Sombor.info

„Izložba i radionica slamarenja” danas je održana u galerijskom prostoru UG „Bunjevačko kolo“ Sombor, na adresi Jovana Popovića bb.

Posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu slika, čestitki, minijatura, predmeta i ukrasa od slame izrađenih za potrebe manifestacije „Bunjevačka Dužionica“, kao i da nauče osnove tehnike slamarenja na organizovanim radionicama.

Ispred Grada Sombora manifestaciju je posetila zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica, koja je ovom prilikom rekla da slamarke neguju jednu posebnu umetnost koja izražava duh Vojvodine na više načina.

„Posmatrajući ovo, čovek može da zaključi da se radi o posebnoj sposobnosti i kreativnosti onih koji neguju ovu umetnost i da su to posebne slike, posebni motivi koji karakterišu Vojvodinu i njenu simboliku“ naglasila je Ljiljana Tica, poželevši slamarkama da i dalje neguju ovu posebnu tehniku i da je prenose na mlađe generacije.

Podpredsednica UG „Bunjevačko kolo“ Aleksandra Medurić Kalčan prilikom otvaranja izložbe istakla je da je današnjem slamarnjnju prethodilo 15 radionica, da se ove godine zbog epidemioloških razloga odustalo od održavanja Dužionice, ali da je današnja izložba ipak jedan važan deo te manifestacije koji su uspeli da organizuju.

„Danas smo se čitavo pre podne družili sa našim divnim slamarkama, posmatrali ih kako rade, slušali predavanje o važnim segmentima njihovog stvaralaštva, pokušali smo pratiti njihove vešte prste i imitirati njihove pokrete, ne bi li stvorili čaroliju nalik na njihovu“ istakla je Medurić Kalčan.

Na izložbi, pored slika, cvetova, suvenira u vidu čestitki, obeleživača, minijatura, poseban akcenat stavljen je na tematiku ukrasa namenjenih za kićenje bandaša i bandašice u prazniku Dužionice.
„Izložbu i radionicu slamarenja“ organizovalo je UG „Bunjevačko kolo“ uz podršku Grada Sombora.

Od kraja jula do početka novembra sanitarna inspekcija je na području Zapadnobačkog okruga obavila 450 kontrola, a izrečeno skoro 200 prekršajnih prijava.

"U Zapadnobačkom okrugu sanitarna inspekcija svakog radnog dana i vikendom uveče kontroliše sve privredne i poslovne subjekte koji su pod sanitarnim nadzorom. Najčešće nepravilnosti u radu su nepoštovanje fizičke distance i nenošenje zaštitne maske", kaže za RTV Božana Sovilj, načelnica Odeljenja sanitarne inspekcije za zapadnobački okrug.

Prema uputstvima Radne grupe za koordinaciju republičkih inspekcija radi primene mera za suzbijanje širenja virusa kovid-19 sanitarna inspekcija će obavljati pojačanu kontrolu propisanih protivepidemijskih mera u saradnji sa komunalnom inspekcijom po opštinama i gradovima.

Izvor: RTV

U TEŠKOJ saobraćajnoj nezgodi, koja se dogodila danas oko 18 časova, u Svetozar Miletiću kod Sombora, život je izgubio Nemanja K. (40) iz Aleksa Šantića.

Kako smo saznali, on je upravljao automobilom „BMV“ somborskih registarskih tablica i kretao se iz pravca Aleksa Šantića, na magistralnom putu Sombor-Subotica, i u jednom trenutku izgubio kontrolu nad vozilom, zatim sleteo u odvodni kanal.

Poginuo je na licu mesta.

Saobraćaj na ovom delu puta jedno vreme je bio obustavljen.

Kako je došlo do nesreće utvrdiće policijska istraga koja je u toku.

Izvor: novosti.rs

Manifestacija „Veljkovi dani“ otvorena je 5. novembra 2020. godine u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“. Trinaeste „Veljkove dane“ organizovali su Somborska biblioteka i Organizacioni odbor Veljkovih, pod pokroviteljstvom Grada Sombora i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Nakon otvaranja održan je okrugli sto na temu „Istorija, stvarnost i priča: zemlja i ljudi u prozi Veljka Petrovića“ na kom su učestvovali Gorana Raičević, Gojko Božović, Milan Aleksić i Stevan Jovićević.
Ispred Grada Sombora „Veljkove dane“ je posetila zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Drugog dana manifestacije, 6. novembra, u 16 časova biće dodeljene nagrade „Gran pri Golubić“ za najuspeliju priču učenika osnovnih i srednjih škola u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke, u petak, 6. novembra u 16 časova.

