabluda je da su mesožderke krupne biljke i da su opasne za ljude. Odrasla biljka je prečnika do 12 centimetara. One su potpuno bezopasne za čoveka, ali ako se insekt približi, biljka će ga zatvoriti u klopku ili privući svojim mirisom, tako da više ne može da izađe iz nje.

Izvor: RTS

U Bezdanu je danas po prvi put održan Susret izlagača bezdanskih rukotvorina. Ovu manifestaciju organizovalo je UG „Mostovi Bezdana”, a cilj ovog susreta jeste da se sačuvaju stari zanati i rukotvorine meštana Bezdana po kojima su nadaleko poznati.

Izložbu je posetio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković koji je, pozdravljajući prisutne, izrazio veliko zadovoljstvo što se od zaborava čuvaju neki stari zanati kao i tradicionalna proizvodnja bezdanske paprike. On je naglasio kako će Gradska uprava u narednom periodu pomoći sva udruženja koja neguju takvu vrstu proizvodnje u cilju da pomognu, kako ekonomski napredak ljudi koji se bave starim zanatima tako i turističku ponudu Grada Sombora i naseljenih mesta.

Po rečima članice UG „Mostovi Bezdana”, Judit Čapo, ova manifestacija je organizovana kao neka vrsta mini Trojnih susreta, događaja koji je postao brend Bezdana: „Članovi udruženja su smatrali, pošto manifestacija Trojni susreti, o kojoj svi već znaju u široj okolini, nije mogla biti održana, da ne prođe godina i da se u neku ruku skromnim okolnostima održi ova manifestacija kao mini Trojni susret”, rekla je Čapo.

Susret izlagača bezdanskih rukotvorina održava se po preporuci Kriznog štaba uz poštovanje svih mera zaštite od epidemije Covid 19, a pokrovitelji manifestacije su Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.

Tradicionalna izložba savremenog srpskog slikarstva „Likovna jesen”, svečano je otvorena danas u Kulturnom centru „Laza Kostić” i u Galeriji Gradskog muzeja. Centralna izložba pod nazivom „Slika u doba opšte medijalizacije” posvećena je najaktuelnijim tendencijama u savremenom slikarstvu, a prateće izložbe su „Murali svakodnevlja” i „Fantastična figuracija na razmeđi vekova”.

„Ovogodišnja likovna jesen sastoji se iz tri izložbe. Iza nas se nalazi Galerija savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor, u njoj je centralna izložba, na njoj izlaže 18 mladih umetnika sa po dva rada. Izložba se odvija pod nazivom “Slika u doba medijalizacije”. Takođe, u galeriji Kulturnog centra imaćete priliku da vidite i izložbu “Fantastična figuracija na razmeđe vekova” Vladimira Dunjića i pored toga ovi radovi koje vidite ispred muzeja su deo strit art postavke koje se naziva “Murali svakodnevlja”. Ono što bih ja rekla za likovnu jesen, to je jedna likovna smotra, koja je po mom nekom skromnom mišljenju jedna od najznačajnih i to ne samo u Srbiji, nego možda i na prostoru bivše Jugoslavije”, rekla je direktorka Kulturnog centra Vesna Šašić.

Nagradu „Milan Konjović” ove godine dobio je Vladimir Dunjić.

„Nagrada kao i svaka nagrada je uvek neki podstrek za ubuduće, jedino što meni ova nagrada izgleda nekako konačna, životno delo, kao ja sada imam životno delo, a ja tek planiram da pravim životnih dela, tako da ovo u stvari bude neki podstrek za dalji rad”, izjavio je Dunjić i dodao da je period izolacije zbog virusa korona iskoristio vrlo dobro, te da mu je taj period očigledno bio plodonosan.

Nikšićanin Tadija Janjičić dobio je nagradu “Likovna jesen”.

„Naravno da mi nagrade imponuju kada se dese, mada se to retko dešava. Za likovnu jesen naravno da sam znao, to je stara manifestacija ima dugogodišnji kontinuitet, tradiciju. Nadam se da će opstati isto, da će uspeti da drži taj kontinuitet i u narednom periodu, da će se razvijati, da ćemo gledati još nekih zanimljivih izložbi”, rekao je Tadija.

Stručna komisija za izbor radova za ove izložbe bila je u sastavu Slavica Popov, kustos Galerije savremene umetnosti u Zrenjaninu, Sava Stepanov, likovni kritičar iz Novog Sada i Dragan Stojkov, akademski slikar iz Sombora i Beograda.

Svi posetioci moći će da vide Centralnu izložbu do 26. oktobra, dok će prateće izložbe biti postavljene do 6. novembra.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Lokalnim koordinacionim timom za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora, u subotu, 17. oktobra, obeležio je „Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima“ na Trgu Svetog Đorđa.

Evropska komisija 2007. godine proglasila je 18. oktobar za „Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima“. Od tada se širom Evrope organizuju aktivnosti koje imaju za cilj podizanje svesti javnosti o problemu i posledicama trgovine ljudima. Aktivnosti koje Crveni krst i Lokalni koordinacioni tim za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora sprovode imaju veliki preventivni značaj, jer su usmerene na decu i mlade, kao posebno ugrožene ciljne grupe, ali i na profesionalce, koji u svom radu, mogu doći u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima.

Razmere problema trgovine ljudima i njegov uticaj na život i zdravlje ljudi dovele su do aktivnog uključivanja Crvenog krsta i Lokalnog koordinacionog tima za suzbijanje trgovine ljudima Grada Sombora, u nastojanje da se spreči i olakša ljudska patnja, a samo zajedničkom i sveobuhvatnom, kontinuiniranom aktivnošću svih institucija i društveno odgovornih organizacija može se stati na put ovom ozbiljnom problemu.

Volonteri Crvenog krsta i članovi Lokalnog koordinacionog o problemu trgovine ljudima razgovarali su sa sugrađanima, a u današnju akciju ispred Grada Sombora uključili su se i član Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović i član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smiljanić.

„Grad Sombor formirao je 2014. godine Lokalni koordinacioni tim za suzbijanje trgovine ljudima i od tada sprovodimo različite aktivnosti u cilju prevencije trgovine ljudima, u saradnji sa Crvenim krstom u Somboru, za sve kategorije stanovnistva, a najviše za decu i mlade u osnovnim i srednjim školama. Danas obeležavamo Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima. Poštujući preventivne mere Vlade Srbije i Gradskog štaba za vanredne situacije, volonteri Crvenog krsta organizovali su kviz znanja za naše sugrađane“ istakla je ovom prilikom Antonija Nađ Kosanović.