Istog dana, u Velikoj sali zdanja Županije, od 18 časova za okruglim stolom predstaviće se književni portret Gorana Petrovića, dobitnika nagrade 2018. godine. O njegovom delu govoriće Jana Aleksić, Slađana Ilić, Jovana Milovančević i Dragan Hamović.

U završnom delu dvodnevne manifestacije biće uručena nagrada „Veljkova golubica“ za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo JOVICI AĆINU – za izuzetan doprinos pripovedačkoj umetnosti. Nagradu je dodelio žiru u sastavu: Saša Radojčić, Đorđe Despić i Mileta Aćimović Ivkov (predsednik žirija).

Trinaesti „Veljkovi dani“ održavaju se u skladu sa preporučenim epidemiološkim merama i ograničenim brojem mesta u publici.

Na Opštinskoj smotri likovnih stvaralaca opštine Apatin, održanoj u septembru, učestvovalo je devet autora sa svojim radovima. Odlukom selektora svih devet radova je prošlo dalje, odnosno na Zonsku smotru likovnih stvaralaca koja je održana u Kuli, trećeg novembra.

Takođe, odlukom selektora, tri rada su prošla dalje na Pokrajinsku smotru likovnih stvaralaca, koja će biti održana u Bačkoj Palanci.

Otvaranje izložbe je zakazano za 15. novembar u 15 časova, u Kulturnom centru Bačka Palanka.

Autori dela iz naše opštine, čije će radove posetioci ove izložbe moći da vide su: Zoran – Zoco Arbutina, Dušan Gladić i Dragan Dražić.

Izvor: apatinskenovine.rs

Epidemiološka slika u Somboru se ocenjuje kao nesigurna sa tendencijom pogoršanja. Direktor opšte bolnice u tom gradu Dragan Rastović kazao je za RTS da je u poslednjih nekoliko dana osetno pogoršanje situacije.

"Za razliku od pre par dana kada je bilo nekoliko pacijenata, sada se javljaju desetine u respiratornu ambulantu. Juče smo imali više od 35 pacijenata koji su se javili sa respiratornim tegobama. Uglavnom se radi o lakšim kliničkim slikama, i pacijenti su vraćeni u kućnu samoizolaciju", naveo je Rastović.

Trenutno se, navodi, nalazi 12 pacijenata u kovid odeljenju somborske bolnice.

"Jedna pacijentkinja je na mehaničkoj ventilaciji. Ostalih deset pacijenata je sa umereno teškom kliničkom slikom, svi su na kiseoničkoj terapiji i kod jednog pacijenta se očekuje ponovljen PCR test", napominje Rastović.

Ističe da je na jednom odeljenju veći broj lekara i medicinskih sestara oboleo i dodaje da se nalaze u samoizolaciji.

Smatra da je pred nama težak period i apeluje na građane da se pridržavaju svih preventivnih mera.

Izvor: N1

Realizacija projekta „košnica“ -razvoj preduzetništva za osobe sa posebnim potrebama

Grad Sombor u okviru Konkursa za finansiranje programa udruženja iz oblasti socijale i zdravstvene zaštite ove godine podržao je projekat „Košnica – cirkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih“ koji realizuju Centar za razvoj obrazovanja „Planeta“ iz Sombora i ŠOSO „Vuk Karadžić“.
Cilj Projekta „Košnica“ je da lokalna zajednica prepozna važnost uključivanja osoba sa posebnim potrebama u preduzetničke aktivnosti, kao i volju da se u nekom narednom periodu podrži otvaranje preduzeća u kome će oni biti radno angažovani i za svoj rad dobijati određeni lični dohodak.
Današnjoj radionici u okviru realizacije projekta pridružila se i član Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović
„Grad Sombor godinama unazad kroz razne konkurse podržava nevladinu organizaciju Centar za razvoj obrazovanja Planeta, koji svojim radom i aktivnostima potvrđuje svoj kvalitet. Ovo je jedan od projekata koje Centar za razvoj obrazovanja Planeta, u saradnji sa Dnevnim boravkom pri školi Vuk Karadžić realizuje, kroz koji želi da uključe osobe sa smetnjama u razvoju u preduzetničke aktivnosti“ rekla je Nađ Kosanović.
Radmila Jokić, nastavnik izborne nastave u ŠOSO „Vuk Karadžić“, koordinator projekta „Košnica“ istakla je da rade na tome da svoje štićenike obuče sa ciljem da se jednog dana i zaposle.
„Cilkularna ekonomija kao model preduzetništva mladih koji se evo realizuje treću godinu zaredom, ali ove godine uz podršku Grada Sombora. Centar Planeta je dobio prostor u Staroj kasarni i tu je opremi oprostor za rad sa mladima, ali jedan prostor je pripremljen i za prostor Košnice. Kupljen je materijal, kupljene su šivaće mašine i mi sad polako kroz ove aktivnosti pripremamo naše mlade, obučavamo da ih jednog dana, ako se bude mogla realizovati ta naša vizija, zaposlimo u toj Košnici da oni tu rade i da ostvaruju neki lični dohodak“ rekla je Radmila Jokić, dodavši da se nada da će pored Grada Sombora i donatori pomoći ovu ideju.
„Učestvuje ukupno šest korisnika Dnevnog boravka u ovom projektu i za njih je ovo od jako velikog značaja u smislu da podstiče njihovu kreativnost, stiču nove radne navike, dobijaju neko radno iskustvo koje oni do sada možda nisu bili u prilici da steknu i jednostavno jača njihovo samopouzdanje. Mi negde u dugoročnijem planu imamo da izdejstvujemo nova radna mesta gde bi upravo naši korisnici mogli da nađu svoje mesto pod suncem, da se osećaju korisno za ovu lokalnu zajednicu i samim tim korisni za sami sebe, da i oni mogu da privređuju svojoj porodici, starateljima, roditeljima“ poručila je Aleksandra Staničkov, vaspitač i koordinator Dnevnog boravka.

03.11.2020. godine u respiratornoj ambulanti Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor pregledano je ukupno 34 pacijenta sa temperaturom i respiratornim simptomima.
30 pacijenata je testirano na Korona virus.

Od tog broja kod 12 pacijenata potvrđeno je prisustvo Korona virusa.

Od PCR pozitivnih 3 pacijenta su primljena u Kovid odeljenje, a 9 pacijenata je poslato u kućnu samoizolaciju.

1 PCR pozitivan pacijent je otpušten u kućnu samoizolaciju.

6 lekara, 3 medicinske sestre i 1 administrativni radnik su PCR pozitivni.

03.11.2020. godine na bolničkom lečenju na Odeljenju za infektivne bolesti Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” Sombor nalazi se 8 pacijenata kod kojih je potvrđen Korona virus.

IZ drugog pokušaja "Putevi Srbije" bi trebalo da dobiju firmu koja će napraviti studiju opravdanosti sa Idejnim projektom izgradnje brze saobraćajnice kroz Vojvodinu, od mađarske do rumunske granice.
Tender za izbor kompanije koja će pripremiti dokumentaciju za izgradnju puta od Bačkog Brega, preko Sombora, Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde do Nakova, prvi put je objavljen još u februaru. Posle produžetka roka i odlaganja, u maju je obustavljen, jer se nijedna firma nije javila.

Potencijalni ponuđači žalili su se da u roku od 120 dana nije moguće uraditi sav posao koji je predmet javne nabavke, kao i da je procenjena vrednost radova od 300 miliona dinara bez poreza na dodatu vrednost mala za ono što treba obaviti.
Novi poziv, sa istim uslovima, objavljen je krajem septembra, ali ovog puta su stigle ponude dveju kompanija.
- Problem kod ovih tendera je što, državne firme, Saobraćajni institut CIP i Institut za puteve imaju previše posla, pa se uopšte ne javljaju na tendere, dok male firme nemaju kapacitet da urade to što se od njih očekuje - kaže Zoran Drobnjak, v. d. direktora "Puteva Srbije". - O ponudama firmi koje su konkurisale će se tek odlučivati i proceniti da li ispunjavaju uslove za ovaj posao.

Projektant koji bude izabran na tenderu trebalo bi da nacrta brzu saobraćajnicu u četiri trake kojom će vozila moći da idu 100 kilometara na sat.

Trasa je ravničarska i predviđeno je da se gradi paralelno sa postojećim državnim putem čija je dužina oko 175 kilometara.

- Ovaj putni pravac predstavlja značajnu drumsku komunikaciju u funkciji saobraćajnog povezivanja Srbije sa Mađarskom i Rumunijom, a iz položaja deonice vidi se njena važnost i uloga u regionu sa aspekta privrede - navodi se u javnom pozivu koji su objavili "Putevi". -

PETOGODIŠNjI PLAN
OVAJ putni pravac jedna je od trasa koje su ucrtane u novi investicioni plan "Srbija 2025" koji bi trebalo da se realizuje u narednih pet godina. Izrada Studije opravdanosti je prvi korak koji investitor, "Putevi Srbije", mora napraviti kako bi se realizovao ovaj projekat.

Predmetna trasa omogućuje vezu Bačke i Banata sa centralnom i zapadnom Srbijom preko auto-puta Beograd-Subotica. Primarni pravac je međusobno povezivanje svih delova Vojvodine brzom saobraćajnicom sa auto-putem E-75, koji se poklapa sa krakom C Panevropskog multimodalnog Koridora 10, preko koga ostvaruje vezu sa Beogradom i centralnom i zapadnom Evropom i na jugu sa S. Makedonijom, Bugarskom i dalje Bliskim istokom...

U skladu sa raspoloživom planskom dokumentacijom projektanti će razmotriti i položaje eventualnih turističko-rekreativnih sadržaja i odmorišta u zoni saobraćajnice.

oliko bi mogla koštati izgradnja brze saobraćajnice kroz Vojvodinu još se ne zna. Taj predračun će napraviti projektanti.

- Na osnovu ukupnog obima radova uz primenu jediničnih cena utvrđuju se ukupni troškovi izgradnje za svaku pojedinačno razmatranu varijantu trase - navode u "Putevima". - Troškovi izgradnje puta iskazuju se u ukupnom iznosu i po kilometru. Potrebno je priložiti kompletan numerički proračun u tabelarnoj formi.

Izvor: novosti.rs

Dok je biciklom prolazila kroz Blok 112, našu sugrađanku je napao pas lutalica i ujeo je za nogu.

Napad se dogodio na putu, kod zgrade S-3, juče popodne, nešto posle 14 časova, pred više očevidaca, među kojima je bio i Nedeljko Stoisavljević, upravnik pomenute zgrade.

-Žena je normalno vozila biciklo, čak je i usporila kad je videla decu koja se igraju sa nekoliko pasa. Jedan od njih se iznenada zatrčao ka njoj i ujeo je za nogu. Žena je, srećom, ostala na nogama, mi smo pritrčali da joj pomognemo, pozvali smo i hitnu pomoć, koja je ubrzo došla i odvezla je u Dom zdravlja. Rana je dosta duboka, kažu. O svemu sam odmah obavestio i komunalnu inspekciju, prepričava Stoisavljević današnji incident.

Problem pasa lutalica, posebno izražen u centru grada, najviše u njegovom najnaseljenijem delu, Bloku 112, je evidentan već duže vremena. Građani, uplašeni za svoju i bezbednost dece i starijih, negoduju i prijavljuju inspekciji, ali bez uspeha, jer su napadi pasa i dalje učestali.

-Oko zgrade smo imali 15-ak pasa konstantno. Obratili smo se inspekciji sa molbom da nešto preduzmu kako bi ih uklonili. I, zaista, njihov broj se smanjio, ali samo nakratko, vrlo brzo se pojavila neka nova grupa pasa i problem se ponovo otvorio. Neophodna je šira akcija njihovog humanog uklanjanja sa ulica. Zakon treba da štiti pse, ali isto tako treba da štiti i ljude koji imaju pravo na bezbedno i slobodno kretanje, bez straha da će biti napadnuti i povređeni, smatra naš sagovornik.

Po njegovim saznanjima, isti taj pas pre mesec i po napao je i ujeo još jednog našeg sugrađanina A.S., iz susedne zgrade. Kod koša, na „livadici“ pre mesec dana, u večernjim časovima, još jednog našeg sugrađanina, S.S., napao je čopor pasa. Mladić je potražio pomoć u Hitnoj službi Doma zdravlja i podneo odštetni zahtev opštini.

-Ovi psi su nepredvidivi i ne treba ništa posebno da učinite da bi se zatrčali na vas. Točkovi ih očigledno posebno iritiraju, vidimo kako se stalno zaleću na automobile, motore i bicikla. To što pojedini vole da se poigraju sa njima i što ih hrane nije dobro rešenje, po meni. To je javni prostor i ti psi ne treba da budu „javno vlasništvo“, odnosno da se o njima brine sporadično, ko i kada može i hoće. Problem postoji i on treba sistemski da se reši, da se oni sklone sa ulica u azil ili udome, dodaje naša druga sagovornica iz Bloka 112, koja kaže da svakodnevno strepi od napada pasa, kad odlazi rano ili se kasno vraća sa posla.

Podsetimo, za uklanjanje pasa lutalica u prošloj godini iz budžeta je plaćeno preko 2 miliona dinara, a za devet meseci ove godine 600.000 dinara. Građanima je, na ime naknade štete za ujede pasa lutalica, u prošloj godini isplaćeno preko 15 miliona dinara, a u prvih devet meseci ove godine skoro 6 miliona dinara.

-U prošloj godini obavljeno je 11 akcija hvatanja i zbrinjavanja pasa lutalica na teritoriji opštine Apatin i uhvaćeno je 165 pasa. Do kraja septembra ove godine obavljene su tri akcije i ukupno je uhvaćeno 39 pasa, navodi Dragana Stambolija, rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove.

Izvor: apatinskenovine.rs